Некадашњи албански нафтни тајкун, Резарт Тачи, поменуо је црногорског предсједника Мила Ђукановића у случају сумњивих милионских исплата, о којима италијанска и албанска полиција воде истрагу.Тачи се, како преносе албански медији, удружио са групом италијанских држављана ради трансфера око 20 милиона евра на рачуне албанских банака, како полиција у Италији не би блокирала тај новац. За операције међународних исплата новца, према транскрпитима Тачијевих прислушкиваних разговора, албански бизнисмен интервенисао је код Ђукановића.Раније је Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС) објавила да су Мило и Блажо Ђукановић 2012. године склопили тајне уговоре о управљању њиховом имовином скривајући се иза компликоване мреже повезаних компанија из Велике Британије, Швајцарске, Британских дјевичанских острва, Панаме и Гибралтара.Из СНП кажу да су годинама указивали на бројне афере у које су умијешани предсједник Црне Горе и његова ужа породица.„Посебно смо инсистирали на његовој улози у шверцу дувана, коју су испитивали и италијански правосудни органи. Међутим, његове сумњиве радње нису окончане са овом афером, па се данас Ђукановићево име помиње и у „Пандора папирима“, али и случају прања 20 милиона евра у којем је главни осумњичени албански тајкун Резарт Тачи“, подсјећају из СНП-а.Из СНП-а кажу да сматрају да овдје има материјала за поступање црногорског Тужилаштва, али су сасвим сигурни да СДТ Миливоје Катнић неће предузети ништа на процесуирању овог случаја.„Због тога, изузетно је важно што хитније изабрати нови Тужилачки савјет како би се коначно испитали бројни случајеви у које је Ђукановић уплетен, а који ових дана излазе на површину. Адекватно процесуирање ових и сличних случајева је неопходно не само због унутрашњих прилика у Црној Гори, већ и због испуњавања критеријума из поглавља 23 и 24 у преговарачком процесу са ЕУ и одблокирања нашег европског пута“, закључили су из СНП-а.
PRIORITET NOVE VLASTI MORA BITI ZADRŽAVANJE MLADIH LJUDI U CRNOJ GORI
Socijalistička narodna partija Crne Gore čestita studentima Međunarodni dan studenata, uz želju da već naredni 17. novembar dočekaju mnogo zadovoljniji, u boljim uslovima i bez svakodnevnih briga koje ih udaljavaju od njihovog osnovnog posla – sticanja znanja. SNP CG je svjesna brojnih problema i neriješenih pitanja sa kojima se naši studenti godinama suočavaju. Teška finansijska situacija većine građana koji jedva uspijevaju da plate školovanje svojoj djeci, loši uslovi na fakultetima, izuzetno razgranat sistem nepotizma i protekcionizma koji je tokom vladavine bivšeg režima postojao na svim studentskim jedinicama i zahvaljujući kojima su neki lakše završavali studije od ostalih, a kasnije i nalazili zaposlenje, samo su neki od problema sa kojima su se studenti suočavali i dalje suočavaju. Položaj studenata umnogome su narušile i brojne neuspješne reforme koje su se svako malo osmišljavale u kuloarima Šehovićevog Ministarstva prosvjete i sprovodile na Univerzitetu Crne Gore. Jedna od njih je uvođenje sistema studiranja 3+2 koji onemogućava studente da se nakon završenih trogodišnjih studija zaposle, već ih „tjera“ da upišu dvogodišnje master studije. Ova hiperprodukcija diploma, kao i priznavanje sumnjivih diploma sa univerziteta iz zemalja regiona, predstavljaju veliki problem sa kojim treba da se ozbiljno pozabavi novi menadžment Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta. Većina studenata još uvijek ćuti i mirno podnosi sve ono što ih decenijama tišti. Svoj bunt izražavaju time što napuštaju Crnu Goru, završavaju studije u inostranstvu, gdje pronalaze zaposlenje i ostaju da žive. Na taj način, dolazi ne samo do depopulacije, već i do toga da država ostaje bez najboljih kadrova na kojima bi trebalo da se temelji njena budućnost. U tom smislu, važno je ukazati na rezultate nedavnog istraživanja koji pokazuju da čak 71 odsto mladih zemalja Zapadnog Balkana razmišlja o odlasku u inostranstvo. Zaustavljanje ovog negativnog trenda i motivisanje mladih ljudi da ostaju u Crnoj Gori, u kojoj će moći da grade svoj život i karijere, mora biti jedan od prioriteta nove vlasti. Samo društvo koje čine zadovoljni mladi ljudi može biti prosperitetno i uspješno. Dužni smo da učinimo sve da to zaista i bude tako.
