Сматрам да смо изгласавањем Тужилачког савjета на самом краjу 2021. године ухватили последњи воз коjи води у Европску унију, каже посланик СНП-а за „Дан“Основ за коначан излазак државе из институционалне кризе мора бити дијалог, поручила је Даниjела Ђуровић, посланик Социјалистичке народне партије Црне Горе (СНП). Како је истакла, у току ове године очекуjе разрjешење врло компликованих односа између законодавне и извршне власти.– То би као резултат требало да да политичку стабилност, доношење аката и резолуциjа коjим бисмо употпунили наше законодавне обавезе у процесу придруживања, али и снажење независности институциjа, што jе sine qua non за улазак у европску породицу народа – казала је Ђуровић за „Дан“.Према њеном мишљењу, у Црноj Гори је уочљиво врло снажно декларативно залагање за улазак у ЕУ, али истински ниjе направљен ниjедан корак у том правцу.– Ниjе непознаница да jе у Европскоj униjи изражен скептицизам у погледу проширења. Значаjне промjене и нестабилност и оквиру саме ЕУ, одлазак Ангеле Меркел, као доминантне фигуре у европском политичком свиjету, и будући избори у Францускоj за Црну Гору значи да су шансе да будемо следећа чланица ЕУ све неизвjесниjе – рекла је Ђуровић.Почетком вијека били смо много ближи ЕУ него данасИнтересантно jе да смо почетком овог вијека били много ближи Европскоj униjи него данас, истиче Ђуровић. Некада смо, подсјећа она, имали и Министарство за европске интеграциjе.– Циjели jедан ресор посвећен том циљу, а данас jе све сведено на главну преговарачицу, коjа jе дивна особа, али без институционалне моћи да заиста погура укупан државни апарат ка испуњавању свих обавеза. Црноj Гори jе потребна стабилност, коjа jе jедино могућа уз свеобухватан друштвени диjалог и на том путу jачање њених институциjа, а то све представља и нашу обавезу на путу ка Европској унији – истакла је Ђуровић.Ђуровић сматра да је Црна Гора изгласавањем Тужилачког савjета на самом краjу 2021 године ухватила последњи воз коjи води у Европској унији.– Црноj Гори jе потребна стабилност у сваком смислу, а првенствено у политичком, иако jе реалност управо супротна. Очекуjем врло скоро сjедницу Тужилачког савjета на коjоj ће бити изабран нови в.д. ВДТ-а, али и да сам ТС почне да ради своj посао jер jе већ дуже вриjеме био у блокади. Врло jе слична ситуациjа и са Судским савjетом, као и са Уставним судом, гдjе су jош увиjек у току процедуре избора нових судиjа, а за шта jе потребно и вриjеме и диjалог коjи мора бити основа да држава напокон изађе из институционалне кризе – закључила је Ђуровић.
Gold medalist Serbia's Milica Mandic poses on the podium after the taekwondo women's +67kg bronze medal A bout during the Tokyo 2020 Olympic Games at the Makuhari Messe Hall in Tokyo on July 27, 2021.,Image: 623654655, License: Rights-managed, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: Profimedia
Dvostruka olimpijska šampionka Milica Mandić proglašena je za najbolju tekvondistkinju svijeta u 2021. godini u izboru Svjetske tekvondo organizacije.
Istovremeno, Dragan Jović je proglašen za najboljeg trenera na planeti.
Mandićeva je u Tokiju osvojila drugo zlato na OI, posle Londona 2012, dok je Tijana Bogdanović osvojila bronzanu medalju, a trener srpskim reprezentativkima bio je prvi čovjek TK Galeb i selektor Jović.
Za kolaps beranske privrede kriva prethodna vlast, tvrdi predsjednik opštine Tihomir Bogavac
„Raspoloživi podaci ukazuju da ni u minuloj godini, iako je došlo do promjene vlasti u Crnoj Gori, ništa nije urađeno po pitanju oživljavanja privrede na području beranske opštine„
To se nije desilo, iako su svi politički subjekti u svojim programima najavljivali otvaranje proizvodnih pogona i novih radnih mjesta, kao i valorizaciju raspoloživih prirodnih i drugih resursa knjižili kao osnovne prioritete. Takođe, izostalo je preispitivanje zašto je u tranzicionim procesima, nakon privatizacije fabrike na Rudešu, došlo do potpunog uništavanja brojnih privrednih kolektiva.
Predsjednik opštine Berane Tihomir Bogavac navodi da se radi o naslijeđenim problemima i da je za kolaps beranske privrede kriva prethodna vlast koja je omogućila pojedincima da na lak i jednostavan način postanu vlasnici fabrika i da ih nakon toga pretvaraju u staro gvožđe. Međutim, kako je naveo, ni u prošloj godini, nakon promjene vlasti u Crnoj Gori, nije bilo nekih konkretnijih poteza koji bi sadašnje dramatično stanje promijenili na bolje.
Privatizacije nijesu dale najavljivane rezultate od strane onih koji su u tranzicionim propisima na lak i jednostavan način postajali vlasnici fabrika. Nasuprot očekivanom, u brojnim privrednim kolektivima sprovođene su nezakonite radnje, što je i dovelo do ovako poraznog stanja. Međutim, ni nakon prošlogodišnjih političkih promjena u Crnoj Gori nije bilo nekih konkretnih koraka od strane aktuelne Vlade u cilju oživljavanja privrednih kolektiva u našem gradu, a samim tim i novih radnih mjesta. Međutim, hoću da se nadam da će se u narednom periodu krenuti mnogo ozbiljnije u rješavanje ovih problema – naveo je Bogavac.
Uvjeravanje da za beransku privredu dolaze bolji dani iznio je i ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović kada je nedavno posjetio Regionalni biznis centar na Rudešu gdje je razgovarao sa privrednicima i preduzetnicima iz Berana.
Vidio sam da je Berane najnerazvijeniji grad u Crnoj Gori. Buduće mjere i programi Vlade vratiće fokus na privredu nerazvijenog dijela države – kazao je Milatović prilikom posjete Beranama.
