Према ријечима Шћекића, здравство је уништавано дуг низ година и сада је тренутак да се испита ко се богатио на штету државе и грађана
Министар здравља Драгослав Шћекић казао је „Дану“ да је у марту прошле године, по доласку на функцију директора Фонда за здравствено осигурање Црне Горе, затекао дуг од око 50 милиона еура и већ 60 одсто потрошених средстава од годишњег буџета. Он је подсјетио да тај дуг није направио Фонд, већ здравствени систем, јавне здравствене установе кроз зараде за запослене, за потрошњу медицинског и немедицинског материјала, опреме … као и услуге које плаћају приватним здравственим установама у земљи и иностранству. Шћекић је поручио да се зна ко је потписивао уговоре, те да су свјесно уништавали јавно здравство дуги низ година.
Он је поводом изјава претходних дана, да је одговоран за дугове Фонда, оцијенио да су у питању синхронизоване, неистините и тенденциозне информацијије које се пласирају последњих дана, координиране из политичко-тајкунских центара. Шћекић је казао да „ова хајка треба да буде моменат да се испита шта се све радило у здравственом систему, ко се богатио на рачун државе и грађана, а и данас држе државу као таоца и пријете обуставом испоруке љекова и слично“.
– Ово је синхронизовани покушај пропалих експерата и тајкуна, који су систем држали заробљеним, а сада треба да се отвори Пандорина кутија, коју су држали. И вјерујем, у Специјалном државном тужилаштву. Нећу стати са реформом здравственог система и захвалан сам свима који су одлучни у томе. Нећемо подлећи притисцима долазили са било које профитерске стране, а на штету државе и грађана – казао је Шћекић у изјави за „Дан“.
Тражили да се ресор финансија бави својим послом
Из Фонда кажу да нијесу наишли на разумијевање код бившег министра финансија, већ су упућени да средства која недостају обезбиједе кроз преусмјеравања средстава са одређених буџетских позиција, на којима су кроз одговоран однос Фонда према систему створене уштеде.
– На овај начин обезбијеђен је дио средстава за измиривање обавеза за које кроз буџетску класификацију није обезбијеђен довољан износ средстава који би омогућио цјелокупно финансирање обавеза, како текућих тако и нагомиланих обавеза из претходног периода. Преусмјеравања на овај начин нијесу била довољна о чему смо упознали Министарство финансија и затражили да надлежни предузму активности из своје надлежности, а све са циљем несметаног функционисања здравственог система, што је по нашем мишљењу не само обавеза Фонда већ и других институција укључујући и надлежно министарство, с обзиром на значај који здравствени систем има за грађане – додају из Фонда.
Нови министар, који је недавно на овој функцији наслиједио Јелену Боровинић Бојовић, поручио да се Фонд сусретао са опструкцијама са свих страна, а највише од Министарства финансија, које није имало слуха за потребе здравственог система и значајно је умањивало буџет у односу на тражена средства. Шћекић каже и да нијесу редовно уплаћивали тражена средства, што показују дописи и ургенције које се могу видјети у архиви Фонда и министарства.
– Прошлу годину смо издржали и одржали здравствени систем, иако смо имали опструкције са свих страна, а највише од бившег министра финансија, који не зна шта је здравствени систем, јер му је здравство било на задњем мјесту. Имали смо и опструкције од стране тајкуна и појединих медија у њиховој помоћи – тврди Шћекић.
Према његовим ријечима, када је дошао на мјесто директора Фонда прије нешто више од годину дана, поред огромног дуга и великог дијела потрошеног буџета, услиједиле су и „најаве повећања трошкова због пандемије и потпуног отварања границе због сезоне „експертске Владе“.
– То је у знатно изазвало повећање броја заражених вирусом и повећање потрошње љекова, као и ангажовање запослених у здравственим установама. Све вријеме смо се борили и кренули у реформе које ће у овој години показати резултате, а посебно у 2023 – казао је Шћекић, додајући да је већ смањен број приватних апотека са којима Фонд има уговоре, раскинути су уговори са неким приватним болницама, али и ревидиран број услуга код приватника, јер се могу обезбиједити у јавном здравству.
Из Фонда за здравствено осигурање „Дану“ је раније саоштено да су од укупног дуга од 65.000.000. у јануару отплатили износ од 16.500.000 еура.
Бивши министар финансија Милојко Спајић је ове седмице поручио да подржава новог министра Александра Дамјановића да испита дуг од 50 милиона еура у Фонду, за који је, како тврди, одговоран бивши директор Драгослав Шћекић. Он је оцијенио да је трезор само „проточни бојлер“ за Фонд, који уплаћује по непостојећем налогу из Фонда
Социјалдемократе су јуче устврдиле да ће дуг Фонда на крају ове године износити 100 милиона, уколико Министарство финансија не реагује кроз ребаланс, што без постављања система на здраве основе неће ријешити проблеме.
Функцију директора Фонда здравства последњих деценија покривали су углавном кадрови СДП-а, односно СД, као дио коалиције са ДПС-ом. Шћекић је иначе кадар СНП-а.
Он је функцију директора преузео од Сеада Чиргића, који је пет година руководио Фондом. Тада jе већ дуг Фонда износио 32.000.000 еура. У периоду до 2010. до 2016. године на челу Фонда здравства био је Кенан Храповић, који је до доласка Јелене Боровинић Бојовић у децембру 2020. године, био министар здравља. Током тог периода дуг Фонда је износио 30.000.000 еура.