Аутор: Snp Online

Sve će biti obuhvaćeno: reforma stomatološke zdravstvene zaštite, saradnja sa privatnim zdravstvenim ustanovama i uvođenje digitalizacije u zdravstvenom sistemu, najavio je Šćekić, koji nije želio da konkretnije govori o dokumentu koji još nije završen

Ministar zdravlja Dragoslav Šćekić kazao je za „Dan“ da je Nacrt izmjena Zakona o zdravstvenoj zaštiti u završnoj fazi. Kako je najavio u izjavi za naš list, na drugačiji način će biti definisani i izmijenjeni modeli saradnje sa privatnim ustanovama, unaprijeđena stomatološka zaštita i omogućeni uslovi za digitalizaciju zdravstvenog sistema. On nije htio da detaljnije komentariše šta će biti konkretno promijenjeno novim izmjenama zakona u dijelu sklapanja ugovora sa privatnim zdravstvenim ustanovama.

– Sve ću detaljnije saopštiti kada bude završen nacrt zakona naredne sedmice. Biće značajnih promjena u pravcu jačanja javnog zdravstva, vodićemo više brige o pacijentima, kako bi građani imali brzu i kvalitetnu zdravstveneu njegu. Sve će biti obuhvaćeno, reforma stomatološke zdravstvene zaštite, saradnja sa privatnim zdravstvenim ustanovama i uvođenje digitalizacije u zdravstveni sistem. Radna grupa još radi na nacrtu i nije u redu da saopštavam nešto što još nije zaokruženo. Tekst se još sređuje i traju komunikacije sa raznim činiocima. Tekst nacrta biće dostupan javnosti putem javne rasprave, a organizovaćemo i okrugli sto, o čemu će javnost takođe biti blagovremeno obaviještena i pozvana da uzme učešće u raspravi. Nakon finalizacije, Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti biće procesuiran Vladi na razmatranje i odlučivanje – kazao je Šćekić.

On je istakao da zdravstveni sistem Crne Gore procesom digitalizacije i praćenjem i primjenom savremenih tehnologija pravi nove, krupne korake koji će obezbijediti kvalitetniju i efikasniju zdravstvenu zaštitu građanima.

Kupiće dva mamografa

Iz Ministarstva zdravlja je saopšteno da je u planu nabavka dva digitalna mamografa za skrining raka dojke kod žena, u vrijednosti od 327.000 eura.

– Skrining raka dojke se od 23. decembra 2015. godine sprovodi u četiri opštine u Crnoj Gori (Podgorica, Danilovgrad, Cetinje i Kolašin). Da bi se proširio na nacionalni nivo, potrebno je nabaviti dva digitalna mamografa, i to za OB Kotor, koji bi zadovoljio potrebe južne regije, i za OB Berane, za potrebe sjeverne regije. S obzirom na to da je mamografija primarni skrining test u skrining programu raka dojke, na taj način bismo se približili ciljnoj populaciji, jer nije realno očekivati da se žene iz Pljevalja skriniraju u KCCG. Povećao bi se broj žena kod kojih se bolest otkriva u najranijoj fazi i smanjili troškovi liječenja. Ukupno 339 žena i tri muškarca oboljela su od raka dojke 2013. godine. Svaka peta žena preminula od maligne bolesti preminula je zbog raka dojke (642 žene, 127 žena umrlo od raka dojke, 2013. godine) – navodi se u obrazloženju.

– Uz podršku UNDP-a, realizujemo projekat informatizacije Kliničkog centra, kao i njegove integracije sa drugim informacionim sistemima u zdravstvu i drugim sektorima, koji je u završnoj fazi. Svjesni smo da je digitalizacija zdravstvenog sistema jedan od prioriteta Ministarstva zdravlja. Država je već obezbijedila i nastaviće u kontinuitetu da obezbjeđuje sredstva za funkcionisanje zdravstvenog sistema, a nabavka ljekova i medicinskih sredstava jedna je od najvažnijih aktivnosti, na koju Vlada stavlja poseban akcenat. Kako je već saopšteno iz Montefarma, Fond za zdravstveno osiguranje im je 28. oktobra ove godine uplatio 13.750.000 miliona eura za nabavku ljekova i medicinskih sredstava, a sledeća uplata realizovana je već 9. novembra, kada je uplaćeno dodatnih 10.000.000 eura. Dakle, u periodu od samo desetak dana za nabavku ljekova i ostalih neophodnih medicinskih sredstava uplaćeno je gotovo 24.000.000 eura. Važno je da razumijemo da nakon uplate novca postoji određena zakonska procedura za realizaciju postupaka javnih nabavki, ali sam iz Montefarma dobio uvjerenje da će u tom periodu zalihe biti stabilne – saopštio je nedavno Šćekić.

