СНП

Navodi se da je Lalošević pohvalio aktivnosti Košarkaškog saveza Crne Gore, te istakao da će Ministarstvo sporta i mladih nastaviti da podržava KSCG, kao i do sada

Ministar sporta i mladih, Vasilije Lalošević, primio je danas predsjednika Košarkaškog saveza Crne Gore, Nikolu Pekovića i novog direktora košarkaške reprezentacije, bivšeg košarkaškog asa Budućnosti, Dragana Vukčevića.

„Na sastanku je razgovarano o budućim aktivnostima saveza, te o učešću u kvalifikacionim mečevima, gdje postoji realna šansa da se ženska košarkaška reprezentacija plasira na Evropsko prvenstvo. Riječi je bilo i o takozvanim košarkaškim ‘prozorima’ gdje je muškoj košarkaškoj reprezentaciji potrebna još samo jedna pobjeda za plasman na Svjetsko prvenstvo. Zaključeno je da je prošla godina bila izuzetno uspješna, kada je u pitanju košarka, gdje su i mlađe i seniorske selekcije u obije konkurencije imale izvrsne rezultate“, saopšteno je iz Ministaarstva.

Navodi se da je Lalošević pohvalio aktivnosti Košarkaškog saveza Crne Gore, te istakao da će Ministarstvo sporta i mladih nastaviti da podržava KSCG, kao i do sada.

„Peković i Vukčević su se zahvalili na iznimno dobroj saradnji Ministarstva sporta i mladih i njihovog saveza. Sastanku je prisustvovao i Zoran Jojić, vršilac dužnosti direktora u Direktoratu za sport, u Ministarstvu sporta i mladih“, zaključeno je u saopštenju.

Izvor: https://www.vijesti.me

Приоритети су јасни – прво развлашћивање Ђукановића и ДПС-а, а онда све остало!

