Скупштина Црне Горе и НВО Центар за женска права, у сусрет 8. марту, Међународном дану жена, организовали су округли сто на тему „На равне части – равнотежа између приватног и пословног живота“.У уводном дијелу обратила се предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић која је навела да је брига о породици вјековима чинила најзначајнију улогу жене у црногорском друштву. „Модернизација и развој друштава, те феминистички и таласи борбе за унапређење људских и женских права средином прошлог вијека, извели су жену из сфере приватног и омогућили јој да постане активна учесница свих друштвених процеса. Али, не без бројних изазова“, казала је Ђуровић и додала да су жене током цијелог живота суочене са бројним потешкоћама, међу којима су најизраженије економска зависност, мизогинија, сексизам, као и говор мржње у јавном дискурсу, којем су, како је рекла, нарочито изложене оне које се усуде да се баве тзв. „видљивим“ пословима, какав је политика.„Излазак жена на тржиште рада није пратило паралелно повећање учешћа мушкараца у породичној бризи и његи. Жене су се, самим тим, морале суочити са немогућношћу усклађивања породичних обавеза и потребе за професионалним усавршавањем. Умјесто друштва једнаких шанси за све, остављен им је неподијељен терет онога што данас препознајемо као неплаћени кућни рад“, рекла је Ђуровић.Предсједница Скупштине Црне Горе се осврнула и на проблем насиља у породици са којим се суочава огроман број жена у Црној Гори истакавши да је неопходно подсјетити на све жртве фемицида у нашој земљи и исказати им дужно поштовање, те послати поруку подршке свим суграђанкама које свакодневно трпе физичко и психичко насиље.„Никада не смијемо заборавити Шејлу Бакију, Зумриту Нерду, Бранку Петровић, Анастасију Лашманову и још десетине жена које су, нажалост, платиле цијену породичног и партнерског насиља и више нису са нама. У знак сјећања на њих, морамо стварати бољи амбијент за наше насљеднице у којем ће се осјећати слободно и безбједно. Само тако можемо градити друштво засновано на истинској равноправности, солидарности, толеранцији и правди, што мора бити циљ свих надлежних институција, али и сваке жене и сваког мушкарца у Црној Гори“, закључила је предсједница Ђуровић.Амбасадорка ЕУ у Црној Гори Оана Кристина Попа нагласила је да је Европској унији веома стало до овог темељног питања једнакости и правичности у нашим друштвима. „Од августа 2022. године, све државе чланице морају примјењивати правила која важе широм ЕУ и имају за циљ побољшање равнотеже између пословног и приватног живота за родитеље и старатеље, а која су усвојена 2019. године. Ова правила утврђују минималне стандарде за очинско, родитељско и старатељско одсуство и успостављају додатна права, као што је право на тражење флексибилних радних аранжмана. Ово ће помоћи људима да развију своје каријере и породични живот без потребе да жртвују једно од то двоје,“ навела је.Амбасадорка Попа је подсјетила на истраживања која показују да, у просјеку, глобално, жене обављају 75 одсто укупних неплаћених послова његе, укључујући бригу о дјеци, бригу о старима, кување и чишћење, те да су жене у двоструко већем ризику од губитка посла. „Неки ће рећи да је то наша култура или наши обичаји. Међутим, можемо промијенити културу и обичаје у свим нашим друштвима, са правим законима и правим узорима, а многе од њих видим данас овдје, међу вама. Ова врста промјене може потрајати, али видимо да све више земаља ЕУ уводи или продужује родитељско одсуство. Мајчинство и очинство никада не би требало доживљавати као алтернативу каријери“, рекла је амбасадорка.Извршна директорица НВО Центар за женска права Маја Раичевић захвалила је предсједници Скупштине Црне Горе на иницијативи да се на овом нивоу отвори дијалог о овој важној теми, којом се у Центру за женска права, подсјетила је, баве уназад неколико година. „Директива о равнотез̌и између пословног и приватног з̌ивота родитеља и пружаоца његе, о којој данас говоримо, тијесно је повезана са темом женског неплаћеног рада, па ћу прије него представим кључне новине ове Директиве, рећи нешто и о овој важној, а прилично занемареној теми“, истакла је Раичевић.