Категорија: Актуелно

Преко 100 љекара и Подгорице потписало је подршку колегама у Никшићу. Они наводе да дају пуну подршку колегама из Никшића за племенито непристајање на подјеле, обесправљеност, физичко насиље, прогон и вулгарни напад на приватност сваког појединца

Преко 100 љекара и Подгорице потписало је подршку колегама из Никшића. Они наводе да дају пуну подршку колегама из Никшића за племенито непристајање на подјеле, обесправљеност, физичко насиље, прогон и вулгарни напад на приватност сваког појединца.

Текст подршке преносимо интегрално:

Пуна подршка колегама из Никшића за племенито непристајање на подјеле, обесправљеност, физичко насиље, прогон и вулгарни напад на приватност сваког појединца! Због нашег позива, који подразумијева и едукацију становништва неопходно је инсистирати на епидемиолошкој доктрини, тј. маскама, дистанци итд… , што нас засигурно неће одаљити од наше суштинске намјере и потребе, а то је очување и његовање сфере духовног и интелектуалног. Само храбро и напријед, сви заједно…

„Јер колеге моје су браћа моја!“ ( из Хипократове заклетве )

1. Др Драган Кастратовић, хирург
2. Др Миодраг-Царо Павличић, хирург
3. Др Мирослав Рабреновић, кардиолог
4. Проф. др Будимир Боровинић, патолог
5. Др Владимир Добричанин, хирург
6. Др Владимир Вучељић, хирург
7. Др Предраг Бајић, хирург
8. Др Наташа Микетић, реуматолог
9. Др Данило Јокић, субспец. болести зависности
10. Др Александар Ђого, ендокринолог
11. Др Александар Јушковић, ортопед
12. Др Срђан Павићевић, кардиохирург
13. Др Снежана Павићевић, педијатар
14. Др Ана Калезић, кардиохирург
15. Проф. др Гордана Мијовић, микробиолог
16. Др Веселин Петрић, анестезиолог
17. Др Наталија Поповић Петрић, спец. породичне медицине
18. Др Новак Коматина, анестезиолог
19. Др Срђан Дедић, хирург
20. Др Маринко Пауновић, хирург
21. Др Драган Шарић, хирург
22. Др Милосав Цмиљанић, хирург
23. Др Веско Вујичић, хематолог
24. Др Зорица Вукчевић, пулмолог
25. Др Нена Милачић, пулмолог
26. Др Јован Бубања, интерниста
27. Др Иван Лалатовић, спец. спортске медицине
28. Др Милија Мимовић, хирург
29. Др Драгослав Албијанић, дјечији хирург
30. Др Јелена Боровинић Бојовић, пулмолог
31. Др Драган Ђуровић, уролог
32. Др Марко Албијанић, уролог
33. Др Владимир Брајовић, уролог
34. Др Владимир Вујовић, ортопед
35. Др Марко Боровинић, ортопед
36. Др Вук Кадић, радиолог
37. Др Лука Боровинић, неурохирург
38. Др Никола Фатић, васкуларни хирург
39. Др Александар Магдалинић, уролог
40. Др Александар Бољевић, гинеколог
41. Др Владимир Јовановић, пулмолог
42. Др Ђорђије Крњевић, ендокринолог
43. Др Љиљана Радуловић, неуролог
44. Др Снежана Маловић, спец. опште медицине
45. Др Новак Прашчевић, субспец. за болести зависности
46. Др Небојша Брновић, интерниста
47. Др Батрић Бабовић, интерниста
48. Др Наташа Белада Бабовић, кардиолог
49. Др Катарина Митровић, оториноларинголог
50. Др Никола Павловић, кардиолог
51. Др Оља Војводић Влаховић, спец. ургентне медицине
52. Др Снежана Ћорац, хематолог
53. Др Млађен Обрадовић, спец. нуклеарне медицине
54. Др Ана Ичевић, радиолог
55. Др Слободан Мандић, спец. ургентне медицине
56. Др Дубравка Ракочевић, спец. ургентне медицине
57. Др Драган Нешовић, радиолог
58. Др Миља Нешовић, педијатар
59. Др Вјера Јанковић, педијатар
60. Др Светлана Вучинић, трансфузиолог
61. Др Тамара Шћепановић, трансфузиолог
62. Др Павле Зоњић, анестезиолог
63. Др Мирјана Праштало Грубиша, трансфузиолог
64. Др Јелена Зоњић, трансфузиолог
65. Др Сашенко Ћеранић, спец. спортске медицине
66. Др Слађана Радуловић, дјечији пулмолог
67. Др Смиљка Вукчевић, гинеколог
68. Др Жана Благојевић, радиолог
69. Др Веселинка Весна Беатовић, епидемиолог
70. Др Ана Ненезић, интерниста
71. Др Стојана Брашанац, интерниста
72. Др Димитрије Ровчанин, интерниста
73. Др Милан Попивода, интерниста
74. Др Милена Лопичић, микробиолог
75. Др Соња Пауновић, микробиолог
76. Др Маријана Мимовић, микробиолог
77. Др Наташа Томашевић, гинеколог
78. Др Градимирка Мићуновић, гинеколог
79. Др Петар Мићуновић, спец. оралне протетике
80. Др Миљан Мићуновић, орални хирург
81. Др Радмила Станишић, спец. опште медицине
82. Др Јован Шобић, стоматолог
83. Др Марија Шобић, стоматолог
84. Др Љиљана Ђорђевић, стоматолог
85. Др Наташа Радоњић, изабрани доктор
86. Др Дијана Божовић, стоматолог
87. Др Александар Костић, стоматолог
88. Др Александра Велковски, стоматолог
89. Др Александар Велковски, стоматолог
90. Др Борислав Ћаловић, стоматолог
91. Др Новак Оташевић, стоматолог
92. Др Александар Станишић, стоматолог
93. Др Владан Ковачевић, стоматолог
94. Др Марина Секулић, специјализант
95. Др Данијела Станишић, специјализант
96. Др Милован Калезић, специјализант
97. Др Игор Драговић, специјализант
98. Др Теодора Јовановић, специјализант
99. Др Миливоје Бандовић, специјализант
100. Др Драженка Бандовић, специјализант
101. Др Марина Стаматовић, специјализант
102. Др Снежана Шебек, специјализант
103. Др Наташа Фатић, стоматолог
104. Др Петра Лаковић, специјализант
105. Др Марко Лаковић, специјализант
106. Др Стефан Лекић, стоматолог
107. Др Јелена Зоговић, стоматолог