Данас је предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић донијела Одлуку о расписивању избора за Предсједника Црне Горе.Избори ће се одржати 19. марта 2023. године.Сагласно члану 89 Устава Црне Горе и члану 2 Закона о избору Предсједника Црне Горе, предсједник Скупштине Црне Горе је овлашћен и дужан да распише изборе за предсједника Црне Горе најкасније 120 дана прије истека мандата предсједника Црне Горе.Након објављивања коначних резултата на изборима 2018. године садашњи мандат предсједнику Црне Горе започео је полагањем заклетве пред посланицима у Скупштини Црне Горе 20. маја 2018. године, тако да је посљедњи дан рока за расписивање избора 19. јануар 2023. године.Имајући у виду да од дана расписивања до дана одржавања избора за предсједника Црне Горе не може протећи мање од 60 дана, нити више од 90 дана, а водећи рачуна да су у априлу 2023. године велики вјерски празници све три најбројније конфесије у Црној Гори, сматрано је да је најпримјереније и најадекватније да термин за одржавање избора буде 19. март 2023. године.Наиме, 9. априла је вјерски празник Ускрс припадника католичке вјероисповијести, 16. априла је вјерски празник Васкрс припадника православне вјероисповијести, а 21, 22. и 23. априла је вјерски празник рамазански Бајрам припадника исламске вјероисповијести. Сва три вјерска празника падају у недјељу, а то је законом прописани дан за одржавање избора.Такође, имајући у виду могућност да ниједан од потенцијалних кандидата на изборима за предсједника не побиједи у првом кругу, односно не добије више од половине важећих гласова бирача који су гласали, било је неопходно водити рачуна о чињеници да се други круг избора одржава након 14 дана, што опет не би било примјерено да пада у вријеме вјерских празника, па је из тог разлога одређен 19. март, како би се у том случају други круг избора одржао 2. априла 2023. године.Заказивање избора послије 23. априла би прекорачило рок од највише 90 дана од дана расписивања, како прописује Закон о избору Предсједника Црне Горе.Имајући у виду све наведено, сматрано је да је најадекватнији термин одржавања избора 19. март 2023. године, поштујући законске рокове, а водећи рачуна о другим околностима и уважавању вјерских осјећања и обавеза грађана Црне Горе.Питање које је у јавности отварано о истовременом одржавању избора за посланике у Скупштини Црне Горе и избора за предсједника Црне Горе не зависи од предсједника Скупштине. Наиме, сагласно Уставу Црне Горе, мандат посланика траје четири године, што значи да би редовни избори за посланике у Скупштини Црне Горе требало да се одрже 2024. године. Да би се одржали ванредни избори, односно посланицима престао мандат прије времена на које су изабрани, Устав прописује само двије могућности: распуштање Скупштине (члан 84 и члан 92) и доношење одлуке о скраћењу мандата (члан 84 и 91).Да би се Скупштина распустила потребно је да се испуне услови из члана 92 Устава, а у овом тренутку није испуњен ниједан од услова (ако се не изабере Влада у року од 90 дана од дана предлагања мандатара или ако Скупштина у дужем периоду не обавља надлежности утврђене Уставом, а то кад је у питању овај сазив Скупштине није случај; додатни услов је да Влада Црне Горе саслуша мишљење предсједника Скупштине и предсједника клубова посланика у Скупштини; Устав, такође, прописује неколико ограничења, а између осталог да се Скупштина не може распустити ако је покренут поступак гласања о неповјерењу Влади, односно кад Влада изгуби повјерење – члан 110 Устава).Да би Скупштина донијела Одлуку о скраћењу мандата потребно је да је предложи најмање 25, а гласа 41 посланик, а онда наредног дана од дана ступања на снагу те одлуке да предсједник Црне Горе распише изборе (члан 15 Закона о избору одборника и посланика).Како до овог тренутка нијесу испуњени услови за расписивање избора за посланике у Скупштини Црне Горе, а није се могло одлагати расписивање избора за предсједника Црне Горе, то није реална могућност евентуалног истовременог одржавања избора, посебно имајући у виду да је и за избор посланика законски услов да од дана расписивања до дана одржавања не може протећи мање од 60, ни више од 100 дана. Цијенећи наведено, предсједница Скупштине Црне Горе је, сагласно прописима, донијела Одлуку о расписивању избора за Предсједника Црне Горе, који ће се одржати 19. марта 2023. године.

Предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић састала се јуче са потпредсједницом Владе и министарком вањских послова Републике Словеније Тањом Фајон.Изразивши задовољство поводом новог сусрета са уваженом потпредсједницом Фајон, предсједница Ђуровић јој је захвалила на ангажману и спремности да помогне Црној Гори.Указујући да је Република Словенија још једном потврдила своју посвећеност просперитету и европској перспективи Црне Горе, али и опредијељеност да настави да буде активан учесник у процесу стабилизације и рјешавања отворених питања у региону, Ђуровић је истакла да су Република Словенија и њени високи званичници и са нивоа ЕУ препознати као најпозванији и најадекватнији саговорници када су у питању Западни Балкан и његови изазови.Предсједница Скупштине је казала да је посјета нарочито значајна јер долази у тренутку када се очекује да ће, кроз убрзану процедуру, доћи до избора судија Уставног суда, чиме ће се створити предуслови за излазак из институционалне кризе, што је доказ више да пријатељска Република Словенија стоји уз Црну Гору, без обзира на политичке изазове са којима се наша држава суочава. У контексту отварања новог позива за избор судија, она је захвалила потпредсједници Фајон на исказаној јавној подршци и ријечима охрабрења након што је реализован овај први, технички, али важан корак који иде у правцу што скоријег рјешења дијела проблема у којима је данас Црна Гора.Ђуровић је информисала саговорницу да је 13. јануара 2023. године одржана сједница Уставног одбора на којој је утврђена листа кандидата за избор четворо судија Уставног суда по јавном позиву од 25. децембра 2022. године, те формирана трочлана комисија која ће утврдити благовременост и потпуност пристиглих кандидатура. Она је изразила задовољство што је, упркос ранијим неуспјелим покушајима за избор судија Уставног суда, број пријављених кандидата највиши од самог почетка процеса, и то 27.Предсједница Скупштине је нагласила да је нова посјета потпредсједнице Фајон добра прилика да докажемо да постоји истинска воља за пружањем подршке функционалности институција, као и да, упркос сложености политичке ситуације, Црна Гора остаје досљедан партнер ЕУ и свјесно прихвата препоруке европских партнера у изналажењу конкретног рјешења за излазак из политичке кризе.Потпредсједница Владе и министарка вањских послова Републике Словеније Тања Фајон је исказала задовољство што је Скупштина Црне Горе, под руководством предсједнице Ђуровић, од њене посљедње посјете у децембру прошле године испунила све обавезе када је у питању поновно покретање процеса избора судија Уставног суда.Она је оцијенила да је комплетирање Уставног суда неопходан услов да би сви претходни локални, али и будући изборни процеси били признати и верификовани.Саговорнице су се сагласиле да је Црна Гора и даље предводница Западног Балкана у европским интеграцијама, те да сви политички актери морају показати максималну одговорност и дати допринос како би држава изашла из политичке и институционалне кризе у којој се тренутно налази и наставила да напредује на ЕУ путу, у чему ће имати неспорну подршку Републике Словеније.Састанку су осим потпредсједнице Фајон, присустовали и амбасадор Републике Словеније у Црној Гори Грегор Прескер, шеф кабинета потпредсједнице Алеш Балут, специјални изасланик за Западни Балкан Анжеј Франгеш, шеф службе за стратешке комуникације Драган Барбутовски и први савјетник у Сектору за проширење и Југоисточну Европу Бранко Деклева.

Колико је била добра по ДПС 43. Влада говори и то, да је ДФ гласао против рушења, док је ДПС срушио

Ова Влада је ДПС добила 3:0 у гостима и то су чињенице, то је истина!

СНП је у овој Влади урадила много за српски народ, који је све ове године био стављен по страни од свих политичких опција.

Жеља СНП-а је потпуно развлашћивање ДПС-а и да се потпуно елиминишу из власти.

SNP je sad napravio što niko nije, više za srpski narod nego što je sve do tada napravljeno od 1997. godine i raskola Momira i Mila. Nas je DPS podržao, ostao van vlasti, a ta Vlada je uradila što je uradila a DPS je sad tu gdje je, doživio potpuni pad podrške. Svo vrijeme trajanja 42. Vlade DPS je bio na 42% podrške a sad je na 25%. Činjenice su to, mi od toga ne bježimo

Želja SNP-a je potpuno razvlašćivanje DPS-a i da se potpuno eliminišu iz vlasti.

„Sve što dogovorimo ispoštovaćemo do poslednje riječi“

Predsjednik Socijalističke narodne partije, potpredsjednik Vlade i ministar poljoprivrede Vladimir Joković kazao je gostujući u Slobodnoj zoni sa Draženom Živkovićem na Prvoj televiziji da ako postoji političke volje, za koju se SNP zalaže, biće rješenja.

„SNP se principijelno držao svih dogovora i ne odustajemo od toga. Potpisali smo dogovor da se formira 44. Vlada čiji će premijer da bude Miodrag Lekić. Tu su trebali Demokrate i DF da uzmu pola Vlade a pola URA i SNP a premijerov glas bi bio odlučujući. To je bio dio dogovora. SNP i sad u potpunosti podržava i pristaje na taj dogovor i poziva Lekića da nastavi razgovore“, kazao je Joković.

Oni su mišljenja da parlamentarna većina od 30. avgusta treba da ispoštuje dogovor iz septembra.

