Аутор: Snp Online

Предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић састала се јуче у Бечу са предсједником Националног савјета Републике Аустрије Волфгангом Соботком.Предсједница Ђуровић је изразила задовољство поводом првог званичног сусрета са предсједником Соботком, пријатељем Црне Горе и њеног народа и захвалила на доприносу аустријском парламенту у успостављању програма „Демократске радионице“, те лично предсједнику Соботки на видео обраћању и дивним порукама поводом недавног обиљежавања десете годишњице од успостављања овог успјешног пројекта.Похваливши одличне односе Црне Горе и Републике Аустрије, сарадњу у свим областима, уз посебан акценат на континуирани политички дијалог на свим нивоима, она је захвалила на подршци коју ова земља пружа нашој држави, али и региону Западног Балкана, на пољу европске интеграције.Предсједница Скупштине је истакла да Црна Гора веома цијени континуирану политичку и експертску подршку Републике Аустрије у процесу европске интеграције и аустријским напорима да се политика проширења ЕУ одржи високо на агенди осталих држава чланица Уније.Истакавши важност актуелног тренутка за Црну Гору, те задовољство због постигнутог политичког договора о кандидатима за судије Уставног суда, предсједница Ђуровић је изразила очекивање да ће 27. фебруара доћи до њиховог избора.Упркос сложености унутрашње политичке ситуације, Црна Гора остаје поуздан партнер НАТО савеза и држава којој је приступање Европској унији и даље кључни приоритет, указала је Ђуровић и нагласила да скоро осамдесет одсто наших грађана и даље подржава процес приступања ЕУ.Она је искористила прилику да понови позив предсједнику Соботки да званично посјети Црну Гору.Предсједник Националног савјета Републике Аустрије Волфганг Соботка је изразио задовољство због сусрета са предсједницом Ђуровић и истакао да је то прилика да се додатно унаприједе већ добри односи између двије државе.Нарочит акценат ставио је на прославу десетогодишњице Демократских радионица „Барбара Прамер“, која је недавно организована у Подгорици, те указао да овакве активности представљају добар модел за наставак и продубљивање сарадње између аустријског и црногорског парламента.Такође, предсједник Соботка је похвалио изузетно успјешну сарадњу коју су двије земље оствариле током пандемије Ковида 19, као и у областима сајбер безбједности, борбе против трговине људима и кријумчарења оружја.Што се тиче пута Црне Горе ка ЕУ, он је истакао да ће наша држава, али и све земље Западног Балкана имати недвосмислену подршку Републике Аустрије како би што прије постале чланице велике европске породице народа.Саговорници су размијенили мишљења и о другим важним темама, као што су посљедице пандемије Ковида 19, ратна дешавања на тлу Европе, енергетска криза, климатске промјене и бројним другим.

Министар здравља Драгослав Шћекић навео је да очекује да ће државно тужилаштво експресно реаговати у овом случају, како би послали поруку „да се са државним новцем, Уставном и законима Црне Горе нико не смије играти“.

Он је упитао како је могуће да су се државне обвнезнице емитовале 7. децембра 2020. године, а да је само три дана прије тога формирана Влада Здравка Кривокапића.

„Како је неко могао да обезбиједи логистику да се за три дана емитују обвезница. Значи да је неко прије него што је ступио на мјесту министра финансија (Спајић) ушао у процедуру емитовање обвезница. У чије име је то радио и ко му је то дозволио“, упитао је Шћекић.