Vlada je iz skupštinske procedure povukla set izmjena zakona kojima je planirala postepeno ukidanje procentualnih budžetskih izdvajanja određenim institucijama, zbog oštre reakcije javnosti, ali i činjenice da je taj paket zakona u koliziji s obavezama Crne Gore u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom (EU).To je sinoć “Vijestima” saopštila poslanica Socijalističke narodne partije (SNP) Danijela Đurović, nakon što su iz izvršne vlasti objavili da privremeno odustaju od četiri predloga izmjena zakona – o kulturi, finansiranju političkih partija, Centru za obuku u sudstvu i tužilaštvu i sprečavanju korupcije, kojim su najavljivali ukidanje dosadašnjeg načina finansiranja za više javnih institucija i nevladin sektor.Iz Ministarstva finansija i socijalnog staranja tvrde da je to učinjeno zbog dodatnih konsultacija sa onima na koje ti predlozi direktno utiču, ali ovi kažu da konsultacija uopšte nije bilo i da su predlozi na Vladi usvojeni bez njihovog znanja.Đurović je istakla da je rekacija institucija, političkih partija i civilnog sektora razlog za povlačenje predloga zakona: “Pa su Vlada i Ministarstvo finansija shvatili da su napravili grešku”.Naglasila je da je Vlada prije slanja seta predloga zakona u parlament, morala da obavi široke konsultacije – prvenstveno u okviru parlamentarne većine.”Konsultacije bi pomogle unapređenju ukupnog društvenog i političkog ambijenta u državi. Potpuno je neshvatljivo kako se mogu raditi izmjene bez konsultacija. Nedopustivo je i da parlamentarna većina ne učestvuje u izradi budžeta. Zato izgleda prilično neozbiljno kad Vlada povlači set akata koje je dan ranije uputila parlamentu”, poručuje Đurović.Vladinim setom predloga zakona, kako je navedeno u predlogu Fiskalne strategije, bili su obuhvaćeni Ministarstvo kulture, Prijestonica Cetinje, Centar za obuku u sudstvu i tužilaštvu, nevladine organizacije, političke partije, Agencija za sprečavanje korupcije (ASK), fond za medije, Javni servis RTCG, dijaspora, fondovi za manjine, ženske organizacije u političkim partijama u državnom i lokalnim parlamentima.
“SNP ne podržava ovu Vladu, jer nisu ispunili dogovore koje smo napravili prilikom njenog formiranja, ali nećemo podržati inicijativu opozicije, jer vjerujemo u dogovor unutar parlamentarne većine”, rekao je za portal BORBU predsjednik SNP-a Vladimir Joković.On je dodao da ova Vlada ne može da ima podršku SNP-a, jer prilikom donošenja važnih odluka nikada nisu konsultovali SNP i da su ih totalno isključili iz svih procesa donošenja istih.“Narod Crne Gore je 30. avgusta jasno stavio do znanja ko treba da vodi državu i tu nema dileme”, zaključuje Joković za BORBU.
Vladimir Joković iz SNP-a je krivicu za problem sa anti-doping pravilima prebacio sa Laloševića, inače funkcionera SNP-a, na ministarstvo i to potkrijepio prepiskom između Uprave za sport u vrijeme kada je na njenom čelu bio Lalošević i resornog ministarstva.”Nekome je sve ovo trebalo da smijeni Laloševića, a oni će optužbe na račun Laloševića morati dokazati”, poručio je Joković.Kaže da je ”možda nekome smetalo što je sve Lalošević uradio u Upravi za sport”.”Sve obeveze koje je imao je ispunio, sportskim savezima su isplaćena pripadajuća sredstva i sve je izgledalo u najboljem redu. Doveden je umjesto njega gospodin Begović, čovjek za koga ni od jednog sportiste nijesam čuo lijepu riječ”, kazao je Joković. Dodao je da je Lalošević, koji je bio stub borbe protiv DPS-a vlasti, po treći put ostao bez posla.”Vrijeme će učiniti svoje, a mi smo stali i staćemo iza Vasilija Laloševića”, rekao je Joković.
У књижари Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, у суботу 13. новембра 2021. године, обиљеж је 13. новембар. Дан Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.
Свечано слово одржала је проф. др Јелица Стојановић, предсједник Друштва. Након поздрава упућеног публици, преосвећеном епископу Кирилу, конзулу Републике Србије г. Дојчиновићу и министру савјетнику у Амбасади Србије г. Роговићу, професорка се осврнула на претходни период у раду Друштва и обиљежавању ове Манифестације.