„Tad je dogovoren princip i upućeni su potpisi predsjedniku države što je on odbio. Bilo je određenih sastanaka i nakon toga. Posle Zakona o predsjedniku i svega, predsjednica Skupštine Danijela Đurović je konstatovala da je Lekić mandatar. Nakon toga smo imali krajem decembra dva sastanka i negdje posve iznenađujuće za mene, ako je neko mislio da će bez koalicionih sporazuma i jasno definisanih prioriteta rada Vlade, raspodjele kome koji resor pripada, nismo mogli zakazati sjednicu jer bi to bilo neozbiljno“, tvrdi Joković.

„Niko nije znao da će Bečić i Krivokapić biti predloženi 2020. godine“

Lider SNP-a tvrdi da niko nije znao da će Bečić biti imenovan za predsjednika Skupštine a da je Zdravko Krivokapić bio predložen za mandatara od strane Milana Kneževića.

„Nije nam bitno šta će Demokrate i DF uzeti. Danijela Đurović je rekla da ako se ispregovara da neko drugi bude predsjednik Skupštine da neće biti prepreka. Onoga koga su zmije ujedale i guštera se boji. Znamo šta je bilo u Vladi Zdravka Krivokapića. Rekli smo da ništa nije dogovoreno dok se sve ne dogovori. Nije još uvijek sve dogovoreno“, kazao je Joković.

Kakva je to žurba za 19. januar, pita se Joković i dodaje da je potpuno privržen dogovoru.

„Mi smo tražili da se sve stavi na papir kako niko ne bi svoju volju mogao da sprovodi. Kod 42. Vlade nije bilo dogovora već se pristalo na ekspertski model. Ja sam ponosan na rad u 43. Vladi i onom što smo uradili za srpski narod“, kazao je on.

Sa Milanom Kneževićem je, tvrdi, provodio divno vrijeme u SNP-u ali izgleda mnogi mijenjaju političke kape.

„Đukanović 30 godina provozao Evropu, a 43. Vlada ga pobijedila 3:0 u gostima“

„Bilo mi je simpatično kako je jedan političar SNP-a predložio drugog kadra SNP-a za predsjednika Skupštine (Bečića). SNP je sad napravio što niko nije, više za srpski narod nego što je sve do tada napravljeno od 1997. godine i raskola Momira i Mila. Nas je DPS podržao, ostao van vlasti, a ta Vlada je uradila što je uradila a DPS je sad tu gdje je, doživio potpuni pad podrške. Svo vrijeme trajanja 42. Vlade DPS je bio na 42% podrške a sad je na 25%. Činjenice su to, mi od toga ne bježimo“, kazao je Joković.

Đukanović je provozao 30 godina čitavu Evropu, tvrdi on, a kad je došla 43. Vlada oni su pobijedili Đukanovića 3:0 u gostima.

„Koliko je ova Vlada bila dobra najbolje potvrđuje to da je DF bio protiv rušenja te Vlade. To što je DPS rekao vladajte, moje je zadovoljstvo. DPS može podržati i Miodraga Lekića“, kaže Joković.

SNP nije tražio ništa od Vlade Zdravka Krivokapića, kaže Joković i dodaje da ako je to problem, neće biti dio Vlade, samo da DF i Demokrate daju dubinu koju su zauzeli.

Suština je, tvrdi Joković, da se dogovori i sastav Skupštine i Vlade.

„Mi mislimo da prvo treba održati predsjednička izbore a da SNP i ostali koalicioni partneri trebaju imati svog kandidata na kom bi pobijedili Mila Đukanovića i da DPS prvi put potpuno ode u opoziciju. Ako postignu rezultat kakav je SNP nekad imao, to je utemeljeno biračko tijelo. Suština je jedna – prvo predsjednički izbori, a odmah nakon toga možemo sve dogovoriti i formirati Vladu“, kazao je on.

Želja SNP-a je potpuno razvlašćivanje DPS-a i da se potpuno eliminišu iz vlasti.

„Sve što dogovorimo ispoštovaćemo do poslednje riječi“, kazao je on.