Ministar finansija Aleksandar Damjanović kazao da je njegov prethodnik napravio rješenje u vezi troškova emisije euroobveznica po kome je novac prenešen na račun CBCG, te da je iz vrhovne monetarne institucije stigla potvrda da joj nije prenijet novac. Damjanović je tražio da ovaj slučaj Vlada proslijedi tužilaštvu, što je i prihvaćeno

Bivši ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić je u decembru 2020.godine napravio rješenje koje je fiktivno sprovedeno kroz Državni trezor, a kojim je obuhvaćen novac u iznosu od 3,51 milion eura koji se odnosi na troškove u vezi emisije državnih obveznice iz te godine i koji je navodno prenešen na obračunski račun Centralne banke Crne Gore (CBCG), tvrdi ministar finansija Aleksandar Damjanović

Damjanović je na sjednici Vlade je tražio da se informacija u vezi ovog slučaja proslijedi tužilaštvu na daje postupanje kako bi se ispitao cijeli proces zakonitosti emisije euroboveznica i mogućnost zloupotrebe i nezakonitog obogaćenja trećih lica korišćenjem javnih finansija radi sticanja nezakonite dobiti.

Damjanović je kazao da je Ministarstvo finansija tražilo od CBCG potvrdu o prenosu novca i da ga je vrhovna monetarna institucija 8. februara ove godine informisala zvaničnim dopisom da taj novac iz Državnog trezora nikad nije stigao na njen obračunski račun.

Ovaj novac se odnosi na troškove koje je država imala po osnovu emisije eurobveznica – popusti za kupovinu obveznica, bankarske naknade, troškovi vezani za ugovaranje obveznice…

Damjanović je na sjednici Vlade detaljno objasnio šta je njegov resor utvrdio:

„U decembru 2020. godine se Vlada zadužila 750 miliona eura emisijom obveznica na međunarodom tržištu suprotno odredbama članova 1, 13 i 14 Zakona o budžetu za 2020. iz sledećih razloga – Prekoračen je iznos kreditnog zaduženja planiran članom 1 i članom 14 i nije bilo ovlašćenja za potpisivanje u pogledu iznosa novca i potrebe zaduživanja shodno članu 13 Zakona o budžetu. Članom 14 je propisano da su nedostajuća sredstva 878 miliona i da će se ona koristiti iz depozita u iznosu od 540 miliona, dok će se preostalih 338 miliona obezbijediti kroz kreditno zaduženja na međunarodnnom i domaćem tržištu. Važno je napomenuti da je zaduženje bilo nakon objavljenog prospekta o emisiji obveznica i pored ograničenja u gorecitiranim zakonskim rješenjima i bez objavljivanja odluke o kreditnom zaduženju“, rekao je Damjanović, dodajući da je za realizaciju obveznica su angažovane Erste grupa, Siti grupa, Sosijete Generale i Bofa Sekjuritis.

PREKRŠEN ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA

On je istakao da je angažovanje pravnih lica o posredovanju i konsultantskim uslugama sprovedeno suprotno članovima 8, 9, 10, 13 i 14 Zakona o javnim nabavkama.

„Uvidom u dokumentaciju i prema podacima iz Zakona o završnom računu budžeta za 2020. godinu utvrđeno je sledeće- za ovu vrstu transakcije su obračunati troškovi od 5,098 miliona eura koji su razvrstani na popust kupcima obveznica prilikom trgovine ( 3,5 miliona), naknada bankama za posredovanje i organizovanje posla (1,35 miliona), naknada za pravne savjetnike , online roadshaw troškove Erste banke i troškove organizacije globalnog poziva Societe generale banke u iznosu od 113,594 hiljade i naknada za pravnog savjetnika Linklaters od 125.000 eura. Plaćanje nastalih troškova tokom transakcije predviđeno iz emisije obveznica, izuzev naknade za pravnog savjetnika“, rekao je Damjanović.

BEZ MIŠLJENJA ZAŠTITNIKA

On je objasnio da je Zakonom o budžetu (član 61) definisano da Zaštitnik imovinsko-pravnih interesa države na zahtjev kreditora daje pravno mišljenje kojim se potvrđuje da je ustavna i zakonska procedura zaduživanja ispoštovana , a koje nije pribavljeno u ovom postupku.

