Жртва је жртва, а насилник је насилник без додатака о политичкој, вјерској или националној припадности.
Вршњачко насиље постало је, нажалост, наша свакодневица, а посљедице могу бити још драстичније уколико се хитно не изађе са адекватним одговором на ову аномалију, који тражи ангажовање читавог друштва.
Насиље је посљедица проблема у друштву на које жмуримо посљедњих деценија, а очигледно је да институције система нијесу на прави начин одговориле овом изазову. Било која врста насиља не може и не смије имати оправдање, већ мора бити адекватно санкционисана, а потом низом превентивних акција сузбијена на најмању могућу мјеру. Све супротно од тога, води нас у још већу ескалацију проблема и сукоба, а то је оно што Црној Гори најмање треба.
Исто тако, недопустива је политизација случајева вршњачког насиља. Жртва је жртва, а насилник је насилник и тако их треба третирати и сходно томе односити се према њима, без додатака о политичкој, вјерској или националној припадности.
Жалосна је чињеница да неки још нијесу научили основну лекцију да се пожар не гаси бензином. Зато свака политизација вршњачког насиља, као и покушаји да им се да примјеса националног или вјерског само представљају доливање уља на ватру и такође захтијевају осуду и реаговање читавог друштва.
Као што треба да пошаљемо јасну поруку насилницима да не могу да раде све шта пожеле без посљедица, исто тако сијачи мржње и нетрпељивости треба да знају да ће завршити на сметлишту историје и маргини друштва.