СНП
To je dogovoreno danas na sastanku u Ministarstvu finansija, kome su prisustvovali ministri finansija, zdravlja i prosvjete, Aleksandar Damjanović, Dragoslav Šćekić i Miomir Vojinović, kao i predsjednik Opštine Herceg Novi Stevan Katić i izvršni direktor Instituta Savo Marić.
„Trajuća politička kriza u Crnoj Gori, koja opterećuje naše građane, ali i blokira evropski integracioni put države, iziskuje potrebu ponovnog organizovanja sastanka na najvišem nivou, odnosno u kapacitetu predsjednika partija koje participiraju u Skupštini Crne Gore“ navodi se u pozivu predsjednice Skupštine Danijele Đurović.
Dodaje da „imajući u vidu prethodni sastanak, koji je održan 9. novembra 2022. godine, prema pojedinim mišljenjima, zbog nedolaska određenog broja lidera partija, nije dao očekivane rezultate, ovog puta očekujem da će se pozivu odazvati predsjednici svih političkih subjekata.“
Situacija koja se desila na poslednjem sastanku dodatno je stavila do znanja koliko je važno da se okupe ponovo lideri političkih partija i da pokušaju, kako kaže, da nađu izlaz iz trenutne zabrinjavajuće društveno političke situacije…
„Kao ozbiljni političari i najviši državni funkcioneri u obavezi smo da ovom poslu pristupimo sa maksimalnom odgovornošću i da se potrudimo da doprinesemo normalizaciji i stabilizaciji sveukupnih prilika u zemlji“ navodi predsjednica Skupštine.
Sastanak će se održati 18. novembra 2022. godine u 8 časova
Snažimo crnogorsku ekonomiju, odgovorno se suočavamo sa izazovima moguće krize hrane i održavamo odličnu komunikaciju sa našim partnerima iz regiona i Evrope
Konstatujući da Crna Gora i Ukrajina u kontinuitetu njeguju prijateljske i konstruktivne odnose, predsjednica Đurović je u svijetu aktuelnih dešavanja, ponovila da naša zemlja stoji uz ukrajinski narod, te izrazila nadu da će ova istočnoevropska zemlja, uskoro imati perspektivu slobodne i prosperitetne države, kao i da ćemo zajedničkim zalaganjima nastaviti da značajno unapređujemo saradnju.
Predsjednica je u tom domenu naglasila važnost obezbjeđivanja kontinuiteta parlamentarne diplomatije, pa podsjetila na nedavno učešće naše delegacije na Prvom parlamentarnom samitu Međunarodne krimske platforme, koja je održana u Zagrebu krajem prethodnog mjeseca, te bilateralni sastanak sa predsjednikom Vrhovne rade Ukrajine Ruslanom Stefančukom, koji je održan na marginama Samita.Đurović je uz osvrt na činjenicu da je rat u Ukrajini prerastao u najveću bezbjednosnu krizu i humanitarnu tragediju na tlu Evrope od II svjetskog rata, iskazala žaljenje zbog brojnih gubitaka života, ljudske patnje i razaranja, te još jednom podsjetila da je Crna Gora u svim međunarodnim formatima osudila agresiju i nesebično otvorila vrata za ukrajinski narod.
Меморандум је дефинисан 26. фебруара 2021. године, када је потписан Меморандум о разумијевању између Министарства просвјете, науке, културе и спорта Црне Горе и Министарства вањских послова и трговине Мађарске о сарадњи у оквиру програма Stipendium Hungaricum за период 2021-2023. Амандмани на Меморандум су изузетно важни за унапређење сарадње у области образовања, превасходно за промовисање мобилности у области високог образовања јер је она препозната као приоритет у стратешким документима, како на националном тако и на нивоу Европске уније. Измјенама члана 2 Меморандума се број стипендија које мађарска страна на годишњем нивоу додјељује црногорским студентима, повећава са 30 на 35, при чему се додатних пет стипендија алоцирају за студенте који уписују bachelor студије. Мађарска влада обезбиједила је 5 додатних стипендијских мјеста због великог интересовања црногорских студената, а на молбу Министарства просвјете Црне Горе. Циљ ових Амандмана је да се дугорочно олакша проширење сарадње између учесника, доприносећи на тај начин, у интересу развоја друштва заснованог на знању, узајамно корисној сарадњи у области високог образовања.
