Категорије
СНП

Због смањених акциза на гориво, приходи мањи за 10 милиона

По том основу, преко седам милиона еура прихода је мање од планираних за мај и јун а, укључујући и овај период у јулу, државна каса је „тања“ за око 10 милиона, казали су из ресора Александра Дамјановића

Државна каса је „тања“ за десет милиона еура због смањених акциза на гориво, којима је грађанима и привреди смањена цијена горива, саопштили су „Дану“ из Министарства финансија (МФ).

– Одлука о умањењу износа акциза за промет безоловног бензина и гасних уља за 40 одсто примјењује се од 10. маја, а од 7. јуна је додатно смањена, на укупно 50 одсто. Због тога је најнижа цијена бензина у Црној Гори, а дизел је јефтинији него код већине сусједа. Одлука важи до 30. августа и, зависно од дешавања на тржишту, Министарство финансија ће даље одговорно реаговати. По том основу, преко седам милиона еура прихода је мање од планираних за мај и јун а, укључујући и овај период у јулу, државна каса је „тања“ за око 10 милиона – прецизирали су из ресора који води Александар Дамјановић.

Питали смо и колико су државу коштале и нулта стопа ПДВ-а на хљеб и мјера у вези са акцизама на пластику.

Удариће на сиву економију

Предлогом ребаланса буџета, планираним до краја јула или средином септембра, биће све прецизно предвиђено по питању надомјешћивања прихода „изгубљених“ смањењем акциза и укидањем ПДВ-а на хљеб.

– Нагласак ће бити на још већој фискалној дисциплини, ефикаснијој наплати пореског дуга, што се између осталог покушава и кроз реализацију репрограма, гђе би требало да се обухвати око 130 милиона еура, или једнократно приходује у државну касу 10 одсто, што је око 13 милиона еура. Не планира се повећање постојећих пореских стопа, већ снажан удар на сиву економију, јер је процјена да је у сивој зони најмање трећина привредне активности или, према процијењеном БДП-у, око 1,5 милијарди еура. То је огроман порески потенцијал и изазов за нову Владу – поручили су из МФ-а.

Навели су да иако имају значајан пад планираних прихода по основу доприноса, стагнацију акцизних прихода, према прелиминарним подацима – укупни приходи од ПДВ-а су изнад планираних и поред снижене стопе ПДВ-а.

– Тако се компензују неки неостварени и нереално планирани приходи од ђелатности које нијесу ни биле законски уређене, а чинимо напоре да порески и непорески приходи буду што већи, како бисмо смањили потребу за додатном акумулацијом, односно задужењем на иностраном или домаћем финансијском тржишту. Очекује се да ће губитак прихода по основу умањења акцизе на гориво у највећој мјери бити компензован растом акцизе на дуван и дуванске производе, на алкохол и алкохолна пића и на газирана пића – поручили су из МФ-а.

– Приоритет Министарства финансија (МФ) и Владе је да, у условима глобалних поремећаја, помогне грађанима и привреди, а међу мјерама су и ове којима се држава одриче значајног дијела прихода да би умањила удар на животни стандард. Према анализи, годишњи процијењени фискални ефекат смањене стопе ПДВ-а на животне намирнице (брашно, хљеб и сунцокретово уље рафинисано са седам одсто на нула одсто, као и за со са 21 одсто на седам одсто) на буџетске приходе износи укупно око 4,3 милиона еура. Од тог износа, разлика између седам одсто и нулте стопе ПДВ-а на хљеб је око 1,5 милиона еура на годишњем нивоу. Прелиминарни подаци за јун показују да су приходи од акцизе на гориво нижи за 4,3 милиона еура или 31,2 одсто, у односу на јун 2021. године, као последица умањења акцизе на промет безоловног бензина и гасних уља. У односу на мјесечни план за јун, ова категорија акцизе је нижа за 5,2 милиона. У мају 2022. су приходи од акцизе на гориво били мањи за милион еура него у мају 2021, односно за 1,9 милиона у односу на мјесечни план. Акциза на пластику није у потпуности укинута, већ се то односи на акцизу на пластику када се она користи као амбалажа у индустрији хране и пића, као и у медицинске сврхе – појаснили су из МФ-а.

Закон о измјенама и допуни Закона о порезу на додату вриједност, којим је прописано да се промет хљеба опорезује по нултој стопи, односно да је увоз хљеба ослобођен од плаћања ПДВ-а до 31. децембра 2022. године, примјењује се од 21. јуна ове године.

image

– С обзиром да се приходи по основу ПДВ-а не планирају по производима или групама производа, као и да се наплата не прати на тај начин – није могуће рећи колико је новца досад мање у буџету услед примјене ове мјере, већ се процјењује годишњи фискални ефекат. Он износи око 1,5 милиона еура. Према прелиминарним подацима, укупни приходи од ПДВ-а у јуну су изнад планираних. То је, осим ефеката повећане потрошње и цијена, у великој мјери и резултат унапријеђене пореске дисциплине услед примјене е-фискализације – поручили су из МФ-а.

Законом о измјенама и допунама Закона о акцизама, чија рјешења су у примјени од 6. маја 2022. године, прописано је да су производи на које се плаћа акциза, поред осталих, и они од пластике за једнократну употребу. Акциза за те производе се плаћа по килограму, у износу од 0,4 еура.

– Скупштина Црне Горе је 15. јуна 2022. године донијела Закон о допуни Закона о акцизама, којим је прописано да се акциза не плаћа на производе од пластике који се користе као амбалажа у индустрији хране и пића као и за употребу у медицинске сврхе. Указано је да увођење акцизе на ове производе условљава раст цијена домаћих производа, што би довело до нелојалне конкуренције домаћим произвођачима и неравноправног пореског статуса. Буџет је од наплате наведене акцизе приходовао око 150.000 еура, закључно са 30. јуном ове године, а не очекује се да губитак прихода по основу укидања наплате дијела ове категорије акциза значајно утиче на приходе буџета – навели су из МФ-а.

Izvor: https://www.dan.co.me

Подијели са пријатељима!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

shares