Здравство је кренуло у правцу опоравка и реформе.И ако то неко не схвата и жели да лични интерес стави испред јавног и интереса пацијената, онда је то ствар са којом се морамо изборити.
Није у реду да неко ради пола времена у јавном здравству, а пола у приватном, а да онда имамо листе чекања.
Питам који је стандард наших грађана, да ли сви грађани могу и колико њих уопште може да плаћа здравствене услуге.
Желимо да кроз закон створимо што веће могућности за наше пацијенте и грађане, да добију бесплатну, квалитетну и ефикасну здравствену заштиту.
Просјечна зарада у јавном здравственом систему сада је близу двије хиљаде ЕУР. То није мали износ за наше прилике. Да ли здравствени радници то заслужују? Да, заслужују– казао је Шћекић.
Он је додао да се због Нацрта закона о здравственој заштити нијесу побунили сви љекари у Црној Гори, већ око 200 доктора Клиничког центра (КЦЦГ).–Поставља се питање зашто само ти љекари. Гдје су остали љекари широм Црне Горе? Зар и они нијесу неко ко пружа свакодневну услугу и даје све од себе за наше пацијенте. Имају и они осјећај према личним и породичним потребама и свом буџету– навео је Шћекић.
Он је подсјетио да је Нацртом закона предвиђена могућност допунског рада у државном сектору, да КЦЦГ оснује амбуланте у којима ће здравствене услуге моћи да добију грађани који желе да плате, иако нема потребе да журе са тим одређеним прегледима.