Већ пету годину прослављамо Дан Матице српске – ДЧЦГ, 13. новембар
(дан Његошевог рођења). «Јер, све док је српског језика, славиће се ово
најважније рођење једног српског човјека» (написа М. Бећковић). А
српског језика је било од искони и биће до конца, за вјечност (за васкрс
у вјечности). Да изнова подсјетимо, Његош је први члан Матице српске са
простора данашње Црне Горе. У ЛетописуМатице српске објављен је 1834. приказ књиге Пустињак цетињски, што је истовремено први текст о Његошевом књижевном раду, а Његош је 1837. године у Летопису објавио пјесму посвећену Лукијану Мушицком Нелажни знак памети праху народољупца, и алегоријску прозу Сан на Божић.
Године 1845. Његош се учланио у Матицу српску. И тако редом… Тиме нам
је «пропртио» пут ка Матици српској, умом и срцем, и нама садашњим
члановима, знањем и обожењем знања трасирао свјетлошћу пут… тако да нам
другог и другачијег пута и нема… Нити га желимо, нити иштемо, нити
хоћемо! Јер нећемо, не можемо, не умијемо, и не дај Боже, мимо нас
самих, и мимо Његоша… Јер свјетлост свијетли!
Дани Матице МС – ДЧЦГ, обиљежавају се чувањем оног што је најсветије
и најдубље насљеђе свих простора који су у саставу садашње Црне Горе,
обиљежавајући најважније и најславније српске (уз то и црногорске)
догађаје, личности, јубилеје, подвижништва… А Црна Гора је сабир, а и
колијевка српског насљеђа, традиције, духовности. Нужно је, као и Његош,
Јеремија Косова! Тако да имамо шта чувати, његовати, уздизати, са чим
бити у радости… Захваљујући многима, и свима вама, на том смо путу, то
чувамо, то нам је брана и путоказ…
У складу са тим, можемо се похвалити и богатом издавачком
дјелатношћу, не само што се броја издања МС − ДЧЦГ тиче, већ, прије
свега, квалитетом. Одржано је више престижних међународних и домаћих
научних скупова (који су окупили учеснике из близу 20 земаља), из којих
су проистекли и зборници; одржан је велики број трибина, предавања… на
пољу истине и свевремености српског бића на овим просторима. Друштво је
било домаћин многим значајним именима, посленицима науке, књижевности,
позоришта, културе уопште… Трудила се да сакупља и сабира, на сабир и
свједочење српског етноса, културе, заједништва… Радосни смо и поносни
што смо дио такве историје и културе!
Од свог оснивања, схватајући значај очувања и његовања српског
језика и књижевности, српске историја, МС – ДЧЦГ посебну пажњу поклања
студентима, магистрандима и докторандима из области србистике (српског
језика и књижевности), из области српске историје, организовањем
студијских боравака, стипендијама, помагањем и плаћањем магистарских и
докторских студија…
Да и овај пут подсјетим, о нас се оглушила званична Црна Гора… И
поред свих изузетно квалитетних програма, које свједочи око 800 догађаја
разних садржаја, никакву помоћ нијесмо добили од званичне Црне Горе,
јавни медијски сервис ЦГ нам није уопште посветио пажњу. Као да нас
нема! А веома има, и то квалитетом, и истинским и непобитним
свједочанстом. Медијска блокада не може зауставити наш рад, он ће, с
Божијом помоћи, остати непатворено и необориво свједочење.
О изузетном труду саме професорке Стојановић за опстанак Друштва, као и о укупној њеној борби за очување српског језика у Црној Гори, говорили су модератор програма Бојана Пејовић, која је истакла и честитало недавно национално признање „Вук Караџић“, што је професорки уручено у Београду, као и проф. др Драго Перовић.
У склопу свечаности промовисано је недавно издање Друштва, књига Црна Гора кроз историјска документа, коју је приредио Јован Маркуш, а ликовно опремио мр Мирко Тољић. Сам приређивач ове својеврсне енциклопедије Црне Горе од Мирослављевог јеванђеља
до модерног времена због здравствених разлога није био у прилици да
говори. О дијелу монографије посвећеном историјату српског језика и
писма у Црној Гори говорила је проф. Стојановић.
Шта нам свједочи сабир докумената о српском језику и ћирилици, о
имену српског језика и српског писма кроз сабир историјсих докумената?!
Иако је српско насљеђе кроз историју системски и намјерно уништавано,
остало га је довољно за свједочење, толико да јасно и прецизно говори,
ништећи све фалсификате. Цјелина и пунота: народ, језик и црква држава,
заједно и као једно живе, прожимају се, и употпуњују вјековима, једно
друго обнављају и препорађају.
Језик на просторим данашње Црне Горе од искона до дана данашњега је
српски, како својом суштином тако и својим српским именом, које је израз
и исходиште суштине, писан писмом које се звало српским именом (српско
писмо), тј. ћирилицом. И кад се за тим иде, ништа није изостављено, и
ништа није додато, него је то једна лијепа и цијела истина. А то нам
илустративно показаује и ова књига.
