ЦРНА ГОРА МОРА ПОД ХИТНО ОСНОВАТИ ДИРЕКЦИЈУ ЗА РОБНЕ РЕЗЕРВЕ!!!
Геополитичке и геоекономске прилике на глобалном нивоу компликују се и усложњавају, многим дјеловима свијета пријети несташица хране и енергената. Због тога, по узору на развијене земље, Црна Гора треба да у оквиру министарства којим руководим, формира Дирекцију за робне резерве.Неодговоран приступ претходних власти стварању елементарних услова за нормално функционисање система у условима кризе довели су нас, између осталог, и до тога да смо једна од ријетких европских земаља које немају дирекцију за робне резерве. Зато ћу замолити премијера Дритана Абазовића и остале колеге у Влади, посебно министра финансија, да заједничким снагама формирамо Дирекцију за робне резерве Црне Горе.Сматрам да се преко Министарства финансија релативно лако могу обезбиједити средства из буџета за реализовање ове идеје. Дирекција за робне резерве није питање нечијег политичког хира, већ ствар нужности у кризи која предстоји. Морамо обезбиједити довољне резерве брашна, прехрамбених производа, шећера, али и лијекова, нафте и других потрепштина. Важно је да нас, за разлику од неких прошлих времена, криза не затекне и да грађанима обезбиједимо институционални оквир на који се у сваком кризном тренутку могу ослонити.Као ресорни министар, спреман сам да гарантујем за квалитет и ефикасност Дирекције за робне резерве Црне Горе уколико иста буде формирана.
Ministar sporta i mladih, Vasilije Lalošević, primio je danas predsjednike Karate, Džudo i Biciklističkog saveza, Predraga Perkovića, Jovicu Rečevića i Dejana Popovića. Povod sastanka je finansijska podrška koja je opredijeljena navedenim savezima od strane Vlade Crne Gore, na predlog Ministarstva, u ukupnom iznosu od 205.000 eura.Lalošević je istakao da ova tri saveza nijesu dobila sredstva za svoje redovne aktivnosti od strane prethodnog organa i da se ne smije više nikada dozvoliti da nacionalni sportski savezi ostanu bez finansijske podrške države, posebno imajući u vidu značaj učešća naših sportista na prestižnim međunarodnim takmičenjima na kojim predstavljaju Crnu Goru. On je istakao da svaki sport u našoj državi ima samo jedan nadležni savez i da trenutnu normativnu neizvjesnost u finansiranju treba pod hitno promijeniti. Takođe je ukazao da se niko ne smije igrati sa karijerama naših najboljih sportista na način što će im uskratiti sredstva za takmičenja.Predsjednici Karate, Džudo i Biciklističkog saveza su, uz veliku zahvalnost na podršci Vladi i resornom Ministarstvu, naveli da su na ovaj način spriječene ozbiljnije posljedice po funkcionisanje ovih saveza i otklonjene barijere za učešće sportista na takmičenjima iz agende za 2022.godinu.Da podsjetimo, na osnovu predloga Ministarstva sporta i mladih i odluke Vlade Crne Gore, Crnogorski olimpijski komitet, Džudo, Karate i Biciklistički savez potpisaće ugovore sa Ministarstvom kojim će biti precizirana međusobna prava i obaveza vezano za predmetno finansiranje.
Podgorica, (MINA) – Sportisti su blago Crne Gore, njeni najbolji ambasadori i za njih novca mora biti, kazao je ministar sporta i mladih Vasilije Lalošević, navodeći da očekuje da izdvajanja za sport u narednom budžetu budu još veća.
On je u intervjuu agenciji MINA kazao da su prioriteti u prvoj godini njegovog mandata izrada Strategije razvoja i Zakona o sportu, osnivanje Zavoda za sportsku medicinu i pronalazak novih modela finansiranja sporta.
Lalošević je istakao da su Strategija razvoja sporta i novi Zakon o sportu dva izuzetno značajna dokumenta.
