On je kazao da sada nije tako lako povući amandmane, navodeći da potrošačke jedinice za koje su amandmanima tražili povećanje sredstava očekuju to i njihove potrebe su takve da im je to neophodnoPredsjednik kluba poslanika Socijalističke narodne partije (SNP) Dragan Ivanović kazao je nakon konsultacija kod premijera Zdravka Krivokapića da SNP nije obećala da će povući svoje amandmane na predlog zakona o budžetu.Krivokapić je juče predstavnike parlamentarne većine na konsultacije o predlogu budžeta i budućoj saradnji.Ivanović je „Vijestima“ rekao da su razgovarali o tome da je u ovom trenutku broj amandmana na predlog Zakona o budžetu i sve ono što oni proizvode otežavajuće i da će sigurno doprinijeti da nema dovoljno sredstava.“Da bi u potpunosti taj budžet ako bude prihvaćen, a čini mi se da će biti, zadovoljio potrebe svih. Amandmana ima dosta i sve što tražimo, u svakom slučaju, prelazi mogućnosti koje država u ovom trenutku može da obezbijedi“, rekao je Ivanović.On je kazao da sada nije tako lako povući amandmane, navodeći da potrošačke jedinice za koje su amandmanima tražili povećanje sredstava očekuju to i njihove potrebe su takve da im je to neophodno.“Deficit je predviđen 3, 8 odsto, a premijer kaže da bi se to sad povećalo na nekih sedam do devet odsto. To je nešto što bi sigurno otežalo finansijsku situaciju u Crnoj Gori“, kazao je Ivanović.Istakao je da za sada nisu obećali ništa po tom pitanju i da će svi zajedno vidjeti „koliko ko može i šta može“.“Shvatamo situaciju, ali da u ovom trenutku odustajemo od amandmana, mi nismo zaista ništa obećali“, rekao je Ivanović.
SNP je predložio amandmane kojima bi se obezbijedilo 220 hiljada eura za rekonstrukciju osam osnovnih škola i njihovih područnih odjeljenja u beranskoj opštini, povećanje premija za hektar obradive površine i premiju po grlu stoke, te unapređenje putne insfrastrukture u ruralnim područjima.SNP traži amandmanom i 45,78 miliona eura za Fond za zdravstveno osiguranje (FZO) da bi izmirio obaveze iz prethodnog perioda, od čega je najveće dugovanje prema Montefarmu 32,72 miliona, za privatne apoteke koje dalju ljekove na recept dug je 5,9 miliona…“Neizmirene obeveze Fonda rastu. Na kraju prošle godine su bile 39,74 miliona, a na početku septembra ove godine 45,78 miliona. Očigledno je da neizmirne obaveze Fonda stalno rastu, za devet mjeseci ove godine su uvećane za 6,03 miliona. Ovo uvećanje postaje trend iz godine u godinu koje treba što prije zaustaviti. Dugogodišnje probleme u zdravstvenom sistemu karakteriše sve veća potrošnja ljekova i medicinskih sredstava, što je naročito došlo do izražaja u posljednje dvije godine u vrijeme globalne pandemije”, piše u obrazloženju amandmana SNP-a.SNP će amandmanom tražiti da svi nezaposleni koji se nalaze na evidenciji Zavoda za zapošljavanje (ZZZ) dobiju mjesečnu naknadu u iznosu od 100 eura, na koju će imati pravo do momenta do kada se steknu uslovi za njihovo zaposlenje, rekla je poslanica Milosava Paunović.Ona je istakla da je prema evidenciji ZZZ u Crnoj Gori trenutno bez posla oko 55.000 osoba i da bi se programom “Evropa sad” napravio veliki socijalni jaz u društvu, “jer se ljudi koji nemaju ni za egzistencijalni minimum nijesu svojom krivicom našli u takvom položaju, već zbog nesposobnosti države da stvori uslove za nova zaposlenja”.Pravo na naknadu sada imaju nezaposleni nakon što dobiju otkaz, a broj mjeseci u kojem je mogu primati zavisi od godina u kojima su prethodno uplaćivali doprinose, računajući i osiguranje od nezaposlenosti.