Сматрамо да су средства опредиjељена на наведени износ ипак недовољна за несметано функционисање здравственог система, каже Шћекић
Директор Фонда за здравствено осигурање Црне Горе Драгослав Шћекић казао је за „Дан“ да је, и поред низа захтјева према Министарству финансија, опредијељени буџет за функционисање здравственог система у 2022. години у износу од 332.000.000 еура, за 40.000.000 мањи од потребног.
Истиче да, према подацима Фонда здравства, након усвајања измјена Закона о обавезном здрaвственом осигурању у склопу програма „Европа сад“, коjим су укинути доприноси за здравствено осигурање запослених, Влада мора да надомјести између 150 и 180 милиона еура које су добијали по том основу.
Шћекић објашњава да је досадашња пракса показала да у црногорском здравственом систему ниjе било системског приступа у рjешавању проблема и слабости у организациjи и функционисању здравствене заштите, а што се годинама уназад нагомилавало и постоjало све сложениjе без адекватне реакциjе надлежних.
– Планирана буџетска средства за здравство редовно су била потрошена у цjелини урачунаваjући и намjенске буџетске интервенциjе и свака пословна година завршавала се исказивањем неизмирених обавеза, коjе су се годинама акумилирале и довеле до раста дужничке пирамиде. Имаjући у виду акумулиране неизмирене обавезе из претходног периода, сматрали смо да jе потребно реалиниjе планирати буџетска средства за 2022. годину, што би било засновано на реализованим издацима у претходном периоду и процjени потребних буџетских средстава са посебним акцентом на неопходна средства систему за борбу против пандемиjе узроковане вирусом ковид-19. Реалне потребе jавних здравствених установа за несметано функционисање система у 2022. години су на нивоу од цца 375 милиона еура. Међутим, због лимита коjе опредељуjе Министарство финансиjа неопходно jе било уклопити се у износ од укупно 352.000.000 еура, од чега наведени износ укључуjе неизмирене обавезе Фонда из претходног периода, коjе смо затекли, а износиле су 49 милиона еура. Међутим, Министарство финансиjа jе утврдило лимит буџетских средстава за потребе здравственог система за 2022.г одину у износу од укупно 307 милиона еура. У Фонду смо сматрали да jе дати лимит недовољан, те jе након низа реаговања, опредиjељен износ од 332 милиона еура. У наведени износ укључено jе планирано повећање зарада запослених у jавном здравству. Мишљења смо да су средства опредиjељена на наведни износ ипак недовољна за несметано функционисање здравственог система, с обзиром на потребе jавних здравствених установа, као и наслиjеђени дуг коjи додатно отежава даље финансирање и стабилизациjу финансирања здравственог система у цjелости – истиче Шћекић.Информациони систем у КЦЦГ олакшава лијечење
Шћекић наглашава да је увођењем информационог система унутар Клиничког центра Црне Горе омогућено да доктор специjалиста може интерном упутницом да упути пациjента на потребну диjагностичку услугу у Клиничком центру.
– Тиме је омогућено да пацијент може да буде упућен код другог специjалисте у КЦЦГ ради давања мишљења, како би се заокружило медицинско испитивање пациjента, након чега се пациjент враћа изабраном доктору коjи прописуjе одговараjућу терапиjу и заказуjе нове контролне прегледе или нова лиjечења осигураника. Свакако ће се на оваj начин обезбиjедити ефикасниjе остваривање здравствене заштите, jер се пациjент неће послиjе сваког специjалистичког прегледа на секундарном или терциjарном нивоу враћати изабраном доктору за издавање нових упутница, а што даље повлачи растерећење љекара на примарном нивоу. У години коjа jе пред нама радићемо на разради даље информатизациjе система, у циљу побољшања ефикасности здравствене заштите, те ће се обезбиjедити несметано коришћење и унапређење постоjећих е-сервиса од коjих ће бенефите имати, како осигураници, тако и здравствени радници – каже Шћекић.
Он наводи да су увећани захтjеви за рефундациjу боловања преко 60 дана у прошлој у односу на 2020. годину.
– За 11 мjесеци 2021. године послодавци су подниjели захтjеве за рефундациjу боловања преко 60 дана у износу од цца 5,92 милиона еура, док опредиjељења средства на годишњем нивоу износе 5,6 милиона еура. Наведени подаци указуjу да постоjи несклад између потребних и опредиjељених средстава. Прелиминарни подаци за 11 мjесеци текуће године показуjу да трошкови за лиjечење у приватним установама у Црноj Гори са коjима Фонд има закључене уговоре износе цца 5,9 милиона еура, док су трошкови лиjечења ван Црне Горе цца 6,3 милиона еура, од чега за лиjечење у Србиjи цца 2,8 милиона еура, а за лиjечење у иностранству цца 3,4 милиона еура – наводи Шћекић.
Шћекић каже да су након промjене менаџмента у Фонду поставили jедан од главних циљева, а то jе очување и боље функционисање jавног здравственог система, као и спречавање додатног урушавања jавног здравства.
– Дакле, залагање Фонда за реализациjу наведеног циља jе неупитно, те нови менаџмент своjе активности усмjерава у том правцу. Само jачањем jавног здравственог система у потпуности се могу испоштовати начела на коjима jе заснован систем обавезног здравственог осигурања и расположива буџетска средства ставити у функциjу остваривања права на здравствену заштиту и здравствено осигурање. Наиме, до сада су буџетска средства у знатноj мjери била усмjеравана на приватне установе, док jе наша интенциjа ка промjени и усмjеравању новчаних средстава према систему jавног здравља. Њиховом правилном реалокациjом и рационалном употребом обезбиjедиће се jачање не само кадровских капацитета већ и обезбjеђивање нове медицинске опреме, а све у
циљу повећања квалитета пружених здравствених услуга, стварања квалитетног амбиjента за рад свих здравствених радника, што у краjњем за последицу има смањење издатака за лиjечење ван jавног система и упућивање у иностранство – наводи Шћекић.
Како каже, у наредном периоду очекуjе искорак у квалитету пружања здравствене заштите, приjе свега у благовременом пружању здравствених услуга.
