Категорије
Друштво

Oni su heroji 25. Podgoričkog maratona: Iako slijep, Bato je sa Ninom istrčao 21 kilometar

„Sa Batom sam se povezala godinu dana ranije, kada sam slučajno gledala emisiju o njemu. Oduševio me svojim entuzijazmom, energijom, životnim elanom, hrabrošću. Odmah am ga pronašla na Fejsbuku i zahvalila mu zbog toga što svoju priču dijeli sa nama i kazala da takvi ljudi vraćaju vjeru“, počinje Nina priču za FOS.

Trčanje je Ninina velika ljubav. Svoj prvi maraton istrčala je 2016. godine, i od tada ne odustaje. A sada, nakon trke sa Batom, kaže da je pomjerila svoje granice. Ona je bila Batova zvijezda vodilja, Batove oči, a Bato njen vjerni pritelj i partner u trci.

Sa druge strane, sport je i Batova velika ljubav, zato je odlučio da u životnu trku krene sa osobom kojoj beskrajno vjeruje.

 „Odluka je pala. Javila sam Batu da trčimo zajedno. Sve se posložilo. Došao je u Bijelo Polje nedjelju dana pred trku sa svojim kumom da isprobamo jedan zajednički trening. Bilo je  više nego dobro. Odlična sinhronizacija, druženje i odličan trening. Oboje smo se radovali početku trke i znali smo da ćemo je istrčati“, kaže Nina za FOS i dodaje:

„Što se tiče same trke, bilo je lako. Ja i Bato smo bili vezani lastišem koji je održavao naš zajednički tempo i pravac. Staza pogodna, ravna, prava, sa izuzretno malo neravnina. Moja odgovornost je bila jedino ta da Bata obavještavam kada nailazimo na rupe, ležeće policajce ili velike bare.  Nas dvoje smo hrabro gazili 21 kilometar. Na okrepnim stazama, koje su se nalazile na svakih pet kilometara, pozdravljali smo naš zajednički uspjeh i konsultovali se da li mu treba voda ili šta od okrepe. Bato je bio spremniji od mene sigurna sam jer je aktivni sportista, ali ja sam bila samo ta koja je vizuelno vodila trku i držala tempo.“

Sa drugo strane, ovo je bilo odlično iskustvo i za Bata. Kao bivši profesionalni sportista, bavio se fudbalom, ultimat fajtom , atletikom. Vozio je bicikl i imao jake kondicione treninge koji su mu pri ovom izazovu bili od ogromnog značaja.

„Čulo vida kao senzor onoga što mu šalje mozak, nije predstavljalo nikakvu barijeru ili problem, jer pravo usmjerenje i koordinacijae u vidu očiju, bila je prijateljica i partner u trci, plemenita duša Nina Dulović. Niti jednog trenutka nije bilo krize, napora, napetosti ili straha od odustajanja. Kada ste fizički i psihički spremni da vaš razum kontroliše adrenalin, uvijek možete da iznesete i podnesete velika iskušenja“, priča Bato za FOS i dodaje:

„Trka je izgledala sinhronizovano i od starta je bila kontrolisana zahvaljujući zajedničkoj energiji i pravilnom vođenju trke moje prijateljice.  Naše prijateljstvo traje godinu ali, naše energije i vibracije koje se poklapaju odaju utisak kao da se znamo godinama. Ja kao rekreativac a Nina kao učesnica  brojnih polumaratona, dali su nam mjeru da možemo pokazati kako prijateljstvo može pobijediti sve predrasude i stereoipe koje generalno ima ovo društvo.“

Ovim maratonom su htjeli da pokažu da je samo nebo granica, a da udruženi mogu da bostignu baš sve.

Izvor: Fosmedia.me

Подијели са пријатељима!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.