Месец: јул 2020.

Празник Светих апостола Петра и Павла – Петровдан данас је молитвено и свечано прослављен у Цетињском манастиру. Свету архијерејску литургију са свештенством служио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

У литургијској проповједи владика Амфилохије је казао да су апостоли Петар и Павле дивни проповједници Јеванђеља, чији глас се чује и слуша до краја свијета те да се молимо Господу да њиховим молитвама и нас утврди у вјери живој и истинитој – вјери у Христа Бога нашега. Говорећи о овим дивним Божијим угодницима који су посвједочили Христа својим животом и својим страдањем, Митрополит је подсјетио да је апостол Петар први исповиједио Христа као Сина Божијега када је на Исусово питање: А шта ви кажете ко сам Ја, одговорио: Ти си Христос Син Бога живога. Тада га је Господ, рекавши да му је то открио Свети Дух, благословио: Ти си Петар (што значи стијена) и на том камену ћу саградити Цркву своју и врата пакла неће је надвладати.

“И на тој вјери коју је исповиједио Петар – Кифа, на тој стијени је Господ Цркву своју саградио. И Црква Његова до данас постоји и постојаће до краја свијета и вијека на том исповједању Христа Бога нашега, којега су проповиједали свети првоврховни апостоли и остали апостоли, кога су свједочили и свједоче милиони људи кроз сву историју у току ове 2000 година до наших времена.”

Два дивна нова Христова свједока су и Богдан и Јана, који су данас крштени у име Оца и Сина и Духа Светога, који ће такође, како је казао Митрополит, својим ријечима и дјелима, и својим животом, бити проповједници Христовог јеванђеља, као и апостоли Петар и Павле.

Даље је владика подсјетио на страдање Светог апостола Павла који је у почетку, као учени Јевреј, био гонитељ хришћана и учествовао у каменовање Светог архиђакона Стефана и након тога кренуо ка Дамаску да гони хришћане. Међутим, Господ га је од утробе материне изабрао за сасуд своје благодати и свога свједока:

“И срео га је Господ на путу, обасјала га је свјетлост са небеса и тада је Савле постао Павле. Освећен, просвећен силом Божијом постао је живи Христов свједок, како рече у Светој посланицу својој, три пута је претрпио бродоломе, каменовање. Гоњењен је и прогоњен, затваран и пребијан, шта све са њим није било док је ходио од Јерусалима до Дамаска, па преко Мале Азије а стизао је по предању и у ове наше крајеве, затим до Шпаније, да би на крају свој живот мученички завршио у Риму”, бесједио је владика.

Свети апостол Петар такође је мученички пострадао у Риму и око њихових моштију саграђена су два величанствена храма: Храм Светог апостола Петра и Храм Светог апостола Павла.

Даље је казао да су Свети Петар и Павле били слуге Христа Бога нашега, Његови свједоци, изабрани проповједници Јеванђеља Његовога, били и остали, те да није случајно да је поред старога манастира на Ћипуру био подигнут Храм Светог апостола Петра.

“Отуда и овај Петровдански сабор на Цетињу. Ми смо жељели да обновимо тај мали храм, али ови који се баве са црногорском културом сматрају да је боље да остане она рушевина. То мисле и за друге велике древне светиње, али обнавља се вјера у души овога народа, вјера у Христа Бога нашега, а тамо где се вјера и душа народна обнавља онда се обнављају и све оне светиње које су подигнуте у славу Божију и у част Његових светих изабраника апостола и мученика”, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Подсјетивши да су и Св. Петар Цетињски и Петар Ловћенски Тајновидац добили име по апостолу Петру и страдали као што је и он страдао, Митрополит је нагласио да као што је некада Свети Петар хапшен, тако је и Свети Петар Ловћенски Тајновидац данас ухапшен у паганском маузолеју на Ловћену.