Izvor: https://www.in4s.net

Mi dolje potpisani studenti iz Bijelog Polja ovim pismom želimo da izrazimo punu podršku Eparhiji Budimljansko-Nikšićkoj jedine kanonski priznate i autokefalne SPC i svim pojedinačnim parohijama na tlu bjelopoljske opštine u naporima da se sačuva imovina na udaru bogoboračkog, neustavnog i diskriminatorskog zakona, izglasanog u Skupštini Crne Gore 27. Decembra 2019

Grupa bjelopoljskih studenata je pokrenula inicijativu podrške eparhijama, odnosno pismo podrške Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori.

Za nepuna 24 časa oko 200 studenata sa raznih fakulteta u Crnoj Gori i inostranstvu, ali porijeklom iz Bijelog Polja, potpisali su pismo podrške.

„Obavještavaćemo Vas o značajnijim promjenama u broju studenata“, kažu oni.

Pismo prenosimo u cjelosti:

Mi dolje potpisani studenti iz Bijelog Polja ovim pismom želimo da izrazimo punu podršku Eparhiji Budimljansko-Nikšićkoj jedine kanonski priznate i autokefalne SPC i svim pojedinačnim parohijama na tlu bjelopoljske opštine u naporima da se sačuva imovina na udaru bogoboračkog, neustavnog i diskriminatorskog zakona, izglasanog u Skupštini Crne Gore 27. Decembra 2019.

Svetinja crkva Svetih apostola Petra i Pavla, podignuta smjelom rukom Humskog (starohercegovačkog) kneza Miroslava (brata Stefana Nemanje rođenog na obali Ribnice) u kojoj je napisan najstariji južnoslovenski spis na ćirilici (Miroslavljevo jevanđelje), zavjetuje nas i obavezuje da na svaki legalni i legitimni način podržimo cjelovitost i neotuđivost crkvene imovine.

Izražavamo punu solidarnost sveštenstvu i monaštvu čijem progonu i sramnoj diskriminaciji smo živi svjedoci. Pozivamo nadležne institucije da se bave suzbijanjem kriminala i da ne zloupotrebaljavaju silu kako bi progonili i ponižavali vjernike i sveštena lica SPC.

Posebno ističemo kako se monahu Nikolaju Stamatoviću iz manastira Zlateš i susjednom- pljevaljskom protojereju-stavroforu Saši Janjiću pod hitno mora omogućiti neometan boravak i slobodna duhovna misija.

Svjesni smo značaja istorijske uloge svih drevnih eparhija Srpske Pravoslavne Crkve koje su dale presudan i nemjerljiv doprinos u opstanku i očuvanju pravoslavnog naroda na tlu Balkana kroz nebrojana burna vremena.

U skladu sa porukama Crkve, pozivamo da se povuku 52. i 53. članovi kojima se omogućava državnim (izvršnim) organima da de facto konfiskuju imovinu Crkve.

Smatramo da se ovim članovima flagrantno narušavaju civilizacijske tekovine razdvojenosti Crkve i države, ili tzv. sekularni princip.

Zalažemo se da se imovinska pitanja rješavaju isključivo pred sudovima države Crne Gore.

Stoga pozivamo sve vjernike i građane da u punom kapacitetu i obimu, uz poštovanje mjera NKT-a, daju podršku litijama za odbranu svetinja.

„Mi smo kao čovjek koji je krenuo šumom pa sreo medvjeda. Kada se rva sa tim medvjedom ili bježi od njega onda se taj čovjek bavi medvjedom da bi izbjegao tu nevolju. E tako se mi bavimo politikom. Idi medo u svoju rupu jer je zima prošla. Mi smo slobodni narod, slobodni građani, vjernici…” Otac Gojko Perović

Azbučnim redom:

• Aleksa Ljujić, Univerzitet u Beogradu, Fakultet organizacionih nauka(ISIT).

• Aleksa Obradović,Univerzitet Crne Gore, Elektrotehnički fakultet

• Aleksandar Vojinović,Univerzitet Crne Gore, ETF

• Aleksandar Vuković, Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet.