Rebalansom za tekuću godinu smo obezbjedili dodatnih 15 miliona eura za jednokratnu pomoć penzionerima sa niskim primanjima. U dogovoru sa Fondom PIO se trudimo da napravimo model kako da pomognemo najugroženijim kategorijama penzionera. Imajući u vidu da smo projektovali rast zarada, naredne godine će doći i do rasta penzija i ispraviće se nepravda prema penzionerima koja im je nanijeta prije mandata aktuelne Vlade. Cilj nam je da minimalna penzija bude u iznosu od 60 odsto prosječne zarade“, precizirao je ministar finansija #AleksandarDamjanović.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Црне Горе и Стална радна група за регионални рурални развој (SWG) у Југоисточној Европи домац́ини су шеснаестог годишњег радног састанка Министара пољопривреде Југоисточне Европе.Шеснаести годишњи радни састанак Министара пољопривреде Југоисточне Европе одржао се 15. новембра 2022. године у Будви, Црна Гора. Министри пољопривреде Југоисточне Европе и шефови делегација окупили су се у Будви и разговарали о будуц́им плановима развоја пољопривреде и руралног развоја у региону Југоисточне Европе и размотрили процес регионалне сарадње у датим секторима. Састанак је био усмјерен на значај процеса и досадашњих достигнуц́а у интеграцији земаља/територија Западног Балкана у Еуропску Унију (ЕУ) у погледу перспективе за развој пољопривреде и руралног развоја.На свечаном отварању састанка обратио се предсједнк Владе др Дритан Абазовић и том приликом изразио задовољство на указаној части да присуствује самом састанку, те честитао министру Јоковићу на одличној организацији. Захвалио бих се и другим министрима који су присутни, ово је важан састанка за Црну Гору, и одлична прилика да размјенимо мишљења.Ово су веома тешка времена, гдје поред пандемије Ковид 19 имамо и постојећу кризу изазвану агресијом Русије на Украјине, тим прије, овакви састанци су јако корисни и значајани, казао је он.Он је том прилико нагласио да се током пандемије Covid 19, пољиопривреда неочекивано развила, јер се, како је навео, народ у Црној Гори поново вратио сеоској и пољопривредној производњи. Јуче је усвојен буџет, и драго ми је што се буџет за пољопривреду повећава, као и субвенције за људе који желе да се баве пољопривредом. Морам истаћи да ће сектор пољопривреде и енргетике завриједити много већу пажњу у наредном периоду, него што је то био случај раније, поручио је он.Представљајући резултате који је Црна Гора постигла у области пољопривреде, потпредсједник Владе и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Владимир Јоковић, изјавио је да се држава Црна Гора фокусирала на двије привредне гране; пољопривреду и туризам.Црна Гора би јако оснажила пољопривреду кад би произвели све оно што би потрошили наши драги туристи који дођу у Црну Гору, и када би им понудили производе који се производе у Црној Гори. Ми сваке године повећавамо национални буџет како би се пољопривредна производња кретала жељеним путем, нагласио је министар.Он је као кључни проблем када је пољопривредна производња посриједи истакао проблем миграције сеоског становништва у градове.С тим у вези, пољопривредном се на селима баве већински старије становништво и веома мали број младих. Ми, са свим могућим мјерама које постоје а које црпимо из националног буџета, чинимо све што је у овом тренутнку могуће да пољопривредну производњу и рурални развој у Црној Гори подигнемо на већи ниво, како би Црна Гора смањила своју огхромну зависност од увоза хране, казао је Јоковић.Заиста вјерујем да су овакве прилике од великог значаја за земље Западног Балкана, у смислу припреме за њихов пуно чланство у Европској Унији, казао је Њемачки министар пољопривреде Cem Özdemir.Волио бих да се и у другим областима попут области пољопривреде начине значајни искораци као што је то случај у овој прилици. Ми у потпуности захваљујемо свим министрима пољопривреде земаља Западног Балкана на свим корацима које су учинили ка свом напретку, који треба да резултира пуним чланством у Европској унији, што и ми као Република Њемачка подржавамо, казао је он.Министри су елаборирали постигнуте резултате у имплементацији IPARD програма у земљама Западног Балкана и значај IPARD III програма који представља средство за имплементацију Зелене агенде за Западни Балкан, као значај слободне трговине и обавеза и мјера за обезбеђивање слободног кретање пољопривредних добара, инпута и залиха у свијетлу тренутних геополитичких дешавања.На министарском састанку, који је организовало Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Црне Горе и SWG-a (Стална Радна група за рурални развој), потписан је Меморандум о разумевању за успостављање партнерства Западног Балкана о очувању земљишта који ће бити један од важних корака ка успостављању заједничке политике у рјешавању изазова који нам слиједе.Током овог скупа одржано је више билатерланих састанка са циљем рјешавања питања која су у надлежности министарстава пољопривреде земаља учесница.Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Црне Горе преузима предсједавање SWG Скупштином и тежи ће да унаприједи регионалну сарадњу и интеграције у области пољопривреде и руралног развоја читавог региона Западног Балкана.

