Месец: фебруар 2023.

Поводом обиљежавања десет година од званичног почетка едукативног програма Демократске радионице „Барбара Прамер”, Едукативни центар Скупштине Црне Горе уприличио је свечаност током које су партнерима на програму, посланицима и широј јавности представљени резултати рада у претходној деценији, а у оквиру програма представницима школа које су учествовале на радионицама су уручени сертификати о учешћу.Уз подсјећање да је програм настао као плод сарадње два европска парламента, аустријског и црногорског, предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић је казала да је његова реализација годинама уназад омогућавала младој популацији да оствари увид у рад Скупштине, као и да се упозна са концептом и вриједностима парламентарне демократије.

„Чињеница да су и други парламенти препознали значај овог програма и отпочели његову имплементацију, отвара простор да на овом пољу буду размјењиване праксе и искуства, што ће јачати сарадњу међу парламентима, а програме додатно обогаћивати и учинити још успјешнијим”, навела је Ђуровић.Предсједница Скупштине је истакла да је у програму до сада учествовало готово 32.000 учесника из преко 80 одсто основних школа из наше државе, те оцијенила да је то од велике важности за наш образовни систем, а тиме и за цијело друштво.„Овакав иновативан начин рада, показао се као веома инспиративан и значајан за дјецу, која ће као будући активни грађани бити нова снага која ће друштво водити ка напретку. Сигурна сам да ће поменути програм трајати још дуго и да ће служити на част Скупштини Црне Горе као иницијатива која је допринијела окупљању младих људи и подизању њиховог знања о раду највишег законодавног дома”, казала је Ђуровић.Истичући да је задивљен посвећеношћу којом Скупштина Црне Горе води Демократске радионице, предсједник Националног савјета Парламента Аустрије Волфганг Соботка нагласио је да Демократске радионице имају за циљ да инспиришу дјецу и младе да развију ентузијазам ка парламентаризму и да подстакну њихово учешц́е у доношењу одлука, чиме се како је додао, граде темељи за динамичну демократију.„Политика је упорно и стрпљиво бушење тврдих дасака. Она захтијева и страст и перспективу”, чувена је изјава Макса Вебера. Управо такву страст ви у Црној Гори показујете већ годинама. Посвец́ено грађанско друштво је основа живе демократије. На овај начин промовишемо схватање демократске свијести и владавине права. И једно и друго представљају основне вриједности које морамо неуморно заступати”, казао је Соботка.Констатујући да су Демократске радионице у Црној Гори успјешна прича, предсједник Соботка је оцијенио да је реализација овог програма у црногорском парламенту ,,модел другим земљама у региону, као што су Косово, Албанија и Сјеверна Македонија”.„Сарадња са земљама Западног Балкана од изузетног је значаја за Аустрију и аустријски парламент. Аустрија има блиске историјске и економске везе са овим регионом. Убијеђен сам да је ваша будуц́ност унутар ЕУ, па вас увјеравам да ћемо вас на овом путу снажно пратити”, казао је Соботка.Свечаности су присуствовали представници парламената земаља – чланица Мреже Демократских радионица (Аустрија, Албанија, Косово, Сјеверна Македонија, Словачка и представница ЕРСТЕ фондације), за које је уприличена и посјета демократским радионицама дан раније и састанак са генералним секретаром, руководитељком Парламентарног института и тимом Едукативног центра Скупштине Црне Горе.

У вези са неистинитим и нетачним наводима саопштеним од стране појединих учесника синоћње емисије „Начисто“ која је емитована на телевизији Вијести, а у којима су се чуле конструкције да је предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић, и поред захтјева међународног фактора, намјерно заказала сједницу Скупштине на којој ће се бирати судије Уставног суда, за 27. фебруар, како би спријечила судије да одлуче о утврђивању листе кандидата за предсједника Црне Горе без господина Милојка Спајића, истичемо сљедеће:Сагласно Уставу Црне Горе и Пословнику Скупштине Црне Горе, Скупштина ради на редовним и ванредним засиједанијма. Редовна засиједања се одржавају два пута годишње, и то од првог радног дана у марту до краја јула, и друго од првог радног дана у октобру до краја децембра. Ванредно засиједање се може заказати на захтјев предсједника Црне Горе, Владе или најмање трећине укупног броја посланика и том приликом подносилац захтјева одређује дневни ред, датум и вријеме одржавања сједнице.Након што је Уставни одбор Скупштине Црне Горе 7. фебруара 2023. године доставио листу са предлогом четири кандидата за судије Уставног суда, а имајући у виду да се процедура одвија у периоду када Скупштина није у редовном засиједању, било је неопходно да посланици Скупштине Црне Горе поднесу захтјев за ванредно засиједање. Послије одржаног колегијума предсједнице Скупштине, група од 77 посланика поднијела је захтјев за ванредно засиједање Скупштине и одредила 27. фебруар као датум за одржавање сједнице.Истина је да је предсједница Скупштине инсистирала да се сједница одржи што раније, и то 21. или 22. фебруара, па чак и у суботу, 25. фебруара, иако је нерадни дан, али представници политичких партија које партиципирају у Скупштини Црне Горе су се изјаснили да је 27. фебруар термин у коме ће највећи дио посланика бити у могућности да присуствује сједници.Како је за изгласавање судија Уставног суда у првом кругу гласања неопходна подршка од најмање 54 посланика, очигледно је да је предсједница Скупштине могла заказати сједницу само уважавајући достављени предлог и водећи се могућностима за присуство што већег броја посланика.Из наведеног јасно произилази да предсједница Ђуровић није имала било какву намјеру опструкције, у смислу одлагања термина одржавања поменуте сједнице, већ напротив – инсистирала је на њеном што ранијем одржавању, свјесна значаја ове теме у контексту цјелокупног политичког амбијента у Црној Гори, али и предсједничких избора који су расписани за 19. март ове године.Подвлачимо да је управо предсједница Скупштине захтијевала да се сједница одржи у што краћем року и на тај начин још једном показала своју посвећеност рјешавању питања избора судија Уставног суда, које већ дуго оптерећује друштвено-политичку ситуацију у нашој земљи.

