Socijalistička narodna partija Crne Gore najoštrije osuđuje hapšenje urednika portala IN4S i Borba, Gojka Raičevića i Dražena Živkovića i zahtijeva njihovo hitno oslobađanje i pritom poručuje vlastima da se sa ovakvim nedemokratskim činovima ne može ni pedalj ići dalje ka porodici razvijenih evropskih društava.
U strahu su velike oči pa se režim očigledno prepao narodne sile, odnosno desetina hiljada ljudi koji mirno šetaju crnogorskim
gradovima tražeći da se ukloni ili izmjeni antiustavni ili antidržavni
Zakon o slobodi vjeroispovjesti. Planere ovog zlog nauma iz vrha režima
je to izgleda iznenadilo, pa pribjegavaju grubim potezima i pritiscima.
Kada bi mjerili količinu laži i izmišljenih vijesti, koje su
uznemiravale crnogorsku javnost minulih godina, količinu mržnje i uvreda
koje su režimski mediji upućivali opoziciji i slobodnim novinarima
nekih redakcija, zatvori bi bili puni onih koji su zarad dnevne politike
i bliskosti vlasti, odbacili novinarski kodeks i etiku.
Ovdje
treba ukazati na dvije stvari – ili je DPS u potpunoj panici i od muve
vidi slona pa reaguje iz straha i na pucanje novogodišnjih balona,
petardi ili električnih instalacija, ili je zavedena prava diktatura,
svojstvena najgorim autokratskim režimima svijeta, gdje se atakuje na
svakog ko drugačije misli.
O tužilaštvu i sudstvu kod nas, koji
reaguju na mig vlastodržaca je sve već rečeno. Po njima, pohare i
pljačke Crne Gore i svakojake afere nisu uznemirile javnost, a novinski
članci jesu.
Podsjetimo, po ko zna koji put, ovdje je na oltar
slobode i demokratije svoj život dao Duško Jovanović, a ubice i
nalogodavci još nisu privedeni pravdi. Ovdje je pucano u novinarku
Vijesti, prebijani su novinari, ekonomski ugnjetavani a prijetilo im se
na svakom koraku, ukoliko bi se drznuli da kritički pišu o nekim
pošastima crnogorskog društva. Nemile scene sa privođenjem mlade
novinarke portala Fos medija obišle su region, a sinoćnje privođenje
dva slobodna novinara Raičevića i Živkovića, zaista je uznemirilo sve
ljude kojima je slobodna i istinska Crna Gora pri srcu.
Još jedno
podsjećanje – svako ko je objavio rat medijima i slobodi novinarstva,
izgubio je tu bitku. A tek onaj ko je otpočeo progon crkve, neslavno je
ili će neslavno završiti.
Основни тужилац Биљана Меденица одредила је притвор Раичевићу и Живковићу, а саслушање је заказано за сјутра у 9 часова
Главном уреднику ИН4С Гојку Раичевићу одређен је притвор, након информативног разговора у Основном државном тужилаштву. Притвор је одређен и Дражену Живковићу, главном уреднику портала Борба.
Раичевић и Живковић позвани на информативни разговор по налогу Основног државног тужилаштва, због вијести које је објављена, да је у Вили Горица дошло до експлозије.
Остаје нејасно, због чега је одређено задржавање Раичевићу и Живковићу, када није наступила никава паника, као и чињеница да је објављено саопштење Управе полиције, која је дематновала да је ријеч о ескплозији, већ је наведено да се ради о електро квару.
Ово је по свему судећи очигледна координација неформалних центара моћи, полиције и тужилаштва у намјери да се Гојко Раичевић и Дражен Живковић, и портали ИН4С и Борба елиминишу са медијске сцене.
Iz Mitropolije crnogorsko-primorske (MCP) je ranije najavljeno da će nakon Božića okupljanja biti organizovana dva puta sedmično – četvrtkom i nedjeljom
U Crnoj Gori i danas se održavaju litije povodom usvojenog Zakona o slobodi vjeroispovijesti.
Litije i šetnje organizovane su u Bijelom Polju, Beranama, Baru, Plužinama, Nikšiću, Žabljaku, Danilovgradu…
Nikšić: „Kao što nemamo rezervnog Kosova nemamo ni rezervne Crne Gore“
Nakon
molebana koji je služen u hramu Svetog Vasilija Ostroškog u Nikšiću
litija je i večeras išla ulicama grada u pratnji na hiljade vjernika.