О дијелу монографије који обрађује искуство православног живота на
простору данашње Црне Горе говорио је преосвећени епископ г. Кирило.
Православна Црква има од почетка територијално или географско
уређење и организацију и никако то није везано само за једну нацију или
један народ. Тако је и шири простор Балкана остајао под црквеном власти
Цариграда све док српски народ није дошао до свог духовног пунољетства и
заслужио да добије своју аутокефалну Цркву. Свети Сава, чији је отац
Стефан (пр Симеон) рођен на Рибници у Подгорици, био је тај ангел Божји
који нас је једном заувијек окренуо на исток према Јерусалиму, Цариграду
и дао нам завјет да чувамо Православну вјеру. Тако је и формирана
Српска Православна архиепископија или затим Патријаршија као једна од
многих аутокефалних канонских јурисдикција Једне Свете Саборне
(Католичанске) Православне Цркве. Она данас обавља своју мисију на свим
континентима земљине кугле. Тако да у њој има и Срба и Црногораца и
Американаца и Бразилаца и Африканаца, и других народа и националности и
раса. Зове се српска јер се историјски сложило да су Срби као народ и
створили ту Цркву и најважније личности међу светима у њој јесу Срби.
Даље преко 90 посто њених чланова су Срби. Међутим због горњих разлога,
Црква чува идентитет сваког појединца и народа и не желећи увриједити
национално осјећање ниједног човјека или народа, Црква зато у својим
локалним називима уграђује специфичности локалног становништва. Тако
имамо: Митрополију Црногорско- Приморску, Епархију Херцеговачку,
Епархију Буенос Ајреску Јужноцентрално америчку, епархију Аусталијску …
итд.. Све је у Цркви складно, сви појединци и народи се уграђују у њу
као живо камење.
Кад би сви људи били довољно просвећени вјером и благодаћу Божјом,
овакве књиге као што је ова књига нашег уваженог Јована Маркуша за чије
добро здравље се молимо (који је написао много добрих књига и
монографија), биле би искључиво потребне музејима. Али пошто живимо у
времену политичких експеримената са појединцима и нацијама, пошто живимо
у времену када неке политичке, идеолошке, некад и отворено богоборачке
силе покушавају да промијене генетски код односно историју и традицију
једног народа… онда су нам овакве књиге итекако потребне да нас подсјете
одакле смо дошли, ко су били наши преци, и куда идемо. Света династија
Немањића чији коријени овдје на овој благословеној земљи Зети, или
данашњој Црној Гори, су нам поставили границе и смјернице. На све то нас
је подсјетила и светородна династија Петровића, а и у наше дане наш
блаженог спомена Митрополит Амфилохије. Ако се будемо држали тих
оријентира онда нећемо залутати ни као народ ни као појединци.
О Маркушовој књизи говорио је и проф. др Драго Перовић
Овом велелепном књигом, животним дјелом неуморног Јована Маркуша наше МС – ДЧуЦГ наставља свој десетогодишњи рад и рат против заборава
и свега онога што он, генерално, носи са собом за било ког појединца,
за било који народ, за човјечанство у цјелини, али у првом плану за
српски народ у савременој ЦГ. Због тога је господин Маркуш и за мото ове
документоване монографије, као и за мото претходне изложбе, наш добри
Јован Маркуш за мото свог предговора узео ријечи нашег Господа Исуса
Христа: „Познаћете истину и истина ће вас ослободити“ (Јн, 8, 31-32).
Сви живо памтимо посљедње молебанске и литијске године који су нас
ослободили изнутра. И ова монографија носи исту идеју, да нас ослободи
истином, како људском тако и божанском. Ова књига је одраз тог вјековног
молебана наших светитеља и историјска литија наших предака.
Као што сте већ чули, ради се о документованој историји четири кључна и случена елемента нашег српског идентитета у ЦГ: народу, језику, цркви и држави.