Представљена Анализа сектора образовања у Црној Гори 2015-2020. ПОДГОРИЦА, 14. новембар 2022. – У сусрет Свјетском дану дјетета, данас је представљена свеобухватна Анализа сектора образовања у Црној Гори 2015–2020. Њен циљ је да послужи као основа за развој вишегодишње, буџетиране Стратегије сектора образовања у Црној Гори, која ће бити заснована на доказима, како би се обезбиједило квалитетно и инклузивно образовање за све. „Оно што желимо да измијенимо у односу на претходни период јесте недостатак једног кључног документа који би објединио стратешка опредјељења која се односе на период до 2030. године“, поручио је министар просвјете Миомир Војиновић на отварању данашњег догађаја у Еко-згради УН-а. Амбасадорка Европске уније у Црној Гори Оана Кристина Попа подсјетила је да је годишњи извјештај Европске комисије за 2022. годину препоручио Црној Гори да усвоји план с јасним буџетом за низ образовних реформи како би се на свим нивоима свој дјеци обезбиједило квалитетно, инклузивно образовање. „Ова свеобухватна Анализа сектора образовања, која је сада доступна захваљујући заједничкој иницијативи Министарства просвјете и УНИЦЕФ-а, први је корак у том правцу“, поручила је Попа и најавила финансијску подршку ЕУ од милион еура за будућу стратегију образовања и активности на том пољу са УНИЦЕФ-ом и Владом Црне Горе. Шеф представништва УНИЦЕФ-а у Црној Гори Хуан Сантандер истакао је неколико кључних налаза ове Анализе попут тога да је двоје од троје дјеце у Црној Гори у основним школама с недовољном инфраструктуром; да је у просјеку шеснаест ученика на један компјутер у основним и средњим школама; да тек сваки четврти наставник похађа програме за професионални развој; као и да дјеца која расту у сиромаштву у много мањем броју иду у вртић, основну и средњу школу. „Ови подаци указују да треба хитно обезбиједити средства за финансирање нових школских објеката и адекватно опремање свих школа новим технологијама. Улагање више средстава у континуирано, стручно усавршавање свих наставника је приоритет ако желимо бољи квалитет образовања. За смањење сиромаштва у Црној Гори, мора се пружити квалитетно образовање свој дјеци из сиромашних породица, ромској и дјеци са сметњама у развоју и то од првих година живота“, поручио је Сантандер. Ученица Средње медицинске школе у Подгорици Јелена Јовановић позвала је на дигитализацију образовања, јачање васпитне улоге школе, пружање веће подршке менталном здрављу и социо-емоционалном развоју ученика и боље припремање ђака за конкретне послове. „Будите свјесни да ћемо ми замијенити вас, у свим државним и приватним институцијама, па не би ваљало да наше знање тада буде као ваше сада, част изузецима“, поручила је Јовановић. Предсједница НВО Просвјетна заједница Оливера Лековић подсјетила је да су наставници у Црној Гори, не тако давно, заједно с љекарима били међу најцјењенијим професијама и да је тада и друштвени статус наставника и квалитет образовања био бољи него данас. Она је своје излагање завршила поруком црногорској јавности, данашњим и будућим доносиоцима одлука у Скупштини и Влади Црне Горе: „Ако наставимо да не улажемо у наставни кадар и школску инфраструктуру, ако наставника не укључујемо у процес планирања и одлучивања образовних политика, ако у образовању не запошљавамо људе по принципу меритократије, бићемо све даљи од нашег циља – стварања друштва знања у којем свако дијете остварује право на квалитетно, инклузивно образовање“. Предсједник Синдиката просвјете Радомир Божовић истакао је да једино задовољан просвјетни радник може дати максимум у учионици и на тај начин допринијети да се реформа реализује. „Порука Синдиката просвјете је да реформе образовања, може и мора да изнесе само добро обучен и мотивисан наставник. Синдикат ће уложити сво своје знање и труд да се у наредном периоду поправи статус просвјетног радника кроз увећање плата и боље регулисање правне нормативе приликом запошљавања наставника“, поручио је Божовић. Извршна директорка Удружења „Родитељи“ Кристина Михаиловић подсјетила је да су школе и вртићи у већини општина пребукирани. Поручила је да систем оцјењивања мора да се побољша, да постигнућа ученика у односу на друге земље морају бити већа, као и приступ образовању за дјецу из сиромашних породица. Позвала је на јачање квалитета инклузивног образовања за дјецу са сметњама у развоју. „Доносиоци одлука морају да постану свјесни да је ово приоритет над приоритетима, што до сада није био случај. На примјер, у посљедњих шест година Влада је потрошила свега 30 милиона еура за школску инстраструктуру“, закључила је Михаиловић.
