Вријеме је да тужилаштво и судови почну да функционишу у пуном капацитету, не обазирући се на било какве притиске које одређени случајеви сами по себи доносе, казао је Ковач.
-Министар правде у Влади Црне Горе Марко Ковач поручио је у интервјуу за новогодишњи број „Дана“ да вјерује да ћемо сви заједно у наредној години учинити све да Црна Гора буде још снажнија правна држава.
Чини ми се да је последња информација о изградњи Палате правде (усвојена на Влади 28. децембра) један од важнијих предуслова за остваривање овог идеала. Из тог разлога, желим да захвалим свим колегама који су дали допринос да календарску 2022. годину заокружимо кроз овако лијепу најаву, али и прецизирање плана који сматрамо реалним и остваривим, казао је Ковач, пожељевши свим грађанкама и грађанима Црне Горе добро здравље и изразивши наду да ће им 2023. година бити знатно успјешнија од претходних на сваком животном пољу.”Желим и да изразим наду да ће изградња Палате правде, четири објекта у склопу УИКС-а и реконструкција и адаптација старе зграде Владе за потребе Државног тужилаштва обиљежити наредну годину.
-Релативно кратко сте на функцији министра правде. Шта сматрате својим највећим достигнућима у том периоду?
Као што сам и најавио по доласку на функцију министра правде, достигнућа су засигурно одрађене измјене Кривичног законика, Законика о кривичном поступку и Закона о одузимању имовине стечене криминалном ђелатношћу. Такође, умногоме су одмакли процеси измјена и допуна Закона о Судском савјету и судијама, с обзиром на то да смо добили веома позитивне коментаре од стране Венецијанске комисије, нарочито у погледу транспарентности рада и инклузивног и партнерског приступа Министарства правде према тој комисији. Осим тога, током ове године формирани су тимови за израду Грађанског законика и за разматрање увођења процеса ветинга у систем правосуђа. Желим такође да истакнем велика достигнућа у области борбе против корупције и организованог криминала, која су у изузетној мјери утицала на дешавања у црногорском јавном мњењу, за шта су заслужни Државно тужилаштво и Тужилачки савјет, унутар којих су се заиста осјетиле промјене у начину рада. Желим и да изразим наду да ће изградња Палате правде, четири објекта у склопу УИКС-а и реконструкција и адаптације старе зграде Владе за потребе Државног тужилаштва обиљежити наредну годину, с обзиром на то да пословни простор и атмосфера и те како утичу на сарадњу међу службеницима правосудних органа. Вјерујем да ће се изградњом ових комплекса створити услови за достизање задовољавајућих стандарда.Ветинг доноси позитивне ефекте.
-Од Вас је потекла и најава увођења ветинг система који подразумијева процјену имовине у власништву судија и тужилаца, чланова њихових породица, провјеру евентуалне повезаности с криминалом, процјену професионалних квалификација… Има ли шансе да тај систем заживи у Црној Гори?
Ветинг систем није новина у Европи и као такав је већ дао одређене позитивне ефекте у другим државама. Уколико буду постојале снажна политичка воља и спремност да се уђе у сет измјена најзначајнијих правних прописа који регулишу ту материју, чини ми се да смо на добром путу да кроз ветинг извршимо кључне реформе унутар нашег система. Већ годинама у медијима се објављују имовински картони и јавно се износе подаци о имовини носилаца правосудних функција који ђелују сумњиво. Такође, неријетко се дешавало да иста та лица не дозвољавају приступ банковним рачунима или да не пријаве, макар на вријеме, одређену имовину. Не желећи да оцјењујем те наводе, ово ће бити прилика да се утврди чињенично стање и да се стави тачка на те спекулације и евентуално покрену поступци уколико се утврди да је нека имовина заиста незаконито стечена. Зато желим да нагласим да је Министарство правде формирало радну групу и она ће убрзо почети с радом.
-Да ли сте у раду наилазили на опструкције од стране службеника који подржавају бившу власт?
