„Надао сам се да ће митрополит Амфилохије сахранити мене. Била је то велика част за свакога кога је сахрањивао протеклих 30 година, и томе се свако од нас надао. Али небо је одлучило да се ја опраштам и сахрањујем њега, а знам да нећу ни моћи ни умјети онако како би он умио“, рекао је Бећковић
Забрањеног академика данас нису могли забранити – одржао је говор какав само он зна.
Пјесник Матија Бећковић је казао да велике људе и њихова дјела смрт само увеличава…
„Надао сам се да ће митрополит Амфилохије сахранити мене. Била је то велика част за свакога кога је сахрањивао протеклих 30 година, и томе се свако од нас надао. Али небо је одлучило да се ја опраштам и сахрањујем њега, а знам да нећу ни моћи ни умјети онако како би он умио“, рекао је Бећковић.
Истиче да је већ видио Амфилохијеву икону и да су два света Петра Петровића двије живе стијене на којима је саграђена црногорска митрополија, а да је трећа, најтврђа стијена био и остао митрополит Амфилохије Радовић.
Подсјетио је да се Амфилохије родио у Морачи на Божић и да је на крштењу добио име Ристо.
Каже да је и Амфилохије пјесник и да је и српски народ пјесник и најпјесмотворнији народ.
Поручује да је Црна Гора дјело поезије и да је теологија стихологија и доказ да атеистичке поезије нема.
„Како је написао Иво Андрић, пјеснику и његовом дјелу ни вријеме ни људи не могу ништа. Велике људе и њихова дјела, смрт само увећава„, рекао је Бећковић.
Додаје да данас почиње други вјечни живот Амфилохија Радовића.
„Када је хиротинисан на Цетињу, ја сам му рекао, ако жели бити свет, нема бољег места за такву прилику“, истакао је Бећковић.
Наводи да га је Господ позвао у прави час, баш кад је требало. Додао је да смрт никоме није пала лакше него Амфилохију и да је зато на одру тако блажен и спокојан.
Писац и академик Матија Бећковић рекао је да се Амфилохије родио на Божић и добио име Ристо.
„Наш народ Исуса зове Ристо„, рекао је Бећковић.
„Данас почиње нови, вјечни живот Амфилохија Радовића. Да га је Бог позвао раније, не би ваљало„, рекао је Бећковић.
Бећковић је казао да је митрополит носио изблиједјелу мантију, а изнутра је био „раскошно одјевен“.
Он је рекао да митрополит није био човјек него „свечовјек“:
„Бесудну земљу је калемио и племенио молећи Црну Гору да се врати свом образу“, казао је Бећковић.
Izvor: https://www.in4s.net
„Oprosti nam ako smo te čime uvrijedili i ne prestaj se moliti za nas“, kazao je Krivokapić
Današnji dan je dan svih litija u Crnj Gori koje predvodi Amfilohije, kazao je mandatar za sastav nove Vlade Crne Gore, Zdravko Krivokapić na sahrani mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.
Istakao je da mu je najradosniji susret sa Amfilohijem bio 30. avgusta uoči ponoći, te da će odzvanjati riječi koje mu je rekao – „Blago meni“.
On je kazao da je ovo veliki gubitak za sve.
„Oprosti nam ako smo te čime uvrijedili i ne prestaj se moliti za nas“, kazao je Krivokapić.
Izvor: https://www.vijesti.me
Земни остатаци Митрополита Амфилохија молитвено су дочекани у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, пошто су претходно, свечано испраћени из Цетињског манастира гдје је данас служена Света заупокојена архијерејска литургија са поменом
У Подгорици, испред Храма Христовог Васкрсења, окупило се више хиљада вјерника на дочеку земних остатака митрополита црногорско-приморског Амфилохија. И сада су велике колоне испред Храма.
Земни остатаци Митрополита Амфилохија молитвено су дочекани у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, пошто су претходно, свечано испраћени из Цетињског манастира гдје је данас служена Света заупокојена архијерејска литургија са поменом.