“Prilikom realizacije transakcije emitovanja obveznica pored naknada bankama za posredovanje i organizaciju posla , prema mandatornom pismu koje je sa bankama potpisano 7.decembra 2020.godine (0,18 odsto) u iznosu od 1,35 miliona eura , obračunata je i nanada na popust kupcima obveznica prilikom kupovine (0,468 odsto) u iznosu od 3,5 miliona eura (iznos koji se oduzima od ukupne emisije), te pored probijanja procenata naknade ova obaveza nije definisana ni mandatornim pismom , ni ugovorom, te je u ovom dijelu neophodno sprovesti istražne radnje u smislu opravdanosti realizacije ovih aktivnosti”, naveo je Damjanović.

Prema njegovim riječima nakon izuzetih ovih troškova po osnovu naknada na račun Državnog trezora je evidentirana emisija obveznica od 745, 026 miliona eura.

„Dalje, po realizovanim aktivnostima , Ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić donio je rješenje broj 06-6016/1 od 23. decembra 2020.godine koje je fiktivno spovedeno kroz Državni trezor sa nalogom da se izvrše sledeća knjiženja – da se sredstva u sistemu trezora na dan 16.12. 2020. evidentira- priliv sredstava po osnovu emisije od 4,93 miliona ( pripadajuća sredstva po osnovu emisije), da se evidentira odliv sredstava od 3,5 miliona (iznos diskonta za emisiju obveznica) , odliv sredstava od 1,35 miliona (bankarska naknada) i odliv sredstava od 113,594 hiljade (troškovi vezani za ugovaranje).“, naveo je Damjanović, dodajući da u rješenju pišu da se ovi troškovi diskont za emisiju obvezenica, bankarska naknada i troškovi vezani za ugovaranje) evidentiraju u korist obračunskog računa CBCG.

Važno je istaći da obrazloženje pomenutog rješenja, kako je pojasnio ministar, ne sadrži poziv na zaključak Vlade kojim se odobravaju ove transakcije , dok su navedeni prilivi i odlivi nastali 16. 12. 2020. navode kao rezultat zaduženja na međunarodnom tržištu po osnovu euroobveznica u iznosu od 750 miliona.DOPIS CBCG„Postupajući po ovom rješenju u Državnom trezoru je pripremljen nalog za plaćanje za prenos sredstava CBCG od 3,5 miliona eura . S tim u vezi, a kako je već utvrđeno jednom izvršeno je umanjenje emisije obveznica u pomenutom iznosu i ako višak popust kupcima nije bio definisan ugovorenom obavezom , ovo ministarstvo je zatražilo potvrdu od CBCG o detaljima transakcije koja je u Državnom trezoru evidentirana od 3,5 miliona na dan 16.decembra 2020 u smislu kojem subjektu je dalje izvršeno plaćanje”, naveo je DamjanovićCBCG je 8. februara ove godine dostavila obavještenje da na dan 16. 12. 2020. nije bilo uplate na iznos od 3,5 miliona sa računa Ministarstva finasija na račun CBCG.„Dakle, sredstva od 3,5 miliona obustavljena su kod ino banaka sa mogućnošću da se ista prenesu kod pravnih i fizičkih lica, kao i mogućnošću podmićivanja i drugh zloupotreba .Sve aktivnosti su sprovedene nakon prozivke nekoliko poslanika i analitičara koji su se javno oglašavali ovim povodom.Važno je istaći i činjenicu da je nakon svih sprovedenih aktivnosti u Zakonu o završnom računu budžeta prikazan transfer od 750 miliona eura po osnovu emisije obveznica , dok je priliv sredstva po osnovu emisije na račun Državnog trzora evidentiran 16.12.2020. u ukupnom iznosu od 745 miliona eura“, rekao je Damjanović.On je kazao da shodno tome zahtijevaju da se preispita cijeli proces zakonitosti emisije obvzenica sa praćenjem toka novca, na domaćem i međunarodom tržištu koji otvara mogućnost zloupotrebe i nezakonitog obogaćenja trećih lica korišćenjem javnih finansija radi sticanja nezakonite dobiti

