МИЛО МОРА ДА СЕ КАНДИДУЈЕ
Мило Ђукановић ће бити кандидат ДПС-а на изборима за предсједника Црне Горе који су расписани за 19. март. Он ће бити кандидат не зато што су у његовој странци убијеђени да ће он да побиједи, већ због тога што ту кандидатуру Мило не смије да препусти било коме другоме.То је већ сада јасно и то због низа повезаних разлога.
■Прво – ако се не би кандидовао, то би значило да је одустао од борбе и прије самих избора. Његово некандидовање значило би признање сопственог пораза и прије него што су избори одржани. Типично ауторитарна личност каква је он не може да прихвати опцију да је губитник прије него што је битка и почела. Чак и у условима које имамо сада и када све више његових подржавалаца јавно поручује да је Мило сигурни изборни губитник, он ће на ове изборе да иде вођен паролом да се иде на све или ништа.
■Друго – уколико он не би кандидат, то би значило да се поздравио са државном функцијом. У ситуацији у којој су му и Дритан и други ауторитети у црногорском друштву у више наврата поручивали и аргументовали да је управо Мило заштитник криминалаца и корупционаша у Црној Гори, имунитет који доноси позиција предсједника државе је Милу и те како јак мотив да се кандидује и да покуша да побиједи на предсједничким изборима. Реформисано тужилаштво које је за кратко вријеме показало ефикасност и добре резултате додатни је мотив да се кандидатуром за предсједника државе Мило заправо бори за сопствени имунитет.
● Треће – договор о неком другом кандидату ДПС-а на изборима за предсједника Црне Горе нужно отвара тему избора новог предсједника те партије. А позиција предсједника странке је последњи Милов бедем, који неће препустити без жешће борбе. Најбољи доказ за то је његов реизбор за предсједника ДПС-а почетком 2021. године упркос изборном поразу, као и одлагање страначких избора који су били предвиђени за почетак ове године. То мјесто не жели да препусти никоме јер би у супротном сам потврдио пад свог ауторитета чак и у сопственој партији.
■ Четврто – његов план је да покуша да искористи изражену сујетност и амбиције појединих политичких ауторитета у табору његових противника и да појача њихове међусобице како би на крају он био тај који може да стекне подршку већине. То значи да свака појединачна, засебна кандидатура некога од побједника из 2020. године иде на руку Милу. Највећа Милова стрепња је јединствени, заједнички кандидат побједника од 30. августа 2020. године.
Зато уочи овогодишњих предсједничких избора у Црној Гори нема ни трунке дилеме око следећег – јединствени, заједнички кандидат већине од 30. августа 2020. године убједљиво ће већ у првом кругу да побиједи Мила Ђукановића. Том побједом би се ушло у процес пуног развлашћивања Мила Ђукановића и Миловог ДПС-а. А управо је то воља и интерес огромног броја грађана Црне Горе.
То је и мој предлог – да одмах почну разговори побједника из 2020. године о заједничком кандидату. Да кандидат око којег се постигне договор добије максималну и искрену подршку свих у кампањи. И да 19. марта увече прославимо и формални прелаз у постђукановићевску еру црногорске политике. Подухват је историјски и показаће се које су личности у црногорској политици данас спремне за постигнућа која ће историја да памти као највеће подвиге.
Извор: Борба