Litiju je predvodilo sveštenstvo i monaštvo, a pored crkvenih
barjaka, ikona, svijeća, nošena je i velika slika Patrijarha Pavla.
POVODOM USVAJANJA ZAKONA O SLOBODI VJEROISPOVIJESTI
Na gradskom Trgu, koji je bio mali da primi sve vjernike, narodu se
obratio sveštenik, prof.dr Darko Đogo, sa Bogoslovskog fakulteta u
Foči.
Kazao
je da nije mogao da ne dođe jer kad god je narodu u Hercegovini i
Republici Srpskoj bilo teško Nikšićani su bili prvi koji su pritekli u
pomoc.
„U Crnoj Gori ovih dana se brani i uspostavlja pravoslavlje u cijelom njegovom biću“, kazao je Đogo.
Prema
njegovim riječima sanjali su Petrovići da Nikšić bude centar, a Crna
Gora da bude od Dečana do Mostara, da bude cijelom Humskom svetosavskom
zemljom.
„Nemojmo da pristanemo nikad na to da nas lažu, da nam kažu da je ovo
pitanje kojoj će crkvi da pripadaju svetinje. Nemaju dvije crkve,
postoji samo crkva i necrkva, a svetinje po prirodi svojoj mogu
pripadati samo crkvi“, porucio je Đogo. Prema njegovim riječima oni ne
traže ništa već samo ne žele da njihove svetinje budu kafane, diskoteke,
trzni centri, kao što je to slucaj sa pojedinima.
Kazao je da kada govore o Crnoj Gori govore sa ljubavlju.
„Svi oni koji ne razumiju šta je svetinja misle da je ovo šetnja. Oni
na žalost ne znaju, a mozda se umudre pa saznaju, šta je liturgija. To
su vjerovatno ljudi koji nikada nijesu bili ni minuta na božjoj sluzbi
pa im nije jasno da što više božje službe ima i što više božjeg naroda
to je više snage u nogama, više volje da se ova služba produži, više
naroda dolazi. Nijesu ovo samo litije nego linije duhovne odbrane,
časti,obraza, poštenje i čestitosti. Znam da se nikada nećete umoriti i
da ćete pjevati Gospodu sve dok se ne urazume oni kojima je razuma
nestalo“ , kazao je Đogo i pozvao narod da ne dozvole da ih dijele.
„Nemamo mi rezervnih svetinja…Kao što nemamo rezervnog Kosova
nemamo ni rezervne Crne Gore. Poklanjali smo mi i jezika i država. Ne
smijemo vise, nestalo je više da se poklanja drugome, nego ćemo se
boriti svetim Vasilijem i Petrom“, poručio je on.
Bijelo Polje: Pročitana poruka Episkopskog savjeta SPC u Crnoj Gori od 11. januara
Poslije
molebana u crkvi svetih apostola Petra i Pavla u Bijelom Polju večeras
je, poslije sedmodnevnog prekida zbog Božića, ponovo krenula litija do
crkve svetog Nikole u Nikoljcu. Mirna šetnja zbog izglasanog Zakona o
slobodi vjeroispovijesti, u tom gradu će biti organizovana svake
nedjelje i četvrtka.
Ne
nadajte se da će naš molitveni hod stati, niti na to imamo pravo pred
precima i potomcima. Naš molitveni hod crnogorskim ulicama i šire, niti
će stati niti će se umanjivati sve dok ne bude ispunjen onaj naš prvi – i
minimalni i maksimalni uslov – da ovakvog diskriminacionog zakona više
nema”, stoji, između ostalog, u poruci.
Pljevlja: Održana litija, nema organizovanog dočeka pravoslavne Nove godine
Molitvenom
šetnjom ulicama grada hiljade Pljevljaka i večeras je iskazalo svoj
protest zbog usvajanja Zakona o slobodi vjeroispovjesti.
Litiju je predvodio Vladika Mileševske eparhije Atanasije Rakita.
Ispred zgrade Opštine okupljenima je pročitano saopštenje Episkopskog savjeta u Crnoj Gori.
Atanasije je predhodno služio i moleban u crkvi Svete Petke u centrau grada, kojoj je prisustvovao veliki broj vjernika.