– Од Клиничког центра смо добили податке о врстама здравствених услуга, коjе се, према њиховим евиденциjама, не могу пружати благовремено. Уз сагласност Министарства здравља, за ове услуге смо упутили jавни позив приватним здравственим установама, тако да ћемо за те услуге закључити одговараjуће уговоре – најављује Шћекић.
Predsjednik Socijalističke narodne partije Crne Gore Vladimir Joković čestitao je u svoje lično ime, kao i u ime Socijalističke narodne partije, blage dane, Badnji dan i Božić, sveštenstvu Mitropolije crnogorsko-primorske i svim pravoslavnim vjernicima.„Na Božić, najradosniji hrišćanski praznik, sjećamo se svih onih neprolaznih vrijednosti zajedništva, međusobnog uvažavanja, mira, razumijevanja i poštovanja, koje su nam u ovim teškim danima toliko potrebne.Godina iza nas bila je teška, te kao nikada do sada moramo pokazati solidarnost prema onima kojima je pomoć potrebna, pokloniti pažnju svima koji je zaslužuju i učiniti da sreća i radost ispune svako ljudsko srce.Pred nama su brojni izazovi i moramo učiniti sve kako bismo izgradili bolje i srećnije društvo.Neka ljubav, solidarnost i briga za bližnje, ispune radošću i blagostanjem naše domove. Istrajmo u uvjerenju da su zajedništvo, tolerancija i čovjekoljublje, put koji treba slijediti kako bi gradili ljepšu budućnost za sve građane i zajedničku nam kuću Crnu Goru.
Šćekić kaže da su 332 miliona koja su dobili ovogodišnjim budžetom nedovoljna za nesmetano funkcionisanje imajući u vidu potrebe javnih zdravstvenih ustanova i naslijeđeni dug koji dodatno otežava dalje finansiranje i stabilizaciju finansiranja zdravstvenog sistema u cjelosti. Od bivšeg rukovodstva naslijedili 50 miliona euraSmatram da je 332 miliona eura koja je Fond za zdravstveno osiguranje (FZO) dobio u ovoj godini nedovoljno za nesmetano funkcionisanje zdravstvenog sistema imajući u vidu potrebe javnih zdravstvenih ustanova i naslijeđeni dug bivšeg rukovodstva od oko 50 miliona koji dodatno otežava dalje finansiranje i stabilizaciju finansiranja zdravstvenog sistema u cjelosti.To je za “Vijesti” kazao direktor FZO Dragoslav Šćekić.On je rekao da su iskazane potrebe javnih zdravstvenih ustanova za nesmetano funkcionisanje sistema u ovoj godini na nivou od oko 375 miliona eura, a da je limit u budžetu koji je Ministarstvo finansija i socijalnog staranja odredilo za potrebe zdravstvenog sistema za 2022. godinu u iznosu od oko 307 miliona.”Poštujući okvir postavljen od strane Ministarstva finansija dali smo predlog budžeta Fonda u iznosu od oko 352 miliona u koji je uračunat i dug koji smo naslijedili od prethodnog rukovodstva u iznosu od oko 50 miliona eura. Ministarstvo finansija je predložilo Skupštini na usvajanje budžet Fondu u iznosu od 332 miliona eura. Po riječima iz Ministarstva finansija u ovaj iznos, uključeno je planirano povećanje zarada zaposlenih u javnom zdravstvu, kao i otplata dugova iz prethodnog perioda. Smatram da je novac opredijeljen u ovom iznosu nedovoljan za nesmetano funkcionisanje zdravstvenog sistema, s obzirom na potrebe javnih zdravstvenih ustanova i naslijeđeni dug koji dodatno otežava dalje finansiranje i stabilizaciju finansiranja zdravstvenog sistema u cjelosti. Očekujemo da ćemo u komunikaciji sa Ministarstvom finansija uspjeti da povećamo iznos novca koji je namijenjen Fondu”, istakao je Šćekić.Dug privatnim apotekama 5,6 milionaŠćekić je naglasio da plan koji predviđa ukidanje doprinosa, a da se istovremenom zdravstvenom sistemu garantuje finansiranje iz drugih državnih prihoda ne bi smio da utiče na stabilnost zdravstvenog sistema.”Ministarstvo finansija mora biti svjesno da treba da obezbijedi odgovarajući budžet Fondu, a da Fond u daljem ostaje institucija koja treba da obezbjeđuje sva propisana prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. S obzirom na predloženi plan, država mora obezbijediti novac čiji je prethodni izvor bio iz doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, a koji se kretao u rasponu od 150 do 180 miliona godišnje. Redovno i nesmetano obezbeđivanje novca je prioritet, te se ne smije doći u situaciju da zdravstveni sistem trpi odlaganje i usporavanje iz bilo kog razloga, jer je zdravlje građana na prvom mjestu”, poručio je Šćekić.Privatnim apotekama prošle godine isplatili oko19 miliona: ŠćekićPrivatnim apotekama prošle godine isplatili oko19 miliona: Šćekićfoto: Luka ZekovićBudžetom FZO za 2021. godinu na poziciji snabdijevanje ljekovima i medicinskim sredstvima na recept – privatne apoteke opredijeljeno je 17 miliona i ta suma je, prema riječima Šćekića, uvećana u odnosu na plan iz 2020. godine (kada je opredijeljeno 14 miliona), s obzirom na to da je u prošloj godini bila rekordna potrošnja na toj poziciji i iznosila je oko 17 miliona.”Kao što se vidi, Fond je prepoznajući da potrošnja ljekova raste, opredijelio više novca za ovu namjenu jer smo u 2021. nabavili vakcine protiv koronavirusa i započeli masovnu vakcinaciju. Fond je u saradnji sa Ministarstvom finansija obezbijedio je dodatnih 2,034,485.70 eura, koja su uplaćena privatnim apotekama 29.decembra 2021. godine. Nakon ove uplate preostali dug koji Fond prema privatnim apotekama je