Socijalistička narodna partija (SNP) još nije donijela konačnu odluku da li će imati svog kandidata za predsjedničke izbore zakazane za 19. mart, kao i da li će nastupiti sa Građanskim pokretom URA, ili će podržati nekog drugog kandidata.

Odgovarajući na pitanja novinara, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Stevan Gajević, kazao je da polaze od početne pretpostavke da je zajednički kandidat svih partija od 30. avgusta najbolja opcija.

„Dok god postoji mogućnost za takvu opciju, mi insistiramo na njoj”, kazao je Gajević.

Na takvu odluku će čekati do 25. februara.

„Da vidimo da li će takva opcija moći da bude operativna, jer ne znači da je naša dobra volja, dobra volja svih. Ali u svakom slučaju 26.februara organi partije će da razmotre ponuđene kandidate i izjasniće se tad“, kazao je Gajević.

Foto: SNP

Izvor: https://dnevno.me

Socijalistička narodna partija još nije donijela konačnu odluku da li će imati svog kandidata za predsjedničke izbore zakazane za 19.mar, da li će nastupiti sa Građanskim pokretom URA, ili će podržati nekog drugog kandidata.

“Mi polazimo od početne pretpostavke da je zajednički kandidat svih partija od 30.avgusta najbolja opcija. Dok god postoji mogućnost za takvu opciju, mi insistiramo na njoj”, kazao je Stevan Gajević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede odgovarajući na pitanja novinara na konferenciji za medije.

Na takvu odluku će, kaže, čekati do 25.februara.

“Da vidimo da li će takva opcija moći da bude operativna, što ne znači da je naša dobra volja, dobra volja svih.. Ali u svakom slučaju 26.februara  organi partije će da razmotre ponuđene kandidate i izjasniće se tad”, poručio je Gajević.

Izvor: https://adria.tv

Предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић примила је данас на разговор делегацију Заједнице општина Црне Горе, коју су чинили чланови Управног одбора Заједнице општина Црне Горе и функционери локалних самоуправа Анела Чекић, Жељко Ћулафић, Нихад Цановић и Дамјан Ћулафић, генерална секретарка Заједнице општина Црне Горе Мишела Манојловић, те Дарка Огњановић, консултанткиња за медије и невладине организације у Заједници општина Црне Горе.Присутни су упознали предсједницу Ђуровић са проблемима у функционисању са којима се суочавају локалне самоуправе, нарочито оне на сјеверу, од којих је најозбиљније питање остваривања буџетских прихода, финансирања њиховог редовног рада и исплата зарада запосленима. У вези са тим, указали су на посебно негативне посљедице по њихове општине које су отпочеле са спровођењем програма „Европа сад”.Указано је да ће почетком примјене новог Гранског колективног уговора у мање развијеним општинама доћи до додатних тешкоћа у вези са исплатама зарада запосленима.Истичући досадашњу добру и узајамно корисну сарадњу између Заједнице општина и Скупштине Црне Горе, присутни су потенцирали потребу њеног даљег продубљивања и унапређења како би се побољшао квалитет рјешења законских аката који се односе на локалне самоуправе.Предсједница Ђуровић је исказала спремност да изађе у сусрет локалним самоуправама у домену сарадње о питањима из надлежности Скупштине Црне Горе, те истакла да представници Заједнице општина имају могућност да учествују у раду скупштинских одбора и да изнесу мишљења о темама које их се директно тичу, сагласно Споразуму о сарадњи између Скупштине Црне Горе и Заједнице општина Црне Горе из 2016. године.Договорено је да се направи анализа ефеката поменутог Споразума и размотри у сарадњи са шефовима клубова посланика и предсједницима скупштинских одбора, те да се сагледају могућности за његово побољшање.

Предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић састала се данас са члановима Парламентарне групе за сарадњу Бундестага са земљама Југоисточне Европе Јосипом Јуратовићем, Томасом Хакером и Борисом Мијатовићем.Предсједница Ђуровић је поздравила свеукупне међудржавне односе Црне Горе и Савезне републике Њемачке које карактерише интензивна сарадња на свим пољима.Указујући на важност парламентарне сарадње с обзиром на значај њемачког Бундестага и његову улогу у процесу одлучивања о даљим фазама интеграционих процеса и приступања земаља кандидата за чланство у ЕУ, она је изразила спремност за продубљивање контаката, на највишем нивоу, али и са посланицима који су активни у одборима надлежним за ЕУ послове и међународне односе.Нагласивши да радује заинтересованост њемачких званичника за Црну Гору, предсједница Скупштине је подсјетила на сусрет са предсједницом Бундестага Барбел Бас у Загребу, у октобру 2022. године, на маргинама Првог парламентарног самита Међународне кримске платформе и исказала очекивање да ће Бас ускоро посјетити Црну Гору.Предсједница Ђуровић је изразила задовољство што Савезна влада Њемачке препознаје значај Западног Балкана и пружа пуну подршку његовом европском путу, те захвалила на подршци процесу приступања Црне Горе ЕУ. Она је изразила очекивање да помоћ Њемачке, како политичка, тако и експертска, неће изостати ни у наредном периоду, те исказала захвалност на досадашњој подршци у области правосуђа, као и у областима слободе медија и животне средине.Потенцирајући значај Берлинског процеса који има незамјенљиву улогу у јачању регионалне сарадње и повезивању земаља региона са ЕУ на путу интеграције, Ђуровић је истакла да овај процес обухвата све државе Западног Балкана и представља најбољи оквир за динамизацију сарадње у циљу испуњавања критеријума за пуну интеграцију у ЕУ са широком платформом за сарадњу, укључујући и економску. С тим у вези, информисала је саговорнике да је затражила од Владе Црне Горе да упути Скупштини на ратификацију недавно потписане споразуме о међусобном признавању личних карата, универзитетских диплома и професионалних квалификација.Она је истакла важност актуелног тренутка за Црну Гору и изразила задовољство због постигнутог политичког договора око кандидата за судије Уставног суда, те очекивање да ће 27. фебруара доћи до избора судија, чиме ће бити испуњен кључни предуслов за излазак из тренутног стања нефункционалности.Предсједница Скупштине је указала на важност присуства ЕУ и СР Њемачке у региону, као и посвећеност европских институција и држава чланица политици проширења, имајући у виду геополитички и стратешки однос ЕУ према Западном Балкану. Шеф Парламентарне групе за сарадњу Бундестага са земљама Југоисточне Европе Јосип Јуратовић је захвалио предсједници Ђуровић на пријему, те прилици да се састану са црногорским посланицима и у директном контакту размијене мишљења о актуелним темама. Он је истакао да су сви чланови њемачког Бундестага изузетно заинтересовани за стање у Црној Гори, те да СР Њемачка стоји на располагању као поуздан партнер нашој земљи на путу европских интеграција. Јуратовић је казао да је Црна Гора најдаље отишла у процесу приступања Европској унији, те да тај пут треба да настави са успјехом, посебно имајући у виду чињеницу да скоро осамдесет одсто грађана подржава придруживање великој европској породици народа.Члан Парламентарне групе за сарадњу Бундестага са земљама Југоисточне Европе Томас Хакер је информисао предсједницу Ђуровић о намјери Бундестага да покрене парламентарну димензију Берлинског процеса, која би подразумијевала редовне сусрете и састанке посланика парламената држава Западног Балкана, са циљем да се овом процесу да већи замах. Предсједница Ђуровић је поздравила ову идеју и исказала спремност да, након усаглашавања са осталим парламентима држава Западног Балкана, Скупштина Црне Горе буде домаћин првог таквог самита.Борис Мијатовић, члан Парламентарне групе за сарадњу Бундестага са земљама Југоисточне Европе, се интересовао за питање сарадње у области енергетике између држава Западног Балкана, на шта је предсједница Скупштине одговорила да подржава сваки вид сарадње између земаља региона који ће допринијети одрживом развоју и захвалила СР Њемачкој која је кроз пројекте Њемачког друштва за међународну сарадњу (ГИЗ) и Њемачке развојне банке (КфW) допринијела подстицању енергетске ефикасности, као и побољшању комуналне инфраструктуре у Црној Гори.Састанку су присуствовали и Петер Фелтен, амбасадор СР Њемачке у Црној Гори, Катарина Пејић, сарадница посланика Јосипа Јуратовића, и Катерина Биенерт из администрације Бундестага.