Predsjednik
Srpskog kulturnog centra Božidar Jelovac kazao je da ove godine neće
biti organizovanog dočeka pravoslavne Nove godine, zbog dešavanja koje
prate usvajanje Zakona o slobodi ispovjesti. On je kazao da ovo vrijeme
nije za slavlja i da svu energiju vjernici treba da usredsrede na
odbranu svetinja. Ovo je prvi put u poslednjih 20 godina, da neće biti
organizovanog dočeka pravoslavne Nove godine.
Umjesto dočeka na otvorenom narod je pozvan da sjutra veče u 12 sati
prisustvuje novogodišnjem molebanu koji će se služiti u ckrvi svete
Petke.
Održana litija u Beranama
Prva litija poslije božićnih praznika održana je u Beranama.
Ulica Dušana Radovića, na prilazu manastiru Đurđevi stupovi bila je popunjena čitavom širinom i u dužini od pola kilometra.
Građani
su se prije toga okupili u centru grada, ispred zgrade Opštine, odakle
su već ustaljenom rutom pošli na moleban povodom usvojenog Zakona o
slobodi vjeroispovijesti.
Od
početka okupljanja, na dan usvajanja Zakona, šetnje su bile masovne, i
prema najavama nastaviće se, kao i u drugim gradovima, četvrtkom i
nedeljom.
Kolašin: „Ponosni smo što nas je zajednički cilj ujednio“
Druga
po redu litija u Kolašnu, organizovana u znak neslaganja sa usvajanjem
Zakona o slobodi vjeroispovijesti, prema nekim procjenama, okupila je
oko 1.500 građana. Litija je, kao i prethodna, počela nakon molebana u
18 sati ispred crkve svetog Dimitrija.
Građani su, zatim, predvođeni sveštenstvom MCP, prošli kroz grad.
„Ponosni smo što nas je zajednički cilj ujednio i što naša okupljanja
nemaju apsolutno nikavo političko obilježje. Vjera i crkva čine da
prevaziđemo razlike i dostojanstveno i mirno pokažemo svoj stav o Zakono
o slobodi vjeoispovijesti. Litija će biti organizovana i naredne
nedjelje , a okupljaćemo se sve do povlačenja tog zakona“- kazali su iz
neki od učesnika kolašinske litije.
Žabljačani nakon molebana krenuli u litiju
Nekoliko stotina Žabljačana i večeras je, nakon molebana u tamošnjoj crkvi, krenulo u litiju ulicama tog grada.
Litiju predvodi sveštenik iz podgoričkog Hrama Hristovog vaskrsenja Mirčeta Šljivančanin.
Više stotina građana krenulo je danas iz Kuča ka Podgorici kako bi
prisustvovali molebanu u Sabornom hramu, a potom i litiji do crkve
Svetog Đorđa.
Plužine: „Crkva se našla pred strašnim iskušenjima“
Nakon
molebana koji je služen u crkvi Svetog Jovana Krstitelja u Plužinama,
ulicama varoši prosla je litija u znak protesta protiv Zakona o slobodi
vjeroispovjesti.
Litiju
su predvodili iguman Pivskog manastira, Jeftimije Škuletić, i plužinski
paroh, jerej Miroslav Mihailović, koji se kraćom besjedom obratio
vjernom narodu na ljubavi i privrzenosti koju iskazuju prema svojoj
crkvi.
Kako
je kazao crkva se našla pred strašnim iskušenjima, a „glavešine pošto
ne poznaju suštinu vjere i ne osjećaju božju blagodat, mislili su da će u
ovim hladnim danima kod ljudi splasnuti zžlja, entuzijazam i ljubav“ da
pokažu nezadovoljstvo Zakonom o slobodu vjeroispovjesti.
Međutim,
kako je kazao, narod širom Crne Gore pokazao je da neće lako odustati i
da se u njemu „razbuktala i rasplamsala vjera“ koja neće biti ugašena.
„Daće
Bog da se i naši državnici dozovu pameti i vide da ovaj naum koji su
imali ne čine već u bratskoj slozi i ljubavi i u dogovoru nađemo
kompromisno rješenje za korist, prije svega, pravoslavnog naroda, a i za
duhovnu korist naše svete crkve“, poručio je plužinski paroh.