oko 5,6 miliona”, rekao je Šćekić.Prema njegovim riječima na poziciji snabdijevanje ljekovima i medicinskim sredstvima na recept – privatne apoteke za ovu godinu planirano je 14 miliona, bez duga od 5,6 miliona iz 2021. godine.Zahtjev Ministarstva finansijaŠćekić je najavio da će tokom ovog mjeseca potpisati ugovore sa davaocima zdravstvenih usluga koji nijesu obuhvaćeni Odlukom o mreži zdravstvenih ustanova.”Fond je u septembru prošle godine raspisao javni poziv za davaoce zdravstvenih usluga koji nisu obuhvaćeni Odlukom o mreži zdravstvenih ustanova. Na tom pozivu javilo se sedam zainteresovanih klinika za pružanje neke od usluga iz javnog poziva. Nakon sporovedenog ispitnog postupka Upravni odbor Fonda je odlučio da se sa pet klinika potpiše ugovor. Na pitanje o eventualnoj diskriminaciji kroz uslove javnog poziva, smatramo da ne postoji diskriminatorni uslov. Prilikom sastavljanja javnog poziva unijet je uslov da se na učešće na javnom pozivu mogu javiti klinike koje posluju na tržištu minimum jednu godinu. Pomenuti uslov je na insistiranje Ministarstva finansija unijet u tekst javnog poziva, a trebao je da omogući kontrolu boniteta i kvaliteta zdravstvene usluge koja se pruža u tim klinikama”, objasnio je Šćekić.On je objasnio i da se sa ukidanjem doprinosa za zdravstveno osiguranje prešlo na državni model u finansiranju zdravstvenog osiguranja po kojem bez uplate doprinosa sva lica imaju pravo na zdravstvenu zaštitu.”Shodno izmjenama Zakona o zdravstvenom osiguranja iz 2017. godine, koje je inicirala tadašnja Vlada na predlog Zavoda za zapošljavanje (ZZZ) za nezaposlene osobe prijavu na zdravstveno osiguranje nije više podnosio ZZZ već su osiguranici evidentirani u FZO na osnovu podnijetog zahtjeva. Zakonski uslov je bio da budu crnogorski državljani sa odobrenim stalnim boravkom, kao i da nisu prijavljeni na zdravstveno osiguranje po nekom drugom zakonskom osnovu. U novom Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju koji je krajem prošle godine usvojila Skupštini, zadržano je isto zakonsko rješenje,odnosno, na zdravstveno osiguranje imaju pravo sve osobe koja nemaju neki od drugih propisanih osnova osiguranja, a crnogorski su državljani, stranci sa odobrenim stalnim boravkom, azilanti ili stranci sa supsidijarnom zaštitom”, kazao je Šćekić.Nema dopunskog zdravstvenog osiguranjaSa usvajanjem ekonomskog programa “Evropa sad” kojim su ukinutu doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje, kaže Šćekić, nema više mogućnosti za uvođenjem dopunskog zdravstvenog osiguranja.”Zakoni o zdravstvenom osiguranju iz 2012. i 2016. godine, sadržali su koncept dopunskog zdravstvenog osiguranja, na koje su se mogli osigurati osiguranici koji su osigurani u obaveznom zdravstvenom osiguranju. Dopunskim zdravstvenim osiguranjem osigurana osoba je trebalo da se osigurava za iznos 20 odsto cijene zdravstvene usluge, dok je 80 odsto cijene zdravstvene usluge trebalo da pokriva obavezno zdravstveno osiguranje. U saznanju sam da su Ministarstvo zdravlja i Fond ranije uz pomoć stranih konsultanata radili određene projekte na realizaciji dopunskog zdravstvenog osiguranja, međutim, oni nisu realizovani. U predlogu izmjena i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju iz decembra 2019. godine, odustalo se od koncepta dopunskog zdravstvenog osiguranja.Propisano učešće u troškovima korišćenja zdravstvene zaštite je participacija kao jedini oblik učešća”, objasnio je Šćekić.Shodno odredbama prethodnih zakona na dopunsko zdravstveno osiguranje mogli su se osigurati osiguranici koji su osigurani u obaveznom zdravstvenom osiguranju i premija osiguranja obuhvatala je, pojašnjava Šćekić, pokrivenost troškova pružene usluge u iznosu od 20 odsto od cijene usluge, dok je 80 odsto cijene zdravstvene usluge trebalo da pokriva obavezno zdravstveno osiguranje, a ako se osiguranik ne osigura u dopunskom zdravstvenom osiguranju u obavezi je da plati razliku do punog iznosa cijene pružene zdravstvene usluge.”Prema zakonskim rješenjima, oko 72 odsto osiguranika su oslobođeni plaćanja doplate za zdravstvene usluge, te samim tim ne ulaze u dopunsko zdravstveno osiguranje, dok su oko 28 odsto osiguranika trebali da budu potencijalni osiguranici dopunskog zdravstvenog osiguranja što je približno broju aktivo zaposlenih nosilaca osiguranja kojih je 27.71 odsto. S druge strane, uvođenje dopunskog osiguranja nametalo je obavezu prijema novog kadra u centrali FZO i u svim područnim filijalama i zdravstvenim ustanovama,jer je shodno zakonu Fond u obavezi da implementira dopunsko zdravstveno osiguranje. Pored toga, neophodno je uspostavljanje niza preduslova (prostor, oprema, organizacija obuka, informatička podrška svih poslovnih procesa) kako bi se obezbijedilo uspostavljanje funkcionisanja jednog, ovako složenog sistema, koji prouzrokuje neophodne promjene u svim segmentima zdravstvenog sistema”; objasnio je Šćekić.Redefinisati trošak participacijeOn je dodao da račun zdravstvene ustanove koji se ispostavlja Fondu za osigurana lica, treba da ima iskazane troškove koji terete novca obaveznog zdravstvenog osiguranja i posebno iskazane troškove koji se pokrivaju iz dopunskog