Аутор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

To je dogovoreno danas na sastanku u Ministarstvu finansija, kome su prisustvovali ministri finansija, zdravlja i prosvjete, Aleksandar Damjanović, Dragoslav Šćekić i Miomir Vojinović, kao i predsjednik Opštine Herceg Novi Stevan Katić i izvršni direktor Instituta Savo Marić.

Predsjednica Skupštine Crne Gore Danijela Đurović organizovaće u petak, 18. novembra, sastanak sa predsjednicima parlamentarnih političkih partija u Crnoj Gori

„Trajuća politička kriza u Crnoj Gori, koja opterećuje naše građane, ali i blokira evropski integracioni put države, iziskuje potrebu ponovnog organizovanja sastanka na najvišem nivou, odnosno u kapacitetu predsjednika partija koje participiraju u Skupštini Crne Gore“ navodi se u pozivu predsjednice Skupštine Danijele Đurović.

Dodaje da „imajući u vidu prethodni sastanak, koji je održan 9. novembra 2022. godine, prema pojedinim mišljenjima, zbog nedolaska određenog broja lidera partija, nije dao očekivane rezultate, ovog puta očekujem da će se pozivu odazvati predsjednici svih političkih subjekata.“

Situacija koja se desila na poslednjem sastanku dodatno je stavila do znanja koliko je važno da se okupe ponovo lideri političkih partija i da pokušaju, kako kaže, da nađu izlaz iz trenutne zabrinjavajuće društveno političke situacije…

„Kao ozbiljni političari i najviši državni funkcioneri u obavezi smo da ovom poslu pristupimo sa maksimalnom odgovornošću i da se potrudimo da doprinesemo normalizaciji i stabilizaciji sveukupnih prilika u zemlji“ navodi predsjednica Skupštine.

Sastanak će se održati 18. novembra 2022. godine u 8 časova

Snažimo crnogorsku ekonomiju, odgovorno se suočavamo sa izazovima moguće krize hrane i održavamo odličnu komunikaciju sa našim partnerima iz regiona i Evrope

Konstatujući da Crna Gora i Ukrajina u kontinuitetu njeguju prijateljske i konstruktivne odnose, predsjednica Đurović je u svijetu aktuelnih dešavanja, ponovila da naša zemlja stoji uz ukrajinski narod, te izrazila nadu da će ova istočnoevropska zemlja, uskoro imati perspektivu slobodne i prosperitetne države, kao i da ćemo zajedničkim zalaganjima nastaviti da značajno unapređujemo saradnju. Predsjednica je u tom domenu naglasila važnost obezbjeđivanja kontinuiteta parlamentarne diplomatije, pa podsjetila na nedavno učešće naše delegacije na Prvom parlamentarnom samitu Međunarodne krimske platforme, koja je održana u Zagrebu krajem prethodnog mjeseca, te bilateralni sastanak sa predsjednikom Vrhovne rade Ukrajine Ruslanom Stefančukom, koji je održan na marginama Samita.Đurović je uz osvrt na činjenicu da je rat u Ukrajini prerastao u najveću bezbjednosnu krizu i humanitarnu tragediju na tlu Evrope od II svjetskog rata, iskazala žaljenje zbog brojnih gubitaka života, ljudske patnje i razaranja, te još jednom podsjetila da je Crna Gora u svim međunarodnim formatima osudila agresiju i nesebično otvorila vrata za ukrajinski narod.