Razgovarano je o unapređenju postojećeg Sporazuma o saradnji između Crne Gore i Srbije, jer za navedeno postoji dosta prostora imajući u vidu da značajni segmenti za razvoj sporta nijesu obuhvaćeni dokumentom iz 2014. godine kojim je konkretizovana saradnja dvije države u predmetnoj oblasti. Ministar Lalošević istakao je da je jedan od ključnih prioriteta Ministarstva na čijem je čelu i stvaranje neophodnih preduslova za rad Zavoda za sportsku medicinu Crne Gore i u tom kontekstu ocijenio značajnim iskustva Srbije u ovoj oblasti i zamolio za pomoć ministra Gajića. Ministar Gajić je pokazao punu otvorenost za podršku i u tom kontekstu predložio i posjetu crnogorske delegacije Zavodu za sportu i medicinu sporta Srbije kao i drugim specijalizovanim ustanovama koje se bave ovom oblasti.

Укупна вриједност пројекта адаптације и опремања нове јединице Завода износи 120.000 еура.

Завод је обезбиједио средства за грађевинске радове и ново у потпуности опремљено санитетско возило.

Медицинску и канцеларијску опрему у вриједности од 25.000 еура је донирала ТИКА.

Нова јединица отворена је сарадњом @ministarstvo_zdravlja_cg @zhmp.cg и локалне самоуправе која је средствима од 7.000 еура помогла отварању нове савремене јединице Хитне помоћи.Министар Драгослав Шћекић: Да смо на правом путу потврђују улагања од више десетина милиона еура, која се тренутно реализују у здравственом систему. И кроз нормативно уређивање и законска рјешења желимо да здравственом систему дамо мјесто које заслужује.

Ministar sporta i mladih, Vasilije Lalošević, danas je govorio na konferenciji pod nazivom „Žene u sportu“, koja se održala u organizaciji Crnogorskog olimpijskog komiteta.Konferenciju je otvorio predsjednik COK-a, gospodin Dušan Simonović, koji je istakao značaj događaja poput ovog, smatrajući da, iako je napravljen pomak kada je u pitanju prisutnost i položaj žena u sportu, i dalje ima prostora za napredak na ovom polju.Ministar Lalošević je u svom govoru takođe apostrofirao potrebu za dodatnom podrškom i motivacijom žena da budu uključene u sport, da se osjećaju sigurno i zaštićeno u istom od strane sistema, te da Ministarstvo sporta i mladih ima zadatak i jasan cilj da postojeću bazu žena u sportu proširi, kao i da joj pruži pogodne uslove.“Ponosan sam na sve sjajne sportistkinje, kojima obiluje naša država, zbog hrabrosti da se bave sportom koji je jako dugo smatran disciplinom u kojoj većinski dominiraju muškarci, a koje su time pokazale čvrst stav, borben duh i namjeru da pokažu da su one i više nego dostojne da se bave istim, te da su sposobne da se svojim sportskim vještinama, umijećem i fer borbom izbore za svoje mjesto pod ne samo crnogorskim, već i regionalnim i svjetskim sportskim nebom. Želim da vidim što više djevojčica koje znaju da mogu da se bave onim sportom kojim žele, te da će u Ministarstvu sporta i mladih uvijek naići na podršku“, kazao je Lalošević u svom govoru.Nakon govora Simonovića i Laloševića, održana je panel diskusija pod imenom „Liderstvo“, a čije su učesnice bile: Marija Desivojević-Cvetković, Yael Arad i Bojana Popović.Na drugom panelu, čija je tema bila „Siguran sport i inkluzija“, učesnice su bile: Tina Vertommen i Katarina Bulatović.Učesnice panela su govorile o sopstvenim iskustvima u pojedinačnim oblastima kojim se bave, te dale dodatnu motivaciju ženama da nastave da grade svoj put sigurno i hrabro, uvjerene da vrijeme žena zaista tek dolazi.

Предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић састала се данас са представницима Савеза извиђача Црне Горе – предсједником Пеком Вукадиновићем, начелником за међународну сарадњу и техничким секретаром Бориславом Јововићем и начелницом за полетарце и пчелице Саром Крпуљевић.Предсједница Ђуровић је пожељела добродошлицу представницима Савеза извиђача Црне Горе, највеће омладинске организације у Црној Гори која окупља преко 2.000 чланова и чланица који настављају да његују традицију скаутизма на нашим просторима.Поздравивши активну улогу Савеза извиђача који својим посвећеним ангажовањем даје допринос едукацији младих људи и развоју њихових потенцијала, као и афирмацији друштвене одговорности, поштовања достојанства човјека и очувања природе и здравих начина живота, она је посебно похвалила њихово учешће у активностима заштите и спасавања, као што су акције гашења пожара, али и акције пошумљавања и друге друштвено-одговорне активности.Важност солидарности, одговорности и међусобне подршке, као и других вриједности које чине срж дјеловања извиђача, посебно је дошла до изражаја у околностима изазваним пандемијом корона вируса, која је, нажалост, значајно утицала на наше животе, истакла је предсједница Скупштине. У том контексту, посебно је похвалила активности Савеза извиђача које су биле усмјерене на едукацију и подизање свијести о превентивним мјерама у борби против вируса.Ђуровић је охрабрила представнике извиђача да наставе са својим радом који доприноси грађењу бољег и одговорнијег друштва, као и утицају на очување животне средине као човјекове генеричке суштине.Предсједник Савеза извиђача Црне Горе Пеко Вукадиновић информисао је предсједницу Ђуровић да је Савез највећа омладинска организација у Црној Гори, која окупља двадесет извиђачких одреда, клубова и чета у једанаест црногорских градова, те да су чланови Свјетске организације извиђачког покрета, који броји преко педесет милиона чланова у скоро свим земљама свијета, као и Свјетске асоцијације жена извиђача која броји преко десет милиона чланица.Он је истакао и да је планирано учешће 26 извиђача и планинки ове организације на 25. Свјетској извиђачкој смотри која се ове године одржава у Јужној Кореји у мјесецу августу и која ће угостити преко 50.000 извиђача и планинки из цијелог свијета. На највећој омладинској смотри на свијету, учесници ће показати знање, вјештине и способности у име Савеза извиђача Црне Горе, али и представљати државу Црну Гору. Од 26 учесника из Црне Горе, девет ће бити волонтери који ће својим вјештинама и знањима помоћи у организацији највећег омладинског догађаја на свијету ове године, казао је Вукадиновић.Представници Савеза извиђача упознали су предсједницу Ђуровић са својим редовним активностима, као и плановима за 2023. годину, те истакли добру сарадњу која ова организација већ дужи низ година има са Скупштином Црне Горе.Предсједница Ђуровић је исказала спремност да помогне члановима Савеза извиђача Црне Горе у дијелу промовисања и повећања видљивости њихових активности, као и унапређења законских рјешења која се директно односе на дјеловање Савеза.

Ministar pravde Marko Kovač saopštio je da su u toku radni sastanci u Parlamentu, gdje poslanici u okviru Odbora za politički sistem, pravosuđe i upravu razmatraju opcije za korekcije zakona o oduzimanju imovine. U emisiji „Link“, na Radiju Crne Gore“, ministar je istakao da u posljednje tri godine nije ni bilo postupaka za pokretanje oduzimanja imovine, što ukazuje da trenutno nemamo dobro zakonsko rješenje.

„Moguće su određene promjene, kako bi se poboljšalo zakonsko rješenje. Svako sa dobrim namjerama i konstruktivnim predlozima može to uputiti Ministarstvu pravde“, kazao je Kovač.

