Crna Gora je uvozno zavisna kada je riječ o poljoprivrednim proizvodima i tražiće od Vlade Srbije da se u narednih šest mjeseci obezbijedi nabavka osnovnih namirnica kako bi izbjegli eventualne nestašice na tržištu, saopštio je Radiju Crne Gore potpredsjednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vladimir Joković.
“Uvozimo robe iz Srbije skoro pola milijarde eura i znam da u toj susjednoj zemlji postoji volja da se Crnoj Gori rezervišu osnovni prehrambeni proizvodi u narednih šest mjeseci”, kazao je Joković.
To će biti i jedna od tema razgovora premijera Dritana Abazovića sa predsjednikom Srbije priliko predstojeće posjede sve u cilju zaštite domaćeg stanovništva. U Vladi razmatraju i mogućnost ponovnog formiranja robnih rezervi, kaže Joković.
Kriza na tržištu poljoprivrednih proizvoda i energenata može potrajati i domaći poljoprivrednici moraju više proizvoditi uz veću podršku države.
“Naredne godine treba izdvojiti što je više novca za poljoprivredu kako bi subvencije bile značajno veće, a da poljoprivrednici proizvedu još više hrane jer bilansi pokazuju da imamo dovoljno samo domaće lubenice i u jednom momentu mladog krompira”, rekao je Joković.
Turistička sezona kreće i po svim najavama, kaže potpredsjednik Joković, biće uspješna, a to je šansa za plasman domaćih poljoprivrednih proizvoda.
Proizvođač mesa koji je dokazan u svom poslu i koji će dnevno proizvoditi 10 tona piletine, trebalo bi da počne sa radom do kraja godine u centralnom dijelu Crne Gore, kazao je generalni direktor Direktorata za poljoprivredu Miroslav Cimbaljević. On je u jutarnjem programu „Dobro jutro Crne Goro“ istakao da Ministarstvo poljoprivrede nema mnogo prostora da interveniše kada je riječ o cijeni stočne hrane i dodao da su opredijelili je milion eura pomoći stočarima, usljed rasta cijene koncantrata.
Cimbaljević je istakao da ćemo imati domaćeg proizvođača koji će obezbijediti nivo dovoljnosti u sektoru proivodnje mesa.
“To će biti u centralnom dijelu i zapošljavaće preko 50, 60 ljudi na početku, a kasnije će taj broj biti veći”, kazao je on.
Cimbaljević je kazao da Ministarstvo poljoprivrede, kada je riječ o cijeni stočne hrane može samo pomoći proizvođače.
“Ono što moram istaći da naša pomoć, zajedno sa subvencijama opština za cijenu mlijeka ide preko 50 odsto, što nije dobro i nije održivo. Mi smo zbog toga dobili i upozorenje od evropskih partnera. U narednom periodu moramo naći održiv model koji će obezbijediti kontinuitet u proizvodnji da naši poljoprivredni proizvođači mogu da žive od onoga što rade”, kazao je on.
Proizvođači koji imaju ekstra klasu mlijeka imaće subvencije od dodatnih tri centa, što znači da će za njih subvencija od Ministarstva biti 17 centi po litru, plus premije od Opštine.
“Mi moramo slušati preporuke od Evropske komisije. I kada imamo sredstava moramo ih potrošiti na način što ćemo stimulisati investicije”, kazao je on.
Ističe da je jedini način da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima bio da imamo ekstra klasu mlijeka.
“Prosto, u Crnoj Gori moramo pooštriti kriterjume kada je riječ o kvalitetu mlijeka jer u dogovoru sa partnerima iz EU mogli smo pomoći samo one koji imaju ekstra kvalitet”, kazao je on.
Kada je riječ o biljnoj proizvodnji, odrađena je korekcija na najdeficitarnijim biljnim kulturama kao što su žitarice i krompir i premija na tim žitaricana će biti 500 eura, a krompiru 400 eura.