osiguranja odnosno koje plaća osiguranana osoba koje nije dopunski osigurano. Za lica koja nijesu osigurana u dopunskom osiguranju 20 odsto cijene usluge koje pokriva dopunsko osiguranje, ta osigurane osobe plaćaju zdravstvenoj ustanovi gotovinski, zbog čega zravstvena ustanova mora obezbijediti registar kase za naplatu dijela troškova usluge.Sredstva dopunskog osiguranja kao i finansijsko poslovanje dopunskog osiguranja moraju se voditi odvojeno, od poslovanja obaveznog zdravstvenog osiguranja, što su sve preduslovi koji takođe povećavaju troškove njegovog uvođenja.Iz navedenih razloga rukovodeći kadrov,i kaže Šćekić, Ministarstva i Fonda odustali su od uvođenja dopunskog zdravstvenog osiguranja.”Sada, sa usvajanjem ekonomskog programa “Evropa sad” koji ukida doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje nema više mogućnosti za uvođenjem dopunskog zdravstvenog osiguranja, bar u okviru zakonskih odredbi zakona koji se izglasao u Skupštini. Bojim se da će u dogledno vrijeme biti razmišljanja Vlade na ovu temu, upravo zbog nedostajućeg novca za pokrivanja propisanih prava iz zdravstvenog osiguranja. Pogotovo će biti neophodno, donošenje novog podzakonskog propisa kojim će se urediti visina paritipacije i obuhvat usluga na koju će se ona plaćati. Ovim putem bi se obezbijedio dodatni novac za finansiranje zdravstvene zaštite, tako da mislim da treba što prije donijeti novi propis kojim će se redefinisati iznosi učešća osiguranika u troškovima korišćenja zdravstvene zaštite (participacije), a posebno imajući u vidu da su iznosi participacije koji se i danas primjenjuju, uspostavljeni donošenjem odluke 1991. godine”, zaključio je Šćekić.Komisije će kontrolisati bolovanjaŠćekić je na pitanje šta je Fonda uradio da bi se smanjio trošak po tom osnovu i broj izgubljenih radnih dana pojasnio da su predlozi Fonda dio novog zakona koji je Skupština usvojila krajem prošle godine.”Fond je u okviru svojih predloga na izmjenama i dopunama Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju, koje su se u julu 2021. godine našle u skupštinskoj proceduri, a koji iz poznatih političkih razloga nije bio razmatran, odnosno zbog predloga Ministarstva finansija da se ukinu doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje, ukazao da se moralo pristupiti usklađivanju zakonskih odredbi sa novim rješenjima. Tako da su odredbe izmjenama i dopunama Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju inkorporirane u tekst novog zakona koji je usvojen u Skupštini. Između ostalog, Fond je u cilju smanjenja zloupotrebe u korišćenju prava na privremenu spriječenost za rad, predložio formiranje posebnih komisija koje će se obrazovati u Ministarstvu zdravlja sa zadatkom da vrše provjeru odobrenih privremenih spriječenosti za rad”, kazao je Šćekić.On je objasnio da će komisija postupati po zahtjevima poslodavaca kada se pojavi sumnja da određeni zaposleni zloupotrebljava pravo na bolovanje. Komisiju će, kaže Šćekić, činiti doktori specijalisti koji će imati ovlašćenje da pozivaju osiguranike na vanredne preglede ili da ih upućuju kod određenih specijalista ili na konzilijarno mišljenje u KCCG, radi izjašnjenja o težini bolesti i potrebi za daljom privremenom spriječenošću za rad.”Uz to, stalnim apelima na vijeće ljekarskih komisijama, ukazujemo na poštovanje pravilnika i kriterijuma o propisanim dužinama trajanja privremene spriječenosti za rad po svakoj dijagnozi za koju osiguranik dostavlja medicinski izvještaj doktora specijaliste”, rekao je Šćekić.Kontrolama smanjili obaveze Fonda za 550.000 euraŠćekić je kazao da su prošle godine uradili 22 kontrole sprovođenja ugovorenih obaveza javnih zdravstvenih ustanova čiji je ukupni efekat 550.000 eura.On je objasnio da su kontrolisali usaglašenosti ekonomsko-finansijske dokumentacije (fakture) sa medicinskom dokumentacijom, evidentiranja pruženih usluga, intervencija i procedura, fakturisanih zdravstvenih usluga u dijelu usklađenosti istih sa ugovorom i namjenskog trošenja novca davaoca zdravstvenih usluga.”Uz to, kontrole materijalno-finansijskog poslovanja, primjene zakonskih propisa koji se odnose na obračun zarada, naknada zarada i drugih primanja i primjene modela načina plaćanja bolničkih usluga (DRG) i drugo. Ukupan finansijski efekat obavljenih kontrola, na osnovu nađenih nepravilnosti, urađenih izvještaja o izvršenim kontrolama i izrečenih mjera je umanjenje iznosa faktura i obaveza Fonda u iznosu od oko 550.000 eura. Uočene nepravilnosti se odnose u velikoj mjeri na neusaglašenost medicinske sa finansijskom dokumentacijom”, kazao je ŠćekićPored finansijskog efekta (koji u pojedinim kontrolama nije moguće ni iskazati) obavljene kontrole, kaže Šćekić, imaju važnu ulogu u ukazivanja na obavezno zakonito poslovanje zdravstvenih ustanova, kao i na praćenje ispunjavanja ugovornih obaveza kroz obim i sadržaj pruženih, evidentiranih i fakturisanih usluga.”Takođe, na edukativni karakter po pitanju evidencije usluga i korišćenja cjenovnika zdravstvenih usluga Fonda, a sve u cilju ostvarivanja prava osiguranih osoba na zdravstvenu zaštitu u skladu sa definisanim zakonskim i podzakonskim aktima”, pojasnio je Šćekić.