Иако је колона са Митрополитовим ковчегом кренула у 13 часова са Цетиња, у подгорички храм је стигла око 14:30 часова јер је цијелим путем народ на кољенима чекао свог пастира и духовног оца, још једном литијски спајајући Свети трон цетињских митрополита са подгоричком светињом у којој ће бити његов вјечни починак.
Ковчег са Митрополитовим земним остацима пронијет је кроз хиљадама људи испуњену порту и унијет у Храм Христовог Васкрсења, гдје ће вјерни моћи да се до сахране сјутра поклоњају своме пастиру који је 30 година био на трону Светог Петра Цетињскога, објављено је на сајту Митрополије.
Kula Lazara Sočice, građena sredinom 19. vijeka, jedan je od značajnijih istorijskih objekata u Pivi
Piva bi sljedeće godine trebalo da dobije regionalni muzej.
Istorijska i prirodnjačka postavka, koje će predstavljati sve ono što je Pivi dala priroda, ali i čovjek, biće smještena pod krovom kule Lazara Sočice u selu Goransko.
Time će i pivski turizam biti bogatiji za još jedan proizvod, a istorijsko zdanje konačno dobiti izgled i namjenu kakvu zaslužuje.
Kula Lazara Sočice, građena sredinom 19. vijeka, jedan je od značajnijih istorijskih objekata u Pivi.
Decenijama unazad mijenjala je namjenu.
Tako je od doma istaknutog vojvode i ratnika kada je bila simbol njegove moći, šezdesetih godina prošlog vijeka bila administrativni centar, a nakon formiranja opštine Plužine u njoj su bili stanovi za zaposlene u policiji i prosvjeti.
Učitelj u penziji Sreten Cicmil sjeća se da je potom kula korišćena kao omladinska sala za partijske sastanke i kulturno-zabavni život i igranke.
„Zadnja igranka u ovoj kuli održana je negdje u jesen 1987. godine. Ja sam tada s omladinom Goranska i đacima pripremio jedan kulturno-zabavni program. Od tada je kula prepuštena sama sebi, nije imala nikakvu uporebnu funkciju. Počelo je njeno urušavanje“, rekao je Sreten Cicmil, učitelj u penziji.
Kula je tada zbog nebrige bila poptuno uništena, da bi je Pivljani uz pomoć Opštine Plužine i privrednika obnovili 2001.
„Tada je pomoćni objekat – konaci podignut, dobrim dijelom je urađen i avlijski objekat, a na kuli je postavljeena krovna konstrukcija i pokrivena je plehom. Postavljena je i drvena stolarija, pa je pošto su sredstva utrošena sa radovima prekinuto“, kazao je Cicmil.
Da kuli Lazara Sočice udahnu novi život, kakav ovakvo zdanje odavno zaslužuje, dogovorili su predstavnici Ministarstva kulture i Opštine Plužine.
Tako će ova građevina vjerovatno sljedeću ljetnju turističku sezonu dočekati kao regionalni muzej Pive.
„Tu će biti istorija Pive od prvih nalazišta i istorijskih podataka o postanku čovjeka na ovim prostorima i oni će se kretati na dva sprata. U tom dijelu će biti jedna prostorija koja će opisivati život Lazara Sočice, tu će biti neki njegovi lični predmeti. U jednom dijelu na oko 100 kvadrata došli smo na ideju da je najbolje da napravimo prirodnjački muzej“, poručio je Slobodan Delić, direktor Parka prirode Piva.
I sve to biće dostupno turistima tokom cijele godine.
„Ja sam optimista, da će to do početka iduće turisitčke sezone biti operativno i da ćemo imati jedan novi turistički proizvod na zadovoljstvo svih ljudi koji se bave turizmom u Pivi“, kazao je Delić.
Izradu projekta za regionalni muzej Pive finansiralo je Ministarstvo kulture koje će u projekat uložiti duplo više od Opštine, odnosno 185 hiljada eura.
Radovi bi trebalo da počnu uskoro.
„Ja mislim da je to zaslužio vojvoda Lazar Sočica, koji je bio poznati ne samo pivski, nego i crnogorski vojskovođa i junak“, kazao je Cicmil.
