Трагични 30. април 1999. године ушао је у историју, Црне Горе и Мурине као страшни суд страдања невиних жртава.
Нека нас страдање Мирослава Кнежевића, Оливере Максимовић, Јулије Брудар, Вукића Вулетића, Милке Кочановић и Манојла Коматине увијек подсјети да се овај злочин никада не смије поновити, и да га не смијемо никада заборавити!Црна Гора никада неће заборавити своје невине жртве. Пред нама свима је и обавеза да чувамо нашу државу и грађане, да учинимо живот бољим и љепшим за нека будућа покољења.
Показали смо да настојимо да свака неправда учињена према нашим грађанима буде исправљена, тако ће бити и према онима који су је претрпјели у НАТО бомбардовању, те иницијатива за правичним обештећењем породица страдалих и рањених у Мурину, мора бити покренута.Ћутање није опција, породице морају знати и осјетити да држава стоји уз њих, и да ћемо све учинити да се уваже њихови захтјеви, као што је уважен једне од породица. Правда мора бити једнака према свима!Свим жртвама НАТО бомбардовања нек је вјечна слава!