У свијету политике и данас, у 21. вијеку, још увијек је мало припадница љепшег пола. У Црној Гори је то посебно изражено због и даље присутних патријархалних, традиционалних друштвених норми које женама препоручују да се баве породицом, дјецом и кућом.
Једна од храбрих, младих жена која се упустила у подухват бављења политиком у Црној Гори је Марија Радиновић, аналитичарка у Медијском центру Социјалистичке народне партије Црне Горе и портпаролка ОО СНП Главног града.
Она је у политици више од осам година, прво као стручна сарадница у клубу посланика СНП ЦГ у Скупштини Црне Горе, затим као савјетница у Општинском одбору СНП Главног града, док сада свој ангажман обавља у Медијском центру ове партије и, како сама каже, у њему је пронашла најбољи начин изражавања.
Марија, која је била најбољи ђак Средње економске школе „Мирко Вешовић“, један од најбољих студената генерације 2006-2010. на Факултету политичких наука у Подгорици, на којем је стекла и звање магистра међународних односа, однедавно је и извршна директорица НВО Удружење за европске политике и праксе PAX.
Како сте почели да се интересујете за политику и шта је то превагнуло, па да одлучите да она буде Ваш позив?
Још од раног дјетињства памтим да су се у мом дому пратила политичка збивања, да је мој тата волио да пропрати сваки дневник и да је тада морала да влада потпуна тишина. Како сам расла, схватала сам да је политика нешто јако важно у нашој земљи, да сви о њој причају, а када сам при крају средње школе одлучивала који факултет да упишем, нисам имала дилему да ће Факултет политичких наука са својим одличним професорима и јако добрим предметима бити прави избор за мене. Касније, након окончања студија и првог запослења, схватила сам да је политика оно што ме заиста интересује и чиме желим да се бавим.
Колико је захвално бавити се политиком у држави као што је Црна Гора, посебно за једну жену?
Ниједан посао није лак, а јавни, гдје сте увијек под присмотром и гдје увијек морате „два пута да мјерите“ прије него што пресјечете, нарочито. Ипак, нисам се уплашила одговорности и озбиљности које тај посао носи са собом. Увијек сам се водила реченицом чувене Хане Арент, која је једном приликом рекла: „Не могу да живим, а да барем не покушам да разумијем шта се дешава“. У сагласју са овим размишљањем је и пракса старих Грка који су још прије неколико хиљада година јако добро схватали шта су друштвени активизам, јавно добро и колективни интерес, а оне који не желе да се баве политиком називали идиотима.
Да закључим, није лако бити политичарка у Црној Гори, јер често наилазите и на неразумијевање својих најближих, али треба имати на уму да је политика све: од цијене хлеба који ујутру купујемо, па до цијена горива, струје, воде и осталих комуналија које плаћамо, а да не говоримо о висини зарада, пензија, квалитету образовања које желимо за нашу дјецу, квалитету здравствених услуга које добијамо, итд. Дакле, порука је: уколико се ми не бавимо политиком, политика ће се бавити нама. То никако не смијемо дозволити.
Како видите политичку сцену у Црној Гори?
Политичка сцена Црне Горе је одувијек била инспиративна, толико да сте могли написати и књигу о нашим друштвено-политичким збивањима. Нажалост, последњих година ми се чини да би најбољи опис за њу био: хаотичност. Са једне стране, имате владајући ДПС који грца у корупционашким и криминалним аферама и његове сателите који покушавају да се представе као да немају никакве везе са свим тим, а и даље остају у власти. Са друге стране је мноштво опозиционих партија, од којих је већина настала из некада великог СНП-а, а чијег се наслеђа сада тако лако одричу и које никада нису изгледале дезоријентисаније и неускађеније. Што се тиче СНП-а, ми се озбиљно спремамо за наредне изборе, радимо на консолидацији и јачању партије, примамо нове и некадашње чланове, а напомињем да смо спремни да у сваком тренутку одустанемо од изласка на изборе уколико процијенимо да нема потребне изборне реформе и да је то у интересу грађана.
Однедавно сте и извршна директорица НВО Удружење за европске политике и праксе PAX. Чиме се оно бави?
Као што му у самом називу пише, Удружење за европске политике и праксе PAX ће се бавити политикама и праксама из дјелокруга рада Европске уније. Црна Гора се већ седам и по година налази у процесу преговора са ЕУ, те смо сматрали да можемо кроз ову НВО дати допринос савлађивању препрека на путу приступања европској породици народа, посебно у областима владавине права, људских права, борбе против корупције и организованог криминала, побољшања статуса угрожених категорија становништва, заштите животне средине, итд.
Ово је сасвим нова прича и надам се да ћемо у неком наредном интервјуу имати повода да мало више разговарамо о томе.
Како, по Вама, изгледа успјешна жена?
Успјех је релативна категорија, односно зависи од тога шта људи подразумијевају под тим појмом. За неког је успјешна она жена која се остварила као супруга, мајка и домаћица, док неко други успјешном сматра ону жену која је постигла одређени степен развоја у пословном и интелектуалном смислу и чије се мишљење о одређеним стварима вреднује. По мени, свака жена је на свој начин успјешна. Нека је добра мајка и супруга, друга је одлична у свом послу, а трећа може свој успјех тражити у неким сасвим другачијим сферама. Мислим да је најважније да када, на крају дана, сједнете сами са собом, будете задовољни оним што сте остварили и да имате воље и елана да са осмијехом закорачите у нови дан.
Како проводите своје слободно вријеме?
Слободно вријеме највише волим да проводим у кругу породице. Најљепше сате проводим у друштву моје братаничне Кристине и братанића Милоша, који су моја највећа радост и непресушни извор инспирације. Наравно, трудим се да одвојим вријеме и за своје искрене пријатеље са којима је дружење увијек право задовољство. Спортска активност је обавезна, као и читање, без којег не могу да замислим ниједан дан.
Какви су Ваши планови за будућност?
Намјеравам да наставим да се бавим политиком и да покушам да дам допринос стварању боље Црне Горе за моју Кристину и Милоша, али и за сву нашу дјецу. Такође, вољела бих да прича око Удружења за европске политике и праксе PAX заживи у правом смислу. Наравно, континуирано учење и напредовање је за мене потреба и циљ којег ћу се држати цијелог живота јер сматрам да човјек који лако диже руке од едукације и усавршавања осуђује себе на вјечити мрак незнања, апатије и равнодушности.
Izvor: crna.gora.me