“Sve to nije bilo predviđeno Agrobudžetom, već su to nove mjere. Preema informacijama koje imam, isplata će biti nakon septembra”, izjavio je Cimbaljević.
ЗАШТО НЕКИМ СРБИМА И БИВШИМ СРБИМА СМЕТА ШТО У ВЛАДИ ЦРНЕ ГОРЕ ДАНАС ИМА ТОЛИКО СРБА ИЗ СНП-а?Најава да би власт у Беранама могла бити формирана без СНП-а изазвала је већу пажњу јавности од многих тема и питања која превазилазе локалну политику и која се тичу будућности државе и друштва у Црној Гори. И добро је што непогрешивом политичком њуху наших људи није промакло да би ова ситуација у Беранама могла трајно да реконфигурише политичку сцену у Црној Гори и то на штету оних актера који не могу да поднесу да је СНП данас један од кључних конституената Владе Црне Горе.Грађанима је најприје јасно да би без СНП-а власт у Беранама била нестабилна. Довољно је сјетити се разлаза између ДФ-а и Демократа у Будви који је довео до пријевремених избора у тој општини. Или одлуке Демократа у Котору да своје неспоразуме са коалиционим партнерима на локалу ријеши ”куповином” одборника ДПС-а. За разлику од тога, у двије године колико је прошло од велике августовске побједе наших грађана СНП се све вријеме понашао као стабилизујући актер нове власти који својим дјеловањем учвршћује побједу од 30. августа.Даље, грађани Берана нијесу на изборима казнили СНП због најаве формирања мањинске владе, већ су нас супротно жељама појединих политичких групација наградили. СНП је добио више мандата на изборима у Беранама ове године него на претходним изборима. Сада чак имамо ситуацију да нам се многи појединци, који су се уочи тих избора поколебали око политике СНП-а, данас враћају потврђујући да је наша одлука да будемо кључни конституенти 43. Владе Црне Горе била исправна.Објективним посматрачима је јасно као дан да за своју политику СНП данас има и подршку грађана Црне Горе и подршку наших међународних партнера. И отуд се као дио логичког промишљања нужно јављају следећа питања:1. Зашто би СНП пропустио толику подршку и грађана и међународних партнера за политичке искораке ка добру свих нас? 2. Гдје је логика у томе да Демократе безусловно подржавају власт СДП-а на Цетињу, која на примјер пријети отимањем Цетињског манастира, а није им приватљива сарадња са СНП-ом у Беранама?3. Како то да ДФ најављује сарадњу са Здравком Кривокапићем у Беранама након што их је тај Кривокапић напустио одмах послије избора, вријеђао их гдје је стигао и за кога су поједини функционери ДФ-а и сами све и свашта говорили?4. Зашто неким Србима и бившим Србима смета то што у Влади Црне Горе данас има толико Срба из Социјалистичке народне партије Црне Горе?Порука СНП-а је и по овом као и по свим питањима јасна. Уколико се у Беранама све заврши онако како је започело, СНП задржава право да адекватно одговори и дјеловаћемо сходно принципу реципроцитета. У ширем политичком смислу, то ће значити да СНП преузима вођство у снажењу трећег пута у политици у Црној Гори, а ДФ-у и Демократама неће преостати ништа друго него да се крећу орбитом коју им црта Марко Милачић.Моја порука не представља ни условљавање ни упозорење. Моја порука је разумна и јасна – уколико се у Беранама власт формира без СНП-а, то ће произвести последице које ће, реално сагледавајући ствари, и на краћи и на дужи рок штетити оним актерима који на тај начин буду формирали власт. Ми ћемо бити стрпљиви и одлучни, као што смо свих ових 25 година колико постојимо стрпљиво и одлучно чували идеале и принципе на којима се темељи дјеловање СНП-а. И наставићемо да се крећемо путањом коју су 30. августа 2020. године својом изборном вољом уцртали грађани Црне Горе.