Izvor: https://www.vijesti.me
Koncertom gitarista Marka Prentića i Dražena Jokovića preksinoćje u Galeriji bjelopoljskog Centra za kulturu otvoren treći „Gitar fest“ koji organizuju Škola za osnovno muzičko obrazovanje u saradnji sa NVO „Kan‘”. Uz poštovanje mjera NKT-a bjelopoljska publika uživala je u repertoaru filmske i moderne muzike koju su ova dva profesora gitare izvela.
Otvarajući festival direktorica Škole za osnovno muzičko obrazovanje Jasmila Hot je kazala da će dan kasnije, biti održano takmičenje učenika u disciplini solo gitara i kamerni sastavi a onda i dodjela nagrada. Hot je napomenula da je ove godine organizovano i predavanje za učesnike.
– Predavanje će održati Senad Gačević, profesor cetinjske Muzičke akademije, a ono je tematski vezano za festival, pa će biti riječi o savremenoj muzici za gitaru i savremenoj kamernoj muzici – navela je Hot.
Umjetnička direktorica festivala i profesorica gitare Milena Vračarić Zaimović je istakla da ovogodišnje izdanje Gitar festa neće biti na nivou prethodnih, jer zbog pandemije korona virusa neće učestvovati djeca iz regiona, ali, kako je kazala, to ne znači da će biti i slabiji. Ona je kazala da će učesnike ocjenjivati žiri u sastavu Marko Prentić, Dražen Joković, Nemanja Potparić i Julka Vukićević.
– Ove godine očekujemo oko petnaest kandidata iz Kotora, Danilovgrada Podgorice i Bijelog Polja koje će ocjenjivati žiri kako za disciplinu solo gitara tako i za disciplinu kamerni ansambli“ kazala je Vračarić Zaimović.
Prema riječima direktora NVO Kan, Nikole Simovića, festival se organizuje sa ciljem razvoja kulture u opštini Bijelo Polje kao i podsticanje učenika da dodatno razvijaju svoje vještine iz oblasti gitare.
-Festival gitare koji se već treći put organizuje ove godine nije bilo moguće sprovesti u proljeće kako je projektom bilo predviđeno, ali uz preporuke i poštovanje mjera NKT-a odlučili smo da festival organizujemo ovog vikenda-kazao je.
Projekat je podržala Opštinska komisija za raspođelu sredstava nevladinim organizacijama za 2019. godinu.
Izvor: DAN
Imaju čak četrdeset odigranih međusobnih mečeva, a jedan prema drugom gaje neverovatno poštovanje.
Drugi reket sveta,Rafael Nadal otkrio je za španske medije da je često na vezi sa Švajcarcem Rodžerom Federerom.
„Često se čujemo, razgovaramo o tenisu i generalno o stvarima koje su nam važne. Situacija je veoma teška, moramo da pronađemo rešenje“, istakao je Rafa, a onda prokomentarisao da jednog od najvećih rivala uskoro očekuje na terenu.
„Vidim da već trenira. Mislim da će biti uspešan po povratku na teren. Koliko daleko će moći da stigne? Ne znam, mislim da to niko ne može da kaže. Ne znam kako ću ja igrati, a tek on“, rekao je Nadal o povratku Federera.
Najbolji švajcarski teniser svih vremena na teren nije izašao još od Australijan Opena, kada je izgubio od Đokovića u polufinalu. Nastavak sezone propustio je zbog povrede kolena koje je operisao dva puta. Najverovatnije je da će ponovo zaigrati tamo gde je i stao, u Melburnu početkom naredne godine, ukoliko se prvi grend slem bude odžao.
Sa druge strane, „Bik sa Majorke“ do kraja sezone igra još dva turnira. Od ponedeljka se bori u Parizu, a nakon toga biće učesnik završnog Mastersa u Londonu, dok još nije poznato hoće li se pojaviti u Sofiji čime bi“oteo“ prvo mesto srpskom asu Novaku Đokoviću.