Вјерујем у договор скупштинске већине и да држе ријеч када кажу да се боре за нешто, а то је у овом случају обједињавање локалних избора у једном дану, казао је посланик СНП-а за „Дан“Питање обједињавања локалних избора треба ријешити на ванредној сједници Скупштине прије него што предсједник Црне Горе Мило Ђукановић распише изборе, казао је у изјави за „Дан“ посланик Социјалистичке народне партије (СНП) Драган Вукић.Додао је да ванредну сједницу треба заказати прије рока предвиђеног законом да предсједник државе мора расписати изборе у три општине.Из Социјалистичке народне партије (СНП) наводе да убрзо треба да се одржи сједница колегијума на којој би предсједници посланичких клубова са предсједником Скупштине постигли договор да се на дневном реду нађе и Предлог закона о допунама Закона о локалноj самоуправи, којим је предвиђено обједињавање 14 изборних процеса на локалном нивоу наредне године. Вукић је за наш лист казао да вјерује у договор парламентарне већине и рјешавање овог битног питања.– Вјерујем у договор скупштинске већине и да држе ријеч када кажу да се боре за нешто, а то је у овом случају обједињавање локалних избора у једном дану. То је доследна политика.То су сви говорили у претходном периоду и залагали се за то. Надам се да се ништа није промијенило у њиховом мишљењу – рекао је Вукић.Посланици СНП-а Владимир Jоковић, Даниjела Ђуровић, Драган Ивановић, Драган Вукић и Милосава Пауновић предали су прије петнаестак дана у скупштинску процедуру Предлог закона о допунама Закона о локалноj самоуправи, којим траже да се први наредни избори за одборнике у скупштинама општина Улцињ и Беране одрже истовремено са редовним изборима за одборнике у Скупштини Главног града Подгорица, Скупштини општине Голубовци – општине у оквиру Главног града и скупштинама општина Бар, Биjело Поље, Даниловград, Колашин, Плав, Плужине, Пљевља, Рожаjе, Жабљак и Шавник.Предлажу и да се одборницима у скупштинама општина Улцињ и Беране, коjима мандат истиче у фебруару 2018, мандат продужи до маjа наредне године.
У посљедње вријеме баш озбиљно размишљам о скулптури, нешто сам и кренуо да вајам, тако да скулптура није сасвим искључена, страховито је волим. Али, за то треба вријеме, да се уђе у вајарски начин размишљања, у карактер скултпруе, и да размишљам само као вајар. За четири, пет година, биће и скулптура
„Живимо у времену гдје се основе сликарства сукобљавају с новим концептуалним погледима, а Наод Зорић је од оних који наставља тамо гдје су највеће трагове оставили велика имена попут Даде, Воје Станића, Тошковића, Љубе Поповића, Владе Величковића, што радује све нас који поштујемо ову умјетност“, записао је мр Војислав Јовановић, директор ваљевске Модерне галерије. Зорићеве слике су искрене до краја, проткане снагом знања и искуством које није мало, и које вас не оставља равнодушним.
– Онај ко зна што хоће може да се бави умјетношћу, а Наод је сигурно риједак умјетник који зна што хоће, а шта неће и то се на његовим сликама види – истиче за „Дан“ мр Јовановић, инспирисан Зорићевим платнима на недавној поставци овог сликара у Умјетничком павиљону Удружења ликовних умјетника Црне Горе једноставно насловљеној „Слике и цртежи“. Поставку чине Зорићеви радови настали посљедње три године, као и неколико старијих, насталих прије пет, шест година. Како сликар објашњава, било је потребно да се види откуд су потекли нови радови.
• Поново сте се вратили теми везаној за ратнике. Зашто?
– Стално покушавам да пронађем зашто је мени то важно и зашто је то присутно у мојој умјетности и дошао сам до закључка да ми не живимо само своје личне животе, већ нечије животе. Одрастао сам у таквој породици да нијесам упамтио ниједног ђеда, бабу сам само једну упамтио, један стриц ми је погинуо у партизанима и ја сам их, замишљао слушајући приче о њима. Зато вјерујем све више да поред сопственог живим и њихове животе, и чини ми се да се то види на овим сликама.
• Има ли на тим сликама и оног „нека буде борба непрестана“…?
– Има и тога, али није само то. Моје сликарство је јако везано за моје дјетињство. Родио сам се у селу и прво што сам слушао биле су приче о ратовима, и дивио сам се тим људима, ратницима, замишљао сам их као да имају 15 метара, да су огромни људи, да то морају бити посебни људи, а да смо ми сви остали обични. Дивио сам се и људима који су причали о њима. Улазећи у неке године, и читајући историју, схватао сам, и почео да се дивим човјеку с нашег простора, који је релативно мали, као што је мала и Црна Гора, почео сам да се дивим његовој потреби за слободом, која је на граници утопизма и лудила. Да мали човјек са тако малог простора има тако изражену слободарску свијест, бранећи своју слободу, своју породицу, жену, мајку, огњиште, праг… И мене то фасицинира.
• Можда нису ни имали ништа друго да бране осим те слободе?
– Па то је и најузвишеније, јер ако човјек није слободан онда није човјек. За мене је слобода најузвишенија, и то је повезано с мојом личношћу. Јер и ја сам, кроз живот, тражим слободу и борим се за њу.
• Колико ми данас можемо бити слободни? Чему робујемо (а да бисмо знали у којој мјери смо данас слободни)?
– Човјек је увијек, као и данас, робовао многим стварим из више разлога. Но, слобода је дата свакоме, јер дат нам је и избор, и показан нам је пут којим да идемо. Слобода је јако присутна у Христовом учењу, да ли ћеш да живиш Њега, или нећеш, и то је показатељ слободе. Христос ти даје слободу. Сви имамо слободу у себи, а да ли желимо да је гајимо? Човјек у себи има и плус и минус, и чешће превагне тај минус унутар њега, јер је он по суштини, још од Каина и Авеља, грабежљив, лаком, жели да посједује, да има, и то је проблем човјека генерално. Данас је то веома испољено. Рецимо, данас имате мноштво информација, искушења, али постоје људи који баштине слободу, који покушавају да је гаје и да је живе. Наравно, њих је мало. А, покушавати, значи да освајаш слободу. Кад покушаваш, значи да си већ у тој причи. Ту је и питање којом посвећеношћу се човјек тиме бави. Што је већа посвећеност, веће давање себе, човјек је више освојио своју слободу.
• Баналне ствари притишћу човјека, па се може поставити и питање фрустрације настале немогућношћу остварења слободе.