“Чека Црну Гору и Црногорце да га врате и испуне његово завјештање јер је рекао: Ако ме не сахраните у овом храму проклети били. Проклетство његово је данас на Црној Гори. Што се са Црном Гором данас догађа је плод тога проклетства Св. Петра Ловћенског Тајновидца, које ће трајати све док се не освешта и не врати на Ловћен његова црквица, посвећена његовом стрицу Св. Петру Цетињском, и док се он не врати у њу сагласно његовом благослову.”

Како је казао Митрополит Амфилохије, не могу се избројати они који су кроз вјекове носили и који ће носити имена првоврховних апостола Петра и Павла у свим земаљским народима па и у нашем.

“Данас смо овдје да се поклонимо Христу Богу нашему, да се причестимо Тијела и Крви Његове, јер апостоли Петар и Павле су пострадали на начин на који је пострадао сам Господ. Историја Цркве Божије почиње Христовим распећем и наставља се распећем њеним кроз вјекове до наших времена. И у ове наше дане у Црној Гори је распета Црква Христова, али зато је она и свједак Христовог васкрсења, као што су Свети апостоли Петар и Павле и остали 12 апостола били свједоци Христа распетога и васкрслога, као и милиони, милијарде других људи”; бесједио је владика.

Високопреосвећни Митрополит је објаснио да се данас широм васељене сви изворни хришћани православни причешћују Тијела и Крви распетога Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, што значи да се причешћују Бога љубави, јер нема веће љубави од оне да неко живот свој жртвује за ближње своје.

“То је највећа љубав коју је Христос показао не само откривши себе као Бога љубави, него као човјек од Дјеве рођени Духом Светим, посвједочивши ту љубав својим страдањем, распећем и непрекидно свједочећи својим Тијелом и Крвљу, дарујући нама своје Тијело и Крв – Свето причешће. Да се причешћујемо Његове љубави, да се кроз Тијело и Крв Господњу и слављење његових угодника учимо закону Божјем, да се учимо да ходимо путем Христовим, за Њим који је пут истина и живот, да се Њему јединоме клањамо и Њему јединоме служимо”, закључио је на крају свје бесједе Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

На крају Свете службе Божије у славу Господа нашега Исуса Христа, а у част Светих апостола Петра и Павла, Архиепископ цетињски је освештао славске приносе и пререзао колач.

Иако се сваке године у Цетињском манастиру на Петровдан одржава традиционални петровдански црквено-народни сабор а након тога литија, ове године је због мјера НКТ-а изостала литија до Ћипура, со темеља некадашње Цркве Светих апостола Петра и Павла.

“Ове године не можемо ићи на темеље старога манастира на Ћипуру због овога вируса, па и других вируса који сада владају овдје код нас, али зато смо сви овдје сабрани”, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, честитајући празник Светих апостола Петра и Павла и благословивши сабране и све њихове сроднике и данашње свечаре.

Izvor: https://mitropolija.com

„Bližeg i prisnijeg prijatelja od Srbije nemamo; Znamo od koga smo i kome pripadamo – Srpska pravoslavna crkva kao naša duhovna vertikala i Crna Gora kao naša jedina država; Mir, demokratija, multietnički i vjerski sklad, Crna Gora kao ravnopravno građansko društvo, su naši prioriteti…“ stoji, između ostalog, u čestitki predsjednika opštine Berane Dragoslava Šćekića upućenoj, kako se navodi, svojim Berancima i Berankama, kao i ostalim građanima Crne Gore, povodom 13. jula, Dan državnosti Crne Gore.

Čestitku prenosimo integralno.

