Месец: јул 2018.

Након 12 година један од бастиона ДПС-а у Црној Гори, Даниловград, добија новог управника, односно предсједника општине. Досадашњег првог човјека овога града, Бранислава Ђурановића, замијениће Зорица Ковачевић, једна од најпоузданијих сарадника Мила Ђукановића и до прије неколико дана директор Клиничког центра. Примопредаја фотеље заказана је за 26. јул, када ће на сједници локалног парламента Ковачевићка и званично бити именована за првог човјека овога града. Овај догађај је интересантан, јер сукоби и неслагања између Ђурановића и Ковачевићке трају одавно, али Ђукановић је годинама успијевао да угаси ватру сукоба и да помири непомирљиве ставове о управљању овим градом. Истина, ти сукоби никада нијесу били јавни, него су вођени у општинским кулоарима и у кабинету Господара и вође ДПС-а. Даниловградске свађе Ковачевићке и Ђурановића вјероватно су једне од најдужих у ДПС-у, а тек ће за десетак дана добити коначан епилог. У главну градску фотељу сјешће Зорица Ковачевић, која је ту требало да буде и раније, али је Ђурановић преко својих људи блиских кабинету Господара годинама то одлагао. Покушао је он то да спријечи и ових дана и да у општинском одбору обезбједи већину за нови мандат, али Господар је овога пута био неумољив, а лажна Ђурановићева већина након тога се брзо истопила. Све оно што Ђурановић претходних година није, а могао је да уради, коначно је дошло на наплату. Ковачевићка ће имати много посла да исправи све пропусте свог претходника, а за то ће јој требати нови људи. То је заправо у овој тврђави ДПС-а након локалних избора и главна градска политичка и партијска тема. Бројни Ђурановићеви кадрови одавно су спаковали кофере и невољно напуштају удобне и добро плаћене фотеље. Замијениће их млађи људи, а један од првих сарадника према незваничним информацијама требало би да буде Александар Павићевић, дојучерашњи предсједник младих ДПС-а и некадашњи одборник владајуће странке у Даниловграду. Он је и раније важио за човјека Зорице Ковачевић, али зато није био у првој локалној постави Ђурановића. Послије извјесног времена он је напустио и одборничке клупе, али по свему судећи ускоро се враћа на велика врата. За разлику од њега са друге стране тих врата је подугачак ред  локалних службеника који ових дана напуштају радна мјеста, јер не желе да их Ковачевићка смијени. Међу првима је баш Бранислав Ђурановић. 

Izvor: IN4S

Sjednica parlamenta na kojoj će biti ozvaničen savez Crnogorske i dosadašnjih konstituenata vlasti trebalo bi da bude održana danas, čime će biti izbjegnuto uvođenje prinudne uprave

