Закон о вјерским заједницама у Црној Гори није праведан и то сам поручио предсједнику Милу Ђукановићу. Једина канонска црква у Црној Гори је Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве и једини канонски архиепископ је митрополит Амфилохије
Васељенски патријарх Вартоломеј у ексклузивном интервјуу за Курир и првом разговору за српске медије шаље благослов српском народу и поруку мира и љубави.
Патријарх у разговору отворено говори о подршци борби Српске православне цркве у Црној Гори, о разлозима за давање аутокефалности Украјинској православној цркви, о патријарху Павлу, о подршци Васељенске патријаршије Србији у вези са Косовом…
– Васељенска патријаршија и ја, што се тиче Косова*, бићемо увијек на српској страни, у то будите сигурни. Подсјетићу да је грчки народ увек помагао српску браћу с Косова и Метохије. Поготово изражавамо велико жаљење због страдања српских светиња, манастира и цркава на Косову и Метохији, које сам лично 1993. посјетио са својом делегацијом, и молимо се Богу за српски народ. Тада сам на КиМ био са патријархом Павлом. На његовој сахрани сам одржао бесједу – каже васељенски патријарх Вартоломеј и на почетку интервјуа додаје да се радује што је дочекао новинаре из „сестринске по вјери Србије“.
Док уочи Светог Николе разговарамо у његовом кабинету у згради Васељенске патријаршије у Истанбулу, кроз затворен прозор допире глас мујезина који с неког од минарета бројних околних џамија позива муслиманске вјернике на молитву. Изнад патријарха је велика икона Светог пророка Илије, с његове десне стране је заједничка фотографија с папом Фрањом, а с лијеве са предсједником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом. У кабинету је и слика Кемал-паше Ататурка, реформатора и оснивача модерне турске државе, коју је обавезно истаћи у свим институцијама у Турској. Иако лепо уређен с раскошним драперијама, кабинет одише скромношћу. Радни сто патријарха је баш то што му и име каже – радни. Затрпан је важним папирима и документима кроз које овај витални осамдесетогодишњак свакодневно пролази.
Познавали сте патријарха Павла. Шта нам можете рећи о њему? – Патријарх Павле је савремени светитељ. Љубав коју је имао према свима, залагање према свима, доводе до тога да са сигурношћу можемо да кажемо да је светац нашег времена. Неки европејци су жељели да га прогласе националистом и оптуживали су га да је подржавао оне који су националисти и чинили злочине. Патријарх Павле је само био уз свој народ, који је штитио. Све те оптужбе против њега су бесмислене.
Какав је однос Васељенске патријаршије са СПЦ?
– Суштина је да Васељенска патријаршија, као мајка црква, увијек воли своју дјецу, као што свака мајка воли своју дјецу. То значи да су све цркве добиле аутокефалију, своје духовно рођење, од Васељенске патријаршије. Васељенска патријаршија је као архиепископа рукоположила Светога Саву. Ми смо дали СПЦ аутокефалију и увијек волимо и бринемо о СПЦ као мајка што брине о својој дјеци. И када нека дјеца понекад не слушају своју мајку, или у овом случају мајку цркву, она наставља да воли и своју незахвалну дјецу.
А ко су та незахвална дјеца?
– Васељенска патријаршија као мајка црква воли све људе, све народе и много тога је дала, али често народи то не знају да узврате. Тако и у СПЦ постоје владике које су на неки начин незахвалне Васељенској патријаршији за све што је урадила. Ми као мајка црква жалимо због тога што неке владике у СПЦ не прихватају неке ствари, али као мајка црква, као њихови родитељи, праштамо им и поручујемо и њима пред божићне празнике да их волимо, да су им врата отворена и мој благослов се односи и на њих и на српски народ у цјелини. Моја порука је да мајка црква наставља да воли своју незахвалну дјецу.
Како коментаришете ситуацију у Црној Гори након усвајања Предлога закона о вјероисповјести, који предвиђа и одузимање имовине СПЦ?
– Апсолутно подржавам митрополита Амфилохија, на чију молбу сам написао писмо предсједнику Црне Горе Милу Ђукановићу у којем сам му поручио да не предузима даље кораке у усвајању и спровођењу закона о вјерским заједницама. Тај закон није праведан. Што се тиче Васељенске патријаршије, једина канонска црква у Црној Гори је Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве и једини канонски архиепископ у Црној Гори је митрополит Амфилохије.
А да ли постоји могућност да такозвана Црногорска православна црква добије аутокефалност?
– Мираш Дедеића никада не може да добије било какву аутокефалију за ту његову лажну цркву. И како бисмо нешто тако дозволили некоме кога смо рашчинили. Како ја сада могу да дам аутокефалност некоме кога сам рашчинио? За нас је Дедеић само рашчињени свештеник који је екскомунициран из цркве. Понављам, никада нећемо дати аутокефалију такозваној ЦПЦ.