– Како немогућности? Сматрам да можемо живјети само духовно, иако признајем да нисам од тих. Христос каже, продај све и иди за мном. Питао сам се шта то значи и схватио сам да се треба одрећи свега примамљивог и било ми је врло тешко када сам схватио ту истину, али ја ту потребу покушавам умањити. То је та слобода. Човјек је исувише научен. Од дјетињства нас прво у породици уче то ваља или то не ваља. И ми живимо доста по неком прораму, а можда је баш то што не ваља тај прави пут. То су приче које су дубоко животне, које се живе, о којима се не прича. Човјек себе свакодневно упознаје, открива те тајне, увиђајући добро и оно што је лоше, гдје је пао, гдје се саплео. То је у ствари живот.
Кад заволим портретисаног човјека, слика је готова
• Упркос новим тачкама, рецимо и актовима ратника и ратнице Црногораца, портрет сте задржали као кључан. Зашто је битан портрет?
– Зато што је мени битан човјек, у лицу, у очима, ту је душа, ту се показује карактер човјека, све оно добро и лоше, погано и дивно у човјеку. Мени је битан и ликовно, јер је због црта лица инспиративан цртачки. Није то само егоистично доказивање да сам мајстор. Занимљиво ми је да кроз портрет истражујем карактер људи. Волим да ставим у центар нос, да буде изражен, као нека оса, јер личи ми на орла, на слободу. Те уши, пренаглашене, па очи које су огледало душе. Волим те очи, што је посебно изражено код људи са сјевера који имају мале очи са бистирм, далеким и дубоким погледом, са дубљом причом. Некад ни сам не могу да објасним што радим, и можда је то добро, јер је мени тако лијепо, ја живим с тим људима које нацртам и да би слика или цртеж били готови, ја морам да заволим тог човјека, да ми замирише и онда је слика готова.
• Колико је потребно бити искрен?
– Искреност је неопходна, примарна, најбитнија је. Без ње је немогуће све ово о чему смо причали. Кад нешто желиш то не можеш остварити ако ниси искрен. Научио сам то у Грчкој, од једног монаха који каже, имате Христову молитву, и он каже, није проблем да човјек изговара ту молитву, али је проблем, и на томе човјек мора радити, да је изговори искрено, из срца, из душе. А то нас нису научили. Човјек мора да да себе. Зато је и жртва још један важан елемент, суштински у животу, везан са питањем љубави. Ту се угледам на моју мајку, јер ми је она најбољи показатељ што је жртва. Видим моју мајку, односно то што мајка може да уради за своје дијете, и то је жртва. И када видите то, онда се просто застидите колико мало тога имате у себи. Али, бар имате свијест о томе. И док год то човјек освјешћује он је на правом путу.
• Ви много полажете на утиске и меморије Вашег дјетињства. Данас, најчешће се сусрећемо с негативним описима околности у којима дјеца одрастају.
–Оно што је негативно, по мени као човјеку, не сликару, јесте што немају контакт с природом, земљом. Мислим да је јако важна земља. Волим да дирам земљу. То је наша веза. Земља је важна у животу човјека, од праха смо створени, у земљу идемо, она нас храни. Волим мирис земље. Људи кажу упрљ`о је руке земљом. Не, ја волим да је дирам.
• Како онда нисте постали вајар?
– Био сам талентован и за вајарство и за сликарство и онда сам размислио и рекао, ја сам омањи, а вајарство захтијева снагу. А ја бих волио да радим велике скулптуре. Но, то је било за мене доста тешко изводљиво, нисам био у могућности да платим да ми неко у томе помаже. То не значи да се ја скулптури не враћам. У посљедње вријеме баш озбиљно размишљам о скулптури, нешто сам и кренуо да вајам, тако да скулптура није сасвим искључена, страховито је волим. Но, за то треба вријеме, да се уђе у вајарски начин размишљања, у карактер скултпруе, и да размишљам само као вајар. За четири, пет година, биће и скулптура.
Младе узданице ове манифестације су Тивћани,12- годишњи Матија Бузић, фудбалер тиватског „Арсенала“, трећепласирани у мушкој конкуренцији Трке задовољства, те 16-годишњи Александар Филип, најмлађи полумаратонац
Учесници првог Бокешког полумаратона Тиват – Котор, како тркачи и тркачице, њих 922 из 25 земаља, тако и организатори и волонтери, њих преко 110, уложили су максимум напора и пуно ентузијазма да ова трка по хладној бури 12. децембра од 12 сати, у организацији Триатлон клуба Котор, успјешно споји два сусједна града. Надахнуће учесницима била је феноменална визура ка обалама Луштице, Херцег Новог, Верига, Рисанског залива, Пераста, Оравца, Доброте, али и низ старинских грађевина и ђардина уз обалу под брдом Врмац.
Сву хладноћу, премор, бол и грчеве у ногама, учесници Трке задовољства Suplement Storе у Тивту, и полумаратона до Котора заборавили су уз загрљаје пријатеља уласком у циљ на Тргу од оружја. Неки су трчали сами, други са партнером-партнерком, један тата протрчао је са бебом у колицима, док су се трећи држали тима. Многи су превазишли своје границе – снагом воље и истинске жеље Нина Јевтовић из Котора је 21 километар истрчала са руком у гипсу и освојила своју личну побједу.
– Ово је једини фјорд у Медитерану гдје се планина сријеће са морем, а моје идеје, које су кренуле прије годину дана, биле би само скуп добрих жеља да иза себе нисам имао прави тим. Срце ми је пуно јер сам радио са Крстом Лалићем, Драганом Јовановићем, Маријом Марковић, Александром Тот, Драганом Михаљевићем и Младеном Илићем, који су све ово омогућили уз велики број волонтера. Овај догађај у Боки ће постати феноменална спортска традиција, поручио је Кристијан Синдик, родом Тивћанин, директор Сплитског маратона, који је у Црну Гору довео и триатлон.Афрички тркачи поставили високе стандарде
Спортисти из Кеније, Simon Kiber Loitaanyang (1:06:54), Jean Marie Vianney Myiomukiza (1:08:01) и Lekuraa (1:08:02), првопласирани су у мушкој категорији, те прва у женској – Francine Niyomukunzi (1:08:21), за којом су Матеа Парлов Коштро из Хрватске (1:12:25) и Теа Фабер (1:18:44). Најбољи мушкарци из Црне Горе су Жељко Дабовић, (1:17:09), Марко Каваја (1:17:16), Перица Вучковић (1:17:49) и жене: Слађана Перуновић (1:24:55), Милуша Бошковић (1:33:10) и Рада Миладиновић (1:36:38). Укупно је било 632 учесника, од чега је 627 завршило трку, 237 жена и 390 мушкараца.