Bu­dvan­ski od­bor Cr­no­gor­ske po­dr­žao je si­noć od­lu­ku da ta par­ti­ja bu­de dio ko­a­li­ci­ne ve­ći­ne u tom gra­du. Do­go­vor bi tre­ba­lo da bu­de ozva­ni­čen na da­na­šnjoj sjed­ni­ci lo­kal­nog par­la­men­ta. Pret­hod­no je pred­sjed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne (SO) Bu­dva Đor­đi­je Vu­jo­vić re­kao da uko­li­ko i da­nas ne bu­de uslo­va za odr­ža­va­nje 16. sjed­ni­ce par­la­men­ta Bu­dve bi­će za­ka­za­na no­va za če­tvr­tak, 19. jul, s jed­nom tač­kom dnev­nog re­da – skra­će­nje man­da­ta ak­tu­el­nom skup­štin­skom sa­zi­vu.
Na če­lu Bu­dve od kra­ja 2016. go­di­ne su De­mo­krat­ska Cr­na Go­ra, De­mo­krat­ski front, sa­vez „Bu­dva mo­ra” i „Bu­ra bu­di Bu­dvu”, uz po­dr­šku sa­mo­stal­nog od­bor­ni­ka Ste­va­na Dža­ko­vi­ća. Me­đu­tim, Dža­ko­vić je po­vu­kao po­dr­šku, i sjed­ni­ce ni­je­su odr­ža­va­ne šest mje­se­ci, pa je Vla­da po­sla­la upo­zo­re­nje bu­dvan­skoj op­šti­ni da ako do 21. ju­la po­li­tič­ka si­tu­a­ci­ja ne bu­de raz­ri­je­še­na, bi­će uve­de­na pri­nud­na upra­va.
Vu­jo­vić je re­kao da su na dnev­nom re­du da­na­šnje sjed­ni­ce 53 tač­ke, od ko­jih je naj­za­ni­mlji­vi­ja pred­log od­lu­ke o po­tvr­đe­nju za­du­že­nja Op­šti­ne Bu­dva u ci­lju spre­če­va­nja ak­ti­vi­ra­nja dr­žav­ne ga­ran­ci­je iz­da­te fir­mi VTE od 16. mar­ta 2010. go­di­ne.
– Kao što zna­mo, to je je­dan po­pri­lič­no loš ugo­vor ko­ji op­te­re­ću­je op­šti­nu Bu­dva i tu od­lu­ku je pred­sjed­nik op­šti­ne (Dra­gan Kra­po­vić iz De­mo­kra­ta) već pot­pi­sao, ali mo­ra da bu­de po­tvr­đe­na na sjed­ni­ci – is­ta­kao je Vu­jo­vić.
Ka­zao je, ka­ko pre­no­si RTV Bu­dva, da je pr­va tač­ka dnev­nog re­da, pred­log za­ključ­ka o pri­hva­ta­nju iz­vje­šta­ja o ra­du pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Bu­dva i ra­du or­ga­na lo­kal­ne upra­ve za 2017. go­di­nu, a kao zna­čaj­nu is­ta­kao je i iz­mje­nu Sta­tu­ta skup­šti­ne op­šti­ne Bu­dva i iz­ra­du po­slov­ni­ka.
– Ri­ječ je o for­ma­l­noj od­lu­ci. Ja sam već fo­ri­mi­rao ko­mi­si­ju za iz­ra­du sta­tu­ta i po­slov­ni­ka. Sta­tut se mi­je­nja zbog no­vog Za­ko­na o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi kao i zbog po­tre­ba E-pa­ral­men­ta, te obez­bje­đi­va­nja uslo­va za TV pre­nos – na­gla­sio je Vu­jo­vić.
Pre­go­vo­ri pred­stav­ni­ka vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je i Cr­no­gor­ske u ve­zi s ula­skom opo­zi­ci­o­nih od­bor­ni­ka u vlast po­če­li su u sri­je­du, na­čel­no je sve do­go­vo­re­no, ma­da bi po­tvr­da to­ga tre­ba­lo da usli­je­di na skup­štin­skoj sjed­ni­ci. Op­štin­ski od­bor Cr­no­gor­ske pred­lo­žio je da od­bor­ni­ci te par­ti­je uđu u sa­vez s ak­tu­el­nom bu­dvan­skom vla­šću.
Pre­ma ne­zva­nič­nim, ali po­u­zda­nim sa­zna­nji­ma „Da­na”, Cr­no­gor­ska je do­bi­la mje­sto po­tpred­sjed­ni­ka op­šti­ne, i je­dan se­kre­ta­ri­jat. Bi­će pot­pi­san i pro­gram­ski do­ku­ment o bu­du­ćim prav­ci­ma raz­vo­ja bu­dvan­ske op­šti­ne, ka­ko bi se de­fi­ni­sa­li ko­a­li­ci­o­ni ci­lje­vi u pe­ri­o­du do is­te­ka man­da­ta sa­daš­šoj vla­sti.
Do­go­vo­re­no je i da Dra­gan Kra­po­vić osta­ne na če­lu op­šti­ne, sve do kra­ja de­cem­bra ove go­di­ne, ka­da bi tre­ba­lo da ga na­sli­je­di Mar­ko Ba­to Ca­re­vić (DF). Vlast u Bu­dvi i Cr­no­gor­ska spo­ra­zu­mje­li su se da ta­da bu­de oba­vlje­na ro­ta­ci­ja na funk­ci­ja­ma, gdje bi De­mo­kra­te do­bi­le mje­sto pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne op­šti­ne, a Ca­re­vić bi on­da bio ime­no­van za pr­vog čo­vje­ka Bu­dve. No­vi­na je i to da De­mo­kra­te u pre­ra­spo­dje­li funk­ci­ja do­bi­ja­ju i mje­sto pot­pred­sjed­ni­ka op­šti­ne.