• Aleksandar Vučinić, diplomirani BSc Bauman Univerizet Moskva, Energetika. MSc Korvinus Univerzitet Budimpešta, Međunarodni biznis i ekonomija.

• Aleksandar Konatar, Univerzitet u Beogradu, Pravoslavni Bogoslovski fakultet

• Aleksandra Bugarin, Univerzitet Crne Gore, Ekonomski fakultet.

• Aleksandra Furtula, Univerzitet u Beogradu, Fakultet organizacionih nauka

• Aleksandra Šćekić, Univerzitet u Kragujevcu, Pedagoški fakultet u Užicu.

• Aleksej Pejić, Univerzitet u Beogradu, Pravoslavni Bogoslovski fakultet

• Ana Pejić, Univerzitet u Beogradu, Poslovna ekonomija

• Ana Šestović, Univerzitet Crne Gore, Pravni fakultet.

• Andrea Malović, Univerzitet Donja Gorica, Fakultet primjenjenih nauka – Psihologija.

• Andrea Mrdak, Univerzitet u Beogradu, Građevinski fakultet

• Andrija Đogović, Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet.

• Andrija Đurišić, Univerzitet Crne Gore, Ekonomski fakultet.

• Andrija Cerović, Univerzitet Crne Gore, Filozofski fakultet

• Andrijana Đurović , Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet.

• Andrijana Žižić, BSc Univerzitet Crne Gore, Filološki fakultet, MSc RANEPA, Moskva

• Anđela Rakonjac, Univerzitet Crne Gore, Ekonomski fakultet

• Anđelko Obradović, Univerzitet Crne Gore, Elektrotehnički fakultet.Bezbjednost i kriminalistika

• Blagoje Konatar, Univerzitet Crne Gore, Mašinski fakultet

• Bogdan Rakonjac, Univerzitet Crne Gore, Prirodno-matematički fakultet

• Božidar Ljujić, UCG, Pomorski fakultet (brodomašinstvo).

• Bojana Vojinović, Univerzitet Crne Gore, Fakultet političkih nauka – Novinarstvo.

• Bojana Malović, Univerzitet Crne Gore, Pravni fakultet.

• Boris Bugarin, Univerzitet Crne Gore, Metalurško-tehnološki fakultet.

• Valentina Rakonjac Univerzitet Crne Gore,Pravni fakultet.

• Valentina Rovčanin, Univerzitet Crne Gore, Pravni fakultet.

• Vasilije Marković, Univerzitet Union — Nikola Tesla, Fakultet za sport

• Vasilije Pajović, Univerzitet u Beogradu, Beogradska politehnika

• Vasilisa Đalović. Politehniko di Torino. Biomedicinski inžinjering

• Veliša Vuković, Univerzitet Crne Gore, Prirodno-matematički fakultet

• Veselin Baltić, Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet

• Veselin Maraš,Union,Pravni fakultet.

• Vesna Žunić, Univerzitet Crne Gore, Ekonomski fakultet

• Vidoje Živković, Univerzitet Crne Gore, Pravni fakultet.

• Violeta Nedović,Univerzitet Crne Gore,Filološki fakultet.

• Vladan Veličković, Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet.

• Vladan Nišavić , Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet

• Vladimir Tvrdišić ,Fakultet Vizuelnih Umjetnosti u Crnoj Gori ;FVU.

• Vlajko Nikolić, UCG, Prirodno- matematički fakultet/ fizika.

• Gavrilo Šćekić, Univerzitet Crne Gore,Građevinski fakultet

• Gordana Čampar, Univerzitet Crne Gore, Prirodno-matematički fakultet

• Danica Hardi, MGIMO; VŠЭ, Moskva

• Danka Piper, Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet

• Darko Pavlović, Univerzitet Crne Gore, Elektrotehnički fakultet

• Dejan Adamović, Univerzitet u Beogradu, Visoka Željeznička škola strukovnih studija.

• Dejan Vuković, Univerzitet u Kragujevcu, Tehnički fakultet

• Dimitrije Vuković, Univerzitet Union- Nikola Tesla, Fakultet za diplomatiju i bezbednost.

• Dmitar Došljak, Univerzitet Crne Gore ,Biotehnički fakultet

• Dragana Gutić , Univerzitet Crne Gore, Prirodno-matematički fakultet

• Dragana Pavlović, Univerzitet Crne Gore, Biotehnički fakultet.

• Dušan Vučinić, Univerzitet Mediteran, Fakultet za strane jezike

• Dušan Mrdak, Univerzitet Crne Gore, Prirodno-matematički fakultet

• Đurđina Jevrić, Sankt-Peterburgski Arhitektonsko Građevinski Univerzitet, Arhitektonski fakultet

• Đurđina Konatar, Univerzitet Crne Gore, Prirodno-matematički fakultet.

• Žarko Rakočević , Univerzitet Crne Gore, Elektrotehnički fakultet

• Žarko Filipović, Univerzitet Crne Gore, Biotehnički fakultet

• Zorana Maslak, Univerzitet Crne Gore, Ekonomski fakultet.

• Zorka Bulatović, Univerzitet Crne Gore, Filozofski fakultet

• Iva Čović, Univerzitet u Beogradu, viša Saobraćajna škola.

• Ivan Đogović, Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni fakultet.

• Ivan Radović, Univerzitet Crne Gore, Mašinski fakultet.

