Предсједница Скупштине Данијела Ђуровић не очекује да ће предсједник Црне Горе Мило Ђукановић распустити парламент и расписати парламентарне изборе, када истекне законски рок за формирање Владе, што је у овом случају 15. март. У разговору за Побједу, Ђуровић истиче да би то земљу гурнуло у још већу кризу.
ПОБЈЕДА: За 27. јануар заказана је сједница Скупштине на којој би требало да буду изабране судије Уставног суда. Мислите ли да ће се то и десити или ипак имате одређену дозу резерве да би се нешто могло промијенити у последњем тренутку?
ЂУРОВИЋ: Већ дуже вријеме питање избора судија Уставног суда заокупља пажњу јавности и то с потпуним правом. Више пута сам саопштила да је рјешавање овог питања кључни предуслов за излазак из дубоке политичке и институционалне кризе у којој се налазимо мјесецима, као и за наставак европског пута наше земље. Када сам преузела функцију предсједнице Скупштине Црне Горе, као један од својих првих приоритета поставила сам управо комплетирање Уставног суда.Након пет неуспјешних јавних позива од 2018. године, крајем прошле године расписали смо шести и убрзали процедуру пријављивања кандидата. Организовали смо и њихово јавно интрервјуисање у пленарној сали Скупштине и дозволили присуство заинтересованим странама, желећи да процес учинимо што транспарентнијим и отворенијим.Све ово резултирало је политичким договором и неупитном подршком за најмање три кандидата за судије Уставног суда. Очекујем да 27. фебруара та подршка буде постигнута и за четвртог кандидата, чиме бисмо напокон показали највиши степен одговорности према држави, њеним институцијама и нашем европском путу.
ПОБЈЕДА: Државна изборна комисија није потврдила кандидатуру лидеру “Покрета Европа сад” Милојку Спајићу, те за сада имамо само једног кандидата за наступајуће предсједничке изборе – Андрију Мандића. Уколико не будете имали свог кандидата, кога ћете подржати?
ЂУРОВИЋ: Жао ми је што је господин Спајић својим неискуством себе довео у овако незавидну ситуацију и прокоцкао значајан политички капитал који је “Покрет Европа сад” стекао на локалним изборима, посебно у Главном граду. Надам се, ипак, да ће ова политичка групација наћи начин да пружи адекватан допринос јачању демократских снага у Црној Гори.Што се тиче осталих кандидата, свакако бих сачекала да све кандидатуре пристигну и да о њима коначну ријеч дâ Државна изборна комисија. Подсјећам да се Социјалистичка народна партија од почетка залагала за заједничког кандидата који би представљао већину од 30. августа 2020. године, али нисмо наишли на разумијевање осталих партнера. СНП ЦГ ће, у сваком случају, на својим органима донијети одлуку која ће бити најбоља за наше грађане.
ПОБЈЕДА: Преговори о формирању 44. Владе су наизглед пропали. Шта ће се дешавати када истекне и законски рок за формирање Владе?
ЂУРОВИЋ: Напомињем да је Скупштина Црне Горе 29. децембра прошле године констатовала да је господин Миодраг Лекић мандатар за састав нове, 44. Владе Црне Горе. Према информацијама које имам, разговори о њеном формирању и даље трају, али не иду планираном динамиком.Вјероватно је да редовни избори за предсједника Црне Горе дијелом утичу на већу посвећеност политичких субјеката другим важним питањима као што је, свакако, избор нове Владе, имајући у виду да је 43. Влади Скупштина Црне Горе изгласала неповјерење, те према томе, рокови још нијесу истекли.Подсјећам да Устав Црне Горе прописује да Влада којој је изгласано неповјерење наставља са радом до избора нове. Након евентуалног истека рока за формирање Владе, поступа се у складу са процедуром утврђеном Уставом и законом.
ПОБЈЕДА: Ако предсједник Ђукановић, прије истека мандата распусти Скупштину, хоћете ли покренути дијалог о изборним условима, контроли бирачког списка…?
ЂУРОВИЋ: Не очекујем да ће господин Ђукановић повући такав потез јер би то довело до још веће дестабилизације државе. Мислим да је и он тога свјестан и да из овог разлога ни до сада тако нешто није урадио.Уколико дође до распуштања Скупштине Црне Горе, како сте навели у Вашем питању, подсјећам да у том случају Устав прописује да предсједник наредног дана од дана распуштања расписује изборе за посланике.Што се тиче изборних услова, више пута сам потенцирала важност реформе изборног законодавства и тражила од представника политичких партија које партиципирају у парламенту да ово питање ставимо високо на листи наших приоритета. Нажалост, догађаји су сустизали једни друге, често смо се налазили у несвакидашњим и политички комплексним ситуацијама које нам нису дале довољно времена и простора да посветимо потребну пажњу овом битном питању. Било би супротно међународним стандардима да након расписивања избора приступимо измјенама изборног законодавства јер рокови и процедуре већ почињу тећи по важећим (постојећим) прописима. Мислим да је промјене изборних прописа и закона, који прате уређење ове области од хитне важности за изборни процес, потребно завршити раније тако да из новог изборног процеса изађемо са повјерењем у законитост његовог тока и са неспорним резултатима.Надам се да ће се, након избора судија Уставног суда 27. фебруара, и ово питање наћи на дневном реду и да ће што прије бити ријешено, јер ће сваки изборни циклус који се одржи по тренутним прописима увијек остављати дилеме и недоумице о евентуалним неправилностима.Питање контроле бирачког списка је у надлежности Министарства унутрашњих послова, али кроз адекватна законска рјешења која ћемо усвојити у парламенту створићемо претпоставке за креирање прецизне и тачне базе података која неће остављати никакву дилему у регуларност изборног процеса и резултате избора. То је питање коме се морамо апсолутно посветити, не водећи рачуна о партијским и партикуларним интересима, већ искључиво о интересима грађана и њиховом праву да бирају и буду бирани у складу са Уставом и законом.