Izvor: https://mondo.me
Predsjednik opštine Kolašin nije htio da proglasi dan žalosti povodom smrti mitropolita Amfilohija, rođenog Kolašinca
Odluka predsjednika Opštine Kolašin Milosava Bulatovića da ne proglasi dan žalosti povodom smrti mitropolita Amfilohija, potvrdila je ranije tvrdnje OO SNP Kolašin, da je partijski poslušnik, a ne predsjednik svih građana.
Ne proglasiti dan žalosti povodom smrti mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, rođenog Kolašinca i Moračanina nije čojski.
Vjerujući narod Kolašina će to pamtiti i znaće da se oduži našem mitropolitu kako zaslužuje, za razliku od Vas.
OO SNP Kolašin izražava duboko žaljenje za odlaskom duhovnog vođe našeg naroda, vječna slava i hvala za sve što je uradio za svoje sugrađane.
У Подгорици, испред Храма Христовог Васкрсења, окупило се више хиљада вјерника на дочеку земних остатака митрополита црногорско-приморског Амфилохија
У Подгорици, испред Храма Христовог Васкрсења, окупило се више хиљада вјерника на дочеку земних остатака митрополита црногорско-приморског Амфилохија.
„Za poslednjih 30 godina, koliko je mitropolit, u Crnoj Gori obnovljeno ili sagrađeno više pravoslavnih hramova nego u vrijeme Nemanjića. Govorio je pet svjetskih jezika, a u naučnom radu koristio još tri. Bio je najobrazovaniji u Crnoj Gori“
Mitropolit Crnogorsko-primorski, arhiepiskop cetinjski, egzarh Pećkog trona, Amfilohije Radović preminuo je juče u 83. godini.
Mitropolit Amfilohije će definitivno ostati upamćen u istoriji ne samo Srpske pravoslavne crkve (SPC) već i cijelog pravoslavlja, kao neko ko je zaista uradio mnogo za obnovu crkvene duhovnosti posle pola vijeka komunističke duhovne pustoši, ali i kao čovjek koji je vodio ozbiljnu misionarsku djelatnost širom svijeta.
U vrijeme kada je on bio mlad u Crnoj Gori je slavu slavilo manje od 10% stanovništva. Svojom hrabrošću, nakon što je izabran u decembru 1990. godine za Mitropolita Crnogorsko-primorsko sa sjedištem na Cetinju, uspio je da vrati snagu crkvi u Crnoj Gori kakvu je imala u doba Petrovića. Sagradio je i obnovio više od 650 crkava i manastira.
„Kada je on došao 1991. godine da službuje u Podgorici bilo je 19 sveštenika u Crnoj Gori, a danas ih ima preko 200. Da ne govorim o obnovi manastira koji su svi skupa brojali isto toliko monaštava koliko je bilo sveštenika a sada ima preko 50 aktivnih manastira, muških i ženskih sa brojnim bratstvom, odnosno sestrinstvom. Evo, da kažem i ja kao rektor Bogoslovije, da je nakon 50 godina obnovljen rad cetinjske Bogoslovije koja danas broji 890 đaka I 15 profesora. 17 generacija je već završilo cetinjsku Bogosloviju. Radio Svetigora, izdavačko preduzeće Svetigora, časopis i tako dalje. Dakle, jedan veliki i upliv crkve u crnogorsko društvo, mislim da je nikada veći“, kazao je jednom prilikom, otac Gojko Perović.
ROĐEN NA BOŽIĆ, GOVORIO PET SVJETSKIH JEZIKA A SLUŽIO SE SA JOŠ TRI
„Priznajem da nisam sposoban da upotrebim blagu riječ, nekad iz mene izbije Dinarac i čovjek, ali znam koja je mjera ljudskog ponašanja“, rekao je jednom prilikom mitropolit Amfilohije.
Rođen je na Božić 1938. kao Risto Radović u Barama Radovića u blizini Manastira Morače.
Potomak je vojvode Mine Radovića koji je prisajedinio Moraču Crnoj Gori 1820. godine. Amfilohije je često govorio – vaspitavan sam uz gusle i pripovijedanja o čojstvu i junaštvu.