• Ivana Zečević, Univerzitet Crne Gore, Filološki fakultet

• Ivana Pajović ,Univerzitet Crne Gore,Filološki fakultet

• Ivana Ćorović, Univerzitet Crne Gore (PMF), Univerzitet u Mančesteru

• Ivanka Piper, Univerzitet Crne Gore, Prirodno-matematički fakultet

• Igor Nišavić, Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet.

• Igor Femić, Univerzitet Crne Gore,Prirodno-matematički fakultet.

• Irina Nišavić – Madžgalj, Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

• Jagoš Mrdak, Univerzitet Crne Gore, Pravni fakultet.

• Janko Sošić, Univerzitet Crne Gore, Medicinski fakultet

• Jelena Vuković, Univerzitet Crne Gore,Pravni fakultet

• Jelena Damjanović, Univerzitet Crne Gore, Pravni fakultet.

• Jelena Kljajević, Univerzitet u Beogradu, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

• Jelena Kočović, Univerzitet Crne Gore, Ekonomski fakultet.

• Jelena Nedović, Univerzitet Crne Gore, Prirodno matematički fakultet

• Jelena Pavlović, Univerzitet u Kragujevcu, Tehnički fakultet

• Jelena Radović, Univerzitet Crne Gore, Pravni fakultet

• Jovana Bulatović, Univerzitet Crne Gore, Prirodno-matematički fakultet

• Jovana Damjanović, Univerzitet Crne Gore, Arhitektonski fakultet

• Jovana Joksimović, Univerzitet Crne Gore, Obrazovanje učitelja.

• Jovana Leković, Univerzitet Union, Pravni fakultet

• Jovana Pavlović, Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet

• Jovana Perović, Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet

• Jovana Sošić, Univerzitet u Kragujevcu, Pedagoški fakultet u Užicu.

• Julija Ljujić, Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet

• Katarina Bošković , Univerzitet u Kragujevcu, Ekonomski fakultet

• Katarina Dulović, Univerzitet Crne Gore, Ekonomski fakultet.

• Katarina Tvrdišić, Univerzitet Crne Gore, Filološki fakultet.

• Kristina Nišavić, Univerzitet Crne Gore, Fakultet Političkih nauka.

• Ksenija Kljajević, Univerzitet Crne Gore, Filološki fakultet

• Ksenija Nedović. Univerzitet u Beogradu, Defektološki fakultet.

• Ksenija Tomović, Informacione Tehnologije, Visoka škola akademskih studija „Dositej“ u Beogradu

• Lazar Banković,Univerzitet Crne Gore, Elektrotehnički fakultet

• Luka Kljajević, Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet.

• Luka Čović, Univerzitet u Beogradu, Građevinski fakultet

• Ljiljana Novović, Univerzitet u Beogradu, Farmaceutski fakultet

• Ljubica Simonović, Univerzitet CG, Filološki fakultet

• Mara Veličković, Univerzitet Crne Gore, Biotehnički fakultet

• Marija Kovačević, Univerzitet Crne Gore, Filozofski fakultet

• Marija Konatar, UCG, PMF-Matematika i Računarske nauke

• Marija Petrić,Univerzitet Crne Gore, Pravni fakultet

• Marija Terzić, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet

• Marijana Božović, Univerzitet Crne Gore, Filozofski fakultet

• Marina Šarčević, Univerzitet Crne Gore, Pravni fakultet

• Marica Raičević, Univerzitet Crne Gore, Muzička akademija

• Marko Adamović, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet.

• Marko Belević, UCG, ETF.

• Marko Bogavac, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet.

• Marko Bošković, ETF – UCG, Energetika i automatika.

• Marko Vuković, Univerzitet Crne Gore, Pravni fakultet.

• Marko Minić, Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet.

• Marko Šilobod, Univerzitet u Beogradu, Fizički fakultet.

• Martin Šebek ,Univerzitet Crne Gore ,Biotehnički fakultet

• Matija Furtula, Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet

• Milan Vasović, Univerzitet u Beogradu, Fakultet bezbednosti

• Milan Drobnjak, Univerzitet Crne Gore, ETF, Univerzitet u Beogradu, ETF.

• Milan Minić, Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet.

• Milan Tomašević, Univerzitet Crne Gore, Pomorski fakultet.

• Mileva Tomašević, Univerzitet Crne Gore, Prirodno-matematički fakultet.

• Milena Radojević, UCG, PMF

• Milenko Nišavić,Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet

• Mileta Minić, dr medicine Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet

• Milica Ašanin, Univerzitet Crne Gore Biotehnički

• Milica Bošković, Univerzitet Crne Gore, Biotehnički fakultet.

• Milica Živković, Univerzitet Mediteran , Fakultet vizuelnih umjetnosti

• Milica Jevrić, Univerzitet Crne Gore, Pravni fakultet

• Milica Knežević, Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet

• Milica Tomašević, Univerzitet Crne Gore, Medicinski fakultet.

• Milica Fuštić,Univerzitet Crne Gore,Pravni fakultet

• Milorad Damjanović, Geteov Univerzitet u Frankfurtu, Njemačka, Ekonomski fakultet

• Miloš Duborija, Univerzitet Crne Gore, Prirodno-matematički fakultet

• Miloš Kljajević, Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja

• Miloš Ljujić. Univerzitet u Beogradu, Građevinski fakultet.