“Strategija razvoja sporta je plan za svaku vrstu aktivnosti, odnosno realizaciju planiranog. Ona je uvod za Zakon o sportu, iz nje proizilazi sve. U Strategiji biće značajno bolje pozicionirani školski, studentski i dječiji sport i dobiće novu ulogu. Crnogorski olimpijski komitet (COK) i nacionalni sportski savezi postaće ono što treba da budu i imaće svoju autonomiju. Iz Strategije biće izvedeno rješenje za novi Zakon o sportu”, rekao je Lalošević.
On je najavio da će se u Ministarstvu potruditi da Strategiju završe do kraja godine, dok bi novi Zakon o sportu trebalo da bude završen do kraja ove ili u prvom kvartalu naredne godine.
Govoreći o izdvajanju za sport iz Budžeta, Lalošević je kazao da Ministarstvo sporta i mladih kada se oduzmu sredstva za redovne djelatnosti i dio segmenta za mlade, za finansiranje COK-a, Paraolimpijskog komiteta i nacionalnih saveza raspolaže sa 3,6 miliona EUR.
“To je manji iznos od perioda dok sam bio direktor Uprave za sport. Trudićemo se da to popravimo. Nekim savezima, koji su ostali bez sredstava, uspjeli smo da opredijelimo pomoć. Krajem juna ili početkom jula počeće priča o pravom rebalansu, a ne tehničkom kao sada, tako da ćemo imati priliku da još nekom pomognemo. Košarkaši su dobili pozivnicu za Evropsko prvenstvo i mi moramo uraditi sve da im omogućimo da imaju sve uslove”, rekao je Lalošević.
On je ponovio da mora biti sredstava za sport, ali i kontrole trošenja novca koje dobiju nacionalni savezi.
“Prilikom koncepiranja sljedećeg budžeta potrudićemo se da procenat izdvajanja za sport bude veći. Trudićemo se da neki segmenti koje smo vidjeli da nijesu egzistirali na pravi način da ih pojačamo. Da pojačamo sredstva za sportsku malu infrastrukturu, za Sport za sve i Sport za mlade. Da napravimo realan presjek, pa možda i podignemo ljestvicu”, rekao je Lalošević.
On je naglasio da je krucijalno pitanje razvoja sporta finansiranje te društvene oblasti.
“Moramo naći model, hoće li to biti onaj fiksni procenat od ukupnog budžeta, koordinacija sa lokalnim samoupravama, ili u nekim sportovima privatno-javno partnerstvo. Suština je da država mora to da definiše kroz procenat, ili poreske olakšice svima koji hoće da ulažu u sport. Ideja, koju ću truditi da realizujem do kraja godine, je izmjena Zakona o igrama na sreću i da se dio od tog novca opredijeli za sport. Postoje 4-5 modela koji bi se mogli udenuti u novu strategiju i na taj način pomogli finansiranje sporta”, rekao je Lalošević.
Govoreći o planovima za ovu godinu Lalošević je kazao da je jedan od prioriteta osnivanje Zavoda za sportsku medicinu.
“Dobili smo svu vrstu podrške i znajući tim sa kojim radim i moju upornost realizovaćemo i tu ideju. Najmanje je bitna lokacija, ali sve preduslove za to ima Podgorica. Prikupićemo iskustva zavoda u državama regiona, imamo kompletan program i imenovaćemo ljude koji će se baviti cjelokupnim procesom organizacije. To nam je neophodno i trudićemo se da to osnujemo”, rekao je Lalošević.
Prema njegovim riječima, cilj zavoda biće da omogući suštinski pregled sportista uoči nekog takmičenja.
“Ne smijemo dozvoliti da sportisti nemaju adekvatnu zdrastvenu zaštitu, da idu od jednog do drugog doma zdravlja. Da ostanu bez pregleda i rizikuju život”, rekao je Lalošević.
On je, govoreći o problemu sa antidopingom, kazao da je to prošlost i da su formiranjem Savjeta stvoreni uslovi za rad Komisije za antidoping u punom kapacitetu.
“Formiran je Savjet komisije za antidoping, čiji su članovi emininentni doktori Aleksandar Kujović i Aleksandar Radović i proslavljena rukometašica Jovanka Radičević. Sljedeća akcija je pisanje Statuta, koji se šalje Svjetskoj antidoping agenciji na uvid. Dobijanjem saglasnosti Komisija počinje da egzistira i raspisuje konkurs za izbor direktora. Ministarstvo je izdvojilo 150 hiljada EUR za njene potrebe, za cjelokupnu regulativu, buduće prostorije i zaposlene. Stvaraju se sve pretpostavke da ona počne da radi”, rekao je Lalošević.
