Аутор: Snp Online

Предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић посјетила је данас ЈУ Дјечији дом „Младост” – Бијела.Овом приликом предсједница Ђуровић је уручила донацију Скупштине Црне Горе у вриједности од 5.000 еура, коју је највиши законодавни дом опредијелио у циљу побољшања услова у којима бораве корисници Дома.Она је изразила задовољство што је добила могућност да посјети ову важну установу, да се упозна са њеним радом, те да буде у друштву корисника установе и њених запослених.Истичући да је потребно показати нарочиту бригу за оне којима је то најнеопходније, предсједница Скупштине је нагласила да као друштво морамо имати посебан сензибилитет према рањивим категоријама друштва, међу којима су, свакако, корисници Дјечијег дома „Младост” – Бијела.Ђуровић је овом приликом подржала стратегију Дома која се заснива на настојању да се живот у њему у мјери могућег прилагођава условима живота у породичној заједници. Она је истакла да је добро функционисање ове установе и могућност да одговори многобројним и озбиљним захтјевима који се пред њу постављају од огромне важности за цјелокупну друштвену заједницу.Директорица Дома Марела Савић захвалила је предсједници Ђуровић на посјети и вриједној донацији коју је у име Скупштине Црне Горе уручила овој установи, те истакла да ће иста бити од користи за побољшање услова у којима њени корисници бораве. Она је нагласила да је ово прва посјета једног предсједника Скупштине Црне Горе Дјечијем дому „Младост“ – Бијела у посљедњих 26 година.ЈУ Дјечији дом „Младост˝ – Бијела, основан давне 1946. године, је установа која се бави збрињавањем дјеце лишене родитељског старања и дјеце чији је развој ометен породичним приликама и једина је установа овог типа на територији Црне Горе, истакла је директорица Савић, те потенцирала да као таква заузима важно мјесто у нашем друштву.Она је упознала предсједницу са просторним и смјештајним капацитетима Дома, те истакла да су посљедњих неколико година предузети обимни радови на реновирању просторија у којима дјеца бораве. Такође, директорица Савић је истакла да дјеца у Дому бораве у породичним групама, којих има укупно осам и да су распоређена у складу са полом и узрастом, те да је овој установи 2019. године припојена и мала групна заједница дјеце са сметњама у развоју у Бијелом Пољу.У Дјечијем дому „Младост“ – Бијела тренутно борави око 80 дјеце, а укупно са МГЗ Бијело Поље 94 дјеце, од којих тридесет одсто чине дјеца са сметњама у развоју и значајан број дјеце са психијатријским болестима.Планом трансформације установе из 2015. године имплементиране су нове услуге и то: Дневни боравак за дјецу са сметњама у развоју, капацитета 15 мјеста, Прихватилиште за заштиту дјеце од насиља у породици капацитета 5 мјеста и Национална дјечија СОС телефонска линија намијењена свој дјеци у нашој држави.Директорица Савић је искористила прилику да укаже и на проблем недостатка стручног кадра који би радио са дјецом, а који представља озбиљан изазов у раду установе.Предсједница Ђуровић је исказала задовољство због сазнања да су услови у којима дјеца живе у складу са европским стандардима у области социјалне и дјечије заштите и истакла да очекује да ће бити још бољи у будућности, што мора бити циљ свих државних институција које имају ингеренције у овој области.

Данас су званично отворени почетни радови Оперативног центра за ванредне ситуације који финансира ЕУ са око 3.000,000 еура.

Треба нагласити да је ова врста центра једини такве врсте на Балкану, гдје ћемо већ од наредне године бити у прилици да са мање зебње чекамо евентуалне епидемије и кризе – истакао је министар здравља Драгослав Шћекић.

Влада Црне Горе недвосмислено је опредијељена да здравље становништва држи као императив у креирању својих политика.

У овом тренутку, готово 24.000,000 еура инвестиција започето је у здравственом систему.

● Клинике за ментално здравље,

● Клинике за инфективне болести и дерматовенерологију,

● Оперативни центар за ванредне ситуације,заокружиће нашу визију јасне опредијељености да без улагања у здравствени систем нема напретка једног друштва. Новим улагањима, европски стандард желимо да постигнемо и у области лабораторијске дијагностике, па смо тако кренули:

● у адаптацију и реконструкцију девет микробиолошких лабораторија на територији цијеле државе. Радови, али и нова опрема вриједни су око два милиона еура.

● расписани тендери за магнетне резонанце за болнице у Бијелом Пољу, Никшићу и Бару

● pасписан тендер за набавку скенера за КЦЦГ, као и тендер за реконструкцију Опште болнице у Бијелом Пољу.

● пројекти код којих се очекује расписивање конкурса за идејно архитектонско рјешење су: изградња објекта Опште болнице у Пљевљима , Ургентни блок Клиничког центра Црне Горе ,Дом здравља City кварт …

●у току је поступак набавке најсавременијих мамографа за болнице у Котору и Беранама.( На овај начин скрининг програм први пут ће бити проширени на територију цијеле државе.)

●болнице у Беранама и Котору постаће реагионални здравствени центри са савременим ангио салама за које су такође расписани тендери.

●Реконструисане су и адаптиране јединице Завода за хитну медицинску помоћ у неколико општина, ускоро ће бити завршене и станице у Гусињу и Улцињу – закључио је министар Шћекић.

На питање да ли је Министарство спремно ако дође до епидемије морбила, Војиновић је казао да ће се водити искључиво оним што им препоруче институције и у да ће сарадњи са њима организовати наставу на адекватан начин.