Važio je za jednog od najobrazovanijih vladika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a napisao je i preveo više od 20 knjiga. Govorio je grčki, ruski, italijanski, nemački i francuski, a u naučnom radu koristio se starogrčkim, latinskim i crkvenoslovenskim.
Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1962. godine, uporedo je studirao i na Filozofskom. Postdiplomske studije nastavlja u Bernu i Rimu, gdje je magistrirao, a u Atini je doktorirao. Profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu postao je sedamdesetih godina, a u dva navrata bio je i dekan.
Episkop Banatski postaje 1985, i u Banatu će biti do 1990. kada se vraća u Crnu Goru. Kada je došao na Cetinje pričao je – tada je malo ko ovdje znao ko je Sveti Petar Cetinjski, ali svi su u kućama imali slike Josipa Broza. Često je govorio da ljudi na ovim prostorima boluju od najopakije bolesti koja se zove brozomora.
SAHRANJIVAO UBIJENE NA KOSOVU 1999. I BRANIO DŽAMIJU U BEOGRADU
Mitropolit Amfilohije 1999. godine na Кosovu i Metohiji sakupljao je oskrnavljene kosti ubijenih ljudi i sahranjivao ih. On je sakupljao kosti i svakom umrlom služio opelo u vrijeme kada niko nije smio kročiti na ratom zahvaćenu kolijevku srpskog roda.
17. marta 2004. godine branio je Bajrakli džamiju od beogradske omladine koja je revoltirana paljenjem crkava na Кosovu kamenovala ovaj vjerski objekat. Pozivao je i tada, a i poslednjih dana na mir i ljubav, uvijek služeći Bogu i svome narodu.
„AKO JE BRIGA O DOSTOJANSTVU NARODA POLITIKA, ONDA SE JESAM BAVIO POLITIKOM“
Njegovi sledbenici govorili su da je za poslednjih 30 godina, koliko je mitropolit, u Crnoj Gori obnovljeno ili sagrađeno više pravoslavnih hramova nego u vrijeme Nemanjića.
Protivnici su ga kritikovali da se previše bavio politikom. A on je u jednom intervjuu za RTS odgovorio – ako je briga o biću naroda i o njegovom dostojanstvu politika, onda se jesam bavio politikom.
Bio je zamjenik patrijarha Pavla od 2007. do njegove smrti 2009. i nakon toga do izbora patrijarha Irineja 2010. godine. Tih godina pitali su ga da li sebe vidi kao kao novog patrijarha, a on je odgovorio: „neće me se Crnogorci tako lako ratosiljati“.
Govorio je da je samo Albanija Envera Hodže bila više ateistička zemlja od socijalističke Crne Gore, ali je i sam bio iznenađen 30 godina kasnije brojem ljudi na litijama koji su protestovali zbog usvajanja zakona o slobodi vjeroispovijesti.
GOVORIO NA SAHRANAMA BULATOVIĆA, ĐINĐIĆA I KIŠA… BIO SVJEDOK ISTORIJE
Bio je svjedok važnih istorijskih događaja. Bio je na Cetinju 1989. prilikom povratka posmrtnih ostataka kralja Nikole. Govorio je na sahranama Danila Kiša, Zorana Đinđića, Momira Bulatovića.
Blagoje Jovović njemu se ispovijedio u manastiru Ostrog 1999. i prvi put rekao da je on izvršio atentat na Antu Pavelića.
Govorio je da neće umrijeti, a da na vrh Lovćena ne vratim Njegoševu kapelu, koja je srušena 1974. godine, i na čijem mjestu je napravljen mauzolej, rad Ivana Meštrovića.
Kada je lider DPS-a i predsjednik Crne Gore Milo Đukanović najavio da će raditi na obnovi autokefalne crnogorske crkve, Amfilohije je poručio da je to prvi put u istoriji da ateista hoće da pravi crkvu.
Jedan je od najzaslužnijih što je nakon tri decenije Đukanovićev DPS postao opozicija u Crnoj Gori.
Pišu: Berane online/Agencije