Litija u Danilovgradu, Jovanović: Vrijeme je da ljudi sada brane crkvu
Nakon
molebana u danilovgradskoj crkvi Svete Tekle više hiljada građana
predvođena lokalnim sveštenstvom i monaštvom i sveštenicima Slobodanom
Zekovićem i Obrenom Jovanovićem krenulo je u molitvenu litiju do
manastira Ždrebaonik.
Jovanović je ispred manastira Svetog Arsenija na Ždrebaoniku kazao da sabor u tom Hramu nikada nije bio ljepši.
Dodao je i da je nakon 2.000 godina, „koliko je crkva branila ljude, došlo vrijeme da ljudi sada brane crkvu“.
„Jer ako ne odbranimo ove crkve i ove svetinje, nećemo draga braćo
imati što da branimo… Braneći ove svetinje branimo sebe i časnu i
čestitu Crnu Goru koju svi volimo. Nema nikoga od nas ovdje koji ne voli
Crnu Goru kao svoju majku. Ali onu Crnu Goru Svetog Petra Cetinjskog,
Petra II lovćenskog tajnovidca, Svetog Vasilija Ostroškog, Svetog
Stefana Piperskog, Svetog Jovana Vladimira… Crnu Goru Blaža Boškovića,
Janka Vukotića, Krsta Popovića i svih junaka koji su kosti u nju
ugradili da bi se danas ovdje mirno živjelo“, kazao je Jovanović.
Građani su u povratku ka Hramu Svete Tekle pjevali duhovne pjesme i skandirali „Ne damo svetinje“.
Amfilohije predvodio: Više hiljada građana na litiji u Baru
Više hiljade građana učestvovalo je na današnjoj litiji u Baru.
Litiju je predvodio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
Litija se održavala u znak protesta protiv Zakona o slobodi
vjeroispovijesti koji je usvojen 27. decembra prošle, a na snagu je
stupio 8. januara ove godine.
Ulicama Kotora i Herceg Novog i večeras litije
U
Kotoru je večeras održana još jedna litija ulicama Starog grada nakon
koje je, uz prethodni moleban u crkvi Svetog Nikole, ponovo saopšteno da
Zakon o slobodi vjeroispovjesti treba povući.
Protojerej
Nemanja Krivokapić je ocijenio da je „ovako masovno prisustvo vjernog
naroda svojevrsna poruka onima koji treba da je čuju, odnosno
vlastodršcima koji su, po Srpsku pravoslavnu crkvu, donijeli sramni
Zakon o slobodi vjeroispovjesti“.
Litiji, koja je održana večeras u Herceg Novom, prisustvovalo je više hiljada građana.
Nakon molebana u crkvi Svetog Spasa na Toploj okupljeni su se uputila
ka crkvi Svetog Arhanđela Mihaila, prenosi Radio Herceg Novi.
Protojerej Nikola Todorović najavio je okupljanje i za sjutra kako bi proslavili „Vasiljev dan ili srpsku novu godinu“.
Iz Mitropolije crnogorsko-primorske (MCP) je ranije najavljeno da će nakon Božića okupljanja biti organizovana dva puta sedmično – četvrtkom i nedjeljom.
Vjerni narod Kuča i njihovi prijatelji, danas su se okupili na
istorijskom Orljevu, da pokažu da se ne mire sa najavljenim otimanjem
imovine SPC u Crnoj Gori.
Kako se i očekivalo, u Baru je danas održana Litija koja je okupila najveći broj ljudi u istoriji ovog grada. Preko 16. 000 Barana, koje je predvodio mitropolit Amfilohije još jednom je zatražilo povlačenje Zakona o slobodi vjeroispovjesti i vjerskim zajednicama koji predviđa otimačinu imovine Srpske pravoslavne crkve.
„Ako je ova svetovna vlast narodna, onda neka čuje glas
naroda. Glas koji narod diže protiv bratoubilačkog zakona, i
antinarodnog. Protiv bezbožničkog zakona, koji se mora odbaciti“ – kazao
je pored ostalog mitropolit Amfilohije nakon litije ulicama grada pod
Rumijom, ispred hrama Sv. Jovana Vladimira.
Litiji je prethodila Sveta Arhijerejska Liturgija u ovom hramu, koju je mitropolit služio sa sveštenstvom SPC i vjernim narodom.
Pročitan je i proglas Episkopskogh savjeta kojim se traži stavljanje zakona van snage, uz navođenje da će se samo tako vratiti sada veoma narušen, mir i spokoj pravoslavnim vjernicima, koji su im u ove božićne dane narušili državni organi.