Сваки од тих дјелова састоји се од изабраних непобједивих истина и
свједочанстава, неугасивих светионика нашег историјског постојања на
територији старе Црне Горе у периоду од времена Св. Саве (1207), преко
1494. и времена Црнојевића, затим кроз сво вријеме Петровића и
Карађорђевића, све до 1989. Било да су у питању извјештаји католичких
мисионара, или свједочења владика и владара непоновљиве куће Петровић
Његош, било да је ријеч о изјавама црногорских главара, или натписима
над гробовима истакнутих црногорских јунака и личности, посмртним
новински натписи о њима, законицима, ђачким увјерењима, читанкама или
уџбеницима, преко тога, када је у питању СПЦ у Црној Гори, пред нама су
црквени и државни календари, житија наших светитетеља, рукописне књиге,
празнични минеји, историје Црне Горе, посланице Св. Петра, истине Петра
Другог, часописи и новине 19. и почетка 20. вијека, школски програми и
свједочанства, увјерења и читанке, прогласи, светосавске и друге црквене
прославе, интервјуи, аутобиографије, службена документа, подаци из
дневника, све је сасвим јасно и недвосмислено давно речено, животом
потврђено и похрањено у нашем памћењу. Остаје онда питање како је у ових
посљедњих 80-ак година ЦГ, као „понос цијелог Српства“, постала
несрпска? Како 8 варљивих деценија даје себи за право да претходних пет
постојаних вјекова прогласи неистинитим и непостојечим? Ко то има образа
да тврди да Св. Сава, Црнојевићи, Петровићи и остали нијесу знали ко
су, ком роду припадају, којим језиком говоре и у којој се цркви моле.
Историчар Томаш Дамјановић осврнуо се на значај рада МС – ДЧУЦГ, а потом изнио своје утиске о Маркушовј књизи.
Књига коју вечерас промовишемо, „Црна Гора кроз историјска документа: народ, језик, црква, држава“, аутора Јована Маркуша, издата управо у Матици српској – Друштву чланова у Црној Гори ове године, представља круну тог вишегодишњег рада. Књига је, као што се и из самог наслова може закључити, тематски подијељена на четири одељка: поред уводног дијела и рецензија проф. др Јелице Стојановић, проф. др Бориса Брајовића и др Васиља Јововића, четири кључне цјелине протежу се на 333 стране, од чега на тему „Народ“ отпада 108, на „Језик“ 54, на „Цркву“ 44 и на „Државу“ 166 страница. Примјетно је, дакле, да је највећа пажња посвећена посљедњепоменутој теми, самој држави, јер Маркуш исправно детектује кључни политички проблем: овдје се антисрпски сентимент није рађао спонтано нити је из њега настала држава, него је било обратно: потреба пређашњих политичких елита да од Црне Горе, као државе, начине свој феуд, усмјерен против Београда, а за рачун сваког геополитичког актера од значаја, детерминисала је и однос власти према свим осталим темама. Послужимо се оним најсвјежијим примјером: ако сте, због веза са званичним Вашингтоном и процјене да је Београд у немилости глобалне силе, процијенили да вам треба независна држава, приде и покриће за криминалне активности, нисте могли рачунати на одрживост таквог пројекта уколико људима понудите могућност да краду, правдајући политички курс пуком прагматичношћу. Треба вам, напросто, дубљи разлог, односно смисао засебности црногорске државе. Политичка елита је тако нешто пронашла у неком наизглед нелогичном споју, али, у основи, споју савршено комплементарних елемената: црногорске кроатоцентричности и титоизма. Отуда се, истовременим позивањем на Штедимлију и Дрљевића са једне, односно Брковића и Кулишића са друге стране, изнова и изнова откривала скривана страна црногорске историје, нешто што нам је требало сугерисати како смо, све вријеме, били заведени лажима. Шта нам о свему томе говори Маркушова књига? Напросто, документи која се у њој могу пронаћи сугеришу нам нешто друго: да све оно што јесмо, јесмо из снажног разлога, да то што јесмо има своје покриће и у историји и у култури, има, ако хоћете, у самој истини. Видимо, такође, да су мотиви наших противника били такви да су, у равни политике, заиста резултовали за нас неповољним исходима, примило се, морамо то признати, и то креативно тумачење историје, а ми смо, с тим у вези, у позицији да се вратимо извору и видимо шта нам је чинити. Маркуш нам је, управо таквим приступом, дао и систематизоване аргументе и охрабрење за даље дјеловање.
Вриједност ове књиге је, то може утврдити свако ко је прочита, одиста вишеструка. Она представља својеврсну исказницу, нешто што, поносно и без устезања, можемо испоручити као валидан доказ, кад год дођемо у недоумицу или нас неко пита због чега смо то што тврдимо да јесмо. Прецизније речено, ова књига нам пружа обиље доказа да наше идентификовање са српском нацијом, језиком, културом и, коначно, црквом није тек пуко мњење, слободна интерпретација, виђење које се наслања на постмодернистичке релативизације и угађање сопственој каприциозности, а још мање је прилагођавање интересима политичких странака.
Вече је својим наступом употпунила женска етно група „Горица“.