Reagujući na izjavu neprikladan komentar ministra Milojka Spajića, poslanica SNP-a Milosava Paunović poručila:Pakao je gospodine Spajiću kada:1.neko nema novca da obezbijedi djeci doručak, ručak i večeru,2.neko nema novca da plati mjesečne račune i i živi bez struje, vode…3.neko nema novca da pošalje dijete na ispit, a kamo li da ga školuje u inostranstvu,4.neko nema novca da kupi ljekove da se liječi,5.neko s mukom roditelja i završi fakultet, a sjedi kući i nema ni “za kafu”…Dug je spisak muka u krugovima pakla gdje se jedan dio naših građana nalazi zbog politike bivše vlasti. Razumijemo da naš amandman izaziva određeno opterećenje budžeta, ali ne u tom obimu koji se predstavlja javnosti. Ako malo skratimo plate, troškove reprezentacija i slično, sigurna sam da ćemo se dogovoriti i naći način da im pomognemo. Ovo je trebala da bude osnova budžeta, a ne da se radi na kraju.Nazivate ovaj i slične amandmane populizmom. OVO NIJE POPULIZAM VEĆ REALNO STANJE U DRŽAVI u kojoj niste puno boravili, pa vam možda neke činjenice nisu poznate, ili ste ih propustili, ili ih nijeste osjetili na svojoj koži – poručila je Paunović.
Ministri tražili da se po mogućnosti odustane od velikog broja predloženih amandmana.Predsjednik Kluba poslanika Socijalističke narodne partije Crne Gore Dragan Ivanović kazao je za Antenu M da su šefovi poslaničkih klubova parlamentarne većine danas imali sastanak sa ministrom finansija Milojkom Spajićem i ministrom ekonomije Jakovom Milatovićem, a tema je bila Budžet za 2022.“Tema sastanka je bila njihova procjena da veliki broj amandmana predviđa, normalno, veliko opterećenje na Budžet, i da u toj njihovoj računici se pokazalo da bi deficit budžeta sa 3,8 odsto išao na nekih 7-8, možda i devet odsto što oni u ovom trenutku vide kao nešto bi zaista bilo veliko opterećenje. I normalno, u tom razgovoru su tražili da se po mogućnosti odustane od velikog broja predloženih amandmana“, kazao je u izjavi za Antenu M Ivanović.Njihov stav je, kaže bio potpuno jasan.“Zaista smo nezadovoljni načinom komunikacije ministara, ili ministra finansija koji je zapravo bio zadužen za budžet, zašto taj razgovor nije vođen prije tri mjeseca, zašto nijesmo komunicirali čitavu godinu onako kako je trebalo, i na kraju krajeva su se sjetili ove priče sa nama u pet do 12″, navodi on.Očito, dodaje Ivanović, da razgovor za ministre nije dao neke željene rezultate, pošto je uslijedio poziv da se sjutra sastanu sa premijerom Zdravkom Krivokapićem.“Mi smo ostali pri tome da amandmane moramo dati, da su amandmani u neku ruku i zahtjevi našeg članstva sa terena, prema tome odustajanje u ovom trenutku bi bila neka vrsta prevare prema ljudima kojima smo mi zapravo dužni da ih ispoštujemo i damo amandmane zbog toga što oni osjećaju da određena sredstva nisu dobijena tamo gdje je trebalo. Što se tiče poziva od premijera, vjerovatno je to posljedica ovoga što se danas desilo. Meni se iskreno ne sviđa što nas zove na ovaj način, što nas nije pozvao sve u isto vrijeme da se ispričamo. I nije sporno ja pristajem, ja ću ići, jer mi iz SNP-a nema razloga da sa svakim ne razgovaramo o svim problemima, spremni smo na dijalog o svim pitanjima. Što će zapravo biti priča kod premijera, ako bude ova, mi ćemo dati odgovor isti kao što je bio danas ministrima Spajiću i Milatoviću“, naglašava Ivanović.Kako kaže, glavna primjedba je ipak zašto zajedno nije više rađeno na budžetu, ali kako zaključuje ispoštovaće zahtjev premijera i poći će na sjutrašnji sastanak.
Lider Prave Crne Gore, Marko Milačić, poručio je u toku današnje rasprave u Skupštini, da Vesnu Bratić nepravedno napadaju sa više strana, kao i da će svi koji budu protiv nje u PCG imati političkog neprijatelja.Poslanik SNP-a Dragan Ivanović je reagovao kazavši da je Milačić pretjerao.”Nemam ništa protiv što brani lik i djelo ministarke Bratić. To je njegovo pravo. Međutim, ovo što je rekao za ove koji su potpisali memorandum i što to ponavlja zadnjih dana da ne kažem kao ko, moram istaći da mi to nismo radili za ničiju uslugu sem građana Crne Gore. Memorandum nema veze sa onim što priča i čini mi se da mu se nešto priviđa. Ja ću probati da njega zaštitim od sebe kad on već ne cijeni ono što je naš Marko Miljanov rekao”, kazao je Ivanović.