Меморандум је дефинисан 26. фебруара 2021. године, када је потписан Меморандум о разумијевању између Министарства просвјете, науке, културе и спорта Црне Горе и Министарства вањских послова и трговине Мађарске о сарадњи у оквиру програма Stipendium Hungaricum за период 2021-2023. Амандмани на Меморандум су изузетно важни за унапређење сарадње у области образовања, превасходно за промовисање мобилности у области високог образовања јер је она препозната као приоритет у стратешким документима, како на националном тако и на нивоу Европске уније. Измјенама члана 2 Меморандума се број стипендија које мађарска страна на годишњем нивоу додјељује црногорским студентима, повећава са 30 на 35, при чему се додатних пет стипендија алоцирају за студенте који уписују bachelor студије. Мађарска влада обезбиједила је 5 додатних стипендијских мјеста због великог интересовања црногорских студената, а на молбу Министарства просвјете Црне Горе. Циљ ових Амандмана је да се дугорочно олакша проширење сарадње између учесника, доприносећи на тај начин, у интересу развоја друштва заснованог на знању, узајамно корисној сарадњи у области високог образовања.

Представљена Анализа сектора образовања у Црној Гори 2015-2020. ПОДГОРИЦА, 14. новембар 2022. – У сусрет Свјетском дану дјетета, данас је представљена свеобухватна Анализа сектора образовања у Црној Гори 2015–2020. Њен циљ је да послужи као основа за развој вишегодишње, буџетиране Стратегије сектора образовања у Црној Гори, која ће бити заснована на доказима, како би се обезбиједило квалитетно и инклузивно образовање за све. „Оно што желимо да измијенимо у односу на претходни период јесте недостатак једног кључног документа који би објединио стратешка опредјељења која се односе на период до 2030. године“, поручио је министар просвјете Миомир Војиновић на отварању данашњег догађаја у Еко-згради УН-а. Амбасадорка Европске уније у Црној Гори Оана Кристина Попа подсјетила је да је годишњи извјештај Европске комисије за 2022. годину препоручио Црној Гори да усвоји план с јасним буџетом за низ образовних реформи како би се на свим нивоима свој дјеци обезбиједило квалитетно, инклузивно образовање. „Ова свеобухватна Анализа сектора образовања, која је сада доступна захваљујући заједничкој иницијативи Министарства просвјете и УНИЦЕФ-а, први је корак у том правцу“, поручила је Попа и најавила финансијску подршку ЕУ од милион еура за будућу стратегију образовања и активности на том пољу са УНИЦЕФ-ом и Владом Црне Горе. Шеф представништва УНИЦЕФ-а у Црној Гори Хуан Сантандер истакао је неколико кључних налаза ове Анализе попут тога да је двоје од троје дјеце у Црној Гори у основним школама с недовољном инфраструктуром; да је у просјеку шеснаест ученика на један компјутер у основним и средњим школама; да тек сваки четврти наставник похађа програме за професионални развој; као и да дјеца која расту у сиромаштву у много мањем броју иду у вртић, основну и средњу школу. „Ови подаци указују да треба хитно обезбиједити средства за финансирање нових школских објеката и адекватно опремање свих школа новим технологијама. Улагање више средстава у континуирано, стручно усавршавање свих наставника је приоритет ако желимо бољи квалитет образовања. За смањење сиромаштва у Црној Гори, мора се пружити квалитетно образовање свој дјеци из сиромашних породица, ромској и дјеци са сметњама у развоју и то од првих година живота“, поручио је Сантандер. Ученица Средње медицинске школе у Подгорици Јелена Јовановић позвала је на дигитализацију образовања, јачање васпитне улоге школе, пружање веће подршке менталном здрављу и социо-емоционалном развоју ученика и боље припремање ђака за конкретне послове. „Будите свјесни да ћемо ми замијенити вас, у свим државним и приватним институцијама, па не би ваљало да наше знање тада буде као ваше сада, част изузецима“, поручила је Јовановић. Предсједница НВО Просвјетна заједница Оливера Лековић подсјетила је да су наставници у Црној Гори, не тако давно, заједно с љекарима били међу најцјењенијим професијама и да је тада и друштвени статус наставника и квалитет образовања био бољи него данас. Она је своје излагање завршила поруком црногорској јавности, данашњим и будућим доносиоцима одлука у Скупштини и Влади Црне Горе: „Ако наставимо да не улажемо у наставни кадар и школску инфраструктуру, ако наставника не укључујемо у процес планирања и одлучивања образовних политика, ако у образовању не запошљавамо људе по принципу меритократије, бићемо све даљи од нашег циља – стварања друштва знања у којем свако дијете остварује право на квалитетно, инклузивно образовање“. Предсједник Синдиката просвјете Радомир Божовић истакао је да једино задовољан просвјетни радник може дати максимум у учионици и на тај начин допринијети да се реформа реализује. „Порука Синдиката просвјете је да реформе образовања, може и мора да изнесе само добро обучен и мотивисан наставник. Синдикат ће уложити сво своје знање и труд да се у наредном периоду поправи статус просвјетног радника кроз увећање плата и боље регулисање правне нормативе приликом запошљавања наставника“, поручио је Божовић. Извршна директорка Удружења „Родитељи“ Кристина Михаиловић подсјетила је да су школе и вртићи у већини општина пребукирани. Поручила је да систем оцјењивања мора да се побољша, да постигнућа ученика у односу на друге земље морају бити већа, као и приступ образовању за дјецу из сиромашних породица. Позвала је на јачање квалитета инклузивног образовања за дјецу са сметњама у развоју. „Доносиоци одлука морају да постану свјесни да је ово приоритет над приоритетима, што до сада није био случај. На примјер, у посљедњих шест година Влада је потрошила свега 30 милиона еура за школску инстраструктуру“, закључила је Михаиловић.

