Месец: јун 2019.

„Izgleda, kao da nijesmo ni počeli da pričamo o pivskoj golgoti jer je toliko stradanje, i tolika istorija, da su naše riječi male. Priča će se nastaviti“, poručio je vladika „Izgleda, kao da nijesmo ni počeli da pričamo o pivskoj golgoti jer je toliko

U Dolima, pokraj sela Miljkovac u Pivi, obilježeno je 76 godina od stradanja pivskog naroda za vrijeme Drugog svjetskog rata.

Svetu arhijerejsku liturgiju služio je episkop budimljansko-nikšićki vladika Joanikije sa brojnim sveštenstvom i monaštvom, a na mjesto stradanja okupio se veći broj Pivljana.

Joanikije je kazao da je hram u Dolima podignut na mjestu pivske golgote, gdje još uvijek nije utvrđen tačan broj stradalih, a prije svega djece.

„Neko govori 109, neko 111. Žrtva djece je zapečatila pivsku žrtvu u toku Drugog svjetskog rata. Ponajviše stradala su djeca, žene, trudnice, starci, nejač, sve nevine žrtve koje su pobili fašisti i nacisti, i to ne samo oni koji su došli iz Njemačke i ’Princ Eugen’ divizija, nego i mnogi drugi od naših komšija koji su se priključili tim zločinačkm SS divizijama“, kazao je Joanikije.

Podsjetio je da su prije skoro tri godine pivski stradalnici pribrojani liku svetih, i kazao da se nada da će nas pivski novomučenici objediniti i duhovno oplemeniti.

Dola su, kako je istakao, mjesto mučeništva, ali i sveto mjesto koje daje duhovnu snagu, koje nas vraća nama samima.

„Ovo je mjesto koje nas vraća upamet, koje nas vraća jedni drugima, našim precima, koje nas osposobljava da mislimo o svojoj djeci i o svojoj budućnosti. Ovo je mjesto sabora i hodoćašća“, kazao je Joanikije.

Dola nas, kazao je vladika budimljansko-nikšićki, oplemenjuju zbog svoje svetosti, i to je mjesto na kome je svaka riječ suvišna, a opet mjesto o kome će se i dalje govoriti jer koliko god da se priča o pivskoj golgoti toliko toga još ima da se kaže.

„Izgleda, kao da nijesmo ni počeli da pričamo o pivskoj golgoti jer je toliko stradanje, i tolika istorija, da su naše riječi male. Priča će se nastaviti“, poručio je vladika i zahvalio se predsjedniku Opštine Plužine Mijušku Bajagiću, koji je, kako je kazao, uradio mnogo da Dola dobiju na još većem značaju.

U Dolima je 7. juna 1943.godine folksdojčerska jedinica „Princ Eugen“ uz podršku „Handžar“ divizije za sat ubila 522 ljudi, među kojima i 109 djece, od kojih je jedno rođeno na gubilištu, mada tačan broj stradalih još uvijek nije utvrđen.

U svakom selu pivske župe tih desetak dana 1943.godine, kada je „Princ Eugen“ jedinica ubila oko 1.260 Pivljana, bilo je po jedno stratište, a Dola su bila najveće mjesto stradanja.

Nažalost, o stradanju pivskog naroda u istorijskim knjigama za osnovce i srednjoškolce nalaze se samo dvije-tri rečenice, tako da veliki broj ljudi u Crnoj Gori nije čuo za „pivsku krvavu bajku“ koju je preživio samo Miloš Glomazić i bio svjedok najtežeg zločina u Pivi koji se dogodio za vrijeme Drugog svjetskog rata.

Glomazić je preminuo prije tridesetak godina.

Nevine žrtve bile su podijeljene u tri grupe – jednu su činili muškarci stariji od 15 godina, drugu žene i djevojke, a treću djeca.

Redosljed ubijanja u vrtačama bio je obrnut. U tim dolinama je 1977. godine napravljen memorijalni kompleks, rad vajara Luke Tomanovića, a prije desetak godina izgrađena je i crkva, tipa lovćenske kapele.