Istakao je da je u pitanju unapređenje zakonskog sistema.

„Moramo udariti tamo gdje je najbolnije za organizovani kriminal. Ako se ovaj postupak bude tretirao samo sa pravnog aspekta, nadam se da ćemo doći do konsenzusa i usvajanja zakonskog rješenja do kraja narednog zasijedanja“, dodao je ministar. 

Kovač je naglasio da se 90-e godine ovim zakonskim rješenjem ne mogu obuhvatiti.

„Tu si i problemim baza podataka, koje imaju zakonska ograničenja i rok trajanja. Imamo pregršt tehničkih problema, a dodatno bi na taj način tužilaštvo opteretili i pitanje je da li bi moglo da se fokusira na stvarne slučajeve od kojih se rezultati očekuju“, kazao je ministar pravde.

Ako neko da rješenja da možemo obuhvatiti taj period, tu smo da prihvatimo, rekao je on, ali i poručio da se moraju sagledati posljedice. 

Tvdri da je zakon o oduzimanju imovine jedan od najtranasparentijih.

„Ovo rješenje je bilo na sajtu Vlade, kasnije je malo dorađen, ali suština se nije promijenila. Na tom rješenju su radili eksperti i cijeli proces je bio u skaldu sa procedurom. Ti koji kritikuju rješenje, a nemaju pravnih aspekata, pozivam ih da predlože učinkovitije rješenje. Jasan je stav Ministarstva pravde i Vlade, spremni smo da podržimo i bolje rješenje“, poručio je Kovač. 

Za zakon o državnom tužilaštvu, Kovač kaže da je imao rezerve.

„Taj predlog zakona nije dobio prohodnost na Zakonodavnom odboru, tako da je po meni jedina logična oldluka bila da se taj zakon povuče“, kazao je sagovornik Radija Crne Gore. (Foto: TVCG)

Same izmjene i dopune zakona o tužilaštvu, kako je kazao Kovač, predviđene su za ovu godinu. 

Nada se da će sva četiri kandidata za sudije Ustavnog suda dobiti potrebnu većinu u Parlamentu.

„Jasno je da je i u prošlom pozivu kao jedan kandidat bila Snežana Armenko, te da evidentno tada nije postojala spremnost određenih struktura da se deblokira sud“, istakao je Kovač.

Što se tiče Sudskog savjetea i izbora preostala tri kandidata, Kovač se nada da će se kompletirati i taj dio.

„Ako ne tri, nadam se da će se izabrati dva kandidata… Imamo hipoteke iz prošlih vremena, kada je taj Sudski savjet imao teret produženja mandata, tako da se očekuje zaokruženje i tog procesa.“ 

Spajić najodgovorniji za odluke DIK-a

SNP, dodaje Kovač, definitivno neće imati svog kandidata na predsjedničkim izborima 19. marta. 

„Moj lični stav je da podršku treba dati kandidatima koji potiču iz parlamenetarne većine od 31. avgusta 2020. godine“, kazao je.

 Na pitanje o odlukama DIK, Kovač je kazao da su se morale odraditi određene provjere.

„Problem je selektivnost u pristupu, da li isto trebalo uraditi i sa ostalim kandidatima i da onda prema svima imamo isti tretman. Postoje različiti pravni stavovi, ali mislim da je Spajić svojim postupcima najodgovorniji za ovakav način odlučivanja DIK-a“, zaključio je Kovač. 

Izvor: https://www.rtcg.me

Vlada Crne Gore доноси историјске одлуке за Испуњавамо све оно што смо обећали !

24 милиона еура инвестиција започето је у здравственом систему,

У току је изградња Клиника за инфективне болести и дерматовенерологију….