Preuzeli smo odgovarajuće mjere u cilju saniranja nastale situacije povodom smjene direktora. Tražili smo saradnju sa zaštitnikom imovine Crne Gore, koji zastupa državu u imovinsko-pravnim sporovima. Dogovoreno je da se nakon prvih pravosudnih izvršnih presuda sačini analiza dosadašnjih pravosnažnih presuda i predložen je najoptimalniji način okončavanja svih sudskih procesa. Cilj je smanjenje evidentnih velikih troškova koji nas očekuju – kaže Vojinović
Rad direktora kontroliše inspekcija. U toku su kontrole prosvjetne i radne inspekcije, a po zahtjevu Ministarstva koje će postupiti po njihovom zaključku. Na osnovu ranije kontrole već smo razriješili dužnosti nekoliko v.d. direktora i na njihovo mjesto imenovali druge. Postoji procedura koju moramo ispoštovati, kao i inspekcije koje su jedine nadležne da daju mišljenje na nečiji rad i rezultate.
To je kazao u intervjuu za Pobjedu ministar prosvjete Miomir Vojinović, odgovarajući na pitanje na koji način kontroliše nedavno postavljene direktore, odnosno šta je preduzeo ukoliko je došao do saznanja da ima onih koji ne obavljaju posao kako treba.
POBJEDA: Koji su to ključni problemi sa kojim se suočavate otkako ste izabrani da budete ministar prosvjete?
VOJINOVIĆ: Ministarstvo prosvjete se uveliko bavi rješavanjem ključnih problema u ovom resoru. Da bi obrazovni sistem bio funkcionalan, moramo imati zadovoljan kadar. Materijalni status prosvjetnih radnika, kao nosilaca obrazovnog sistema, poboljšaćemo izmjenom zakonskih propisa i Granskog kolektivnog ugovora. Prebukiranost škola, nedostatak prostornih kapaciteta nastalih velikom migracijom porodica u gradove, te kašnjenje u izgradnji predviđenih škola, je veliki problem u ovom trenutku. Ministarstvo svim svojim resursima pokušava da dođe do najboljeg rješenja u interesu djece i neometanog sprovođenja obrazovnog procesa.
POBJEDA: Javnost nije zadovoljna učincima Vaše prethodnice, ministarke Vesne Bratić. Koje sve probleme ste naslijedili od bivše ministarke Bratić?
VOJINOVIĆ: Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta bilo je previše obimno, sastavljeno od četiri važna i zahtjevna resora. Mislim da zbog toga nije ni moglo pružiti rezultate kakve su građani očekivali. Usljed složenosti nekadašnjeg MPNKS-a, obrazovanje nije dobilo fokus koji zaslužuje. Upravo zato je došlo do propusta i nagomilanih problema.
Profesionalnim radom i zalaganjem Ministarstva prosvjete, obrazovnih ustanova, kroz tijesnu saradnju sa relevantnim institucijama, NVO sektorom i međunarodnim partnerima ćemo riješiti probleme i postići rezultate za dobrobit obrazovnog sistema. U to čvrsto vjerujem.
POBJEDA: Kada je izabrana da bude ministarka, Bratić je obećala da neće u obrazovnom sistemu biti partijskog zapošljavanja, ali je praksa demantovala. I poslanici su objavljivali dokaze da su, recimo, direktorska mjesta u školama dijeljena među partijama. Vi ste sada, takođe, obećali da neće biti partijskog zapošljavanja. Kako građani i građanke mogu da Vam vjeruju da će zaista biti tako?
VOJINOVIĆ: Jedno od polaznih načela jeste škola bez politike. Depolitizacija obrazovnog sistema je dug proces, ali ja sam mu maksimalno posvećen. Profesionalnost, rad, talenat i najvažnije – znanje, će biti jedini preduslovi za unapređenje kvaliteta obrazovnog sistema. Imperativ nam mora biti da našem školstvu vratimo ugled i kvalitet kakav i zaslužuje.