• Miloš Sošić, Univerzitet Union Nikola Tesla ,Pravni fakultet

• Milutin Zlaić, Univerzitet u Beogradu, Poslovna ekonomija

• Miljan Bubanja, Univerzitet Donja Gorica, Fakultet pravnih nauka

• Mina Božović, Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet.

• Mira Kljajević, Univerzitet Crne Gore, Pravni fakultet.

• Mirjana Damjanović, Univerzitet Crne Gore, Ekonomski fakultet.

• Mirjana Furundžić, Univerzitet Crne Gore, Filozofski fakultet

• Mirko Paunović, Univerzit Beograd, fakultet bezbednost

• Mitar Kojović, Univerzitet Crne Gore, Fakultet za sport i fizičko vaspitanje.

• Mihailo Jevrić, Univerzitet Crne Gore, Elektrotehnički fakultet

• Mladen Maslak, Univerzitet Crne Gore, Prirodno-matematički fakultet

• Nikola Jevrić, Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet,

• Nikola Joksimović, Univerzitet u Beogradu, Pravoslavni bogoslovski fakultet

• Nikola Kuč, Univerzitet u Kragujevcu, Visoka škola tehničkih strukovnih studija.

• Nikola Raičević, Univerzitet Crne Gore, Ekonomski fakultet

• Nikola Femić. Univerzitet u Novom Sadu. Prirodno-matematički fakultet.

• Nikolina Krlović, Univerzitet Crne Gore, PMF-Biologija.

• Novica Đaković ,Univerzitet Crne Gore,Ekonomski fakultet.

• Ognjen Ćetković, Univerzitet u Beogradu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja

• Pavle Jevrić, Sankt-Peterburgski Arhitektonsko Građevinski Univerzitet, Građevinski fakultet

• Pavle Kovačević, Univerzitet tehnologije i ekonomije u Budimpešti, Fakultet elektrotehnike i informatike.

• Pavle Tvrdišić, Univerzitet Crne Gore, Arhitektonski fakultet

• Peko Nikolić, Univerzitet Crne Gore, ETF.

• Rade Drašković, UCG, Građevinski fakultet

• Radenko Kljajević,Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet

• Radisav Brajković, Univerzitet Crne Gore, Elektrotehnički fakultet

• Radovan Gutić, Univerzitet u Beograd, Visoka Željeznička škola strukovnih studija.

• Radovan Rakočević, Beogradska poslovna škola, Strukovna ekonomija.

• Radoje Vojinović, Univerzitet Crne Gore, Pravni Fakultet-Bezbjednost i Kriminalistika.

• Radosav Medojević, Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet

• Radosava Merdović, Univerzitet u Kragujevcu, Pedagoški fakultet u Užicu.

• Ranka Sarvan, Univerzitet Crne Gore, Prirodno-matematički fakultet

• Ranko Gutić, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, smer istorija.

• Sava Bulatović, Univerzitet Crne Gore, Fakultet za pomorstvo.

• Sava Đaković, Univerzitet Crne Gore, Prirodno matematicki fakultet

• Sava Femić, Univerzitet Crne Gore, Građevinski fakultet

• Sanda Piper, Univerzitet Crne Gore, Prirodno-matematički fakultet.

• Sandra Bubanja, Univerzitet Crne Gore, Medicinski fakultet

• Sandra Mrdak, Univerzitet Crne Gore, Ekonomski fakultet.

• Sara Perović, Univerzitet Crne Gore, Ekonomski fakultet

• Slavica Kovačević, Univerzitet Crne Gore, Prirodno matematički fakultet

• Slaviša Zeković, Univerzitet Donja Gorica, PN-Matematika

• Slađan Dangubić.Univerzitet Crne Gore, ETF – Primijenjeno računarstvo

• Slađana Ljujić, UCG, Pravni fakultet

• Snežana Raković, Akademija poslovnih strukovnih studija u Beogradu.

• Sofija Bugarin,Univerzitet u Beogradu,Pravni fakultet.

• Sreto Rakonjac,Univerzitet Crne Gore,Elektrotehnički fakultet

• Stanoje Joksimović,Univerzitet u Beogradu,Visoka ICT škola.

• Stefan Adamović, Univerzitet u Beogradu, Visoka Željeznička škola strukovnih studija

• Stefan Miladinović, Univerzitet Crne Gore, Prirodno matematički fakultet

• Stojan Terzić, Univerzitet Crne Gore, Fakultet političkih nauka

• Tamara Pavićević, Univerzitet Crne Gore, Medicinski fakultet

• Tanja Kljajević, Univerzitet u Kragujevcu, Pedagoški fakultet u Užicu.

• Tijana Bogavac, Univerzitet Crne Gore, Prirodno-matematički fakultet

• Tijana Kljajević, Univerzitet Crne Gore, Pravni fakultet.

• Tijana Ljujić, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet

• Tijana Marković, Univerzitet Crne Gore, Fakultet Političkih nauka

• Uroš Sarić, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet.

• Filip Bubanja, Univerzitet Crne Gore, Filološki fakultet

• Filip Pavićević, UCG, ETF

Izvor: https://www.vijesti.me

Потпредседник опозиционе црногорске странке Демократи и одборник у Скупштини општине Будва Драган Краповић пуштен је на слободу, као и руководилац градског Сектора за планирање и развој и извршна директорка „Водовода и канализације“ Игор Ђурашевић и Јасна Докић.