On je negirao da postoji kriza rezultata u crnogorskom sportu, navodeći da je to plod smjene generacija.
Prema njegovim riječima, rezultati mlađih kategorija garant su lijepe budućnosti crnogorskog sporta.
Lalošević je najavio mogućnost da se u Zakonu revidira odluka o zabrani učešća političara u rukovodećim strukturama klubova i nacionalnih sportskih saveza.
Govoreći o crnogorskom sportu on je kazao da je fenomen ostvarivati takve rezultate iz tako male baze i sa toliko malo prostora.
“To je fenomenalan uspjeh. Osnovica svega je kvalitetan rad sa mladima”, rekao je Lalošević.
On je kazao da je jedan od prioriteta ministarstva na čijem je čelu briga o sportistima, da se definiše status vrhunskog sportiste i da država na adekvatan način reaguje.
“Trudićemo se da svakom sportisti vratimo ono što je dao svojoj državi. Isto tako da i mladim stipšendistima, kroz status perspektivnog sportiste, pomognemo da ostvare svoje snove“, rekao je Lalošević.
On je najavio da će Ministarstvo sporta uraditi sve i dati doprinos u i izgradnji i adaptaciji sportske infrastructure.
INTERES CRNE GORE JE DA PRISTUPI OTVORENOM BALKANU
U mnoštvu komentara regionalne inicijative Otvoreni Balkan koje smo do sada mogli da čujemo u Crnoj Gori, malo je bilo onih koji su se temeljili na informisanosti o tome šta ta inicijativa realno znači. Njeni kritičari su uglavnom koristili neutemeljene političke argumente kako bi ukazali na “opasnosti” koje ona nosi. U našim, ovdašnjim raspravama mahom je izostajao racionalni pristup u sagledavanju njenih dobrih i loših strana. Moj stav je da o svim pitanjima koja se tiču budućnosti Crne Gore treba nastupati ozbiljno, odgovorno i racionalno. I moja teza je da ukoliko primijenimo takav pristup u pogledu dometa ove regionalne inicijative interes Crne Gore jeste da što prije pristupimo Otvorenom Balkanu. To posebno vrijedi ukoliko ovu inicijativu posmatramo iz ugla preduzetništva i daljeg poboljšanja ekonomskih performansi pojedinaca i grupa u našem društvu. Otvoreni Balkan čini mreža ugovora koje su potpisali predstavnici Albanije, Sjeverne Makedonije i Srbije, koja za cilj ima uspostavljanje jedinstvenog tržišta na teritoriji ove tri države. Od momenta kada je inicirana ova ideja, predstavnici sve tri države osnivača u kontinuitetu su pozivali i druge države Zapadnog Balkana da joj pristupe, sa ciljem da se pokaže da na ovom prostoru i sami umijemo da pokrećemo procese koji vode ka zajedničkom progresu. Stvaranje jedinstvenog tržišta znači ukidanje svih barijera u odnosu na promet ili kretanje ljudi, roba, kapitala i usluga. Očigledna dobit Crne Gore i svih drugih u odnosu na ovu slobodu je insistiranje na praktičnom jačanju konkurencije u pojedinačnim državama i na čitavom prostoru Zapadnog Balkana. Snaženje konkurencije znači veću kompetitivnost unutar samih država učesnica i generalno na čitavom prostoru koji pokriva Otvoreni Balkan. Upravo je to jedan od ključnih razloga zbog kojih su najviši zvaničnici Evropske unije i SAD podržali ovu regionalnu inicijativu. Politika i pravila konkurencije su u temelju tržišne ekonomije i u SAD i u EU i njihov je stav da naše usmjerenje ka jačanju konkurencije i kompetitivnosti približava države Zapadnog Balkana onim idealima i vrijednostima na kojima počiva proces integrisanja evropskih naroda i država u Evropsku uniju. Teza je jasna – Otvoreni Balkan je kompatibilan są procesom pristupanja država Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Poruka naših zapadnih partnera je nedvosmislena – pokažimo prvo da se snalazimo u procesu stvaranja jedinstvenog tržišta Zapadnog Balkana koje čini nešto manje od 20 miliona ljudi da bismo pristupili i lakše se snašli na jedinstvenom tržištu Evropske unije koje čini oko 500 miliona ljudi. Ta poruka jednako vrijedi i za one države koje čini veći broj stanovnika i za one koje su po broju stanovnika manje. Svi u jedinstvenom tržištu mogu da pronađu svoje šanse. Da je to zaista tako upravo potvrđuje proces evropskih integracija koji je u suštini započet 1957. godine stvaranjem Evropske ekonomske zajednice. Tu zajednicu nisu činile samo veće države poput Njemačke i Francuske, nego i manje države poput Belgije i Luksemburga. Iskustvo je potvrdilo da su sve te države imale ogromne koristi od iniciranja ekonomske zajednice, kao što je svakom racionalnom posmatraču i analitičaru jasno da Otvoreni Balkan nije inicijativa u kojoj će neki sigurno dobiti, a neki sigurno izgubiti. Otvoreni Balkan je priča u kojoj svako može da bude u plusu i koja kada se tiče Crne Gore dobro naliježe na preduzetnički duh koji je, suprotno predrasudama o lijenim Crnogorcima, kod nas zapravo veoma razvijen i po kojem nas prepoznaju svi koji nas malo bolje upoznaju. Srce Otvorenog Balkana je ekonomija i premrežavanje ovoga prostora uticajima i idejama pojedinaca i grupa na širem, funkcionalnom tržišnom prostoru. Svaka država nastavlja suvereno da odlučuje o sopstvenom zakonodavstvu, o spoljnoj politici i drugim politikama. Sve države će u smislu svojih nadležnosti i svog suvereniteta sačuvati sve ono što kao države imaju i mimo učestvovanja u ovoj inicijativi. Najjasnije rečeno – od Otvorenog Balkana i mi u Crnoj Gori možemo imati velike ekonomske dobiti, a nikakvu štetu. Dodatna vrijednost regionalne inicijative Otvoreni Balkan tiče se mogućeg smanjenja sivog tržišta u različitim poljima. Sloboda kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga znači i lakše formalizovanje mogućnosti da osoba koja je iz jedne države nađe posao u drugoj državi. To onda znači dalje smanjivanje sivog tržišta radne snage, što u jeku turističke sezone, a i inače u Crnoj Gori u dužem periodu jeste bio problem koji nije rješavan. To je samo jedan u mnoštvu mogućih primjera kako Otvoreni Balkan otvara šanse za popravke i napredovanje svih država pojedinačno. Konačno – slobodno tržište i povezivanje država i društava slobodnim tržištem doprinosi učvršćivanju stabilnosti i mira. Najbolji takav primjer je upravo Evropska unija koja je tržišnim povezivanjem počela da se razvija na ruševinama Drugog svjetskog rata. Nestabilnom Balkanu je potrebno slično. Francuski autor Bastija je u 19. vijeku tvrdio sledeće: “Ako roba ne prelazi granice, vojnici će”. To je velika poruka zagovaranja slobode tržišta koja u osnovi vodi ka trajnom miru. Trajni mir i stabilnost su potrebe država Zapadnog Balkana i neophodni uslovi za ekonomski progres. To je i suština Otvorenog Balkana – dogovor o trajnom miru, koji vodi ka ekonomskom progresu i sigurnom članstvu u Evropskoj uniji. Crna Gora ne bi trebalo da ostane van procesa koji ima ovako definisane ciljeve. Naš je interes da pristupimo Otvorenom Balkanu i da doprinesemo njegovom daljem razvoju.