Извор: UNICEF Montenegro

Fond zdravstva u narednu godinu ulazi bez dugova i dobiće dodatnih 65 miliona, najavio je ministar finansija Aleksandar Damjanović

Predlogom budžeta za narednu godinu ukupna socijalna davanja biće uvećana za 45 miliona eura, 35 miliona je namijenjeno za povećanje penzije i 67 miliona eura za povećanje plata u javnom sektoru.Ovo je saopštio ministar finansija Aleksandar Damjanović na sjednici Vlade na kojoj se razmatra predlog budžeta za narednu godinu koji je vrijedna 2,8 milijardi eura ili 165 miliona više nego ove godine.Damjanović je kazao da je kapitalni budžet za 35 miliona više od ovogodišnjeg ako se izume izdvajanja za auto-put, te da će se finansirati 294 kapitana projekta kojim su obuhvaće sve opštine. Ministar je kazao da je sastavni dio budžeta i novac od projekta ekonomskog državljanstva koji je do sada bio van sistema državnog trezora, dok će na prihodnoj strani biti mjere za suzbijanje sive ekonomije i novog poreskog obuhvata.„Za zdravstvo je opredijeljeno više novca i to konkretno za 65 miliona više Fondu zdravstva. I ovo je prva Vlada koja je u potpunosti anulirala dug ovog fonda„, rekao je Damjanović.On je dodao da će više novca biti namijenjeno sportu, sektoru šumarstva i vodoprivrede, a i ubrzaće se i otplata duga po osnovu obeštećenja. „Nedostajuća sredstva su 700 miliona eura, dok je odlukom o zaduženju definisano da ono može biti do 600 miliona. Taj limit može biti i manji i zavisiće od zaduživanja u ovoj godini i stvaranja fiskalne rezerve“, rekao je Damjanović.Premijer Dritan Abazović kazao je da će Budžet za 2023. godinu biti „najveći kapitalni budžet koji je Crna Gora ikad imala“.

„Prvi put su predviđeni rast plata u javnoj administraciji, u prosvjeti i Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno u policiji. Prvi put se uvodi dječiji dodatak za svu djecu Crne Gore i prvi put su predviđena sredstva za novorođenčad„, kazao je Abazović.Dodao je da ako bude zaduženja da će „ići u depozit“

Izvor: https://budiminfo.me