Судија за истрагу није одредио притвор будванским руководиоцима, пренеле су подгоричке Вијести.

Они су ухапшени по налогу Специјалног државног тужиоца, а сумњиче се за стварање криминалне организације, поводом блокаде зграде Општине Будва и главне раскрснице 17. јуна.

Izvor: RTS.RS

И овом приликом позивамо све на мир, помирење и обнову братске љубави чврсто вјерујући у коначну побједу истине над лажи, правде над неправдом, закона над безакоњем и поретка над беспоретком знајући да је ”свака сила до времена, Божија свевремена”

Поводом јучерашње изјаве директора ИЈЗ Бобана Мугоше, коју је пренио велики број медија, да је НКТ договорио престанак одржавања литија са Митрополијом, јавности се саопштењем обратио Епископски савјет Српске Православне Цркве у Црној Гори.

Њихово саопштење преносимо у цјелости:

Епископски савјет обавјештава јавност да ће Црква испоштовати нове правне норме из наредбе Министарства здравља на читавој територији Црне Горе, иако су очигледно селективне и дискриминаторне. О таквој одлуци су јуче обавијештени од стране црквених представника и надлежни у Институту за јавно здравље, са којима се, важно је рећи, није договарала обустава литија, нити је њихова забрана подржана.

Водећи рачуна о општем здрављу, и тјелесном и духовном, Црквеним општинама у Црној Гори као организаторима молитвених литија је упућена инструкција да подручне јединице Управе полиције неодложно обавијесте о обустави раније пријављених литија за 28. јун ове године. Вјерни народ позивамо да се у исто вријеме окупља на молебане у својим храмовима и у храмовним портама, јер вјерски обреди у црквама, манастирима и на површинама који им припадају нису и никако не могу бити забрањени. Наша молитвена литија на овај начин као вјерски обред траје и трајаће до Христове побједе! Посебно, до промјене безаконог, неуставног и дискриминаторног ”Закона”.

Непрестано понављамо и понављаћемо да је дужност Цркве да, поштујући тјелесно, ипак првенствено штити духовно здравље вјерног народа и свих људи, а посебно данас када су и даље на снази дискриминаторне и неуставне одредбе Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. Љекари који се, заједно са вјерним народом и грађанима, ових дана масовно боре против корона вируса, али и против вируса братомржње, безакоња и неправде, најбоље знају да тјелесно иште и духовно здравље човјека и да једно без другога не иде. Први услов за свеопште здравље јесте спокојство и осјећај присутности елементарне слободе, правде и једнакости за сваког човјека, чега је, на жалост, понајвише недостајало и све више недостаје у Црној Гори.

Здравствене власти Црне Горе, оличене у Министарству здравља, овом приликом нису забраниле јавне приредбе (забавне, музичке и сличне догађаје на отвореном простору), као ни остале видове јавних окупљања, и то најновије мјере највише оспорава и делегитимише у сваком, а посебно у правном смислу, што су већ уочили не само чланови нашег Правног савјета, него и стручни представници цивилног сектора. У том погледу, забрињава и то што се предсједнику Црне Горе и тзв. СУБНОР-у Црне Горе ”препоручује” одлагање раније најављених јавних окупљања, а Цркви се литије као мирна јавна окупљања изван православних храмова и манастира изричито забрањују. На жалост, и овом приликом се над Црквом, свештенством, монаштвом и вјерним народом примјењују политичке, а не здравствене мјере, иако је 2. јуна ове године званично проглашен крај епидемије у Црној Гори.

Од Управе полиције тражимо не само ми, него и сав цивилизовани свијет, да престане са срамним злоупотребама својих овлашћења вршењем насиља над грађанима и рушењем црквених објеката.

Позивамо Владу Црне Горе као носиоца извршне власти да неодложно обустави најављени изгон из Црне Горе свештеника Мирослава Михајловића из Плужина, Синише Смиљића из Улциња, Саше Јањића из Пљеваља, јеромонаха Николаја (Стаматовића) из Бијелог Поља, као и административно безакоње, први пут такве врсте у историји Црне Горе, над нашим свештенством и монаштвом којима годинама, иако испуњавају све законом прописане услове, не одобравају привремене боравке у Црној Гори, и да омогући спајање са породицом ђакону Константину Дојићу, канадском држављанину из Никшића. Снага државе се показује владавином права и умијећем изналажења најбољих рјешења у корист свих грађана, а не злоупотребом институција и монопола силе.

Благодарећи свима који се труде на одбрани светиња, истине и правде Божије и људске, молимо и оне народне представнике који јавно најављују литије и, с тим у вези, могуће грађанске сукобе, да се од тога уздрже и да оставе црквеним установама да осмишљавају начин будућег црквеног отпора према безакоњу које нас је снашло.

И овом приликом позивамо све на мир, помирење и обнову братске љубави чврсто вјерујући у коначну побједу истине над лажи, правде над неправдом, закона над безакоњем и поретка над беспоретком знајући да је ”свака сила до времена, Божија свевремена”.