”Ovim činom smo poslali poruku članovima i simpatizerima naše partije, ali i svim građanima da se i sami vakcinišu”, rekao je predsjednik kluba poslanika SNP-a Dragan Ivanović
Vakcinacija je jedini način za suzbijanje pandemije korona virusa,
kazali su “Vijestima” iz dijela poslaničkih klubova. Da podržavaju
imunizaciju, pokazali su i ličnim primjerom predsjednici većine
parlamentarnih partija u Crnoj Gori.
Predsjednik kluba poslanika Socijalističke narodne partije (SNP)
Dragan Ivanović kazao je “Vijestima” da svi građani treba da se
vakcinišu.
”To je jedini način za suzbijanje pandemije koronavirusa, koja je u
Crnoj Gori odnijela više od 2.200 života. Svi članovi Kluba poslanika
SNP CG su vakcinisani. Ovim činom smo poslali poruku članovima i
simpatizerima naše partije, ali i svim građanima, da se i sami
vakcinišu”, rekao je Ivanović. On je, kako je kazao, prije dva dana
primio i treću dozu vakcine.
”Siguran da na taj način najbolje štitim sebe, svoje najbliže i sve sa kojima dolazim u kontakt”, poručio je on.
Ivanovićfoto: BORIS PEJOVIC
Klub SNP-a broji pet poslanika, a među njima je i predsjednik partije Vladimir Joković.
Poslovnikom Skupštine propisano je da klub poslanika čine najmanje
tri poslanika, a poslanik može biti član samo jednog kluba poslanika. U
Skupštini trenutno ima devet klubova poslanika, a jedini koji nisu
članovi su predsjednici Prave Crne Gore i Force Marko Milačić i Genci Nimanbegu.
Vakcinisani su i svi članovi poslaničkog kluba Demokrata i Demosa.
Ovaj klub čini deset poslanika, među njima i predsjednici obje partije Aleksa Bečić i Miodrag Lekić.
”A to su uradili isključivo na bazi lične odluke. Nije bilo nikakvog
pritiska ili zahtjeva, ali je svako pojedinačno stava da, posebno u
ovakvim kriznim situacijama, treba vjerovati nauci i učiniti sve što je
do svakog od nas da pomognemo da se ova pandemija što brže i bezbolnije
prebrodi. A kao jedini način za to vidimo masovnu imunizaciju”, kazali
su “Vijestima” iz kluba.
U odgovoru su dodali i da su vakcine protiv koronavirusa pokazale
visok nivo učinkovitosti kada se radi o najtežim ishodima infekcije kao
što su smrtni slučajevi i teški oblici bolesti na način da omogućavaju
da u najvećem procentu vakcinisane osobe ne razviju tešku kliničku sliku
i ozbiljne simptome.
Klub poslanika Demokratske partije socijalista i Liberalne partije
broji 30 poslanika. Iz tog kluba juče nisu odgovorili na upit “Vijesti”,
ali su iz kabineta predsjednika države Mila Đukanovića, koji je i lider DPS-a, sredinom avgusta saopštili da se on vakcinisao. Predsjednik LP Andrija Popović
“Vijestima” je kazao da je prvu dozu primio još tokom proljeća. U
međuvremenu je ponovo vakcinisan. I neki od poslanika tog poslaničkog
kluba ranije su odgovorili da su vakcinisani.
Klub Pokreta za promjene čini pet poslanika. Poslanik Vladan Raičević kazao je da se vakcinisao u septembru, a buster vakcine nedavno su dobili Branko Radulović i Branka Bošnjak.
”Ja sam univerzitetski profesor, život sam posvetio nauci kao i
članovi moje porodice i ne mogu da shvatim da mi u 21. vijeku
razgovaramo da li, ili ne, neko treba da se vakciniše, da smo toliki
primitivci jer ovo je civilizacijsko pitanje, moramo poštovati struku,
moramo poštovati sebe i drugog. Nemamo pravo da budemo neodgovorni jer
time ugrožavamo ne samo sebe već i drugog. Vakcinišite se, jer nam je to
jedini spas”, rekao je tada Radulović.
I potpredsjednica Skupštine je kazala da se nauka i znanje moraju
poštovati, te da se vakcinacijom podrška pruža i zdravstvenim radnicima.
”Vakcinacijom ćemo im pomoći, smanjićemo njihov obim posla i
omogućiti da zdravstveni sistem regularno funkcioniše i kao društvo
pokazati da brinemo o njima, a i o svim pacijentima”, kazala je Bošnjak.
Klub poslanika Socijaldemokratske partije (SDP) – Albanska koalicija “Jednoglasno” čine predsjednik SDP-a Raško Konjević, Draginja Stanković Vuksanović i Fatmir Đeka. Konjević i Vuksanović Stanković potvrdili su “Vijestima” da su vakcinisani.
