Месец: октобар 2023.

Radovi su finansirani od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i lokalne samouprave Berane.

Agrobudžetom za 2023.godinu, poseban fokus je stavljen na razvoj ruralne infrastrukture gdje iznos sredstava podrške iznosii 3,73 mil. EUR.

Juče smo imali priliku da razgovaramo sa stanovnicima Zelenike – Zabjelo o problemima sa kojima se suočavaju decenijama. Gospodin Željko Peruničić kao inicijator nas je upoznao sa problemima neizgrađene atmosferske kanalizacije koja je uredno plaćena uz građevinsku dozvolu, kao i sa problemom otežanog uključenja na magistralu. Mještani su saglasni sa našim predlogom da bi izgradnja kružnog toka olakšala protok saobraćaja.

Problemi koji se tiču svakodnevice naših sugrađana moraju biti u fokusu lokalne vlasti, sa tim ciljem smo i uputili inicijativu ka gradonačelnici.

Nadamo se da će aktuelna vlast napraviti otklon od djelovanja prethodnih i da će probleme rješavati u najkraćem mogućem roku, a ne isključivo u susret izborima.

Agrobudžetom za 2023.godinu, poseban fokus je stavljen na razvoj ruralne infrastrukture gdje iznos sredstava podrške iznosii 3,73 miliona eura

Radove koji se vrše na sanaciji lokalnog puta u selu Dapsići, opština Berane obišli su danas Tihomir Bogavac, državni sekretar, Miroslav Cimbaljević, generalni direktor Direktorata za poljoprivredu i Igor Nišavić, sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Bogavac je tom prilikom istakao da se nastavlja sa ulaganjem značajnih sredstava u razvoj ruralne infrastrukture u Crnoj Gori.

„Na taj način, doprinijećemo daljem razvoju poljoprivrede i unapređenju kvaliteta života u Beranama“ naglasio je Bogavac

Radovi su finansirani od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Agrobudžetom za 2023.godinu, poseban fokus je stavljen na razvoj ruralne infrastrukture gdje iznos sredstava podrške iznosii 3,73 miliona eura.

Izvor: https://budiminfo.me

Kada dobijemo kao SNP neku zvaničnu informaciju, onda ćemo se o tome izjasniti. U ovom momentu mi ne možemo na bazi pretpostavki da dajemo saopštenja.

„Čuli smo i glas radnika da ta plata nije adekvatna. Sigurno nećemo ići u neku avanturu pod pritiskom i nuditi nešto što ne moće da izdrži firma“, rekao je on

Predstavnici sindikata radnika Pošte sastaće se sa menadžmentom u petak u 14 časova i tada će im biti data ponuda o uvećanju zarada, rekao je u Bojama jutra Dejan Mešter, Rukovodilac regionalnog centra Pošte Crne Gore.

Radnici Pošte štrajkuju od ponedjeljka.

Mešter nije htio da kaže kakva će biti ponuda, koliki rast plate će ponuditi menadžment, osim da će „povećati zarade u mjeri koja neće ugroziti održivost sistema“.

„Bilans stanja je gotov. Izaći ćemo sa nekom ponudom. Ponuda će biti realna, koja je na korist radnika, a da ne bi ugrozili firmu“, rekao je Mešter.

Jedan od sindikata tražio je povećanje zarada od 30 odsto i rekao da na manje od toga neće priznati.

Mešter je rekao da 30 odsto znači 3,7 miliona eura na godišnjem nivou.

Mešter ne zna da li bi povećanje bilo linearno, za sve zaposlene.

„Čuli smo i glas radnika da ta plata nije adekvatna. Sigurno nećemo ići u neku avanturu pod pritiskom i nuditi nešto što ne moće da izdrži firma“, rekao je on.

Tvrdi da para na računu ima, i da nisu tačne informacije plasirane prethodnih dana da menadžment pošte ima plate od nekoliko hiljada eura.

„Menadžement broji 75 ljudi, to su oni koji imaju koeficijent veći od pet. Ja sam neki treći nivo u firmi, koeficijent mi je sedam, 1.016 eura mi je plata“, rekao je Mešter

Izvor: https://budiminfo.me

Данас се обиљежава Свјетски дан учитеља и тим поводом Социјалистичка народна партија Црне Горе честита и поздравља све просвјетне раднике у Црној Гори!

Овај дан прогласиле су Уједињене нације са циљем да се истакне улога учитеља у образовању и развоју дјеце.

Такође, данас објележавамо и Национални дан подизања свијести о библиотекама!

Учитељи и сви просветни радници су стуб сваког друштва, јер обликују будуће генерације и пружају основу за развој у друштву, играјући кључну улогу у образовању и формирању вриједности код ученика.

Недовољно висока плата просвјетних радника представља озбиљан проблем. СНП ће се одлучно борити за побољшање њихових услова и достојанствене плате.

Dešavanja i hapšenja, čiji smo svjedoci u poslednjih godinu dana, a koja su vezana za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije ili što građani obično kažu „hapšenja krupnih riba“ iz vrha crnogorskog pravosuđa, policije, politike, privrede, upravo pokazuju manjkavosti naše legislative u smislu nedostatka zakonske podloge da se ovakvi postupci uspješno okončaju pravosnažnom presudom.

Socijalistička narodna partija (SNP) je dugi niz godina insistirala i radila na usvajanju Zakona o porijeklu imovine. Kako od 2020. godine nije došlo do usvajanja ovog zakona, prošle godine smo imali šansu da za naše pravosuđe i za građane učinimo krupnu stvar – Da usvojimo izmjene i dopune Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalnom djelatnošću.

