СНП

 У Херцег Новом су синоћ уручене награде овогодишњим лауреатима културне манифестације „Трг од ћирилице“: Милу Ломпару, професору београдског Филолошког факултета припао је „Печат херцега Шћепана“, а Српској књиженој задрузи – др Душку Бабићу „Ћириличник“.

Образложење Управног одбора и жирија „Трга од ћирилице“ прeнио је књижевник Будимир Дубак.

„Мило Ломпар, својим укупним дјелом и прегалаштвом на пољу српске књижевности и културе спада у сам врх наше савремене мисли и достојан је овог високог признања. Књижевно-историјски опус Мила Ломпара, својом ширином и изузетношћу, већ двије и по деценије се налази у жижи интересовања научне и интелектуалне јавности“, рекао је између осталог Дубак.

Говорећи о награди „Ћириличник“, која се додјељује српским културним институцијама, Дубак је подсјетио да је Српска књижевна задруга најстарија издавачка установа у Срба, основана 1892. године.

„Поред Матице српске и САНУ, сматра се најважнијом институцијом српске књиге и културе која је основана у 19. вијеку и која траје у континуитету већ 127 година“, казао је он.

Жири за додјелу награда радио је у саставу: Архиепиископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије (предсједник), протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј Никола Тодоровић, Будимир Дубак, Радомир Уљаревић, Желидраг Никчевић и Новица Ђурић (чланови).

Izvor: http://www.srpskenovinecg.com

U nedjelju 25. avgusta, na sceni između crkava, sa početkom u 21 čas, biće izvedena predstava za djecu „Carevo novo odijelo“, u režiji Petra Pejakovića. Predstava je rađena u koprodukciji Hercegnovskog pozorišta i JUK Herceg festa.

Sav prihod od ulaznica za dječiju predstavu “Carevo novo odijelo”, koja je na programu XXXIII festivala u nedjelju, 25. avgusta, JU “Grad teatar” će uplatiti u fond za liječenje Budvanina Vanje Jovanovića.
Cijena ulaznice je 5 evra, dok je ulaz slobodan za predškolce.

Reditelj Petar Pejaković, koji je jedan od najznačajnijih pozorišnih stvaralaca u našoj zemlji, o predstavi kaže: “Ambiciozno smo postavili cilj da priča djecu susretne i sa politikom, sa pitanjem šta je vlast, na koji način funkcioniše, šta ne funkcioniše, to je njihov prvi dodir sa tim temama, a zapravo se komad bavi velikom temom istine, pokazuje zašto lažemo, na koji način nas strah tjera da ne kažemo ono što i kako jeste. Pozorište i život treba da su jedno, s druge strane moramo imati ambiciju da je pozorište više od života i da umjetnošću utičemo da napravimo život onakav kakav bi trebalo da bude.”

Glumac Miloš Pejović, pred svečanu premijeru predstave je rekao: “Krenuli smo iz improvizacije, a napravili smo interesantnu predstavu. Carevo novo odijelo je svevremena priča, Petar Pejaković je imao odličnu ideju u kom pravcu treba da idemo i sve se kristalizovalo, priča je jasna, a djeci kojoj je danas ponuđeno bezbroj načina da saznaju sve što žele u skladu s tim i pozorište treba da se obraća ozbiljno, jednako kao i odraslima.”

Režiju je uradio Petar Pejaković, dramaturgiju Đorđe Stanojlović, scenografiju Vojislav Vojo Kilibarda, kostimografiju Jelena Vasiljević. U predstavi igraju: Dejan Đonović, Goran Slavić, Miloš Pejović, Slaviša Grubiša.


Sav prihod od ulaznica za dječiju predstavu „Carevo novo odijelo“, koja je na programu XXXIII festivala u nedjelju, 25. avgusta, JU „Grad teatar“ će uplatiti u fond za liječenje Budvanina Vanje Jovanovića.

Iz Grad teatra napominju da je cijena ulaznice 5 evra, dok je ulaz slobodan samo za predškolce.

