Категорије
СНП

IZVJEŠTAJ AGENCIJE „STANDARD AND POOR’S“ ZA CRNU GORU

Dug Fonda zdravstva potopio državnu kasu

Agencija procjenjuje da će prihodi od turizma biti na nivou od 85 odsto rekordne 2019. godine, dok će inflacija zbog porasta cijena uvozne hrane i goriva biti 12,5 odsto, a ako se zaoštri ukrajinsko-ruski sukob može biti i veća

Zaostali dugovi Fonda za zdravstveno osiguranje (FZO), veća potrošnja za plate, socijalnu zaštitu i penzije ključni su razlozi koji će u budžetski deficit u ovoj godini povećati na oko 6,5 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP), prihodi od turizma biti na nivou od 85 odsto rekordne 2019. godine, dok će inflacija zbog porasta cijena uvozne hrane i goriva biti 12,5 odsto, a ako se zaoštri ukrajinsko-ruski sukob može biti i veća.

Ovo su ključne ocjene američke bonitetne agencije Standard and Poor’s (S&P) koja je kraje prošle sedmice potvrdila kreditni rejting Crne Gore ‘B/B’ i zadržala stabilne izglede.

Posebno je naglašeno da se budžetski deficit povećava u 2022. zbog fiskalnih napora da se Vlada izbori sa krizom troškova života (niže akcize na gorivo, PDV na namirnice i porez na nekretnine) i zaostalim obavezama u zdravstvenom sektoru.

Fond zdravstva je rebalansom budžeta tražio 65 miliona eura da bi platio dugove.

Turizam nije ugrožen

”Predviđamo da će se realni BDP Crne Gore povećati za 4,5 odsto u 2022. godini, podržan prihodima od turizma i prilivom direktnih stranih investicija (SDI), dok su izgledi za 2023. neizvjesniji jer rastuća inflacija smanjuje potrošnju domaćinstava. Uz to, predviđamo da će vladine gotovinske rezerve pokriti najveći deo njenih finansijskih potreba u 2022. i očekujemo da će konstruktivni odnosi države sa međunarodnim finansijskim institucijama uravnotežiti sve nedostatke spoljnog finansiranja u 2023. godini.” ocijenjeno je u izvještaju u kome se dodaje da je očekivanje da će turisti iz drugih zemalja zamijeniti svaki pad ruskih i ukrajinskih turista u Crnoj Gori u ovoj godini.

Ukazano je da stabilni izgledi odražavaju njihova očekivanja da će turizam i dalje podržati ekonomski rast Crne Gore, kao i da se turizam održao pred sukobom između Rusije i Ukrajine.

”Naš osnovni scenario je da će Crna Gora prebroditi ekonomske prepreke rusko-ukrajinskog sukoba, uključujući kratkoročni uticaj na dolaske turista i tokove SDI. Međutim, indirektne posljedice sukoba, a posebno zaoštravanje monetarne politike od strane globalnih centralnih banaka, uključujući Evropsku centralnu banku (ECB), vjerovatno će uticati na ekonomske i fiskalne rezultate Crne Gore. Projektujemo prosječnu inflaciju od 12,5 odsto i proširenje deficita tekućeg računa na oko 14 odsto BDP-a u 2022. godini”, stav je te agencije.

Turizam se održao uprkos rusko-ukrajinskom sukobu (ilustracija)
Turizam se održao uprkos rusko-ukrajinskom sukobu (ilustracija)foto: Vuk Lajović

S&P ocjenjuje da će investicioni prilivi i dalje ostati jaki i taj zaključak se izvodi na osnovu podatka da su strane direktne investicije za šest mjeseci bile 355 miliona što je 73 odsto više nego u uporednom periodu lani.

”Pozitivno, crnogorska ekonomija nastavlja da privlači prilive SDI u nekoliko sektora, posebno na tržište nekretnina i ugostiteljstvo. Međutim, očekujemo strukturno manji priliv investicija iz Rusije nakon međunarodnih sankcija koje su toj zemlji uvedene”, konstatovano je u izvještaju.

Čeka se studija za auto-put

Agencija je procijenila da će porast cijena uvozne hrane i goriva dovesti do inflacije od 12,5 odsto u ovoj godini, ograničavajući srednjoročnu privatnu potrošnju i neke investicije. Ocijenjeno je da je rizik da bi inflacija mogla biti još veća u slučaju da dalja eskalacija rusko-ukrajinskog sukoba izazove još veći rast cena roba, kao i zbog zaoštravanje monetarne politike ECB.

”Mogućnosti crnogorske politike da neutrališu šokove ograničene su njenom fiskalnom pozicijom i potpunim odsustvom monetarne fleksibilnosti (pošto je jednostrano usvojila euro 2002. godine). Konkretno, njen fiskalni prostor ostaje ograničen dugom ugovorenim za izgradnju auto-puta koji bi povezivao Luku Bar sa srpskim pograničnim gradom Boljare, koji će na kraju povezati Bar sa Beogradom. Troškovi prve dionice auto-puta dodali su dugu oko 15 odsto BDP-a u posljednje tri godine. Ova dionica je postala operativna u julu 2022. godine, nakon brojnih kašnjenja i prekoračenja troškova. Razumijemo da vlada ostaje posvećena nastavku narednih dionica, ali smatramo da je vremenski okvir nejasan, s obzirom na trenutno političko okruženje. Zaključak studije izvodljivosti Evropske banke za obnovu i razvoj, koji se očekuje u drugoj polovini ove godine, biće ključan, jer bi pozitivan zaključak o ekonomskoj isplativosti bio uslov za finansiranje aranžmana sa širom zajednicom međunarodnih finansijskih institucija.”, konstatovano je u izvještaju.

Ocijenjeno je da neće biti problema za objezbjeđenje nedostajućeg novca u narednoj godini jer se Vlada može osloniti na svoje odnose sa zvaničnim zajmodavcima.

Centralna banka nesposobna da stvori dodatnu likvidnost

U izvještaju je ocijenjeno da jednostrano usvajanje eura sprečava Centralnu banku (CBCG) da utvrđuje kamatne stope i kontroliše ponudu novca.

”Uz to, ograničava njenu sposobnost da djeluje kao zajmodavac u krajnjoj instanci. Iako CBCG ima neke opcije da obezbijedi likvidnost domaćim bankama, po našem mišljenju, njena nesposobnost da stvori dodatnu likvidnost u stresnom scenariju efikasno je sprečava da ispuni funkciju zajmodavca u krajnjoj instanci”, konstatovala je agencija.

Ukazano je da crnogorski bankarski sistem ima solidne nivoe kapitala, nekvalitetne kredite od sedam odsto i dovoljnu likvidnost.

”Razumijemo da sukob u Ukrajini i povezani režimi sankcija nijesu doveli do pogoršanja parametara likvidnosti bankarskog sistema. On je u velikoj meri finansiran domaćim depozitima, što obezbjeđuje izvjesnu stabilnost”, piše u izvještaju.

Izvor: https://www.vijesti.me

Подијели са пријатељима!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

shares