СНП

Predsjednica Skupštine Crne Gore Danijela Đurović pozvaće lidere parlamentarnih partija da 8. jula razgovaraju o imenovanjima čelnika pravosuđa.Ona je “Vijestima” kazala da je, otkad je preuzela čelnu funkciju u najvišem zakonodavnom domu, njena namjera bila da pospješi i pokrene parlamentarni dijalog na temu dogovora i obezbjeđivanja kvalifikovane većine za imenovanja Vrhovnog državnog tužioca (VDT), sudija Ustavnog suda (US) i članova Sudskog savjeta.”Pitanje političkog dijaloga predstavlja kontinuirani proces na kom radim od trenutka izbora na čelo crnogorskog parlamenta. Shodno tome, planirano je da predsjednike parlamentarnih partija pozovem na razgovor o ovim temama 8. jula”, rekla je Đurović odgovarajući na pitanje da li će pokrenuti parlamentarni dijalog, na šta ju je juče pozvala poslanica Socijaldemokratske partije (SDP), Draginja Vuksanović-Stanković.”Raduje me posvećenost šefice kluba poslanika SDP – Liberalna partija i, u tom smislu, očekujem da će se predsjednik SDP-a odazvati pozivu na sastanak”, istakla je Đurović.

Izvor: Vijesti online

POSTOJEĆI OGRANI LOKALNE UPRAVE NASTAVLJAJU DA FUNKCIONIŠU U TEHNIČKOM MANDATU SVE DO IZBORA NOVIH

Mitrić je za “Vijesti” kazao da, u postojećoj situaciji kad su izmjenama Zakona o lokalnoj samoupravi lokalni izbori odloženi za 23. oktobar, postojeći organi lokalne uprave nastavljaju da funkcionišu u tehničkom mandatu sve do izbora novih.”Smatramo da neko mora da vrši vlast. Dešavalo se i ranije da predsjednicima opština istekne mandat, a on nastavlja da obavlja funkciju u tehničkom mandatu”, rekao je Mitrić.Smatra da je to bolje rješenje, nego da prije izbora i izražene volje građana biraju predsjednika Opštine na mandat od četiri godine, kao što je to urađeno u nekim opštinama.

Izvor: Vijesti online

USKORO ĆE BITI ZAVRŠENA STRATEGIJA RAZVOJA POLJOPRIVREDE

Kaluđerović je rekla da će uskoro biti završena strategija razvoja poljoprivrede, te da silne komisije i fondovi ne znače puno, ako nema rezultata. Ona je rekla da pompezno najavljene mjere ne znače mnogo ako nema konkretnih rezultata i benefita koje građani mogu da vide. „U slučaju da bude ovako kako najavljuje novoformirani pokret vezano za zarade i zaposlenost, cijena rada se povećava, ja nisam sigurna da to može da bude održivo. Lako je pričati i gledati stvari kroz ružičaste naočare, ali mislim da je dužnost političara da šalju prave i održive poruke, a ne da se bavimo olako datim obećanjima“, rekla je Kaluđerović. Ona je kazala je najvažnije da se vidi koliko je neko radio u prethodnom periodu, koliko je novca zaradio, i koliko je doprinio ovom društvu, umjesto što se iznose olake kvalifikacije o stepenu obrazovanja.“A tek u predstojećem periodu vidjećemo koliko će biti investicija i novih projekata, i koliko toga dobrog za crnogorske građane“, podvukla je Kaluđerović.