Са задовољством морам истаћи да Министарство правде чине професионалци и без обзира на то ко се налази на челу министарства сигуран сам да је имао и да ће имати задовољство да сарађује с тимом озбиљних и квалитетних службеника. Највећи проблем ипак представља недостатак кадровских и просторних капацитета, али смо током ове године направили, чини нам се, крупне кораке да се и то промијени.
-Најавили сте план рационализације правосуђа и истакли да ће поводом тога бити незадовољства, у првом реду политичког? Ко ће то бити незадовољан и шта подразумијева рационализација правосуђа?
Рационализација правосудне мреже представља прихватање стандарда који ће омогућити ефикасније, економичније и пријемчивије уживање права на правично суђење или, конкретно, право на приступ суду. Незадовољни ће бити сви они који се опиру неминовној реформи правосуђа и прихватању принципа који важе у свим развијеним европским демократијама. Дугорочно је неодрживо стање у којем имамо судове, а немамо судије.
-Колико су, по Вама, заиста „труле даске“ у црногорском правосуђу?
Све што се догађало и током ове године, нажалост, додатно нас је увјерило да су нашим правосудним институцијама потребне корјените реформе. Управо због тога, иницирали смо неке од већ поменутих активности, а ту посебно мислим на измјене и допуне Закона о Судском савјету и судијама, као и на формирање радне групе за ветинг. Вријеме које је пред нама, али и започети судски поступци против појединих бивших високих представника правосудних институција, даће нам још јаснију слику о томе какво је стање у Црној Гори по овом питању.Министарство не врши притисак, већ спроводи анализу
-Након што је правосудна инспекција у новембру извршила ванредну контролу у Вишем суду у Подгорици, на констатацију да су уочене могуће злоупотребе реаговали су из поменуте судске инстанце оптуживши Вас да вршите притисак. Ваш коментар?
Министарство правде се тим поводом већ оглашавало и упознало јавност о неправилностима које су правосудни инспектори том приликом уочили. Министарство нема за циљ да врши притисак на било кога, али исто тако има обавезу и мора да изврши анализу стања у поменутим институцијама и да са свим евентуалним недостацима упозна како руководиоце тих институција, тако и заинтересовану јавност.
-У 2023. годину улазимо, између осталог, с бившом предсједницом Врховног суда и бившим предсједником Привредног суда на оптуженичкој клупи, а иза решетака се нашао и специјални тужилац Саша Чађеновић. Шта то говори и какву поруку шаље, ако можете да одговорите а да притом оптуженима и осумњиченима не прекршите право на претпоставку невиности?
Оно што могу рећи у вези са осумњиченима који су тренутно у притвору јесте да ће надлежни органи имати пуну подршку Министарства правде да свој посао обављају независно, непристрасно и у складу са законом све док починиоци кривичних ђела која утичу на државу, али и на грађане, не буду санкционисани. Вријеме је да тужилаштво и судови почну да функционишу у пуном капацитету, не обазирући се на било какве притиске које одређени случајеви сами по себи доносе. Обавезу поштовања уставног начела презумпције невиности мора поштовати свако све док се у судском поступку не утврди нечија одговорност.
-На министарску функцију дошли се из адвокатуре. Да ли је лакше бити адвокат или министар?
Цијеним да је неупоредиво сложеније бити министар јер велики дио обавеза не зависи само од вас. Осим тога, само мјесто старјешине органа носи велику одговорност по више различитих основа. Као јавни функционери у сваком моменту морамо имати додатну одговорност према грађанима и никако не смијемо заборавити на чињеницу да смо, у најпозитивнијем смислу те ријечи, у њиховој служби. Ипак, морам рећи да ми је адвокатура знатно помогла при разумијевању суштинских проблема у нашем систему, али и да, као правник практичар, јасно сугеришем колегама које су мањкавости законских прописа, чије су измјене већ извршене
(Дан)