Почела иградња Оперативног центра за ванредне ситуације,

Почела изградња Клинике за ментално здравље,

девет микробиолошких лабораторија биће адаптирано и реконструисано,

апочети радови на реконструкцији Специјалне болнице ,,Др Васо Ћуковић“ у Рисну,

Расписани су и тендери за двије магнетне резонанце за болнице у БП и НК као и за набавку скенера за КЦЦГ,као и тендер за реконструкцију ОБ у Бијелом Пољу

Реконструисане и отворене јединице Хитне медицинске помоћи

Расписан конкурс за израду пројекта за изградњу ОБ Пљевља

повећали плате немедицинском кадру

Укупна социјална давања увећана за 45 милиона €

35 милиона је намијењено за повећање пензије

повећали плате у јавном сектору,

65 милиона више за здравствени систем Црне Горе

седам милиона за исплате накнада за новорођенчад,

значајно увећање новца за пољопривреду,

повећали плате за просвјетаре,

повећали плате ватрогасцима,

повећали плате полицији,

значајно увећање новца за науку, спорт, образовање, односно за скоро све области…

Имамо 997 милиона € прихода од туризма у 2022.

Имамо рекордних око милијарду € страних директних инвестиција

Враћамо државни капитал

Вратили смо Болницу Мељине под окриље јавног здравства

Вратили смо држави трајект Каменари-Лепетане

Луку Будва Општини Будва.

Пристаниште Пине Општини Тиват

Одлуке у вези заштите Мораче-креће рушење објеката и санација корита ријеке

Потписали смо Темељни уговор

Усвојен Предлог закона о попису становништва

Усвојен Предлог закона о одузимању имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу Усвојен Предлог закона о допуни закона о судовима

Настављамо борбу против криминала и корупције

Исправљамо грешке претходника.

Градимо инфраструктуру, стварамо нова радна мјеста!Грађани су нам на првом мјесту

Црна Гора на правом путу

Предсједница Скупштине Данијела Ђуровић не очекује да ће предсједник Црне Горе Мило Ђукановић распустити парламент и расписати парламентарне изборе, када истекне законски рок за формирање Владе, што је у овом случају 15. март. У разговору за Побједу, Ђуровић истиче да би то земљу гурнуло у још већу кризу.

ПОБЈЕДА: За 27. јануар заказана је сједница Скупштине на којој би требало да буду изабране судије Уставног суда. Мислите ли да ће се то и десити или ипак имате одређену дозу резерве да би се нешто могло промијенити у последњем тренутку?

ЂУРОВИЋ: Већ дуже вријеме питање избора судија Уставног суда заокупља пажњу јавности и то с потпуним правом. Више пута сам саопштила да је рјешавање овог питања кључни предуслов за излазак из дубоке политичке и институционалне кризе у којој се налазимо мјесецима, као и за наставак европског пута наше земље. Када сам преузела функцију предсједнице Скупштине Црне Горе, као један од својих првих приоритета поставила сам управо комплетирање Уставног суда.Након пет неуспјешних јавних позива од 2018. године, крајем прошле године расписали смо шести и убрзали процедуру пријављивања кандидата. Организовали смо и њихово јавно интрервјуисање у пленарној сали Скупштине и дозволили присуство заинтересованим странама, желећи да процес учинимо што транспарентнијим и отворенијим.Све ово резултирало је политичким договором и неупитном подршком за најмање три кандидата за судије Уставног суда. Очекујем да 27. фебруара та подршка буде постигнута и за четвртог кандидата, чиме бисмо напокон показали највиши степен одговорности према држави, њеним институцијама и нашем европском путу.

ПОБЈЕДА: Државна изборна комисија није потврдила кандидатуру лидеру “Покрета Европа сад” Милојку Спајићу, те за сада имамо само једног кандидата за наступајуће предсједничке изборе – Андрију Мандића. Уколико не будете имали свог кандидата, кога ћете подржати?