Она је додала да се неформални рад у кући нимало не цијени и да формално незапослене жене имају врло незадовољавајући друштвени статус. „Упркос јасно одређеној улози жене у кући и у економији бриге, друштво данас од жена очекује да привређују скоро колико и мушкарци, па многе од њих раде све дуже да би обезбиједиле адекватна финансијска средства за себе и своје породице“, нагласила је она додајући да то такође носи вишеструки терет за жене – с једне стране терет неплац́еног куц́ног рада, а с друге, терет рада у формалној економији који се често одвија у лошијим условима у односу на мушкарце, слабије је плаћен и дискриминишући. „ЕУ Директива о равнотежи између пословног и приватног живота је директива тзв. минималне хармонизације што значи да су постављени минимални стандарди за државе чланице ЕУ и оне у процесу ЕУ интеграције, међу којима је и Црна Гора. Ипак, и ти минимални стандарди представљаће озбиљан посао за нашу Владу ако их желимо спровести до краја и ефикасно“, казала је Раичевић.У панел дискусији на тему „Зашто је равнотежа неопходна и како до ње?”, оцјењујући да је црногорско друштво дубоко патријахално, државна секретарка у Министарству просвјете Маша Стевовић је поручила да је потреба да се заједнички дјелује како би дошло до корјенитих промјена. У том контексту, она је прецизирала да ће Министарство просвјете настојати да ,,убрза оснаживање цјелокупне предшколске и школске инфраструктуре”, те да ће у наредном периоду бити повећан број продужених боравака.
Директор Директората за рад у Министарству рада и социјалног старања Александар Мемчевић је истакао да ће надлежно министарство и у наредном периоду политикама за постизање равнотеже између пословног и приватног живота тежити ка достизању родне равноправности са већим учешћем жена на тржишту рада, као и равноправне подјеле обавеза старатељства између мушкараца и жена.В.д. генералне директорице Директората за интеркултурализам у Министарству људских и мањинских права Људмила Поповић говорила је о жени као сили, покретачу друштвене трансформације и истовремено најосјетљивијем сегменту друштва. Она је навела да је неопходно да се заједнички утиче на промјену свијести усвајањем нових приступа и структуралних промјена у свим областима друштва, приватној сфери и сопственом радном окружењу, што ће, оцијенила је, нужно водити пуној равноправности.Савјетница за женско предузетништво и менаџмент у Унији послодаваца Црне Горе Звездана Олуић је казала да промјене у свакој сфери, па и поменутој, захтијевају тијесну међусекторску сарадњу. Она је нагласила да већу пажњу треба посветити економији родитељства и промоцији улоге очева у одгајању дјеце.Замјеница генералног секретара Уније слободних синдиката Црне Горе Ивана Михајловић је навела да је важно искористити колективне уговоре на нивоу компанија ,,како би на прави начин регулисали наш микрокосмос у радној цјелини”.О теми ,,Колико вриједи неплаћени рад?”, подсјетивши на законску регулативу која уређује ову проблематику, професорица Правног факултета Универзитета Црне Горе Маја Костић Мандић је казала да теми треба приступити са дозом оптимизма, те посебну пажњу посветити начину на који се васпитавају мушка дјеца.Национална координаторка Међународне организације рада Нина Крговић је истакла да је интенција Међународне конференције статистичара да буде уведено у анкете о радној снази, као инструмента мјерења тржишта рада, индикатора тржишта рада, редовно или периодично мјерење неплаћеног рада.Координаторка Сервиса за подршку женама у оквиру Центра за женска права Ана Јаредић апострофирала је да у постизању равнотеже између приватног и пословног живота, ,,важан елеменат и фактор игра средина, као и да је неопходно да сама жена схвати да не мора у свему бити савршена”.Уредница и новинарка Телевизије „Вијести“ Данијела Ласица је скренула пажњу да постизање баланса између приватног и пословног живота подразумијева најприје задовољну жену, жену која је једнако спремна да вријеме посвети себи, као и својим обавезама.Овом приликом емитован је и видео прилог који је приказао обраћања посланица у Скупштини Црне Горе на тему усклађивања приватног и пословног живота.