Извор: UNICEF Montenegro
Predlogom budžeta za narednu godinu ukupna socijalna davanja biće uvećana za 45 miliona eura, 35 miliona je namijenjeno za povećanje penzije i 67 miliona eura za povećanje plata u javnom sektoru.Ovo je saopštio ministar finansija Aleksandar Damjanović na sjednici Vlade na kojoj se razmatra predlog budžeta za narednu godinu koji je vrijedna 2,8 milijardi eura ili 165 miliona više nego ove godine.Damjanović je kazao da je kapitalni budžet za 35 miliona više od ovogodišnjeg ako se izume izdvajanja za auto-put, te da će se finansirati 294 kapitana projekta kojim su obuhvaće sve opštine. Ministar je kazao da je sastavni dio budžeta i novac od projekta ekonomskog državljanstva koji je do sada bio van sistema državnog trezora, dok će na prihodnoj strani biti mjere za suzbijanje sive ekonomije i novog poreskog obuhvata.„Za zdravstvo je opredijeljeno više novca i to konkretno za 65 miliona više Fondu zdravstva. I ovo je prva Vlada koja je u potpunosti anulirala dug ovog fonda„, rekao je Damjanović.On je dodao da će više novca biti namijenjeno sportu, sektoru šumarstva i vodoprivrede, a i ubrzaće se i otplata duga po osnovu obeštećenja. „Nedostajuća sredstva su 700 miliona eura, dok je odlukom o zaduženju definisano da ono može biti do 600 miliona. Taj limit može biti i manji i zavisiće od zaduživanja u ovoj godini i stvaranja fiskalne rezerve“, rekao je Damjanović.Premijer Dritan Abazović kazao je da će Budžet za 2023. godinu biti „najveći kapitalni budžet koji je Crna Gora ikad imala“.
„Prvi put su predviđeni rast plata u javnoj administraciji, u prosvjeti i Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno u policiji. Prvi put se uvodi dječiji dodatak za svu djecu Crne Gore i prvi put su predviđena sredstva za novorođenčad„, kazao je Abazović.Dodao je da ako bude zaduženja da će „ići u depozit“
Izvor: https://budiminfo.me
Ministar prosvjete Miomir Vojinović kazao je da je da će prosvjetari, kako je planirano budžetom za 2023. dobiti nikad veće povećanje plata, ali nije precizirao za koliko će zarade biti uvećane.
Vojinović je na sjednici Vlade rekao je da će biti izgradnje novih škola, vrtića, te da je za tu namjenu predviđeno oko 4,5 miliona eura.
„Riješićemo i problem prevoza prosvjetara u narednoj godini, i izvojićemo više od 1,1 miliona eura za digitalizaciju. Za domove učenika i studenata povećali smo izdvajanje i sada će biti više od tri miliona eura„, rekao je Vojinović.
Ministarka nauke Biljana Šćepanović kazala je da su izdvajanja za taj resor 50 odsto veća od nekadašnjeg najvećeg budžeta.„Moći ćemo konačno da pokrenemo nacionalne istraživačke projekte i sufinansiranje doktorskih istraživanja. Dosta toga će dobiti inovaciona zajednica, sve u svemu ovo je budžet kojim Ministarstvo može biti zadovoljno„, rekla je ona
Predviđenim budžetom imamo sigurnost za zarede zaposlenih, imamo sredstva potpuno uvedena u budžet za razliku od nekih prethodnih Vlada. Sada možemo pričati o povećanju plata ne samo u zdravstvenom sistemu nego i u drugim granama našeg sistema. Obuhvaćeni su svi projekti koji znače zdravstvenom sistemu, za razliku od nekoh prethodnoh godina. U narednoj godini ćemo imati sredstva da svi započeti projekti budu završeni, dvije klinike koje znače ne samo Crnoj Gori nego i šire, kako bi naš sistem mogao i da prihoduje od pacijenata iz inostranstva, rekao je Šćekić.
On je rekao da su planirane rekonstrukcije ,izgradnje i opremanja najsavremenijih klinika.
Ovo je saopštio ministar finansija #AleksandarDamjanović na sjednici Vlade na kojoj se razmatra predlog budžeta za narednu godinu koji je vrijedna 2,8 milijardi eura ili 165 miliona više nego ove godine.