MOJKOVAČKA VLAST NA DOBROM PUTU DA RIJEŠI NESUGLASICE
Mojkovačka vladajuća koalicija na dobrom je putu da riješi nesuglasice, ocijenio je šef lokalne Socijalističke narodne partije (SNP) Milisav Ćorić.Sjednica Skupštine opštine (SO) Mojkovac, koja je do sada odlagana dva puta zbog nedostataka kvoruma, odnosno odsustva odbornika SNP-a, sazvana je za 10. jun.Time bi navodno trebalo da budu okončane nesuglasice u vladajućoj koaliciji, koju čine koalicije “Za budućnost Mojkovca” i “Ne damo Mojkovac”, te Demokrate i Građanski pokreta URA.”Na dobrom putu smo da riješimo nesuglasice. Naše zamjerke odnosile su se na način funkcionisanja i organizacije lokalne uprave. Koalicioni partneri su tokom razgovora koje smo imali, razumjeli da su naše primjedbe bile opravdane. Zasad, samo to mogu saopštiti”, rekao je Ćorić za “Vijesti”.
Predsjednica Skupštine Crne Gore mr Danijela Đurović obratila se javnosti povodom pet godina od članstva Crne Gore u NATO savezu:
„Crna Gora je 5. juna 2017. godine zvanično postala 29. članica NATO-a. Postajući dio saveza najbezbjednijih država na svijetu, Crna Gora je dala svoj doprinos oblikovanju novog svjetskog poretka, koji se ubrzano mijenja pred našim očima. Opravdanost učlanjenja u NATO savez naročito je došla do izražaja u današnjim turbulentnim vremenima, kada se desio rat na tlu Evrope, što niko nije očekivao. Crna Gora je zahvalna našim prijateljima, partnerima i saveznicima na podršci koju nam pružaju u razvoju naših kapaciteta i dostizanju potrebnih standarda kako bismo bili kredibilna NATO članica.“
Poslanik SNP Dragan Vukić rekao je da možda najveći izazov, a samim tim i problem prihvatanje uvođenja i primjene ove industrije, u stepenu zrelosti jednog društva kao što je crnogorsko.Prema riječima Vukića, analizirajući ekonomske pokazatelje ove industrije u svijetu, očigledan je njen enormni rast i razvoj što se najbolje može vidjeti iz prikazanih cifara.“Kapitalizacija ovog tržišta 2020. godine iznosila je 13,4 milijarde dolara, da bi po svim procjenama 2025. godine njegova vrijednost iznosila 33,6 milijardi. Prema časopisu „Fortuna“ dramatičan rast industrije kanabisa 2028. godine doveo bi do tržišne kapitalizacije od 200 milijardi dolara”, naveo je on.Vukić je rekao da što se Balkana tiče, kanabis legalizovan u Sjevernoj Makedoniji, Grčkoj i u procesu je legalizacije u Albaniji.“Smatramo da je potrebno preduzeti sve da se javnost detaljno informiše o svim prednostima medicinskog kanabisa, kao i koliki bi pozitivan uticaj njegova legalizacija imala na ekonomski razvoj države”, rekao je on.Vukić je kazao da se SNP zalaže se za legalizaciju medicinskog kanabisa, gdje bi, kako je pojasnio, THC bio ograničen Evropskim standardima, dok bi se industrijski kanabis tzv. „hemp“ gajio na što većim površinama u Crnoj Gori, što bi, kako je kazao, dovelo do radno intenzivnog zapošljavanja.“S druge strane, direktan uticaj na turizam bio bi enorman, što se najbolje vidi na primjeru Holandije. Veoma je bitno da Crna Gora u tom smjeru formira svoj brend koji bi bio prepoznatljiv na globalnom tržištu”, zaključio je Vukić.