Predložene izmjene Zakona o penzijsko -invalidskom osiguranju (PIO), kojim se predviđa povećanje minimalne penzije na 200 eura, trebalo bi da, kako tvrdi predlagač, Demokratska Crna Gora, obezbijede makar elementarnu egzistenciju najugroženijim penzionerima, dok u opoziciji smatraju da su one neodržive.Poslanik Dragan Ivanović, ispred Kluba poslanika Socijalističke narodne partije (SNP), rekao je da će podržati predlog Demokrata.“Mislim da Vlada mora da ima sredstava za ovu kategoriju, koja je najredovnija kod plaćanja onih obaveza koje se odnose na režije – struja, telefon, komunalno, vodovod“, kazao je Ivanović.Poslanici su završili raspravu, a o predloženim izmjenama Zakona o PIO će se izjasniti naknadno.
Када су у питању захтјеви за социјална давања наjвише пристиглих је, како кажу у подгоричком Центру за социјални рад, за додатак за његу и помоћ, jеднократне новчане помоћи и материjално обезбjеђење
Да све више грађана тражи помоћ државе, показују подаци из дијела
центара за социјални рад. Само током ове године подгоричком Центру за
социјални рад, који је уједно и највећи у држави и укључује и градске
општине Голубовци и Тузи, достављено је преко 24.000 захтјева са
социјала давања и помоћ.
Од почетка године било је 24.238 захтjева, од тога броjа 6,5 одсто jе негативно ријешено, односно 22.662 позитивно и 1.576 негативно, одговорено је „Дану“ из подгоричког Центра, на питања колико им је од почетка године достављено захтјева за социјална примања и помоћ и колико је одобрено. Одговарајући на наша питања, директорица подгоричког Центра за социјални рад Марија Поповић каже да мјесечно добију од 900 до 1.700 захтjева за социјална давања. – У септембру је додатно било 11.900 захтjева за дjечjи додатак за дјецу до шест година, а у октобру 367 захтjева за дјечји додатак до шест година, у новембру 281 захтjев за додатак за дјецу до шест година – наводи се у одговорима Поповићеве.
Када су у питању захтјеви за социјална давања, наjвише пристиглих је, како кажу у Центру, за додатак за његу и помоћ, jеднократне новчане помоћи, материjално обезбjеђење…
Центар за социјални рад у Никшићу мјесечно прими више стотина захтјева за неку од помоћи коју материјално угроженом становништву пружа та установа. Према подацима које нам је доставила Данијела Николић, из никшићког Центра у новембру су имали 105 захтјева за тренутне новчане помоћи и чак 726 захтјева за ваучере за куповину намирница. – У истом мјесецу исплаћено је 67 једнократних новчаних помоћи и одобрен дио ваучера. С обзиром на то да је већина захтјева поднесена послије 20. новембра и да је већина захтјева достављена без доказа који су накнадно тражени, очекујемо да ћемо податак о укупној додјели имати када се заврши тај дио законске процедуре. Током децембра ће бити додијељена и већина ваучера за које су пријаве поднијете у новембру – навела је Николићева у одговорима на наша питања. Из средстава Центра за социјални рад Никшић, током 2020. године (подаци су из извјештаја о раду установе), исплаћене су 993 једнократне новчане помоћи у укупном износу од 49.900 еура, и 28 помоћи у храни за шта су издвојена 1.063 еура.
Преживљавају од 60 еура мјесечно
Један од корисника туђе његе и помоћи је и Милан Василевски,
који живи у више него тешким условима, у удаљеном Крушеву, код
жељезничке пруге у Бијелом Пољу, гдје једва саставља крај с крајем. Каже
да прима 60-ак еура, а како преживљавају, то само он зна.
– Ово стање је неиздрживо. Мора друштво да се више позабави питањима
заштите нас немоћних и болесних. Два сина су такође неспособна, и зато
смо више гладни него сити. Ово што смо ево сад од овог поштара узели, и
једва дочекали, нема ни за љекове – каже Василевски, додајући да иако
слабог здравственог стања ураде понешто да некоме помогну и заузврат
добију парче хљеба.
– Није проблем Центар за социјални рад. Ово треба системски да се
поправи, да нам дају пристојнији износ, да макар можемо нешто
презалогајити – сматра он.
Бјелопољска општина је трећа по величини, па се тако налази исто при
самом врху по броју корисника разних врата помоћи када су у питању
социјална давања. Према информацији из Центра за социјални рад, за
различите врсте материјалних давања у последњих дванаест мјесеци
поеднесена су 1.004 захтјева који се односе на остваривање права из
области материјалних давања и права на услуге из области социјалне и
дјечје заштите.
