Месец: фебруар 2023.

Ministar pravde Marko Kovač saopštio je da su u toku radni sastanci u Parlamentu, gdje poslanici u okviru Odbora za politički sistem, pravosuđe i upravu razmatraju opcije za korekcije zakona o oduzimanju imovine. U emisiji „Link“, na Radiju Crne Gore“, ministar je istakao da u posljednje tri godine nije ni bilo postupaka za pokretanje oduzimanja imovine, što ukazuje da trenutno nemamo dobro zakonsko rješenje.

„Moguće su određene promjene, kako bi se poboljšalo zakonsko rješenje. Svako sa dobrim namjerama i konstruktivnim predlozima može to uputiti Ministarstvu pravde“, kazao je Kovač.

Istakao je da je u pitanju unapređenje zakonskog sistema.

„Moramo udariti tamo gdje je najbolnije za organizovani kriminal. Ako se ovaj postupak bude tretirao samo sa pravnog aspekta, nadam se da ćemo doći do konsenzusa i usvajanja zakonskog rješenja do kraja narednog zasijedanja“, dodao je ministar. 

Kovač je naglasio da se 90-e godine ovim zakonskim rješenjem ne mogu obuhvatiti.

„Tu si i problemim baza podataka, koje imaju zakonska ograničenja i rok trajanja. Imamo pregršt tehničkih problema, a dodatno bi na taj način tužilaštvo opteretili i pitanje je da li bi moglo da se fokusira na stvarne slučajeve od kojih se rezultati očekuju“, kazao je ministar pravde.

Ako neko da rješenja da možemo obuhvatiti taj period, tu smo da prihvatimo, rekao je on, ali i poručio da se moraju sagledati posljedice. 

Tvdri da je zakon o oduzimanju imovine jedan od najtranasparentijih.

„Ovo rješenje je bilo na sajtu Vlade, kasnije je malo dorađen, ali suština se nije promijenila. Na tom rješenju su radili eksperti i cijeli proces je bio u skaldu sa procedurom. Ti koji kritikuju rješenje, a nemaju pravnih aspekata, pozivam ih da predlože učinkovitije rješenje. Jasan je stav Ministarstva pravde i Vlade, spremni smo da podržimo i bolje rješenje“, poručio je Kovač. 

Za zakon o državnom tužilaštvu, Kovač kaže da je imao rezerve.

„Taj predlog zakona nije dobio prohodnost na Zakonodavnom odboru, tako da je po meni jedina logična oldluka bila da se taj zakon povuče“, kazao je sagovornik Radija Crne Gore. (Foto: TVCG)

Same izmjene i dopune zakona o tužilaštvu, kako je kazao Kovač, predviđene su za ovu godinu. 

Nada se da će sva četiri kandidata za sudije Ustavnog suda dobiti potrebnu većinu u Parlamentu.

„Jasno je da je i u prošlom pozivu kao jedan kandidat bila Snežana Armenko, te da evidentno tada nije postojala spremnost određenih struktura da se deblokira sud“, istakao je Kovač.

Što se tiče Sudskog savjetea i izbora preostala tri kandidata, Kovač se nada da će se kompletirati i taj dio.

„Ako ne tri, nadam se da će se izabrati dva kandidata… Imamo hipoteke iz prošlih vremena, kada je taj Sudski savjet imao teret produženja mandata, tako da se očekuje zaokruženje i tog procesa.“ 

Spajić najodgovorniji za odluke DIK-a

SNP, dodaje Kovač, definitivno neće imati svog kandidata na predsjedničkim izborima 19. marta. 

„Moj lični stav je da podršku treba dati kandidatima koji potiču iz parlamenetarne većine od 31. avgusta 2020. godine“, kazao je.

 Na pitanje o odlukama DIK, Kovač je kazao da su se morale odraditi određene provjere.