Sa Pivljanima su i ovog 7. juna bili pobratimi iz Velike pod Čakorom koje je zbližilo stradanje.

Tamo je ista SS jedinica, potpomognuta brdskom „Skenderbeg“ divizijom, 28. jula 1944. godine za samo dva sata na najsvirepiji način ubila preko 500 ljudi, žena i djece.

U ime Veličana skup je pozdravio Momčilo Paunović koji je kazao da želi da se zločini počinjeni u Pivi i Velici nikada nikome ne dese.

Predstavnici opštine Plužine na čelu sa predsjednikom Mijuškom Bajagićem, kao i borci, antifašisti i komunisti, položili su vijence na jedno od tri spomen obilježja u Dolima.

Dola su posjetili i učenici iz Pive koje je vladika darivao ikonama, knjigama…

Nakon pričešća okupljenih osveštan je i prerezan slavski kolač koji je donio ovogodišnji domaćin Zoran Krunić, dok će naredne godine domaćin biti Kostadin Pejović.

Na kraju je održan prigodan kulturno-umjetnički program u kome su učestvovali crkveni hor „Krasnica“ iz Čajniča, narodni guslar Zdravko Knežević i recitatorka Dragana Mićanović.

Organizatori pomena su Opština i Centar za kulturu Plužine, Eparhija budimljansko-nikšićka i manastir Piva.

Prethodne večeri u plužinskom Centru za kulturu prikazan je dokumentarni film Veselina Matovića „Kad se Piva selila na nebo“, u slavu pivskih novomučenika.

Izvor: vijesti.me

Предсједник Општине Беране посебно је истакао важност сарадње и комуникације између градова и општина

У званичној посјети предсједнику Општине Будва Марку Царевићу састанку су присуствовали предсједник Општине Беране Драгослав Шћекић, шефица кабинета Дубравка Јованчевић и директор Агенције за изградњу и развој Миро Вешовић.

Предсједник Општине Беране посебно је истакао важност сарадње и комуникације између градова и општина која, по његовом мишљењу, морају бити интензивнија.

Пресједник Шћекић исказао је пуну подршку предсједнику наше општине у рјешавању затечених проблема и реализацији његове визије развоја града.

Izvor: in4s.net

Општина Беране даје значајан допринос у смањењу незапослености, како је казала пројект менаџер Маја Пешић, кроз јаку и сталну подршку групи тешко запошљивих лица и особа са инвалидитетом.

Сајам за запошљавање особа са инвалидитетом, у организацији Каритаса Барске надбискупије, отворен је данас у нашем граду.

На сајму, који је окупио 30 – так излагача из јавног и бизнис сектора који запошљавају ОСИ, присутнима су се обратили Маја Пешић – пројект менаџер наше Општине, Бојан Вујовић – Канцеларија за европске интеграције, Владан Бабовић – Биро рада Беране, Саша Јовановић – Регионални бизнис центар (Бар) и Славко Вучићевић -Удружење параплегичара из овог приморског града.

Пешић је истакла да је сарадња Општине Беране са институцијама на свим нивоима увијек усмјерена на унапређење живота наших грађана и покретање дијалога, с циљем признавања права особа са инвалидитетом на рад, на основу једнакости са другима и могућности да зарађују за живот – обављајући притом посао који су слободно одабрали или прихватили на тржишту рада и у радном окружењу које је отворено и приступачно за њих.

„Једна од основа нашег рада је афирмисање концепта унапређења квалитета живота особа са инвалидитетом кроз могућности за њихово професионално ангажовање и стварање услова за повећање запослености и њихово равноправно учешће на тржишту рада, уз отклањање баријера и стварање једнаких могућности“, казала је она и навела:

„Пројектима који се тичу запошљавања ОСИ, а које Општина Беране реализује у оквиру Службе за пројекте и инвестиције трудимо се да утичемо на укључивање у друштвене токове и тржиште рада ОСИ кроз унапријеђене радне капацитете, као и унапређење знања и компетенција током обуке на радном мјесту и током обуке од стране лиценцираног извођача обуке за одрасле“.