POBJEDA: Sudovi uveliko donose presude da su direktori škola prošle godine smijenjeni mimo zakona. Imate li podatak koliko će ta greška da košta građane, da li su se svi direktori vratili da budu profesori i koliko njih je ostalo bez posla?
VOJINOVIĆ: Preuzeli smo odgovarajuće mjere u cilju saniranja nastale situacije povodom smjene direktora. Tražili smo saradnju sa zaštitnikom imovine Crne Gore, koji zastupa državu u imovinsko-pravnim sporovima. Dogovoreno je da se nakon prvih pravosudnih izvršnih presuda sačini analiza dosadašnjih pravosnažnih presuda i predložen je najoptimalniji način okončavanja svih sudskih procesa. Cilj je smanjenje evidentnih velikih troškova koji nas očekuju.
Što se tiče broja onih koji su ostali bez posla, mogu vam reći da je mali broj njih. U pitanju su profesori koji nijesu prihvatili ponuđene časove, dok su se ostali vratili u redovnu nastavu.
POBJEDA: Najavili ste da ćete da kontrolišete rad nedavno izabranih direktora. Na koji način to radite, jeste li zadovoljni njihovim učincima i šta ste preduzeli ako ste došli do saznanja da ima onih koji ne obavljaju posao kako treba?
VOJINOVIĆ: Rad direktora kontroliše inspekcija. U toku su kontrole Prosvjetne i Radne inspekcije, a po zahtjevu Ministarstva koje će postupiti po njihovom zaključku. Na osnovu ranije kontrole već smo razriješili dužnosti nekoliko v.d. direktora i na njihovo mjesto imenovali druge. Postoji procedura koju moramo ispoštovati, kao i inspekcije koje su jedine nadležne da daju mišljenje na nečiji rad i rezultate.
POBJEDA: Jeste li imali uvid u evidenciju Zavoda za zapošljavanje, koliko je nezaposlenog nastavnog kadra, među kojima su i doktori nauka i kojih sve profila? Kako može da se riješi taj problem i da li, možda, sa nadležnima planirate da razmotrite opciju da se pauzira upis određenog kadra na fakultete, ukoliko ga je na tržištu dovoljno?
VOJINOVIĆ: Univerztet Crne Gore predlaže broj studenata za upis u prvu godinu studija, na koji saglasnost daje Vlada. Prilikom predlaganja broja studenata, Univerzitet CG se rukovodi standardima kvaliteta nastave, brojem nastavnog osoblja, materijalnom osnovom za realizaciju pojedinačnog studijskog programa, prostornim kapacitetima, kao i adekvatnim odnosom broja studenata i nastavnog osoblja. Predlog se analizira i sa aspekta zapošljivosti i potražnje na tržištu rada u CG, a u skladu sa podacima dobijenim od Zavoda za zapošljavanje.
POBJEDA: Godinama se u obrazovnom sistemu sprovode razne reforme koje, kako i istraživanja pokazuju, ne donose konkretne rezultate. I dalje se čuju brojne kritike – od toga da je u školama zastario metod predavanja, da djeca mahom samo reprodukuju naučeno, do toga da nemaju osnovne uslove za rad. PISA testiranje su neka radila u drugim školama, jer nemaju računara ili su dotrajali. Kako planirate da unaprijedite stanje?
VOJINOVIĆ: Reforma obrazovanja je sistemski proces koji se ne odvija preko noći. U saradnji sa međunarodnim partnerima radićemo na dugoročnoj sveobuhvatnoj strategiji u svim ključnim oblastima kao što su: kvalitet, pravičnost, infrastruktura i finansiranje.