Istaknuti član lokalnih Demokrata i predsjednik Odbora direktora Rudnika uglja ničim izazvan prozvao je našu partiju kazavši da im otkako postoje ( taman da pomislimo da je sa njima nastalo sve pa i višestranačje u Crnoj Gori ) prebrojavajamo krvna zrnca. Možda bi i pokušali prebrojati, kada bi na fotografijama postavljenim sa konvencije Demokrata, vidjeli bar jedno lice. Ovako, osim njihovog lidera i njegovih facijalnih ekspresija u stilu najvećih populista i diktatora, ostaje nam da se pitamo da li su konvenciju pratili živi ljudi ili je lutkarsko pozorištance u pitanju. Možda je to bi neki novi vid marketinga? Vidjeti sve a ne vidjeti nikoga. A njihova krvna zrnca? Dobro su nam poznata. Do skoro su bili dio nas. Ali kada su se dobro okoristili pojedinačno i sa članovima svojih porodica pa im i to bilo malo onda su nas napustili. I nisu nas napustili samo se odvojio kukolj od žita.Da li se članovi Demokrata stide svog vođstva ili je možda i obrnuta situacija u pitanju? Jer osim turističkih posjetilaca Pljevalja, na izbornoj konvenciji bio je i ne mali broj onih koji su dugogodišnje dresove promjenili u jeku transfer sezone nakon 30. avgusta 2020. godine.U svakom slučaju, pokušaji mistifikacije da se izborna konvencija prikaže kao uspješna i pobjednička, padaju u vodu pri samom pogledu na fotografije.Ova skupina koja se posvađala sa gotovo svima u Crnoj Gori, i dalje pokušava tim mistifikacijama da nametne sebe kao stranku koja bi da se pita, kadrira i postavlja uslove gotovo na svim lokalnim nivoima.Pošto cilj ne bira sredstva a poslije nekoliko neuspješnih pokušaja u različitim strankama sa različitim ideologijama od velikosrbina do pacifiste Nikoli Rovčaninu se konačno ostvario životni san da postane predsjednik OO neke političke partije.
Gradonačelnik Prijestonice Nikola Đurašković razgovarao je juče sa ministrom prosvjete u Vladi Crne Gore Miomirom Vojinovićem. Posebna pažnja tokom razgovora posvećena je problemu izgradnje sale za potrebe Osnovne škole Lovćenski partizanski odred i dogovoreni su konkretni koraci na rješavanju ovog dugogodišnjeg problema, saopšteno je iz Prijestonice.
Ministar Vojinović je boravio u posjeti Cetinju povodom donacije 100 tablet računara koju je Prijestonici poklonio konzorcijum ,,Žičara Kotor Lovćen”.
Đurašković i Vojinović su, kako se navodi, razgovarali o izazovima u obrazovanju i radu sa djecom i mladima na Cetinju kao i o mogućnostima buduće saradnje Prijestonice i Ministarstva prosvjete.
Potpredsjednik Vlade Crne Gore i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vladimir Joković zajedno sa generalnim direktorom Direktorata za poljoprivredu Miroslavom Cimbaljevićem i načelnikom Direkcije za stočarstvo Rankom Bogavcem, posjetio je gazdinstva farmera i proizvođače mlijeka, Aleksandra Kostića i Marka Dumnića u opštini Nikšić. U razgovoru sa farmerima predočene su potencijalne mogućnosti, sa posebnim fokusom na obezbjeđivanju dovoljnih količina zemljišta za obradu, sa ciljem proizvodnje kabaste hrane za farme.
Proizvođači su, kako je saopšteno iz tog resora, upoznali ministra o dosadašnjim rezultatima i budućim planovima u proizvodnji kao i o problemima sa kojima se suočavaju u sektoru proizvodnje mlijeka.
“U razgovoru sa farmerima predočene su potencijalne mogućnosti, sa posebnim fokusom na obezbjeđivanju dovoljnih količina zemljišta za obradu, sa ciljem proizvodnje kabaste hrane za farme”, naveli su iz Ministarstva.
Joković je istakao da će to biti i jedan od fokusa ministarstva u narednom periodu, kako bi se obezbijedila što veća količina kvalitetne kabaste hrane naročito za područje Nikšića i Danilovgrada.
“Takođe ministar je sa poljoprivrednim proizvođačima razgovarao o mogućnosti razvoja prerađivačkih kapaciteta, i razvojnim projektima za unapređenje poljoprivrednog sektora u ovom kraju”, dodaju.
Farmeri su, kako se navodi, iskazali zahvalnost na posjeti ministra i zalaganjima resornog ministarstva, posebno u dijelu podrške proizvođačima u toku regionalne krize na tržištu stočne hrane i poljoprivrednih inputa.
“Joković je naglasio opredeljenje da uvijek iz prve ruke želimo čujemo i naučimo od naših poljoprivrednih proizvođača kako bismo to primjenili kroz propise i zajednički išli u pravcu daljeg razvoja i podrške našim proizvođačima i cjelokupnoj poljoprivrednoj proizvodnji”, zaključili su iz Ministarstva.