Сајам запошљавања лица са инвалидитетом организовао је Caritas Барске надбискупије, заједно са партнерима, у оквиру пројекта POWER, који финансира Европска унија кроз ИПА II програм прекограничне сарадње Босна и Херцеговина – Црна Гора. Циљ самог сајма јесте промовисања права на рад и запошљавање ОСИ као једног од темељних права у складу са међународним конвенцијама.

Осам лица са инвалидитетом запошљено у нашем граду

„Кроз сам пројекат у оквиру којег је организован данашњи Сајам запошљавања особа са инвалидитетом, запошљено је осам лица у Беранама“, казао је директор Каритаса Црне Горе, Марко Ђеловић.

Према ријечима координатора активности Барске надбискупије, ово је само један од пројеката на којима сарађују са нашом Општином.

„Кроз раније активности смо успоставили копирницу и дигиталну штампу у вашем граду, а гдје је Општина Беране дала свој допринос обезбјеђивањем простора“, казао је Ђеловић уз очекивање да ће се сарадња наставити и наредном периоду што ће довести до запослења још већег броја лица са инвалидитетом.

„Иначе кроз сам пројекат у оквиру којег је организован данашњи Сајам запошљавања, запошљено је осам особа са инвалидитетом овдје у Беранама код различитих послодаваца“, казао је на крају.

Izvor: vijesti.me

Заједничком акцијом чишћења излетишта код спомен обиљежја на Јасиковцу и уређења градског парка у улици VII Црногорске, Општина Беране је обиљежла Свјетски дан заштите животне средине.

Општина Беране је и ове године, са још двадесет општина у Црној Гори, узела учешће у акцији обиљежавања Свјетског дана заштите животне средине. Иста је организована на иницијативу Заједнице општина и Министарства одрживог развоја и туризма.

„Поводом обиљежавања овог значајног датума, Општина је у сарадњи са радницима Комуналног предузећа и Службе заштите и спашавања, затим ученицима и њиховим професорима из три основне градске школе – „Вук Караџић“, „Радомир Митровић“ и „Вукашин Радуновић“, као и члановима невладине организације „Сјеверна Земља“, успјешно реализовала данашњу акцију чишћења Јасиковца и уређења једног од градских паркова“, казао је, овим поводом, Дарко Стојановић -координатор саме акције.

Он је уједно поручио да се морамо сви одговорно понашати према животној средини и подсјетио на активности које спроводи локална управа претходних дана, а које имају за циљ да повећају свијест људи о угрожености исте.

„Подсјетимо, да је у току велика акција Општине Беране, Комуналног предузећа и Агенције за изградњу и развој, а тиче се уређења нелегалних одлагалишта отпада дуж обилазнице – поред ријеке Лим.
Сходно томе, апелујемо још једном на грађане да не одлажу отпад на поменутим локацијама већ у контејнерима који су предвиђени за те намјене“, навео је Стојановић.

Паралелно са општинким активностима, у двориштима средњих школа – Гимназија “Панто Малишић”, СМШ Др “Бранко Зоговић”, ССШ “Беране” и ССШ “Вукадин Вукадиновић”, одржане су мини акције и часови на отвореном посвећени еколошким темама.

Izvor: berane.me

Нацистички војници су 7. јуна 1943. године убили 520 људи, међу којима и 106 дјеце

На данашњи дан 1943. године догодио се један од највећих злочина на територији Црне Горе, а званична власт чути о том свирепом чину.

У току Пете офанзиве чувена, по злу, фолксдојчерска јединица прошла је и кроз Пиву. У Долима, покрај села Миљковац, нацистички војници су 7. јуна 1943. године убили 520 људи, међу којима и 106 дјеце, из Дубе, Буковца, Миљковца и Рудиница.

Највише је страдало из братства Благојевића, њих 185, а било је доста породица које су комплет убијене.

Невине жртве биле су подијељене у три групе – једну су чинили мушкарци старији од 15 година, другу жене и дјевојке, а трећу дјеца. Редослијед убијања био је обрнут.

Izvor: in4s.net