ЂУРОВИЋ: Жао ми је што је господин Спајић својим неискуством себе довео у овако незавидну ситуацију и прокоцкао значајан политички капитал који је “Покрет Европа сад” стекао на локалним изборима, посебно у Главном граду. Надам се, ипак, да ће ова политичка групација наћи начин да пружи адекватан допринос јачању демократских снага у Црној Гори.Што се тиче осталих кандидата, свакако бих сачекала да све кандидатуре пристигну и да о њима коначну ријеч дâ Државна изборна комисија. Подсјећам да се Социјалистичка народна партија од почетка залагала за заједничког кандидата који би представљао већину од 30. августа 2020. године, али нисмо наишли на разумијевање осталих партнера. СНП ЦГ ће, у сваком случају, на својим органима донијети одлуку која ће бити најбоља за наше грађане.

ПОБЈЕДА: Преговори о формирању 44. Владе су наизглед пропали. Шта ће се дешавати када истекне и законски рок за формирање Владе?

ЂУРОВИЋ: Напомињем да је Скупштина Црне Горе 29. децембра прошле године констатовала да је господин Миодраг Лекић мандатар за састав нове, 44. Владе Црне Горе. Према информацијама које имам, разговори о њеном формирању и даље трају, али не иду планираном динамиком.Вјероватно је да редовни избори за предсједника Црне Горе дијелом утичу на већу посвећеност политичких субјеката другим важним питањима као што је, свакако, избор нове Владе, имајући у виду да је 43. Влади Скупштина Црне Горе изгласала неповјерење, те према томе, рокови још нијесу истекли.Подсјећам да Устав Црне Горе прописује да Влада којој је изгласано неповјерење наставља са радом до избора нове. Након евентуалног истека рока за формирање Владе, поступа се у складу са процедуром утврђеном Уставом и законом.

ПОБЈЕДА: Ако предсједник Ђукановић, прије истека мандата распусти Скупштину, хоћете ли покренути дијалог о изборним условима, контроли бирачког списка…?

ЂУРОВИЋ: Не очекујем да ће господин Ђукановић повући такав потез јер би то довело до још веће дестабилизације државе. Мислим да је и он тога свјестан и да из овог разлога ни до сада тако нешто није урадио.Уколико дође до распуштања Скупштине Црне Горе, како сте навели у Вашем питању, подсјећам да у том случају Устав прописује да предсједник наредног дана од дана распуштања расписује изборе за посланике.Што се тиче изборних услова, више пута сам потенцирала важност реформе изборног законодавства и тражила од представника политичких партија које партиципирају у парламенту да ово питање ставимо високо на листи наших приоритета. Нажалост, догађаји су сустизали једни друге, често смо се налазили у несвакидашњим и политички комплексним ситуацијама које нам нису дале довољно времена и простора да посветимо потребну пажњу овом битном питању. Било би супротно међународним стандардима да након расписивања избора приступимо измјенама изборног законодавства јер рокови и процедуре већ почињу тећи по важећим (постојећим) прописима. Мислим да је промјене изборних прописа и закона, који прате уређење ове области од хитне важности за изборни процес, потребно завршити раније тако да из новог изборног процеса изађемо са повјерењем у законитост његовог тока и са неспорним резултатима.Надам се да ће се, након избора судија Уставног суда 27. фебруара, и ово питање наћи на дневном реду и да ће што прије бити ријешено, јер ће сваки изборни циклус који се одржи по тренутним прописима увијек остављати дилеме и недоумице о евентуалним неправилностима.Питање контроле бирачког списка је у надлежности Министарства унутрашњих послова, али кроз адекватна законска рјешења која ћемо усвојити у парламенту створићемо претпоставке за креирање прецизне и тачне базе података која неће остављати никакву дилему у регуларност изборног процеса и резултате избора. То је питање коме се морамо апсолутно посветити, не водећи рачуна о партијским и партикуларним интересима, већ искључиво о интересима грађана и њиховом праву да бирају и буду бирани у складу са Уставом и законом.