Izvor: https://www.in4s.net

Ми доље потписани адвокати из Берана и Плава, чланови Адвокатске коморе Црне Горе као самосталне, независне и професионалне организације адвоката, својим личним и професионалним дигнитетом дајемо пуну подршку Митрополији црногорско-приморској и осталим епархијама Српске православне цркве у Црној Гори

Адвокати Берана и Плава, који су чланови Адвокатске коморе Црне Горе, пружили су подршку Митрополији Црногорско-приморској и другим епархијама Српске православне цркве у Црној Гори у праведној борби за Уставом загаронтована права која су грубо нарушена дискриминаторским Законом о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница.

Њихово саопштење преносимо у цјелости:

Полазећи од уставних начела као и општеприхваћених правила међународног права – једнакости свих пред законом, неповредивости људских права и слобода, одвојености вјерских заједница од државе, те  слободе вјероисповјести, ми доље потписани адвокати из Берана и Плава, чланови Адвокатске коморе  Црне Горе као самосталне, независне и професионалне организације адвоката, својим личним и професионалним дигнитетом дајемо пуну подршку Митрополији црногорско-приморској и осталим епархијама Српске православне цркве у Црној Гори, у настојању истих да заштите права која им се ускраћују донешеним “Законом о слободи вјероисповјести или увјерења и правном положају вјерских заједница”, и чијим су одредбама на очигледан начин повријеђена предње поменута начела као основе правне државе.

1. Рмуш Маринко
2. Пантовић Горан
3. Зечевић Веселин
4. Стојановић Милован
5. Тајић Драгана
6. Лабудовић Љ. Душан
7. Чукић Никола
8. Поповић Ранко
9. Радованић Милић
10. Недељковић Никола
11. 11.Ђурковић Милена

1. цКоцка Драгана
2. Радевић Игор
3. Радић Горан
4. ћулафић Б. Александар
5. Радованић Маријана
6. Делевић Александар
7. Рмуш Александар
8. Рмуш Ратко
9. Симоновић Александар
10. Тајић Миљан
11. Богавац Никола
12. Дашић Бранислав
13. Пантовић Елица
14. Ђуричанин Радуле
15. Ђуричанин Вукашин
16. Дашић Радојко

Izvor: https://www.in4s.net

Od decembra traju protesti nakon usvajanja Zakona o religiji za koji mnogi vjeruju da će Vladi omogućiti oduzimanje vjerske imovine. Srpska pravoslavna crkva s pravom se boji da zakon služi kao izgovor za oduzimanje imovine. Ova zabrinutost dovela je do velikih i stalnih protesta širom zemlje. Zabrana vjerskih okupljanja tokom pandemije KOVID-19, dodatno je povećala tenzije, protesti su doveli do privođenja nekih od najpoznatijih pravoslavnih lidera u zemlji – uključujući i ovonedeljno saslušavanje Mitropolita Crne Gore Amfilohija, (drugi put ove godine)

U autorskom članku „U Evropi je na snazi progon jevreja, muslimana i hrišćana. Sa tim se mora odmah prestati!“ na portalu newsweek.com Džoni Mur i Nuri Turkel, povjerenici Komisije za međunarodne vjerske slobode Sjedinjenih Američkih Država (SAD) koje su imenovali predsjednik Donald Tramp kao i predsjednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi, dotiču se i spornog Zakona o slobodi vjeroispovijesti u Crnoj Gori, saopšteno je danas iz Mitropolije crnogorsko-primorske (MCP).

„Oni konstatuju da su u Crnoj Gori ovim Zakonom napadnuti hrišcćani. Od decembra traju protesti nakon usvajanja Zakona o religiji za koji mnogi vjeruju da će Vladi omogućiti oduzimanje vjerske imovine. Srpska pravoslavna crkva s pravom se boji da zakon služi kao izgovor za oduzimanje imovine. Ova zabrinutost dovela je do velikih i stalnih protesta širom zemlje. Zabrana vjerskih okupljanja tokom pandemije KOVID-19, dodatno je povećala tenzije. Džoni i Nuri posebnu pažnju posvećuju privođenju mitropolita Amfilohija, jednog od najpoznatijih crkvenih velikodostojnika. Oni se kritički ostvrću na prilično uzdržan stav evropskih zvaničnika na ovakvo gonjenje hrišćana. Naročito je neopravdana odluka da Evropska komisija ne produži poziciju specijalnog izaslanika Evropske unije (EU), čiji je mandat uključivao promovisanje slobode vjeroispovesti i vjerovanja“, ističe se u saopštenju MCP.

U nastavku integralan prevod objavljenog teksta:

Aktivisti za ljudska prava često ne razmišljaju o zemljama poput Francuske, Njemačke, Belgije, Crne Gore, Bugarske i Holandije, kada brinu o kršenju vjerskih sloboda.

Prave grešku.

Širom evropskog kontinenta pogoršava se pozicija vjernika različitih religija. Vrijeme je da zagovornici ovih ideja prestanu davati Evropi „propusnicu“ kada su u pitanju ljudska prava. Prošle godine četiri od deset evropskih Jevreja prijavilo je da smatraju da treba da emigriraju iz matične zemlje, jer brinu za svoju sigurnost. Ista anketa je pokazala da je skoro polovina ispitanih bila žrtva najmanje jednog antisemitskog incidenta u poslednjih dvanaest mjeseci. Incidenti nisu izolovani.

