Његову бројаницу и двије графитне оловке чувам као благо, истиче у интервјуу за Вечерње Новости најчитанија српска списатељица
Позната српска књижевница Љиљана Хабјановић Ђуровић ове године обиљежава два значајна јубилеја – 25 година од објављивања књиге „Женски родослов“ и двије деценије од штампања првог издања романа „Петкана“.
Обје књиге представљају својеврсне књижевне феномене. До сада је продато око пола милиона примјерака „Женског родослова“, преведен је на 11 језика, а превод на енглески доступан је читаоцима у цијелом свијету преко продајне мреже „Амазон“.
Роман „Петкана“, чији је укупан тираж 150.000 примјерака, преведен је на седам језика, за грчко издање предговор је написао почивши митрополит Амфилохије, а за румунско архиепископ ердељски Лауренцио Стреза. Kњига се продаје у црквама и манастирима српске, руске, бјелоруске и грчке православне цркве.
Српској најчитанијој списатељици, ове књиге су, на неки начин, промијениле живот.
– Од мало познатог, током љета 1996. године постала сам најчитанији српски писац. Захваљујући том успјеху усудила сам се да напустим сигуран посао и редовну плату и посветим се само књижевном раду. Тиме је остварен мој давнашњи сан, јер, од најранијег дјетињства жељела сам да будем писац. Само писац. И када су ми касније нуђена престижна и примамљива мјеста у медијима, установама културе и политици, никада нисам прихватила јер, хвала Богу, кроз писање књига живим остварење свог сна. А роман „Петкана“ промијенио је мене. Док сам писала ту књигу, отворио ми се читав један нови свијет. Окренула сам се вјери и Богу. Научила сам да боље разумијем и више волим друге људе. Постала сам боља. Данас, ја без вјере и Бога не бих ни могла ни хтјела да живим- каже Љиљана у интервјуу за Вечерње Новости.
Истиче да јој је најтеже било написати роман „Наш отац“.
– Зато што сам се, док сам писала ову горку самоисповијест, поново суочила са јадом остављеног и заборављеног дјетета. Ја и данас, када читам ту књигу, плачем. Туга сирочета никада не пролази. Говорим јавно о томе, да подсјетим неодговорне родитеље који одлазе у нови живот да у старом животу нису оставили поломљене штапове за пецање и пробушене лопте, већ своју дјецу – бића која их воле и пате без њих. Иначе, овај породични циклус објављен је 2016. године када смо обиљежили двадесет година од првог издања романа „Женски родослов“, у престижној „Просветиној“ едицији „Велики романи“. Роман „Петкана“ писала сам као да се молим. И непрестано сам осјећала живо светитељкино присуство. Никада ниједну књигу нисам написала брже. Ниједну лакше. Зато сам и рекла митрополиту Амфилохију: „То нисам ја. То је она. Ја сам само хватала биљешке.“- прича Љиљана.
Митрополит Амфилохије је био први читалац овог романа.
– Ми се тада нисмо познавали. Рукопис сам оставила на портирници Патријаршије, са молбом да га прочита и укаже на евентуалне канонске грешке. Можете замислити моје усхићење и захвалност када сам видјела његове ријечи: „Љиљана је овом књигом принијела Светој Петки и Христу Богу срце и ум као расцветали миомирисни љиљан на дар.“ После тога, митрополит је читао моје књиге у рукопису. За неке од њих написао је предговор. Писао је у њима да сам ја „мудра списатељка“, да сам „створила драгоцјено књижевно дјело“, да „ходим путем Доментијана, владике Николаја и Јустина Поповића“, али мислим да су његове ријечи о роману „Петкана“ најљепше што је икада речено о некој књизи. Митрополит ми болно недостаје. А његову бројаницу и двије графитне оловке чувам као благо- открила је она.
Већ годину дана ради на новом роману.
– Биће то трећа књига из низа „Острошко тримирје“. Прича је веома занимљива, тема веома важна, а сам роман веома сложен. Требаће ми, Боже здравља, још две године рада да бих га завршила. Митрополит Амфилохије знао је о чему ћу писати, благословио је мој рад, и ову књигу посветићу њему- закључила је Хабјановић Ђуровић.
Izvor: https://www.dan.co.me