„Problem je selektivnost u pristupu, da li isto trebalo uraditi i sa ostalim kandidatima i da onda prema svima imamo isti tretman. Postoje različiti pravni stavovi, ali mislim da je Spajić svojim postupcima najodgovorniji za ovakav način odlučivanja DIK-a“, zaključio je Kovač. 

Izvor: https://www.rtcg.me

Vlada Crne Gore доноси историјске одлуке за Испуњавамо све оно што смо обећали !

24 милиона еура инвестиција започето је у здравственом систему,

У току је изградња Клиника за инфективне болести и дерматовенерологију….

Почела иградња Оперативног центра за ванредне ситуације,

Почела изградња Клинике за ментално здравље,

девет микробиолошких лабораторија биће адаптирано и реконструисано,

апочети радови на реконструкцији Специјалне болнице ,,Др Васо Ћуковић“ у Рисну,

Расписани су и тендери за двије магнетне резонанце за болнице у БП и НК као и за набавку скенера за КЦЦГ,као и тендер за реконструкцију ОБ у Бијелом Пољу

Реконструисане и отворене јединице Хитне медицинске помоћи

Расписан конкурс за израду пројекта за изградњу ОБ Пљевља

повећали плате немедицинском кадру

Укупна социјална давања увећана за 45 милиона €

35 милиона је намијењено за повећање пензије

повећали плате у јавном сектору,

65 милиона више за здравствени систем Црне Горе

седам милиона за исплате накнада за новорођенчад,

значајно увећање новца за пољопривреду,

повећали плате за просвјетаре,

повећали плате ватрогасцима,

повећали плате полицији,

значајно увећање новца за науку, спорт, образовање, односно за скоро све области…

Имамо 997 милиона € прихода од туризма у 2022.

Имамо рекордних око милијарду € страних директних инвестиција

Враћамо државни капитал

Вратили смо Болницу Мељине под окриље јавног здравства

Вратили смо држави трајект Каменари-Лепетане

Луку Будва Општини Будва.

Пристаниште Пине Општини Тиват

Одлуке у вези заштите Мораче-креће рушење објеката и санација корита ријеке

Потписали смо Темељни уговор

Усвојен Предлог закона о попису становништва

Усвојен Предлог закона о одузимању имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу Усвојен Предлог закона о допуни закона о судовима

Настављамо борбу против криминала и корупције

Исправљамо грешке претходника.

Градимо инфраструктуру, стварамо нова радна мјеста!Грађани су нам на првом мјесту

Црна Гора на правом путу

Предсједница Скупштине Данијела Ђуровић не очекује да ће предсједник Црне Горе Мило Ђукановић распустити парламент и расписати парламентарне изборе, када истекне законски рок за формирање Владе, што је у овом случају 15. март. У разговору за Побједу, Ђуровић истиче да би то земљу гурнуло у још већу кризу.

ПОБЈЕДА: За 27. јануар заказана је сједница Скупштине на којој би требало да буду изабране судије Уставног суда. Мислите ли да ће се то и десити или ипак имате одређену дозу резерве да би се нешто могло промијенити у последњем тренутку?

ЂУРОВИЋ: Већ дуже вријеме питање избора судија Уставног суда заокупља пажњу јавности и то с потпуним правом. Више пута сам саопштила да је рјешавање овог питања кључни предуслов за излазак из дубоке политичке и институционалне кризе у којој се налазимо мјесецима, као и за наставак европског пута наше земље. Када сам преузела функцију предсједнице Скупштине Црне Горе, као један од својих првих приоритета поставила сам управо комплетирање Уставног суда.Након пет неуспјешних јавних позива од 2018. године, крајем прошле године расписали смо шести и убрзали процедуру пријављивања кандидата. Организовали смо и њихово јавно интрервјуисање у пленарној сали Скупштине и дозволили присуство заинтересованим странама, желећи да процес учинимо што транспарентнијим и отворенијим.Све ово резултирало је политичким договором и неупитном подршком за најмање три кандидата за судије Уставног суда. Очекујем да 27. фебруара та подршка буде постигнута и за четвртог кандидата, чиме бисмо напокон показали највиши степен одговорности према држави, њеним институцијама и нашем европском путу.