Važno je istaći da je usvojena Strategija za digitalizaciju obrazovanog sistema za period od 2022. do 2027. godine, koja će obuhvatiti nivoe obrazovanja od predškolskog do srednjeg, sa tri strateška cilja-unapređenje informacionog sistema obrazovanja, stvaranje digitalnog ekosistema u školama i unapređenje digitalnih vještina i kompetencija. U toku je obezbjeđivanje odgovarajuće računarske opreme, internet konekcije i unapređenje nivoa informatičke pismenosti nastavnog kadra, kako bi se elektronske evidencije i usluge vodile na adekvatan način. To su uslovi neophodni za razvoj digitalizacije. To je ujedno i odgovor na pitanje o nedostatku opreme u pojedinim školama, zbog čega su neki učenici PISA testove radili u drugim školama.
POBJEDA: Ministarstvo kojim je rukovodila ministarka Bratić angažovalo je državnu revizorku koja to, zapravo, nije bila, da kontroliše budžetske jedinice. Kako to komentarišete i šta ćete da preduzmete po tom pitanju?
VOJINOVIĆ: Državna revizorska institucija trenutno vrši reviziju Predloga zakona o završnom računu budžeta Crne Gore za 2021. godinu i reviziju Godišnjeg finansijskog izvještaja i pravilnosti poslovanja Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta za 2021. godinu.
POBJEDA: Kakve sve novine spremate u obrazovnom sistemu Crne Gore?
VOJINOVIĆ: Osim sveobuhvatne reforme obrazovnog sistema Crne Gore na svim nivoima, potrudićemo se da stvorimo više prostornih kapaciteta za neometan vaspitno-obrazovni program.
Planiramo otvaranje novih srednjoškolskih i studijskih programa, ostvarivanje bolje saradnje sa biznis sektorom kako bi obrazovali kadrove koji su konkurentni na tržištu rada, kao i stvaranje što više prilika za obavljanje stručne prakse, što će stvoriti kvalifikovaniji kadar.
Posebnu pažnju ćemo posvetiti inkluziji osjetljivih grupa stanovništva i njihovom osamostaljivanju.
Želje su nam velike, a Ministarstvo i zaposleni u njemu rade punim kapacitetom kako bi ih pretvorili u mogućnosti za našu djecu. Obrazovanje je ključ za budućnost u rukama mladog čovjeka. Mi ćemo učiniti sve da mu pomognemo da sebi stvori što bolju perspektivu.
Korigovaće predloženi zakon o visokom obrazovanju
POBJEDA: Ranije je radna grupa izradila novi zakon o visokom obrazovanju sa kojim se, međutim, ne zna šta se desilo, a trebalo je da bude usvojen prošle godine. Oni su se ogradili od nekih rješenja koje je ministarka Bratić izmijenila. Šta se dešava sa tim aktom?
VOJINOVIĆ: Po planu rada Vlade Crne Gore, Ministarstvo je u obavezi da do kraja godine završi Zakon o visokom obrazovanju koji u proteklom periodu nije naišao na usaglašavanje mišljenja članova radne grupe pa su neophodne dodatne korekcije. Vrlo brzo ćemo krenuti sa intenzivnim radom na njemu i nadamo se da neće opet doći do probijanja roka koji je dala Vlada.
Rješenje prebukiranosti – decentralizacija
POBJEDA: Roditelji se godinama žale na prebukiranost u školama, posebno u vrtićima gdje vaspitači ne mogu dovoljno da se posvete djeci zbog velikih grupa sa kojima rade. Neki od njih zato ispisuju djecu i upisuju ih u privatne vrtiće ili školice. Kako na sve to gledate i imate li neko rješenje?
VOJINOVIĆ: Problem prebukiranosti nije od juče. Najspornije su gradske škole i vrtići, gdje se popunjenost usljed nedostatka prostornih kapaciteta odražava na organizaciju i kvalitet nastavnog prostora.
Ministarstvo preduzima brojne aktivnosti kako bi se izgradnjom novih škola i vrtića rasteretile postojeće. Trajno rješenje problema prebukiranosti je decentralizacija. Migracije iz ruralnih predjela, gdje imamo velike škole koje su poluprazne, u prebukirane gradske škole su društveni problem.
