Тим рјешењем, позивајући се на Закон о одузимању и преласку приватне својине у друштвену, земљиште прелази у власништво Општине. Наредне четири године физички се одузима поменута имовина и почње градња, а ранији власници нијесу укључени у закључивање купопродајних уговора.
У периоду 1994/95, Републички Завод за геодетске и имовинско правне основе је дјелимично усвојио Захтјев за враћање пољопривредног земљишта власницима, међутим објекти и дио око њих није враћен, уз образложење да земљиште није плодно. У том рјешењу ДП Плантаже се спомиње само као корисник, не и власник.
У периоду 1995/96. ДП “Плантаже” улажу žallbu на то рјешење пред Врховним судом, који га поништава. Вјештаци су тада утврдили да је поменуто земљиште површине око 110.000 квадрата, од чега под објектима 12 хиљада квадрата, инфраструктурно, и с обзиром на одлагање тешких метала непогодно за пољопривредни узгој. Те да се власницима додијели друго из фонда друштвених земљишта на објектима “Садине” или у Доњим Кокотима , чији је доотадашњи корисник такође ДП “Плантаже”.
Првобитни власници 1997. године подносе жалбу Дирекцији за некретнине у Подгорици, која је одбијена као неоснована, и истичу да је првостепени орган направио пропуст сходно тадашњем Закону (члан 5) који каже да се враћа и земљиште под објектима. Овај орган поступа по пресуди Вховног суда из 95-96 . Рјешење Дирекције није ником уручено, због чега је власницима ускраћено право жалбе. И из Државног архива добијају исти одговор- предмет није пронађен. Управа за некретнине како кажу, не посједује рјешење.