”Vjerujem u nauku. Na ovaj način zaštitila sam svoje zdravlje i
sačuvala druge od sebe. Pozivam sve da se vakcinišu da sačuvamo svoj
život i život drugih oko nas. Zdravlje je resurs od neprocjenjive
vrijednosti”, kazala je poslanica SDP-a.
Klub poslanika “Crno na bijelo” čine tri poslanika URA i jedan iz CIVIS-a. Poslanice Božena Jelušić i Suada Zoronjić kazale su da su se vakcinisale.
”Vjerujem u djelotvornost imunizacije i jedino određeni opravdani
zdravstveni razlozi bi mogli biti razlog da ne primim vakcinu”, kazala
je Jelušić za “Vijesti”.
Predsjednik Građanskog pokreta URA i potpredsjednik Vlade Dritan Abazović vakcinu je primio među prvima, još 1. aprila.
Predsjednik Bošnjačke stranke i njenog kluba poslanika Ervin Ibrahimović kazao je “Vijestima” da je završio vakcinaciju u maju, odnosno u junu.
Klub poslanika Socijaldemokrate Crne Gore čine tri poslanika, a da su vakcinisani potvrdili su predsjednik partije Ivan Brajović i Boris Mugoša.
I Genci Nimanbegu potvrdio je “Vijestima” da se vakcinisao i kazao da su vakcinu primili i svi punoljetni članovi njegove porodice.
Klub Demokratskog fronta (DF) broji 16 poslanika iz četiri partije –
Nova srpska demokratija, Demokratska narodna partija, Ujedinjena Crna
Gora i Radnička partija. Od toga, dva čelnika nisu u parlamentu – Andrija Mandić iz NSD i Goran Danilović iz Ujedinjene. Poznato je da se čelnik Ujedinjene vakcinisao, kao i dio ovog kluba poslanika.
Zdravko Krivokapić jedini je premijer u regionu koji do sada nije primio vakcinu, tvrdeći da to nije uradio još jer ima visok nivo antitijela.
Vakcinacija u Crnoj Gori počela je u februaru. Masovna imunizacija
počela je 4. maja. Prema podacima portala covidodgovor.me, do nedjelje
prvu dozu primilo je nešto više od 265.000 osoba, drugu oko 250.000, dok
je i treću dozu primilo nepunih 30.000 osoba.
Iz Instituta za javno zdravlje (IJZ) saopštili su juče da su svi
preminuli od posljedica kovid-19 infekcije mlađi od 50 godina bili
nevakcinisani.
“Svakodnevno smo svjedoci letalnih posljedica kovid-19 infekcije
kojima, u najvećoj mjeri, podliježu nevakcinisane osobe”, kazali su iz
IJZ-a, apelujući na građane da ne odlažu vakcinaciju.
Vakcinacija je dobrovoljna i, kako se navodi na vebsajtu Instituta, preporučena i za osobe koje su preležale bolest.
”Prirodni i imunitet stečen vakcinacijom predstavljaju važan faktor u sprečavanju širenja virusa”, navode iz IJZ.
Tokom posljednje analize, do nedjelje, laboratorije u Crnoj Gori su
među 3.389 uzoraka registrovale 324 novih slučajeva koronavirusa.
Institutu je prijavljeno i devet smrtnih ishoda povezanih sa SARS-CoV-2
infekcijom – pet iz Podgorice, te po jedan smrtni ishod iz Nikšića,
Berana, Danilovgrada i Bijelog Polja. Među preminulima, najmlađi je imao
65, a najstariji 89 godina starosti.
Crna Gora još čeka, tri zemlje regiona dio kovid sistema EU
Srbija je postala treća zemlja regiona koja nije članica Evrope
unije, a koja je postala dio sistema Digitalnog kovid sertifikata
(Digital COVID Certificate – DCC).
”Vijesti” su prije nepune dvije nedjelje objavile da Crna Gora još radi na priključivanju DCC-u.
”U toku je popunjavanje veoma zahtjevne i kompleksne kontrolne liste,
nakon čega će uslijediti fazno testiranje tehničke spremnosti Crne Gore
za pristupanje ovom sistem”, kazali su tada “Vijestima” iz Kancelarije
za evropske integracije.
Digitalni sertifikat predstavlja digitalni dokaz da je osoba ili
preležala koronavirus, ili da je vakcinisana ili da ima negativan test.
Funkcionalnost digitalnog sertifikata ogleda se u tome da može biti
izdat u digitalnoj ili papirnoj formi, da sadrži QR kod, da je besplatan
i da se izdaje na maternjem i na engleskom jeziku, da garantuje zaštitu
podataka i da je validan u svim zemljama članicama EU. Taj sistem
zvanično je stupio na snagu 1. jula na nivou EU, u međuvremenu su mu
pristupile još 22 zemlje. Iz regiona to su uradile u septembru Albanija,
a mjesec dana ranije Sjeverna Makedonija.