Koristim priliku da uputim riječi zahvalnosti svima onima (međunarodne organizacije, lokalne samouprave, donatori, sponzori) koji razumju problem ove vrste i maksimalno nam pomažu da, koliko je u granicama naših moći, rješavamo ovaj veliki i uvijek prisutni problem u našem obrazovnom sistemu.
Podatke koje pokazuje Monstat ne mogu uzeti „zdravo za gotovo“
POBJEDA: Koliko je zaposlenih u obrazovnom sistemu, ima li ih previše u određenim sektorima ili ih negdje fali? Što se dešava sa pravilnikom o sistematizaciji koji je pred Ustavnim sudom, jer je usvojen bez prethodnog usklađivanja sa više propisa?
VOJINOVIĆ: Prema podacima iz oktobra 2021. godine, u državnim i državno-privatnoj ustanovi „Andre Navara“, u obrazovno-vaspitnim ustanovama (predškolske, osnovne i srednje škole, resursni centri i osnovne muzičke škole) je 15.914 zaposlenih, dok ih u privatnim ustanovama ima 384. Moramo imati u vidu veliki broj radnika koji su angažovani po osnovu ugovora o dopunskom radu (višestruka ponavljanja), kao i zaposlene na stručnom osposobljavanju u državnim ustanovama, dobijamo broj od 14.463 zaposlena. Ako gledamo samo broj aktivno zaposlenih (one koji nijesu u izolaciji zbog kovida-19, koji nijesu na privremenoj spriječenosti za rad, trudničkim i porodiljskim bolovanjima, kojima ne miruje staž ili su na neplaćenom odsustvu itd.) taj broj je 12.613 zaposlenih. Znate, obrazovanje je jedan živ proces, zato podatke koje pokazuje Monstat ne možemo uzeti „zdravo za gotovo“.
Što se tiče Pravilnika o sistematizaciji, do danas nijesmo dobili nikakvo rješenje Ustavnog suda. Svakako ćemo ispoštovati svaki odgovor koji dobijemo. Ukoliko se to pitanje ne riješi do donošenja novog Pravilnika o sistematizaciji, inicijativa pred sudom je neustavna.
„Duga tradicija „kraljice sportova“ u Crnoj Gori svakako je snažan povod za kontinuiranu podršku ministarstva na čijem sam čelu. Programske aktivnosti Atletskog saveza, uvijek će biti prepoznate i podržane od naše strane, a ne izostaju ni stipendije najboljim crnogorskim atletičarima koji postižu sjajne rezultate.Upravo cijeneći značajnu sportsku baštinu koju imanaša država, Ministarstvo sporta i mladih će, kao i do sada, uvijek pokzivati otvorenost za sve napore Atletskog saveza, a sve u cilju unapredjivanja arletike i doprinosa u postizanju konkurentnih rezultata na značajnim svjetskim takmičenjima“, poručio je Lalošević.Znčajno je i istaći da se po prvi put i odvija saorganizacija saveza Srbije i Crne Gore na ovom polju, a koju je Lalošević pozdravio.
Podgorica, (MINA) – Ministar sporta i mladih, Vasilije Lalošević, čestitao je crnogorskim atletičarima Danijelu Furtuli i Kristini Rakočević na osvojenim medaljama na Prvenstvu malih država Evrope na Malti, navodeći da su još jednom pokazali da je Crna Gora izvorište talenata.
Furtula je na Malti osvojio zlatnu, a Rakočević srebrnu medalju, u bacanju diska.
“Bravo za naše sportiste koji su još jednom pokazali da je Crna Gora izvorište talenata i dobrih sportista. Ponosni smo na vas”, poručio je Lalošević, saopšteno je iz Ministarstva sporta i mladih.