„Aleksa Bečić i Milan Knežević bile mlade nade SNP-a“

Niko im, navodi, nije nudio mjesto direktora ANB-a, tvrdi Joković i dodaje da se zalaže da DF ima udio u svakoj vlasti shodno rezultatu na izborima.

„Ništa drugo ne tražim. Ono što je ova Vlada uradila za srpstvo u Crnoj Gori, ne može niko reći da je neko veći Srbin. Ja ne smatram sebe ni manjim ni gorim od ostalih. Sad u Crnoj Gori DPS ima samo dva odbornika u Plužinama“, kazao je on.

Tvrdi i da kao predsjednik SNP-a polaže nade u mlade nade.

„To su sada Vuksanović i Kovač. Mislili smo i da su mlade nade SNP-a bili i Aleksa Bečić i Milan Knežević“, kazao je on.

Neće URA pitati SNP za njihova imenovanja, kao što nikada nisu ni pitali, kaže Joković, niti oni to od njih traže.

„Ne poznajemo ljude koji se imenuju ako su kadrovi partija kojima je pripalo. Ako URA kandiduje nekog iz DPS-a ne ulazimo u to, pa dolazili oni na predlog URE, BS-a ili albanskih partija“, jasan je on.

Postoje snage koje su vladale na podjelama, tvrdi Joković, ali dodaje i da je red da Srbi posjećuju Srbe iz Srbije, Albanci da idu kod Albanaca, a najradije bi volio da svi dolaze u Crnu Goru

Izvor: https://budiminfo.me

Odluka Upravnog suda ukazuje na potrebu preispitivanja odgovornosti nosilaca svih pravosudnih funkcija, kazao je ministar pravde i član Sudskog savjeta Marko Kovač

Odluka Upravnog suda da poništi odluku Sudskog savjeta iz avgusta 2021. godine, na osnovu koje je penzionisana sutkinja Vrhovnog suda Svetlana Vujanović, ukazuje na potrebu preispitivanja odgovornosti nosilaca svih pravosudnih funkcija, saopštio je ministar pravde i član Sudskog savjeta Marko Kovač.

Odluku Upravnog suda nazvao je skandaloznom, ocijenivši da predstavlja „uvod u privatizaciju“ Vrhovnog suda.

Upravni sud je usvojio tužbu Svetlane Vujanović i poništio odluku Sudskog savjeta Crne Gore od 3. avgusta 2021, koji je konstatovao da sutkinjama koje su navršile 64 godine prestaje sudijska funkcija.

„Ovo je jedinstven slučaj da se na ovakav način u presudi Upravnog suda Crne Gore, a ranije i Vrhovnog suda Crne Gore, obrazlaže praksa Evropskog suda za ljudska prava jer se u dosadašnjoj praksi ovih sudskih instanci ne mogu naći primjeri ovakvog orazloženja kada su u pitanju druga lica već isključivo kada su u pitanju sudije u konkretnom slučaju.

„Mišljenja sam da ovakav presedan u odlučivanju predstavlja klasičan primjer korporativizma kao izuzetno maligne pojave koja ne smije biti prisutna u pravosudnom sistemu demokratskog društva koje pledira na poštovanje načela vladavine prava.

„Dakle, na sceni imamo frapantan primjer odlučivanja koji sam po sebi ukazuje na potrebu preispitivanja odgovornosti nosilaca svih pravosudnih funkcija imajući u vidu sadržinu ovakvih odluka.

„Zbog svega navedenog kao član Sudskog savjeta smatram da je potrebno donijeti identičnu odluku u pogledu prestanka sudijske funkcije i pored ovakve, po mom mišljenju skandalozne odluke Upravnog suda. Siguran sam da će i ostali članovi sudskog Savjeta na sličan način tumačiti ovakve odluke koje predstavljaju uvod u privatizaciju Vrhovnog suda, te da neće dozvoliti dodatno urušavanje povjerenja javnosti u rad pravosudnih organa“, saopštio je Kovač

Izvor: https://budiminfo.me