Izvor: RTCG

Damjanović je, odgovarajući na pitanje poslanika Miomira Mugoše, rekao da su sa 29.016 obveznika, u prošloj godini ostvarena 162 miliona više u odnosu na 2020. godinu.“Mislim da je u ovom trenutku fiskalni efekat vidljiv i moram da napomenem da imamo inflaciju koja nam naduvava prihode od PDV i akciza. Fiskalizovano je oko 86 odsto ukupnih obveznika. Veliki problem je što su se neki fiskalizovali, a ne daju račune. Sad pozivam sve, da ukoliko ne dobijete račun, nemojte platiti. Ne idite na mjesta gdje ne izdaju račun, jer nas prave budalama i idiotima. Svaki građanin da bude „inspektor“ i da prijavi nepravilnost“, poručio je Damjanović.On je, upitan zašto kasni projekat koji se realizuje sa Svjetskom bankom, a koji bi trebalo da promijeni paradigmu rada UPC, rekao da dok je bio na čelu Uprave nije mogao da ubrza to.„Nisam mogao dok sam bio tamo da ubrzam to, ali tako je kako je. Uspjeli smo da u razgovorima sa Svjetskom bankom ukažemo na sve poteškoće zbog čega je kasnio. Ono što je suština, da kada projekat zaživi, da se u potpunosti promijeni način rada i poslovni procesi, i da sve stvari koji se problematične riješe kroz određeni sistem. Nadam se da žemo uspjeti da pomjeranjem roka realizujemo projekat kako treba“, pojasnio je DamjanovićDa li su u budžetu planirani i izdaci za socijalna davanja, kao i da li su ta sredstva obezbijeđena iz redovnih prihoda budžeta, pitanje je koje je poslanik Ivan Mitrović postavio ministru finansija.Damjanović je kazao da su prava iz oblasti socijalne sfere planirana u budžetu.“Po zadnjim informacijama, ona su realizovana u iznosu od oko 50 miliona eura. To je otprilike neka dinamika koja je odgovarajuća, u odnosu na ono što je planirano“, naveo je ministar.Dodata je, kako je kazao, još jedna kategorija, a odnosi se na naknade majkama s troje i više djece i za te namjene je namijenjeno oko 25 miliona eura.“Bivši ministar je tvitovima pokušao da obmane javnost. I tad sam rekao: nije lijepo lagati“, kazao je Damjanović i dodao da će, ipak, ispoštovati prijedlog o naknadi za novorođenčad.Cilj je, kako dodaje, da se sve uradi kako bi Crna Gora imala stabilne javne finansije.Poslanica Jelena Božović pitala je ministra šta je s projektima u Beranama i kada će biti relizovani.Damjanović je kazao da je dosta projekata od ranije u zastoju te da rade na rješenju problema.Damjanović o situaciji s bolnicom Meljine: „Jednom riječju to je pakao“Odgovarajući na pitanje poslanice Tamare Vujović o bolnici „Meljine“, Damjanović je kazao da je nedopustivo kašnjenje i odlaganje rješavanja ovog problema.“100 hiljada eura košta rad ove bolnice na ovakav način. Moramo naći potrebna sredstva, jer ova bolnica mora da radi. Vidjećemo mehanizme da se bolnica održi“.“Tu se vodi stečajni, parnični, krivični i arbitražni postupak. To mogu samo da nazovem jednom riječju, pakao“, kazao je Damjanović.

Izvor: Antena M

Министар правде Марко Ковач и деканица Правног факултета Универзитета Црне Горе, проф. др. Анета Спаић, одржали су радни састанак на којем су договорене будуће активности које ће допринијети бољој сарадњи ове двије институције у наредном периоду.

Успостављња сарадње и укључивање студената мастер и специјалистицклих студија у будућој обуци у оквиру рада Министарства правде након планираног пресељења у нове просторије Министарства, чиме ће се стећи адекватни услови за реализацију договорених активности, била је једна од тема данашњег састанка.

Такође, остављена је и могућност укључивања правних клиника Правног факултета у функцији превентивне асистенције за пружање правне помоћи.

Исказана је обострана намјера за интензивнијом сарадњом у циљу квалитетног укључивања Правног факултета у цјелокупан рад државне администрације, посебно у дијелу надлежности и активности Министарства правде и црногорских правосудних органа.

Само заједничким радом и сарадњом ове двије високе институције можемо остварити континуитет у обезбјеђивању квалитетног кадра који ће бити будућност црногорског правосудја и државне управе.

Izvor: https://www.gov.me

У организацији Министарства правде, 29. јуна одржан је консултативни састанак Комисије за израду Грађанског законика.

Министар правде, Марко Ковач указао је на значај израде Грађанског законика и том приликом истакао да рад на овом Законику треба наставити са истим ентузијазмом и енергијом као у претходном периоду, те да очекује да ће сваки члан Комисије пружити максималан допринос.

Чланови Комисије су такође указали на важност израде оваквог прописа за друштво у цјелини, али и нагласили искорак у регулисању права личности, који ће учинити Црну Гору препознатљивом у Европи, али и свијету. Присутни су сагласили став да се ради о изузетно обимном и амбициозном задатку, те прецизирали даљу динамику рада и циљеве Комисије.

Састанку су присуствовали: министар правде Марко Ковач, државни секретар у Министарству правде Бојан Зековић, редовни професор на Правном факултету, Универзитета Црне Горе др Зоран Рашовић, редовни професор на Правном факултету, Универзитета Црне Горе др Радоје Кораћ, судија Врховног суда Црне Горе Наташа Божовић, судија Вишег суда у Подгорици Сенка Даниловић, адвокатица Тамара Дурутовић, адвокат Марјан Марковић, начелница Дирекције за грађанско законодавство у Министарству правде Наташа Новаковић и савјетнице Јелена Драгићевић и Џана Кајевић.