У име волонтера Крсто Лалић истиче да су дочекали учеснике пуне еуфорије, а испратили их пуне прича, задовољства, среће, личних рекорда, а има и оних којима је ово први полумаратон. Огромна је подршка тркачке заједнице у региону, помажу једни другима, лакше је када се обавезе подијеле, што је огроман мотив да наставе да раде на још бољој организацији.
– Било је по десетак волонтера из Дубровника, из Интернационалне школе Knightbridge school из Тивта, из Мостара и Скопља и сви су били на окрепним станицама. Остали волонтери су били из Сплита, Подгорице, Цетиња, Котора, Херцег Новог, а највише њих из Тивта. Најбројнија група је била НВО „Наша акција“, затим Омладински тим Тиват и планинарски клуб „Вјеверица“, казао је Лалић за „Дан“. Да је организација била одлична потврђују и Фросина и Љубица, чланице првопласиране штафете из Тркачког клуба „091 Run CrW“ Скопље, које истичу да су „тркачка и навијачка група“ – они који нису трчали, навијали су на 20. километру.
Планинарке Мирјана Петровић, Бранка Мастиловић, Силвија Врховац, Весна Павловић, волонтирале су по киши и вјетру у жељи да подрже пријатеље и другове који организују трку, али се и такмиче. Допринос су дале и цијеле породице, као што су Борис Филип, његова супруга Маја, синови Александар и Давид, који су и волонтирали и трчали. Александар је истрчао полумаратон за 2:10 сата, био је седми у категорији до 23 године и са својих 16 година био је најмлађи полумаратонац. Он је шампион Црне Горе у категорији до 17 година, прије четири године трчао је у Сплиту свој први полумаратон, а ово му је био други. Давид је Трку задовољства истрчао за 24:19 и освојио 2. мјесто у категорији кадета, а њихов отац Борис је полумаратон истрчао за 2:28 сата.
Брачни тандем Лазар и Дубравка Раић, из Херцег Новог, заједно трче већ неколико година, а Дубравка је овом приликом освојила медаљу као једина и набоља у категорији жена до 70 година.
– Кад могу они, могу и ја, супружници Дубравка и Лазар су ми надахнуће за неки будући полумаратон, пресрећна сам јер сам успјела „да побиједим себе“, каже 32- годишња Амра Дурутлић из Тивта, чланица ПД „Вјеверица“, која истрачала Трку задовољства први пут у животу.
Да Бокешки полумаратон има своје младе узданице потврђује успјех 12- годишњег Матије Бузића, фудбалера тиватског „Арсенала“, који је у Трци задовољства заузео треће мјесто у мушкој конкуренцији, а подржао га је тркач-ветеран, 40 година старији кум Ристо Лучић из Тивта, чија су два сина такође учествовала у полумаратону.
– Прилика је да се млади људи окрену трчању, пливању, гимнастици. Стаза је спојила Тиват и Котор, изазовна, равна, лијепа, организација беспрекорна. Затварам сезону на најбољи могући начин, поручује Драгољуб Копривица, члан АК „Морнар“ из Бара, побједник Подгоричког маратона, који је на Бокешком полумаратону побиједио у апсолутној категорији за ветеране.
– Ова трка ми значи због дружења, познанстава, људи који су у организацији и људи који су око мене у трци, јер у трчању и у триатлону којим се бавимо и који је основа тога, сви подржавамо једни друге, а ако је неко бржи од тебе, срећан си јер је био бржи. Ово је такмичење и са собом и а другима, али се увијек радујемо ономе ко је испред и ономе коме смо дали подршку, каже Драган Гардашевић, члан Триатлон клуба „Ловћен“ са Цетиња.Тренер Београдског тркачког клуба Борис Ристановић дошао је са око 80 тркача/ца да подржи ову трку, са жељом да заједничким снагама у региону изграде што већи број квалитетних трка.
Социјална давања у 2021. години повећана су од свега 82 цента до 1,56 еура, док је 1.045 мање породица корисника материјалног обезбјеђења
Годинама све више породица, посебно у стању социјалне потребе и са сјевера државе, одлази из Црне Горе, најчешће у Њемачку. Тако је урадила и једна самохрана мајка из Подгорице, која је у нашој држави живјела од 180 еура мјесечно, док сада у Њемачкој добија око 2.400 еура на мјесечном нивоу, дакле око 13 пута више. Каже да коначно живи достојанствен живот. Овој самохраној мајци Њемачка плаћа станарину и струjу, а свако диjете мора имати своjу собу – таква су правила. Она добија 1.000 еура новчане помоћи од државе и 1.400 на име дjечjег додатка, 350 еура по дjетету, а све што је везано за школу је бесплатно. Иначе, била је корисница помоћи „Банке хране“.
Овај податак довољно говори каква је социјална политика у Црној Гори. Нажалост, ни са промјеном власти стање се није промијенило, а у овој области није евидентиран напредак. Корисници који примају социјалну помоћ немају достојанствен живот, јер та новчана средства нијесу довољна ни за мјесечне рачуне.
Социјална давања у протеклој години повећана су за свега од 82 цента до 1,56 еура, али дошло је и до смањења броjа корисника социjалних давања. Броj породица коjе су корисници материjалног обезбjеђења, према подацима Министарства финансиjа и социjалног старања, у септембру 2021. био jе 7.732 са 26.250 чланова, што представља смањење у односу на 2020. када jе то право према подацима Управе за статистику остваривало 8.509 породица са 28.718 чланова, док их је годину раније било 8.777 фамилија са 29.470 чланова. То значи да jе до септембра броj корисника материjалног обезбjеђења смањен за 1.045 породица, са 3.220 чланова.