„Ulažući u integrisano pružanje kvalitetnih, blagovremenih, jednako dostupnih zdravstvenih usluga, utemeljenih na najnovijim naučnim dokazima i znanjima, gradimo inkluzivno društvo i stvaramo pretpostavke za ubrzani ekonomski oporavak u post COVID periodu“, kazao je Šćekić
Razvijanje i uvođenje operativnog sistema za kontrolu kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbjednosti pacijenata nema alternativu, kazao je ministar zdravlja Dragoslav Šćekić, navodeći da će taj sistem unaprijediti zdravstvene ishode i donijeti ekonomske benefite.
Kako je saopšteno iz Ministarstva zdravlja, Šćekić je to rekao na sastanku sa ekspertskim timom Svjetske zdravstvene organizacije (SZO), koji je održan u petak u Ministarstvu.
„Razvijanje i uvođenje operativnog sistema za kontrolu kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbjednosti pacijenata nema alternativu. Sistem kontrole kvaliteta unaprijediće zdravstvene ishode, donijeti ekonomske benefite, ali i doprinijeti većem stepenu odgovornosti i promociji transparentnosti u radu čitavog zdravstvenog sistema“, rekao je Šćekić.
On je istakao da je neophodno da se sa retorike pređe na djela.
„Ulažući u integrisano pružanje kvalitetnih, blagovremenih, jednako dostupnih zdravstvenih usluga, utemeljenih na najnovijim naučnim dokazima i znanjima, gradimo inkluzivno društvo i stvaramo pretpostavke za ubrzani ekonomski oporavak u post COVID periodu“, kazao je Šćekić.
Šćekić je najavio da je planirano rekalibriranje institucionalnog aranžmana i formiranje specijalnog tima za kontrolu kvaliteta zdravstvene zaštite u okviru Ministarstva zdravlja.
Šefica SZO kancelarije u Crnoj Gori Mina Brajović istakla je da će uspjeh u unapređenju kvaliteta zdravstvenih usluga biti mjera uspjeha transformacije zdravstvenog sistema.
„Zdravstvena zaštita suboptimalnog kvaliteta najviše pogađa najranjivije u društvu, doprinosi nejednakostima i predstavlja prepreku održivom razvoju“, dodala je Brajović.
Šef SZO kancelarije za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i bezbjednosti pacijenata, Žoao Rodrigez Berda, istakao je da efikasan i snažan odgovor na epidemiju hroničnih oboljenja u Crnoj Gori iziskuje insistiranje na kvalitetu svih usluga uključujući promociju, prevenciju, liječenje i palijaciju.
On je naglasio važnu spregu između kvalitetne zdravstvene usluge i dinamiziranja održivog oporavka turizma u Crnoj Gori.
Specijalni savjetnik SZO direktora za Evropu, Pavlos Teodorakis, kazao je da uporedna iskustva potvrđuju da je kroz ulaganje u sistem kontrole kvaliteta moguće smanjiti gubitke u zdravstvenom sistemu u vrijednosti od 20 odsto zdravstvenog budžeta.
SZO ekspert i bivši ministar zdravlja Slovenije, Dorjan Marušić, kako je saopšteno, podijelio je relevantno iskustvo Slovenije u pogledu modela sprovođenja akreditacije zdravstvenih ustanova u kontekstu evropskih integracija.
Generalna direktorka Direktorata za zdravstvenu zaštitu u Ministarstvu zdravlja, Slađana Ćorić, istakla je potrebu podizanja nivoa kvaliteta i osiguranja kontinuiteta zdravstvene zaštite za rješavanje vrlo učestalog i ozbiljnog problema hipertenzije u Crnoj Gori.
Ona je naglasila važnost sagledavanja tog problema i u populaciji žena u menopauzi.
Iz Ministarstva su kazali da su se učesnici sastanka složili da poboljšanje kvaliteta traži holistički pristup i sistemsko djelovanje u pogledu jačanja kapaciteta zdravstvenog kadra, stvaranja uslova za stabilno i dovoljno finansiranje, efikasnu upotrebu raspoloživih resursa i insistiranje na digitalizaciji i inovacijama.
„Unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite je složen izazov i pretpostavlja proces, a ne jednokratnu akciju u kojem Ministarstvo zdravlja očekuje snažnu podršku SZO i ostalih strateških partnera“, naveli su iz Ministarstva
Ministri sporta i mladih, Vasilije Lalošević, javne uprave Marash Dukaj i prosvjete Miomir Vojinović posjetili su danas Opštinu Tuzi i razgovarali sa predsjednikom Opštine Nik Gjeloshajem.Tokom sastanka razgovarano je o izazovima sa kojima se danas suočavaju i centralne i lokalne uprave, kao i konkretnim projektima koji će se realizovati kroz saradnju Opštine Tuzi i centralnih institucija.Gjeloshaj je rekao da su ovakvi sastanci od velikog značaja, kada su u pitanju projekti za poboljšanje kvaliteta života građana i zahvalio se ministrima na spremnosti za podršku i saradnju i čestitao im na novim zadacima.„Bilo je zadovoljstvo čekati ministre nove Vlade sa kojima smo razgovarali o projektima saradnje koji pomažu u poboljšanju života građana, što je naš cilj i u lokalnoj i u centralnoj vlasti“, rekao je između ostalog Gjeloshaj.Ministar Lalošević je naglasio: ,,Prvi korak koji će preduzeti Ministarstvo sporta i mladih u vezi sa opštinom Tuzi su dva veoma važna projekta. Prvi je osnivanje omladinskog centra, gdje će mladi moći da održavaju razne skupove i tribine. Drugi značajan projekat, poslije onog na stadionu FK ,,Dečić”, se odnosi na projekat za koji je opština aplicirala, a koji se odnosi na uređenje sportskog terena na jednoj od lokacija za koju smatramo da je pogodna za ovaj projekat.”Ministar Vojinović, zahvalivši se predsjedniku Gjeloshaju na prijemu, obećao je da opština Tuzi ima punu podršku Ministarstva prosvjete i da će se saradnja nastaviti i ubuduće konkretnim projektima za dobrobit građana opštine Tuzi.“Vlada Crne Gore u ovom mandatu potpuno je posvećena procesu decentralizacije i osnaživanju sistema lokalne samouprave u Crnoj Gori i reformi javne uprave”, kazao je ministar Dukaj.On je kazao da Ministarstvo javne uprave u kontinuitetu radi na produbljivanju saradnje i rješavanju problema koje opterećuju rad lokalnih samouprava, u cilju poboljšanja funkcionisanja i održivosti opština.
Predsjednica Skupštine Crne Gore Danijela Đurović učestvovaće na 15. konferenciji predsjednika parlamenata malih država Evrope, koja se od 12. do 14. juna 2022. godine, održava u Kneževini Monako.Tokom Konferencije biće riječi o ekonomskom i turističkom razvoju i atraktivnostima malih država Evrope, ulozi i lekcijama parlamenata tokom krize COVID-19, kao i o temi novih liderki u pravcu nove vladajuće strukture. Dvodnevnu Konferenciju, u prisustvu princa Alberta II, otvoriće predsjednik parlamenta Monaka Stefan Valeri (Stéphane Valeri), a učešće će uzeti i predsjednica Danijela Đurović, predsjednik parlamenta Andore Rozer Sune Pasket (Roser Sune Paskuet), predsjednica parlamenta Kipra Anita Dimitriju (Annita Demetriou), predsjednik parlamenta Lihtenštajna Albert Frik (Albert Frick), predsjednik parlamenta Luksemburga Fernand Etgen (Fernand Etgen), predsjednik parlamenta Malte Anđelo Faruđa (Angelo Farrugia), zamjenica parlamenta Islanda Lineik Ana Sevarsdotir (Lineik Anna Saevarsdottir) i poslanica parlamenta San Marina Karlota Andrućoli (Carlotta Andruccioli).Tokom boravka predsjednica Đurović će imati niz bilateralnih sastanaka sa predsjednicima parlamenata država učesnica Konferencije.