“Poštovani građani Berana, dragi prijatelji,

Danas je jedan od datuma koji zaslužuju posebno poštovanje, dan za koji možemo slobodno reći da je jedan od najsvetijih u istoriji Crne Gore, i zato izražavam svoje žaljenje što ga ne možemo obilježiti i proslaviti na način, koji priliči ovom danu i datumu.Trinaesti jul ostaje u pamćenjima svih nas, koji volimo Crnu Goru kao datum za koji se vežu momenti nastanka i vjekovnog postojanja i bitisanja svijetlog crnogorskog imena. I zato svi mi imamo obavezu da podsjetimo da je 13. jula 1878. godine, na čuvenom Berlinskom kongresu, uz učešće najvećih svjetskih sila, naša Crna Gora dobila priznanje kao suvereno priznata država.

I sada, kada se na različite načine i, moram reći, zlonamjerno interpretiraju pogledi na našu državu i državnost, valja još jednom nedvosmisleno podvući da ona Njegoševska i Svetosavska Crna Gora živi i živjeće na prostorima beranskog kraja i Polimlja.

Taj isti datum – davne 1941. godine označio je i poziv na opštenarodni ustanak. Ideja antifašizma je zaživjela i na ovim prostorima, uz jasnu poruku da slobodarski duh stanovnika ovih krajeva neće trpjeti fašističku čizmu i teror. Pobjeda u Drugom svjetskom ratu i decenije zajedničkog života, i danas pokazuju da ideja bratskih i najprisnijih odnosa sa Srbijom i dalje živi u srcima i osjećanjima ljudi sa ovih prostora. Iako sada države koje odvojeno žive u svojim okvirima, zajedničke duhovne vrijednosti dokaz su više da bližeg i prisnijeg prijatelja od Srbije nemamo.

Poštovani prijatelji,

I ovo je prilika da pošaljemo jasnu poruku da nećemo dozvoliti da nas bilo ko svrstava u neprijatelje Crne Gore, isto onako, kako smo skupa sa našim Vladikom i sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve na dostojanstvenim litijama pokazivali da znamo od koga smo i kome pripadamo. Srpska pravoslavna crkva kao naša duhovna vertikala i Crna Gora kao naša jedina država, jasne su poruke, koje se i danas moraju glasno čuti.

Takođe, treba reći da naša država prolazi period duboke državne krize, prouzrokovane neodgovornom politikom aktuelne vlasti. Koronavirus samo je doprinio da se ekonomski i socijalni momenat dodatno pogoršaju. Ali, bez obzira na težak period i krizu kroz koju prolazimo, mir, demokratija, multietnički i vjerski sklad, Crna Gora kao ravnopravno građansko društvo, bolji i ljepši život svih građana moraju ostati u svim našim prioritetima. Samo uz poštovanje tih i takvih vrijednosti, uz podsjećanje na 13. jul i činjenicu da nam je on i donio sve savremene tekovine, ja svojim Berankama i Berancima, kao i svim građanima Crne Gore čestitam ovaj svijetli datum“, navodi se u čestitki predsjednika opštine Berane Dragoslava Šćekića.

Izvor: Sajt Opštine Berane (berane.me)

Жири за додјелу награде „21. јул“ je на сједници одржаној 10. јула 2020. године, којој су присуствовали сви чланови, донио одлуку да се ово највеће општинско признање додијели Њ. П. Епископу Будимљанско- никшићком, Г. Јоаникију Мићовићу и директору Гимназије „Панто Малишић“ Сретену Лутовцу, саопштила је на конференцији за новинаре у згради Општине, предсједница Жирија Милка Боричић.

Подсјећамо да је Жири на претходно одржаној сједници утврдио листу предлога од седам кандидата.

Одлуку о додјели награде Жири доноси већином гласова свих чланова, и у једној години могу се додијелити највише три награде

Жири је ове године радио у сљедећем саставу, Милка Боричић (предсједница) и чланови: Бојана Обадовић, Александар Лутовац, Горан Киковић, Бранислав Пајковић, Небојша Бабовић, Дргаомир Кићовић, Владимир Бабовић, Вукадин Божовић, Милорад Барјактаровић, Ирвин Масличић, Веселника Фемић и Марко Радојевић.

Izvor: https://berane.me