ПОБЈЕДА: Државна изборна комисија није потврдила кандидатуру лидеру “Покрета Европа сад” Милојку Спајићу, те за сада имамо само једног кандидата за наступајуће предсједничке изборе – Андрију Мандића. Уколико не будете имали свог кандидата, кога ћете подржати?

ЂУРОВИЋ: Жао ми је што је господин Спајић својим неискуством себе довео у овако незавидну ситуацију и прокоцкао значајан политички капитал који је “Покрет Европа сад” стекао на локалним изборима, посебно у Главном граду. Надам се, ипак, да ће ова политичка групација наћи начин да пружи адекватан допринос јачању демократских снага у Црној Гори.Што се тиче осталих кандидата, свакако бих сачекала да све кандидатуре пристигну и да о њима коначну ријеч дâ Државна изборна комисија. Подсјећам да се Социјалистичка народна партија од почетка залагала за заједничког кандидата који би представљао већину од 30. августа 2020. године, али нисмо наишли на разумијевање осталих партнера. СНП ЦГ ће, у сваком случају, на својим органима донијети одлуку која ће бити најбоља за наше грађане.

ПОБЈЕДА: Преговори о формирању 44. Владе су наизглед пропали. Шта ће се дешавати када истекне и законски рок за формирање Владе?

ЂУРОВИЋ: Напомињем да је Скупштина Црне Горе 29. децембра прошле године констатовала да је господин Миодраг Лекић мандатар за састав нове, 44. Владе Црне Горе. Према информацијама које имам, разговори о њеном формирању и даље трају, али не иду планираном динамиком.Вјероватно је да редовни избори за предсједника Црне Горе дијелом утичу на већу посвећеност политичких субјеката другим важним питањима као што је, свакако, избор нове Владе, имајући у виду да је 43. Влади Скупштина Црне Горе изгласала неповјерење, те према томе, рокови још нијесу истекли.Подсјећам да Устав Црне Горе прописује да Влада којој је изгласано неповјерење наставља са радом до избора нове. Након евентуалног истека рока за формирање Владе, поступа се у складу са процедуром утврђеном Уставом и законом.

ПОБЈЕДА: Ако предсједник Ђукановић, прије истека мандата распусти Скупштину, хоћете ли покренути дијалог о изборним условима, контроли бирачког списка…?

ЂУРОВИЋ: Не очекујем да ће господин Ђукановић повући такав потез јер би то довело до још веће дестабилизације државе. Мислим да је и он тога свјестан и да из овог разлога ни до сада тако нешто није урадио.Уколико дође до распуштања Скупштине Црне Горе, како сте навели у Вашем питању, подсјећам да у том случају Устав прописује да предсједник наредног дана од дана распуштања расписује изборе за посланике.Што се тиче изборних услова, више пута сам потенцирала важност реформе изборног законодавства и тражила од представника политичких партија које партиципирају у парламенту да ово питање ставимо високо на листи наших приоритета. Нажалост, догађаји су сустизали једни друге, често смо се налазили у несвакидашњим и политички комплексним ситуацијама које нам нису дале довољно времена и простора да посветимо потребну пажњу овом битном питању. Било би супротно међународним стандардима да након расписивања избора приступимо измјенама изборног законодавства јер рокови и процедуре већ почињу тећи по важећим (постојећим) прописима. Мислим да је промјене изборних прописа и закона, који прате уређење ове области од хитне важности за изборни процес, потребно завршити раније тако да из новог изборног процеса изађемо са повјерењем у законитост његовог тока и са неспорним резултатима.Надам се да ће се, након избора судија Уставног суда 27. фебруара, и ово питање наћи на дневном реду и да ће што прије бити ријешено, јер ће сваки изборни циклус који се одржи по тренутним прописима увијек остављати дилеме и недоумице о евентуалним неправилностима.Питање контроле бирачког списка је у надлежности Министарства унутрашњих послова, али кроз адекватна законска рјешења која ћемо усвојити у парламенту створићемо претпоставке за креирање прецизне и тачне базе података која неће остављати никакву дилему у регуларност изборног процеса и резултате избора. То је питање коме се морамо апсолутно посветити, не водећи рачуна о партијским и партикуларним интересима, већ искључиво о интересима грађана и њиховом праву да бирају и буду бирани у складу са Уставом и законом.

Предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић састала се данас са специјалним изаслаником Владе Савезне Републике Њемачке за Западни Балкан Мануелом Зарацином.Предсједница Ђуровић је изразила задовољство поводом новог сусрета са господином Зарацином, те нагласила да његов ангажман најбоље показује заинтересованост СР Њемачке за стање у Црној Гори и жељу да наша држава у најскорије вријеме достигне политичку стабилност и институционалну функционалност.

Истакавши важност актуелног тренутка за Црну Гору, као и задовољство због постигнутог политичког договора о кандидатима за судије Уставног суда, Ђуровић је изразила очекивање да ће 27. фебруара доћи до њиховог избора.Она је информисала саговорника о личним напорима учињеним да до избора судија дође и раније и да се, након интензивне комуникације са свим клубовима, 27. фебруар искристалисао као датум када ће довољан број посланика бити присутан да би се споровело гласање и достигла двотрећинска већина за избор судија Уставног суда.Указавши на значај Берлинског процеса који има незамјенљиву улогу у јачању регионалне сарадње и повезивању земаља региона са ЕУ на путу интеграције, Ђуровић је информисала саговорника о предузетим активностима након сазнања да Влада није започела процедуру потврђивања три споразума потписана 3. новембра 2022. године у Берлину и исказала очекивање да ће извршена ургенција резултирати скорим слањем Скупштини поменутих споразума и њиховим потврђивањем на сједници пленума.Специјални изасланик Владе СР Њемачке за Западни Балкан Мануел Зарацин изразио је очекивање СР Њемачке, али и Европске уније да ће 27. фебруара бити изабрано свих четворо судија Уставног суда, те истакао да је то једини начин да се ова важна институција коначно одблокира и профункционише на прави начин.Изасланик Зарацин је исказао интересовање и за предсједничке изборе расписане за 19. март ове године, те потенцирао важност обезбјеђења њихове регуларности.Говорећи о тренутној политичкој ситуацији у нашој земљи, он је казао да сви политички актери треба да покажу апсолутну посвећеност рјешавању горућих питања, међу којима је, свакако, најважније питање Уставног суда, те да партијске и партикуларне интересе оставе по страни и да се фокусирају на оно што је најважније, а то је приступање Црне Горе Европској унији. Саговорници су се сагласили да је неопходно изабрати свих четворо судија Уставног суда јер је то једини начин да се обезбиједи потпуна функционалност ове важне институције.Поред господина Зарацина, састанку су присуствовали амбасадор СР Њемачке у Црној Гори Петер Фелтен и аташе Томислав Кајић.

Ministar sporta i mladih, Vasilije Lalošević i predsjednik Crnogorskog olimpijskog komiteta, Dušan Simonović u zvaničnoj su posjeti Rijadu, Kraljevini Saudijskoj Arabiji gdje, na poziv Princa Abdulaziza bin Turki Al Faisala, ministra sporta Kraljevine Saudijske Arabije, učestvuju na Globalnom ministarskom forumu „Sportske vrijednosti, etika i integritet 2023“. Na navedenom Forumu zastupljene su značajne teme za globalni razvoj sportske oblasti poput – vladavine prava i dobrog upravljanja u sportu, borbe protiv dopinga u sportu, zaštite sporta od korupcije i kriminala, kao i finansiranja aktivnosti usmjerenih na zaštitu integriteta sportske oblasti. Ministar Lalošević prisustvovao je ministarskom panelu o ključnim globalnim izazovima u očuvanju sportskih vrijednosti, etike i integriteta i potencijalnim načinima finansiranja aktivnosti posvećenih zaštiti integriteta u sportu. U ekspertskom dijelu Foruma učešće su uzeli Savo Rašović, sekretar Ministarstva sporta i mladih i mr Miloš Lalević, načelnik Odjeljenja za međunarodnu saradnju.Forum je rezultirao i donošenjem Ministarske deklaracije o sportskim vrijednostima, etici i integritetu.