Predstavnici aktuelne vlasti, uprkos sve težem stanju u kojem se država nalazi, vrlo optimistično gledaju na dalji evropski put Crne Gore.
Tako, iz njihovih redova ovih dana dolaze uvjeravanja da će Crna Gora
do kraja mandata nedavno izabrane Evropske komisije ispuniti sve uslove
za članstvo u EU i realizovati svoj poslednji spoljnopolitički
prioritet.
Ovi činovnici kao da
ne žive u istoj zemlji kao i ostatak građana, pa ćemo im ukazati na neke
činjenice koje govore u prilog našoj tezi da je upravo ova vladajuća
struktura zakomplikovala i otežala dalji proces pristupanja EU.
Ono što je najsvježije jeste usvajanje nakaradnog Zakona o slobodi
vjeroispovijesti, koji je uzdrmao crnogorsku, ali i regionalnu i
evropsku javnost, i izveo na ulice hiljade vjernika, koji ne daju da im
odnarođena vlast otme i poslednje što imaju.
Ne treba posebno
govoriti o masovnom iseljavanju stanovništva, posebno onog sa sjevera,
odlasku visokokvalifikovanog kadra kao što su ljekari i ostalo
medicinsko osoblje, što dovodi u pitanje same temelje zdravstvenog
sistema.
Javni dug Crne Gore odavno je prešao sve zamislive
granice, dok se vlast hvali projekcijama o ekonomskom rastu u narednim
godinama. Istovremeno, vlastodršci ne primjećuju sve teži život građana.
Prošla je godina dana od afere „Koverta“, a vlast i dalje traži
način da izbjegne odgovornost za istu, odnosno da spere ljagu sa prvog
čovjeka DPS-a, po čijem nalogu je sve rađeno.
Dogovor o izbornom
zakonodavstvu postao je mrtvo slovo na papiru zahvaljujući
isključivosti DPS-a, a u Vrhovnom državnom tužilaštvu i dalje sjedi
čovjek koji posrće pod teretom korupcionaške afere.
Imali bismo još da nabrajamo, ali i ovo je dovoljno da se stekne slika o zbivanjima u državi „lideru“ u regionu.
Socijalistička narodna partija poziva građane da ne vjeruju šarenim
lažama DPS-a, već da se osvrnu oko sebe, vide kako žive, da jedva
sastavljaju kraj s krajem, da naši stari primaju penzije od kojih mogu
samo da životare, dok naša omladina bježi iz zemlje.
Prvi naredni izbori biće prilika da kažemo „dosta“ nastavku hajdučije Milove družine. Nemojmo je propustiti.
Епископског савјета Српске Православне Цркве у Црној Гори
Цетиње, 11. јануар 2020.
Епископски савјет Српске Православне Цркве је на својој сједници
одржаној у просторијама Митрополије у Цетињском манастиру 11. јануара
2020. године усвојио нацрт иницијативе Уставном Суду Црне Горе за оцјену
уставности одредби такозваног Закона о слободи вјероисповијести или
увјерења и правном положају вјерских заједница, која је, уз благослов
Цркве, припремљена од стручног тима домаћих правника. Иницијатива ће у
најскоријем периоду, након брижљиве анализе, бити предата Уставном суду,
о чему ће јавност бити обавјештена.
Епископски савјет у потпуности подржава јуче објављени став Правног
савјета и позива све добронамјерне да своје предлоге, сугестије и идеје
достављају Правном савјету преко наших епископија и да се не предузимају
једностране правне активности на пољу противљења овом законском тексту.
Благодаримо свима вјернима у Црној Гори на показаном хришћанском
достојанству у отпору овом безакоњу, које је препознато и од наше браће и
сестара широм региона и свијета, којима такође овом приликом шаљемо
наше архипастирске благослове.
Епископски савјет подржава будуће организовање и спровођење
молитвених литија четвртком и недељом и даје благослов да мјесно
свештенство у свим градовима према исказаној жељи и потреби вјерног
народа осталим данима организује молитвене скупове и црквено-народне
трибине при храмовима, културним центрима и другим за то прикладним
мјестима, подсјећајући на обавезу чувања мира и достојанства, као и до
сада.