Izvor: https://www.gov.me

Vlada Crne Gore je na danas održanoj sjednici donijela Rješenje o određivanju Zorana Kujovića za vršioca dužnosti generalnog direktora Direktorata za bezbjednosno-nadzorne poslove u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Ministar sporta i mladih Vasilije Lalošević ugostio je danas ambasadorku SAD-a u Crnoj Gori, NJ.E Džudi Rajzing Rajnke.Cilj sastanka je snaženje saradnje između Crne Gore i SAD-a u oblasti sporta i mladih.Lalošević se zahvalio ambasadorki Rajnke na dosadašnjoj podršci projektima iz nadležnosti ovog Ministarstva i istakao otvorenost ovog organa da u budućem periodu ta saradnja bude još intenzivnija.Ambasadorka Rajnke je istakla značaj Ministarstva sporta i mladih, posebno kad je riječ o unapređenju omladinske politike gdje je fokus saradnje sa SAD-om vidjela prvenstveno u razmjeni iskustava među studentima i mladim sportistima.Sagovornici su saglasni da se zajedničkim snagama puno toga značajnog može uraditi na unapređenju ovih važnih društvenih oblasti u narednom periodu, što otvara prostor za realizaciju novih projekata koji će za cilj imati bolji ambijent za razvoj sporta i omladinske politike.

SPC IZJEDNAČENA SA SVETOM STOLICOM

Po objavljivanju radne verzije ugovora koju su, kako je juče kazao ministar pravde Marko Kovač, prihvatila četiri člana tima zaduženog za pregovore, Pobjeda je od ovog resora zatražila pojašnjenje člana 7 nacrta koji je objavila crnogorska Vlada.U njemu se navodi da „u objektima i prostorima iz stava 3 ovog člana državni organi ne mogu preduzimati bezbjednosne mjere bez prethodnog odobrenja nadležnih crkvenih organa, osim u slučajevima kada to nalažu razlozi hitnosti zaštite života i zdravlja ljudi“.„ISTOVJETNOST“U upitu smo istakli i da pomenuti član iz radne verzije na gotovo identičan način tretira prostorije SPC, kao što to čini član 23. Bečke konvencije koji propisuje nepovredivost prostorija diplomatsko-konzularnih predstavništava.Na naše pitanje da li se ovako koncipiranim članom ugovora ovoj vjerskoj zajednici daje eksteritorijalni status i ona uzdiže na nivo diplomatsko-konzularnih predstavništava, kao i da li bi njegovo usvajanje značilo da se naredba suda za ulazak u prostorije vjerskog objekta ne može primijeniti bez saglasnosti starješine hrama iz Ministarstva su nas obavijestili da je u ugovoru sa Svetom Stolicom članom 7 propisana gotovo istovjetna odredba.- Odnosno da nadležne vlasti Crne Gore ne mogu preduzimati mjere bezbjednosti u mjestima bogosluženja bez prethodnog ovlašćenja nadležne crkvene vlasti, osim ako to ne nalažu hitnosti zaštite života i zdravlja ili spašavanja dobara posebne umjetničke ili istorijske vrijednosti – naveli su u odgovoru.Navodeći da je član Ugovora koji je potpisan sa Svetom Stolicom identičan članu iz nacrta dokumenta o kojem se pregovara sa SPC, iz Ministarstva su naveli da objekti za bogosluženje kojima raspolaže Sveta Stolica „nijesu, niti treba da budu, izdignuti na rang diplomatskih predstavništava, niti u odnosu na njih postoji bilo kakav oblik eksteritorijalnosti“.- Sljedstveno tome, ukoliko radni dokument temeljnog ugovora bude zaključen, ni Srpska pravoslavna crkva kao vjerska zajednica, a ne i subjekt međunarodnog prava, ne može imati bilo kakav oblik eksteritorijalnosti u odnosu na bilo koji dio Crne Gore ili objekata koji se nalaze pod jurisdikcijom Crne Gore – naveli su iz Ministarstva.Podsjetili su da se prava i obaveze koje proističu u odnosu na sva pitanja iz opsega slobode vjeroispovijesti mogu uživati samo u odnosu na ono što propisuju Ustav Crne Gore, međunarodni ugovori, zakoni države Crne Gore i „eventualno zaključeni temeljni ugovor sa SPC“.Ukazali su i na član 9 stav 2 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koji propisuje da sloboda ispovijedanja vjere ili uvjerenja može podlijegati ograničenjima koja su predviđena zakonom.- I koja su neophodna u demokratskom društvu u interesu javne bezbjednosti, zaštite javnog poretka, zdravlja ili morala ili zaštite prava i sloboda drugih. Gotovo istovjetnu odredbu sadrži i naš Ustav (čl. 46 st. 3) – istakli su.To znači, pojasnili su, da ni po Ustavu, ni po zakonima i međunarodnim ugovorima, nema prostora, a ni bojazni da se, shodno zaključenim ugovorom sa bilo kojom vjerskom zajednicom, može sprovoditi princip eksteritorijalnosti.

Izvor: Pobjeda