А шта ако би неко други дошао на чело те цркве? Шта ако тада Црногорци затраже аутокефалију?
– Не, не и не! Црква у Црној Гори је Српска православна црква и никада ту неће бити никаквих промјена.
Али ни Украјинци нису имали аутокефалну цркву па су је добили. –
Питање украјинске цркве је врло проста ствар и ту се став никако неће мијењати. Исто као што су аутокефалију добили Срби, Грци, Чеси, Албанци и остали, исто је тако сазрело вријеме да је добију и Украјинци. По свим канонима су имали право да добију цркву. Као што су сви добили аутокефалност, тако су је добили и они.
Зашто се то онда није догодило раније?
–
Зар то не доводи до раскола у православној цркви?
– Митрополит Филарет, кога Руси називају самозвани митрополит, јесте човјек који је врло уважен и омиљен у народу и огроман број парохија је стао уз њега тада, а руска страна није урадила ништа за 30 година да залечи тај раскол у Украјини. А гдје је љубав у расколу? Она не постоји. Руси су ти који су направили раскол, а не Васељенска патријаршија или Украјинци, као што сада говоре. Значи, Руси су направили раскол и 30 година ниједан корак нису направили да га зацијеле.
Али зашто се у овом тренутку Украјинцима даје аутокефалност цркве?
– Важно је да знате да смо ми као мајка црква морали да збринемо негдје у канонско јединство милионе Украјинаца који нису хтјели с Русима да буду у истој цркви. То нису у питању хиљаде, већ милиони вјерника. Они су се обратили нама. Шта смо ми могли да урадимо? Да одбацимо милионе људи да не буду нигдје, да никоме не припадају? Милионе људи смо превели у јединство цркве. Ми као мајка црква смо их прихватили у наш загрљај, а што се тиче осталих цркава – оне које желе да их признају, нека их признају, а оне које не желе, то не морају да ураде. И још нешто треба да се зна. Украјинска црква је увијек била под јурисдикцијом Васељенске патријаршије. Руска црква никада није имала у Украјини нешто аутокефално. Имала је само право да руски патријарх рукоположи кијевског митрополита, и то само због близине. Они су увек били у оквиру Васељенске патријаршије.
Какав је однос Васељенске патријаршије с Католичком црквом?
– Имамо добру сарадњу и водимо теолошки дијалог на глобалном нивоу у ком учествују све цркве и у ком учествује и ваша СПЦ. С папом посебно сарађујемо на пољу заштите животне средине. Ми смо први то покренули као важну тему, а папа нас прати. Папа је то јасно нагласио – васељенски патријарх је почео, а ја настављам. Желим да нагласим да смо 2016. организовали сабор на Криту на ком је учествовала и СПЦ, и у оквиру тог сабора је донета одлука да се настави теолошки дијалог с Римокатоличком црквом са циљем јединства двије цркве – православне и римокатоличке. У том дијалогу учествују све православне цркве, па и Васељенска патријаршија.
Каква је ваша порука српском народу за Божић?
– Српском народу за Божић шаљемо поруку љубави, да издрже и истрпе сва искушења. Васељенска патријаршија вас воли и увијек мисли на српски народ. Објавите све ово с пуно љубави као божићну поруку којом желимо да поздравимо све у Србији уз моју поруку: „Мајка увијек воли своју дјецу.“
Ко је патријарх Вартоломеј I
Вартоломеј I (световно име Димитриос Архонтонис) рођен је 1940. на турском острву Имброс. Основно и средње образовање завршио је у родном мјесту и Истанбулу, а теологију је студирао на познатој богословији Халики, коју су турске власти затвориле 1971. године. На челу Васељенске патријаршије налази се од 2. новембра 1991. године. Званична титула васељенског патријарха гласи: Његова свесветост архиепископ цариградски, новоримски и васељенски патријарх Вартоломеј I. Вартоломеј I је познат по својим активностима на међународном плану и залагањима за међуправославну сарадњу, међухришћански и међурелигијски дијалог. Такође важи за истакнутог представника еколошког покрета.
Посебан положај у православљу
Васељенска или Цариградска патријаршија једна је од 14 аутокефалних православних цркава. Поглавар ове цркве има посебан положај у православљу и важи за првог међу једнакима (примус интер парес). Као такав, лично или путем изасланика предсједава сваком сабору православних црквених поглавара и има улогу гласноговорника православља, посебно у екуменским сусретима с другим хришћанским црквама. Међутим, нема јурисдикцију над другим патријарсима или аутокефалним православним црквама. Цариградски патријарх важи за духовног вођу 300 милиона православних хришћана у цијелом свијету, а под његовом директном управом су православне епископије у Сјеверној и Јужној Америци, Западној Европи, Аустралији и на Новом Зеланду, у Хонгконгу, југоисточној Азији, Кореји и дјеловима данашње Грчке.
Izvor: In4s.net