Кажу да се већина захтјева односи на остваривање права на основна
материјална давања (материјално обезбјеђење, личну инвалиднину, додатак
на његу и помоћ, здравствену заштиту, трошкове сахране, једнократне
новчане помоћи, накнада родитељу старатељу корисника права на личну
инвалиднину) и на захтјеве за остваривање услуга у области социјалне и
дјечје заштите.
– За назначени период поднијет је највећи број захтјева за увјерења о коришћењу права или услуга у систему социјалне и дјечје заштите 250, повластице на путовање лица са инвалидитетом 217, додатак за његу и помоћ 90, субвенција за електричну енергију 60, додатак за дјецу до шест година 57, накнада за новорођено дијете 47 захтјева – каже Весна Минић, директорица бјелопољског Центра.
Материјално обезбјеђење од 69 до 131 еуро
Материјално обезбјеђење породице са једним
чланом износи 69,39 еура, два члана 83,33, три члана 100,02, а за
четворочлану породицу 118,07 и породицу са пет и више чланова 131,92
еура. Према подацима подгоричког Центра за социјални рад, лична
инвалиднина износи 187,76 еура, додатак за његу и помоћ 68,86, те
накнада родитељу или старатељу права на личну инвалиднину 203,35 еура.
У барском Центру за социјални рад на мјесечном нивоу поднесе се 30
захтјева у просјеку за једнократне новчане помоћи. У децембру тај број
зна да буде и већи.
– У овом мјесецу припремамо се за подјелу новогодишњих поклона за 40
дјеце на хранитељству и у институцијама, као и за 19 старих лица у Дому у
Рисну (14) и Бијелом Пољу (5). Оно што је карактеристично јесте да је у
новембру исплаћен редован дјечји додатак за 665 дјеце, односно 2.513 за
дјецу до шест година – каже директор барског центра Слободан Ђоновић.
Први рекет свијета Новак Ђоковић започео је 352. недјељу на првом мјесту АТП листе
Ђоковић jе 8. марта ове године претекао Шваjцарца Роџера Федерера по
броjу недјеља проведених на врху АТП листе (310) и од тада увећава
рекорд, а испред њега jе jедино Немица Штефи Граф коjа jе на првом
мјесту провела 377 седмица.
Српски тенисер на првом мјесту и даље има 11.540 бодова, односно 2.900 бодова више од другопласираног Руса Данила Медведева.
Иза водећег двоjца слиједе Њемац Александер Зверев, Грк Стефанос Циципас и Рус Андреj Рубљов, а међу наjбљих десет на свијету су и Рафаел Надал, Матео Бетерини, Каспер Руд, Хуберт Хуркач и Jаник Синер.
Поставку чини шездесетак радова ученика школе из Бара, Подгорице и Никшића, узраста од шест до дванаест година
Изложба цртежа ученика Балетске школе „Принцеза Ксенија”, посвећена
предстојећим Зимским олимпијским и параолимпијским играма у Пекингу
2022. године, биће отворена данас са почетком у 14 часова.
Поставку чини шездесетак радова ученика школе из Бара, Подгорице и Никшића, узраста од шест до дванаест година.
Изложбу, која се реализује у организацији Балетске школе „Принцеза Ксенија”, а под покровитељством Амбасаде Народне Републике Кине у Црној Гори, отвориће историчарка умјетности Анастазија Мирановић.
Изложба ће бити у поставци до 20. фебруара 2022. године, односно до
краја Зимских олимпијских и параолимпијских игара. Амбасада НР Кине
обезбиједила је поклоне за све ученике школе чији радови чине ову
поставку.
Програм свечаног отварања биће реализован у складу са актуелним здравственим мјерама.
Predložene izmjene Zakona o penzijsko -invalidskom osiguranju (PIO), kojim se predviđa povećanje minimalne penzije na 200 eura, trebalo bi da, kako tvrdi predlagač, Demokratska Crna Gora, obezbijede makar elementarnu egzistenciju najugroženijim penzionerima, dok u opoziciji smatraju da su one neodržive.Poslanik Dragan Ivanović, ispred Kluba poslanika Socijalističke narodne partije (SNP), rekao je da će podržati predlog Demokrata.“Mislim da Vlada mora da ima sredstava za ovu kategoriju, koja je najredovnija kod plaćanja onih obaveza koje se odnose na režije – struja, telefon, komunalno, vodovod“, kazao je Ivanović.Poslanici su završili raspravu, a o predloženim izmjenama Zakona o PIO će se izjasniti naknadno.