У исто вријеме, достављамо јавности поруку Епископског савјета, која
ће бити прочитана на свим сјутрашњим молебанима и литијама широм наше
земље.
Нека Бог уразуми неразумне и благослови и укријепи наш благочестиви народ!
ПОРУКА ЕПИСКОПСКОГ САВЈЕТА
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ
Цетиње, 11. јануар 2020.
Сљедујући прогласима два велика црквено-народна сабора која су
одржана у Подгорици и Никшићу, током 2019. године, и ових дана налазимо
се на улицама црногорских градова, у молитвеним и протестним шетњама,
походећи наше светиње, од једног до другог храма. Овдје смо, јер се као
грађани бунимо, против анти-уставног, дискриминаторског Закона о слободи вјероисповјести или увјерења и правном положају вјерских заједница. Донесеног без дијалога, мимо важећих процедура и упркос бројним савјетима из земље и из иностранства!
Протестујемо против акта који не доноси правду, једнакост ни слободу,
већ све супротно томе и акта којим хоће да озаконе отимачину црквене
имовине. Отимачину светиња које су градили, обнављали и украшавали –
наши заједнички преци. Отимачину светиња у којима се народ моли Богу, по
правилима и обичајима Цркве. Божије Цркве – која је уставно и
цивилизацијски одвојена од државе.
Има нас много. Више него што може да се изброји. И овдје смо спремни
да останемо колико год буде било потребно. Не гуши нас страх, држи нас
храброст. Не може нам ништа лаж, води нас истина. Не може нам ништа
невјера, вјера нам је Христос Господ. Господара до Бога немамо. Не смета
нам ништа. Нема мећава, нема киша, зиме, ни врућине надолазећег љета
Господњег које би нас спријечиле. Подражавајући старом Израиљу и његовом
ходу у Земљу Обећану, али и оном новозавјетном збјегу наших црногорских
предака који се ”не хће у ланце везати” – ми смо спремни да ходамо овим
Божијим путем, док не дођемо до слободе и правде.
Зато, у име вјерног народа и свештенства четири епархије Српске
Православне Цркве у Црној Гори, тражимо од све три гране власти наше
државе Црне Горе, како оне извршне, тако и од законодавне и судске, да
нађу начина да поменути Закон – неповратно ставе ван
сваке правне снаге и ван сваког политичког значаја. Нека то ураде, што
им њихов народ каже, како знају и умију!
Само тако ће вратити, сада веома нарушен, мир и спокој православним
вјерницима, који су им у ове божићне дане нарушили државни органи.
Наша Црква и њене стручне службе су Влади Црне Горе током прошле
године, а у складу са препорукама Европске и Венецијанске комисије,
достављали сугестије да се Предлог закона поправи и допуни – и нијесмо
удостојени одговора. Црква је тражила дијалог – нијесмо га добили.
Скупштини смо доставили амандмане – сви су одбијени. Закон је усвојен
једнострано и насилно!
Сад више није вријеме да ми јавно сугеришемо рјешења. Сад захтијевамо
да овај и овакав закон нестане – и да га замјени уставан закон. Онај и
онакав – који ће бити донесен у дијалогу и уз учешће свих. Ми хоћемо
подносити иницијативе, свим оним државним адресама које су овлашћене и
које имају могућност да по овом питању дјелују, али са наших јавних
скупова, из главе цијела народа, поручујемо јасно и гласно:
”Склоните ову правну наказу из дворишта наше државе”!
Црква јесте за дијалог и поздравља сваки акт добре воље. Спремни смо
да разговарамо са представницима све три гране државне власти – и о
добрим законским рјешењима, и о евентуалном потписивању уговора између
Цркве и државе, и о рјешавању нејасних имовинско-правних тема, и о
укључењу међународних институција у наш будући могући дијалог, и о свему
другом што би допринијело разумијевању и смањило подјеле између
световних и духовних власти – али иницијатива за то је на страни оних
који су до сада били неспремни за разговор. Зато, са овога мјеста
кажемо:
Не надајте се да ће наш молитвени ход стати, нити на то имамо право
пред прецима и потомцима. Наш молитвени ход црногорским улицама и шире,
нити ће стати нити ће се умањивати све док не буде испуњен онај наш први
– и минимални и максимални услов – да оваквог дискриминационог закона
више нема!
МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки и приморски ДИМИТРИЈЕ
Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