Министар просвјете Миомир Војиновић поручио је да образовни процес неће изгубити тиме што је почетак другог школског полугодишта одгођен седам дана.„Школски календар се промијенио, али ће сви дани и часови бити надокнађени„, нагласио је он гостујући у Бојама јутра.Подсјетио је да је у петак казао да је Министарство у потпуности спремно да школа почне данас.„Послије тога је услиједила сједница Владе. Не могу се сложити у констатацијама да је образовни процес по страни, да се на овај начин губи када је ријеч о образовању и ђацима“, казао је Војиновић.„Увјеравам вас, што се тиче процеса, ни један дан неће бити изгубљен. Образовање у Црној Гори је у потпуности спремно да одговори свим изазовима“, додао је министар просвјете.На питање да ли је Министарство спремно ако дође до епидемије морбила, Војиновић је казао да ће се водити искључиво оним што им препоруче институције и у да ће сарадњи са њима организовати наставу на адекватан начин.„Да ли је то онлајн или други вид наставе, или ћемо не дај Боже бити принуђени да затварамо вртиће, што не прижељкујемо да се то деси„, рекао је он.Нагласио је да морамо да послушамо глас струке.„Сада треба поручити да родитеји одведу ђецу како би се извршила вакцинација ММР вакцином, то је најбитније у овом тренуку. Да схватимо да помаже, како би се друштвени процес одвијао без проблема„, поручио је Војиновић.

Извор: Будим инфо

ИСПЛАТА се очекује у току фебруара.

Предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић упутила је честитку поводом 23. јануара, Дана новинара Црне Горе. “У име Скупштине Црне Горе и у своје лично име, свим посленицима јавне ријечи честитам 23. јануар, Дан новинара Црне Горе, уз увјерење да ће слобода медија и унапређење стандарда новинара, те услова њиховог рада и статуса у друштву, ускоро постати наша свакодневица.Црногорски новинари, нажалост, данас раде у изузетно тешким условима, на које пресудно утичу друштвено-политичке прилике у земљи и региону.Као свеприсутан фактор који обавјештава јавност о свим дешавањима, едукује и указује на проблеме, те креира мишљење грађана, медији морају бити свјесни своје снаге и улоге коју имају у држави која још увијек свакодневно пролази тестове демократске зрелости.Објективно, професионално и независно новинарство је потреба и основни стандард сваког демократског друштва, а новинари чији је темељни принцип правовремено и непристрасно информисање јавности су кључни за стварање амбијента у коме ће грађани моћи да сазнају истину о друштвено-политичкој ситуацији у којој живимо.Дан новинара Црне Горе је добра прилика да укажемо на неопходност расвјетљавања напада на живот, тијело или имовину новинара, а посебно убиства главног уредника “Дан”-а Душка Јовановића, без чијег разрјешења и проналажења свих починилаца и налогодаваца овог чина, наша држава не може постати истинско демократско друштво. Ту су и други, и даље неријешени напади на новинаре, као што су покушај убиства Оливере Лакић и Туфика Софтића, као и свакодневни притисци и застрашивања кроз које пролазе посебно истраживачки новинари.Медијски посленици апсолутно заслужују бољи положај и већи углед у друштву и, у том смислу, морају имати константну и недвосмислену подршку надлежних државних органа.Уз жељу да 2023. година црногорским новинарима донесе пуно професионалног успјеха и боље услове рада, још једном свим медијским посленицима честитам Дан новинара Црне Горе.”

Побједници из 2020. године треба да имају заједничког кандидата на изборима за предсједника државе зато што ће тај кандидат већ у првом кругу убједљиво да побиједи Миловог кандидата. Упоредо са кампањом за предсједничке изборе, мандатар Лекић треба да позове на наставак разговора о формирању нове владе. Ако се формира нова влада, то је у реду, а ако се не договори формирање нове владе, онда треба реконструисати ову Абазовићеву и Јоковићеву владу – сматра Павићевић.Он истиче да реконструкција значи да ће у Влади своје представнике убудуће имати Демократски фронт и коалиција „Мир је наша нација“.– Таква влада ће бити још снажнија и ефикаснија и у том случају би овај скупштински сазив могао да ради до краја мандата 2024. године – закључио је Павићевић.

Извор: Дан

Могуће је и да се дође до договора о реконструкцији. Управо ће предсједнички избори детерминисати даље потезе. Резултат тих избора може да буде замајац за договор унутар парламентарне већине око Владе или за скраћење мандата Скупштини. У овом тренутку не видим да парламентарна већина има потребу да себи крати мандат – рекао је Дамјановић за А плус ТВ.

Он је изнио занимљива размишљања о редосљеду даљих политичких догађаја у Црној Гори.

Тешко је рећи како ће све догађати, али ваља размислити о неким чињеницама. Имамо предсједничке изборе заказане за 19. март и скоро сасвим извјесно други круг избора 2. априла. Слиједи транзициони период до 20. маја, када садашњи предсједник, највјероватније, треба да преда дужност новоизабраном предсједнику. Након тога долази до консолидације неких институција, јер није у питању само Уставни суд, него и тужилаштво, Судски савјет итд., а у јавности се све чешће помиње јесен као неки хоризонт ванредних парламентарних избора.

Треба погледати и мало даље, односно предлажем да се размисли о даљим политичким потезима. Имамо ли ми попис који смо законом дефинисали од 1. до 15. новембра? Треба да знамо да се неколико мјесеци прије и послије пописа, односно избора, та два догађаја не смију сударати. То су и препоруке Европске комисије. Можда ће они који су чврсто тражили попис ипак размислити да ли ће тражити ванредне изборе на јесен. Све то онда иде у 2024. годину, гдје му је и мјесто – закључио је Дамјановић.

Извор: Дан