Osim Srbije, listi su se priključili i Novi Zeland, Gruzija i Moldavija.
2.216 ukupan je broj preminulih povezanih sa kovid-19 infekcijom u Crnoj Gori od početka pandemije u martu 2020. godine
Imamo priliku da u javnosti čujemo oprečne informacije od strane čelnika opštine Tuzi i Golubovaca kada je u pitanju razgraničenje između naših opština. Budući da je Zeta, odnosno Golubovci, opština u okviru Glavnog grada stvara se dodatna zavrzlama kada je u pitanju postizanje dogovora, posebno imajući u vidu da, na osnovu dosadašnjeg (ne)činjenja u političkoj praksi, Zećani imaju negativno mišljenje o institucijama i organima u Podgorici koji su više puta suzili i skratili područje Zete, zapravo otimali djelove njene teritorije i na taj način je osiromašili, bez naknada i sanacija. Zetski predstavnici moraju uzeti veće učešće u rješavanju ovog spora, tim prije sto je Zeta nadomak ostvarenja pune samostalnosti, čime Glavni grad, najblaže rečeno, dodatno gubi motivaciju da zaštiti interese Zete.SNP smatra da dogovor mora biti postignut na zadovoljstvo svih zainteresovanih strana. Relacija između građana Zete i Tuzi počiva na dobrosusjedskim odnosima, stoga bi s posebnom pažnjom trebalo razmatrati ovako osjetljiva pitanja. Aktuelni rukovodioci naših opština moraju imati više sluha i senzibiliteta i voditi računa o izgovorenim riječima, a posebno o preduzetim aktivnostima. Mi insistiramo da u Komisiji za razgraničenje bude i predstavnik Zete koji će na valjani način zastupati interese našeg područja, kako bi se otklonila mogućnost da se pojavi eventualni teritorijalni spor koji bi u budućnosti mogao da dovede do mogućih razmirica između dobrih komšija. Nije naš narod slučajno rekao – ,,čist račun, duga ljubav“.
O načinu vođenja izborne kampanje na Cetinju, u Mojkovcu i Petnjici
Iz političkih partija koje su odgovorile na pitanje “Vijesti” – da li imaju plan kako će voditi izbornu kampanju na Cetinju, Mojkovcu i Petnjici ukoliko bude važila zabrana javnih okupljanja, saopštili da će poštovati mjere i da će do birača pokušati da dopru i preko društvenih mreža.Funkcionerka Socijalističke narodne partije (SNP) Marija Radinović je kazala da, imajući u vidu trenutnu epidemiološku situaciju koja pokazuje rast broja zaraženih i preminulih od koronavirusa, kao i nove mjere koje je propisao IJZ, SNP razmatra modalitete sprovođenja predizborne kampanje u Mojkovcu, Petnjici i Cetinju.”Ono što je sigurno jeste da ćemo se truditi da maksimalno ispoštujemo sve mjere koje su propisale nadležne zdravstvene institucije i da nijednim svojim postupkom ne doprinesemo još većem širenju zaraze”, istakla je Radinović.Ona je kazala da će, u tom smislu, kampanja preko društvenih mreža biti jedan od načina na koji će pokušati da prenesu svoje poruke biračima u pomenutim opštinama.”Prednost SNP-a je u tome što imamo stabilno biračko tijelo, kojem ne moramo posebno, neposrednim susretima, pojašnjavati našu politiku. To će doprinijeti smanjenju direktnih kontakata sa biračima i, samim tim, stabilizaciji epidemiološke situacije”.Izvor: Vijesti online
Najnovija afera koja se odnosi na transkripte razgovora nekadašnjeg albanskog naftnog tajkuna Rezarta Tačija, u kojima se pominje predsjednik Crne Gore Milo Đukanović, trebalo bi da bude predmet interesovanja naših tužilačkih organa. Nakon otkrivanja stvaranja trastova van granica Crne Gore, što je dokumentovano u „Pandora papirima“, nije prošlo mnogo vremena, a Đukanovićevo ime se ponovo pominje, i to u slučaju mogućeg pranja 20 miliona eura. Nemamo iluzija da će se Tužilaštvo na čijem je čelu Milivoje Katnić ozbiljnije pozabaviti ovim slučajem. Zbog toga, još jednom ukazujemo na neophodnost što hitnijeg izbora Tužilačkog savjeta, kako bi se stvorile pretpostavke za adekvatno procesuiranje ovog i svih drugih slučajeva koji dovode u pitanje ugled Crne Gore i naš evropski put.