Izvor: Dan.co.me

U ZEMLJI ETIKETA

Generacija političara, koja će uspjeti da pomiri Crnu Goru, biće u istoriji naše zemlje značajnija od svih onih koji su bili do sada donosioci velikih državnih odluka. Pošto sam obećao da ću tekst završiti u roku a pišem ga istog dana kada ga trebam predati, za ovo što sam napisao u uvodu inspirisala me je sjednica dvadesetak naistaknutijih članova moje partije.
Imam 22 godine i portparol sam u partiji koja je godinama unazad bila najača i najorganizovanija opoziciona partija. Demokratska partija socijalista (DPS) se na sve njima svojstvene načine borila da nas pobijedi na državnom nivou, a dešavalo se da smo u određenim periodima „držali“ polovinu lokalnih samouprava.
Tih godina sve je bilo kako treba i to najbolje očitava rečenica: “u dobru je lako biti dobar, na muci se poznaju junaci”. Iako dosta nezavistan i samostalan, u gradu u kojem sam rođen (Mojkovac ) se oduvijek raspravljalo o politici, to je nešto što ti uđe u krv.
Neka vrsta strasti i ljubavi prema idejama i porodica, koja je od prvoga dana bila uz Socijalističku narodnu partiju (SNP), dva su ključna razloga da ja aktivno uzmem učešće u političkim događajima i dođem do pozicije na kojoj sam danas. Međutim, neki ljudu su definitivno retrogradni i sa njima ne možemo graditi modernu Crnu Goru.
Samo je promjena vječna i ništa drugo. Rekao sam im da gledaju u budućnost i vole zemlju svojih potomaka, a da poštuju zemlju predaka. I ništa više od toga. U vrijeme referenduma sam imao 10 godina i svima je jasno da nisam mogao glasati. Da sam mogao, danas u dvadeset drugoj, znam kako bih glasao. Ali ne zato što ne volim Srbiju, već zbog toga što težim najboljem za moju zemlju.
U Crnoj Gori sam rođen, tu planiram i da ostanem. Poštujem one koji misle drugačije ali isto tako im ne dozvoljavam da utiču na moje mišljenje. Isto tako, predložio sam im da se ostave pitanja NATO integracija. Završena priča.
Što se mene tiče, nikada više neću otvoriti to pitanje. Imam hrabrosti da kažem: Ne možemo DPS promijeniti na ovaj način i u ovim okolnostima. To svima treba da bude jasno. Postoje dva načina: revolucija i sistemske promjene. Ima onih koji smatraju da je sa prvim načinom već pokušano. Institucije su reagovale, procesi su u toku, a epilog možemo pretpostaviti.
Drugi način je težak. Težak za ljude koji su preko 20 godina stradali zbog političkih uvjerenja (moja porodica spada u ovu kategoriju). Dio vladajuće partije mora biti dio promjene. Ko misli da ovo nije tačno i da sam još jedan “izdajnik” kada ovo kažem, ponosan sam na tu izdaju, ali ćemo i narednu deceniju plaćati cijenu te velike zablude koju pokušavaju da nam prodaju neki sadašnji politički prvaci. Postavlja se pitanje, sa kim i koliko daleko se može ići? Koliko se može oprostiti? Za šta se mora krivično odgovarati?
Kao neko ko istinski voli ovu zemlju, navija za re – prezentaciju, poštuje simbole, a uz to pripada partiji zbog koje zlonamjerni lijepe etiketu mržnje mogu reći da se referendumskog procesa, iskreno, ne sjećam baš najbolje. U vrijeme sedmog bataljona, sam bio u vrtiću i ponovo sam ja kriv. Kriv za nečije hirove i nerealne ambicije.
Zato, potrebno je staviti tačku na dosadašnju inostranu politiku i hrabro nastaviti putem punopravnog članstva u EU i u potpunosti se okrenuti unutrašnjoj konsolidaciji i sprovođenju istorijskih reformi. Stanje je loše, urušen je sistem. Treba preuzeti odgovornost i raditi na depolitizaciji i demokratizaciji društva. Očistiti pra – vosuđe od partijskih kadrova. Profesionalizovati policiju. Sasjeći kriminal i korupciju. Podsticati ljude da kritikuju ali i da predlažu rješenja. Na kraju, a tek na početku, si na raskrsnici. Kako dalje u zemlji koja ti je zbog pripadnosti nekom pokretu zalijepila etiketu?
Nemam problem da priznam gdje smo griješili, a gdje smo bili najbolji. Volim SNP jer je uvijek bio najbolji kada je u pitanju ono što se zove život. Nema porodice u Crnoj Gori da im djelovanje SNP-a nije uticalo da im se bar malo poboljša životni standard.
Bili smo prvi i kada se borilo da se penzionerima vrati oteto, kada se ukidala neustavna taksa na gorivo i kada se otimalo „euro po euro“. Prvi smo bili i kada smo htjeli uvažiti majke Crne Gore, a u ovim slučajevima je bitno biti prvi. Zato je i vrijeme da idemo ka vrhu.