U Vladi Crne Gore nekada državna, pa privatna preduzeća, ponovo postaju državna, ili pod državnom upravom. Ministar finansija Aleksandar Damjanović vjeruje da Vlada ovakvim odlukama radi u najboljem interesu Crne Gore.

„Uz uvažavanja svih mišljenja, apsolutno su netačne konstatacije da mi podržavljujemo privredu. Dakle, ovdje se vodi računa o državnoj imovini, i za razliku od ranijih Vlada koje su imovinu i državna preduzeća ‘davale bud-zašto’ ova Vlada radi suprotno, i u interesu države i građana“, kaže Damjanović za Radio Slobodna Evropa.

Ističe da je opravdana odluka o kupovini Željezare zbog vrijedne imovine fabrike koja je, kako kaže, bila otuđena lošim ugovorom bivših Vlada.

Državnim interesom smatra i dokup akcija, kao u slučaju Luke Bar gdje je inače bila većinski vlasnik, kao bi se stvorili uslovi za donošenje strateških odluka o sudbini preduzeća.

U slučaju preuzimanja trajekta, Damjanović kaže da koncesionar nije ispoštovao Ugovor zbog čega je on raskinut. Objašnjava i da je organizacija tog posla suverena odluka Vlade.

„Ne vidim da je to djelatnost koja traži neko specifično znanje i koja bi se dala na koncesiju zato što Vlada ne može da radi taj posao. Mislim da se to veoma lako rešava i da taj prihod koji je išao u džep koncesionaru treba da ide državi“, kaže ministar.

Damjanović dodaje da razmišljanja Vlade o eventualnom osnivanju državnog operatera za telekomunikacije imaju za cilj da se isprave pogrešni potezi ranijih vlada kojima su „lukrativni poslovi“ predati privatnim kompanijama:

„U jednom momentu u Crnoj Gori smo imali tri državne kompanije, država: Srbije, Norveške i Njemačke. Državne kompanije drugih država kupile su našu državnu kompaniju i privatizovale – što je strateški bila pogrešna odluka.“

Razmišljanje Vlade da se eventualno formira četvrti operater, je na fonu načina kako je to uređeno u državama Evropske unije, zaključio je Damjanović

Izvor: https://budiminfo.me

Здравствена заштита мора да буде приоритет свакој држави, ако желимо да одговорно и квалитетно функционишемо.

БЕЗ ЗДРАВЕ НАЦИЈЕ НЕМА НИ ДОБРЕ НИ ЈАКЕ ДРЖАВЕ

Потребно је да створимо јака законска рјешења, какоби здравствени систем могао да функционише на најбољи начин.

На врло транспарентан начин смо радили на Закону. Циљ нам је био да потпуно отворимо све оне проблеме који су евидентни у здравственом систему Црне Горе посебно у јавном здравству.

Одређена законска рјешења су раније рађена тако да се створе могућности за одррђене појединце и субјекте за разлику од оног што је општи интерес, а то се показало на слабљењу здравственог система.

Овај закон је рађен искључиво за потребе и интерес наших грађама и пацијената

Као опозиција изборили смо се за укидање таксе еуро по еуро, таксе на гориво, забрану давања отказа женама на породиљском и у периоду трудноће.

Као власт, посебан акценат смо ставили на положај пензионера – повећана минимална пензија, раст пензија ће пратити раст инфлације, исплаћена 13. пензијаПотписани су и грански колективни уговори, повећане су зараде у здравству, јавној управи и правосуђу, просвјети…

Стандард грађана нам је на првом мјесту!