Izvor: rtvbudva.me

LJUBITELJI I POŠTOVAOCI CRNOGORSKOG VLADIKE I PJESNIKA OKUPLJENI U DUHOVNOJ VEČERI U PORTI HRAMA SVETOG PETRA I PAVLA U RISNU

Duhovno veče pod nazivom „Njegoš i Rusija”, koje je osmislio doc. dr Pavle Popović, uz učešće akademika Siniše Jelušića i prof. Dmitrija Talankina, okupilo je u porti crkve Svetog Petra i Pavla u Risnu brojne poštovaoce lika i djela najvećeg mislioca i pjesnika ovih prostora.
Polazeći od Njegoševe književne i duhovne inspiracije („Što je čovjek a mora biti čovjek“), prof. Jelušić je istakao da su velike teme o „mikro i makrokosmosu“ i danas itekako aktuelne, s obzirom na depresivno okruženje u kome živi savremeni čovjek, na patnju i bol, koji djeluju preobražavajuće na njega, baš kao i na čovjeka u Njegoševim djelima. Jelušić je ideju patnje kao osvješćujućeg svjetla povezao i sa djelima ruskih velikana Dostojevskog i Solženjicina, te publici predočio i djela Gavrila Djeržavina („Crnogorac svemogućem Bogu“), A.S. Puškina, Lazara Tomanovića (monografija „Petar Drugi Petrović Njegoš kao vladalac“). Nevjerovatno je koliko je duboka poezija nekoga ko ima samo 21 godinu, koliko je Njegoš imao kada je pročitao i temeljno preveo Djeržavina, primjećuje Jelušić i dodaje da je velika i izdašna finasijska pomoć Rusije koju Njegoš dobija u jednom dužem periodu uticala da tada započne prvi snažan kulturni i prosvjetni razvoj Crne Gore. Za obnovu tradicije nekadašnje štamparije vezuje se nabavka štamparije u San Petersburgu, a osnovno obrazovanje u Crnoj Gori počiva na literaturi koja je donošena iz Rusije. Velika Njegoševa biblioteka stigla je sa njim sa putovanja u Rusiju 1833. godine, kada je hirotonisan za vladiku 1836. godine. Pri tome je veliku ulogu na život i djelo vladike-pjesnika imao Sv. Petar Cetinjski, koji ga je zaklinjao „da bude uvijek sa Bogom i Rusijom“.
–Moskva je prijestonica plemstva i sveti oltar pravoslavlja i slovenstva, koja je velikim prinošenjem sebe na žrtvu, pokazala svijetu ime slovensko. Moskva je nepokolebljiva stijena o koju se veličina evropskoga zapada slomila. Kako je slatka pažnja Moskve duši mojoj, koja plamti žarom slovenske veličine i gordosti. Ja sam njen odani sin. Ja sam njezin poklonik, ja sam vjerni poklonik divne slave dragoga miplemena. Moskva je duša duše moje i slatki san pun svetih, velikih nada. Moskva je jedina moja svetinja, kojoj se željno i iskreno klanjam, kao nevini sin Prirode novorođenome Suncu, poslije noći koju su pomutili pakleni snovi, istakao je Jelušić Njegoševu poetsku veličinu, čitajući izvod iz njegovog pisma od 17. januara 1847. godine, kojim on izražava zahvalnost članovima Društva istorije i starina ruskih pri Moskovskom Univerzitetu, za nagradu koju su mu dodijelili.

Izvor: dan.co.me

Na Trgu od ćirilice, obavljena dodjela nagrada i priznanja. Odlukom Upravnog odbora nagrada „Pečat  Hercega Stjepana“  biće dodijeljena  dr  Milu Lomparu. Priznanje „Ćiriličnik“ koje se dodijeljuje za izdavaštvo, pripašće  Srpskoj književnoj zadruzi. Nagrade će obrazložiti književni kritičar Budimir Dubak.