Zahvaljujući strukturama iz političkih partija i nevladinog sektora, koji su pod pritiskom određenih međunarodnih organizacija, pod pritiskom tuđih interesa i sopstvenog neznanja, sada taj zakon nemamo, makar ne u onim obliku koji bi građanima Crne Gore donio korist.

Zahvaljujući tako neodgovornom djelovanju, sada Crna Gora nema zakon koji bi „pitao“ Lazoviće, Medenice, Kovačeviće i ostalu družinu odakle im toliki novac i vrijedna imovina kojom bi da kupe slobodu, tj. da polože jemstvo i da se brane sa slobode!?

Takođe, nemoguće je ispitati imovinu korumpiranih sudija, političara, policajaca, privrednika, državnih službenika i drugih koji su već pod dovoljnim stepenom sumnje za izvršenje krivičnih djela, prema kojima bi se po predloženom zakonu mogla ispitati njihova imovina nezavisno od ishoda krivičnog postupka koji se vodi protiv njih.

Ovako nam ostaje da čekamo ishod krivičnih postupaka koji mogu da traju godinama i da se završe ko zna kako da bi država imala osnov da oduzima nelegalnu imovinu. Do tada će mnoga krivična djela zastariti, a mnogi dokazi biće uništeni. Imovina će biti iznesena iz Crne Gore na bezbjedne destinacije, a građani će ostati „kratkih rukava“.

Svi argumenti „protiv“ zakona od toga da se treba primijeniti italijanski model, do toga da se aboliraju kriminalci 90-tih, pa do toga da naše tužilaštvo, sudstvo i zaštitnik imovinsko pravnih interesa Crne Gore su samo puki izgovori.

Kapaciteti svih institucija bi se svakako vrlo lako mogli ojačati, a s obzirom na to da se radi o klasičnoj imovinskoj parnici sudovima ne bi bilo ništa novo da sude po tužbama Zaštitnika u postupku gdje bi tuženi čija se imovina ispituje bio dužan da dokaže odakle mu imovina koju posjeduje, i to sva imovina, a ne samo ona koja je obuhvaćena krivičnim djelom (kao do sada).

Najveći paradoks cijele priče je taj da i da je parlament usvojio Predlog izmena i dopuna Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom ništa ne bi sprečavalo dalji rad na usvajanju Zakona o porijeklu imovine a ni ostalih zakona vezanih za ovu tematiku koji bi obuhvatili sve ono na šta su “dušebrižnici” imali primjedbe.

Ovako imamo situaciju da se jemstva plaćaju, iznose se novci, dokazi propadaju, a država je postojećim zakonskim rješenjima nemoćna da u tom smislu bilo šta krupno uradi.

Odgovornost za to treba da snose oni koji su osujetili usvajanje tkz. „antimafija zakona“!

Žalim što su kolege poklekle i što nisu podržale Socijalističku narodnu partiju u decenijskoj borbi protiv kriminala i nadam se da će novi saziv Skupštine imati više volje i hrabrosti da usvoji pomenuti zakon i da konačno donese Zakon o porijeklu imovine o kome se dugo priča, a ništa ne radi.

Ističe da članovi bivšeg menadžmenta privatne bolnice moraju da shvate da više nisu menadžeri i da neko drugi odgovara za to i poručio im da se bave humanim poslom ako su humanisti.

Netačne su tvrdnje da se kadar u bolnici „Meljine“ osipa, a u Ministarstvu zdravlja svakodnevno rade na tome da obezbjede nove ljekare, kazao je ministar Dragoslav Šćekić i dodao da je nemoguće za šest mjeseci tu zdravstvenu ustanovu vratiti u očekivano stanje, nakon 15 godina urušavanja.

On je prilikom otvaranja laboratorije u kotorskoj bolnici kazao da su krajnjim naporima uspjeli da bolnicu Meljine vrate u život i da se sada suočavaju sa problemima koje su zatekli, a to pokazuje u kakvom je stanju bila ta ustanova.

„Svakodnevno ulažemo ogroman napor u saradnji da sa direktorom Kliničko bolničkog centra Kotor da dovedemo nove ljekare koji bi pojačali bolnicu „Meljine“ kako bi pacijenti imali kvalitetnu zdravstvenu zaštitu. Iz nekih crnogorskih zdravstvenih ustanova doći će ljekari koji će pomoći da se održi interno odjeljenje i da se daje redovna usluga“ kazao je ministar.

Ministar Šćekić smatra da neko želi da problem prebaci na drugoga, a ne da pohvali ono što je Ministarstvo zdravlja uradilo velikim naporima i velikom željom.

Ističe da članovi bivšeg menadžmenta privatne bolnice moraju da shvate da više nisu menadžeri i da neko drugi odgovara za to i poručio im da se bave humanitarnim poslom ako su humanitarci.

Direktor KBC Kotor, u čijem je sastavu bolnica Meljine, dr Davor Kumburović kazao je da je slanje otvorenog pisma nekorektno prema svima: Ministarstvu zdravlja i KBC Kotor, jer rade sve kako bi pružili adekvatnu pomoć svim građanima koji gravitiraju prema bolnici Meljine

Озваничен почетак рада реконструисане и у потпуности опремљене микробиолошке лабораторије, у склопу Дома здравља Котор

Лабораторија у которском дому здравља реконструсана је у оквиру пројекта адаптације и опремања девет микробиолошких лабораторија, који Министарство здравља реализује уз подршку Делегације Европске уније у Црној Гори.

Укупна вриједност пројекта реконструкције девет микробиолошких лабораторија је преко 2 милиона €, а поред ДЗ Котор, нове,савремено опремљене микробиолошке лабораторије ускоро ће добити и домови здравља Бијело Поље, Беране,Никшић,Цетиње, Улцињ,Бар, Будва, као и СБ Брезовик