Kao što je navedeno u Godišnjem izveštaju Američke komisije za međunarodne vjerske slobode za 2020.godinu, antisemitizam je u alarmantnom porastu u Evropi gotovo u svakoj zemlji sa značajnim procentom jevrejskog stanovništva. Francuska, zemlja sa najvećim procentom jevrejskog stanovništva na kontinentu, imala je porast antisemitizma od 27 posto. U Ujedinjenom Kraljevstvu je došlo do povećanja antisemitizma za sedam posto, dok je Laburistička stranka takođe imala istorijski obračun sa rastućim antisemitskim stavovima unutar svojih redova. U Njemačkoj se povećalo za oko 12 posto. U Holandiji, rodnoj zemlji Ane Frank, povećalo se za 35 posto u odnosu na 2018. godinu.

Statistika može prikriti stvarnu problematiku kada dođe do pitanja života ili smrti. Fizički napadi na Jevreje dogodili su se u mnogim evropskim zemljama. U možda najsurovijem antisemitskom napadu prošle godine, napadač u Halu, Njemačka, pokušao je da provali u lokalnu sinagogu tokom službe Iom Kipur – nakon što su njemačke vlasti odbile zahtjev za pružanje policijske zaštite.

Posebna sigurnosna vrata koja ubica nije mogao da se raznese predstavljala su jedini spas od masakriranja pedesetak i više Jevreja koji su bili na molitvi. Mnogi evropski Jevreji takođe smatraju da su njihovi vjerski običaji pod pravnim napadom.

Samo ove nedelje, predsjednik Konferencije evropskih rabina, rabin Pinkas Goldšmit, izdao je saopštenje upozoravajući na predlog zakona koji su predložili belgijski zakonodavci, a kojim bi se zabranila- šehita, način klanja životinja u skladu sa jevrejskim zakonom. Neke evropske zemlje takođe su tražile zabranu klanja životinja u skladu sa muslimanskim tradicijama. Američki specijalni izaslanik za praćenje i borbu protiv antisemitizma, Elan Kar, nazvao je ove zakone „sramotnim“.

Sve se ovo događa u vremenu u kojem je još prisutno živo sjećanje na holokaust. Međutim, napadi na vjerske slobode u Evropi protežu se i izvan antisemitizma. Izvještaj istraživačkog centra Pju pokazuje da je Evropa doživjela jedno od najvećih povećanja državnih ograničenja vjerskih aktivnosti u periodu od 2007. do 2017. godine, a veliki dio takođe odražava porast nasilnih napada i diskriminacije usmjerenih na muslimane širom kontinenta. Na primjer, Francuska je zabranila potpuno pokrivanje lica 2011. godine, a Moldavija je zabranila muslimanima klanjanje na javnim mjestima 2012. godine. Diskriminatorne akcije vlada nisu uperene samo prema Jevrejima i muslimanima u Evropi.

U Crnoj Gori su napadnuti i hrišćani. Od decembra traju protesti nakon usvajanja Zakona o religiji za koji mnogi vjeruju da će Vladi omogućiti oduzimanje vjerske imovine. Srpska pravoslavna crkva s pravom se boji da zakon služi kao izgovor za oduzimanje imovine. Ova zabrinutost dovela je do velikih i stalnih protesta širom zemlje. Zabrana vjerskih okupljanja tokom pandemije KOVID-19, dodatno je povećala tenzije, protesti su doveli do privođenja nekih od najpoznatijih pravoslavnih lidera u zemlji – uključujući i ovonedeljno saslušavanje Mitropolita Crne Gore Amfilohija, (drugi put ove godine).

Umjesto da bude zagovornik međunarodnih vjerskih sloboda, Evropa zanemaruje posvećenost ovom osnovnom ljudskom pravu u inostranstvu. Evropska komisija nedavno je odlučila da ne produži poziciju specijalnog izaslanika Evropske unije (EU), čiji je mandat uključivao promovisanje slobode vjeroispovesti i vjerovanja.

Zatim tu se nadodaje i evropska spoljna politika, posebno u odnosima sa Kinom. Dok Kina nastavlja da eskalira svoju antimuslimansku i antihrišćansku unutrašnju politiku, određeni evropski lideri za to daju dozvolu – što najbolje ilustruju zaista apsurdne i kukavičke riječi visokog zvaničnika EU za spoljna pitanja, Džozefa Borela, “Ne mislim da Kina igra ulogu koja može ugroziti mir u svijetu.”

Dok su neki evropski lideri izjavili u UN-u da osuđuju napad Kine na vjerske slobode, tužna je istina da postupci drugih evropskih vlada rijetko odgovaraju tim riječima.

Bugarska je, na primjer, bila voljna da vrati pet Ujgura nazad u Kinu, gde je vlada zatočila milione Ujgura i drugih muslimana u koncentracionim logorima. Oni su namjeravali da to urade dok Evropski sud za ljudska prava nije blokirao taj potez u februaru.

Dovoljno je reći da se stanje ljudskih prava u Evropi brzo pogoršava. Istorija nas podsjeća da je vjersko progonstvo prethodnica kulturnog uništavanja i etničkog čišćenja – i da, takođe i genocida. Evropa bi – zbog svoje istorije – trebala da zna bolje. Kao povjerenici američke Komisije za međunarodnu vjersku slobodu, i poznavajući dobro američku borbu i njene nedostatke, dužni smo upozoriti Evropu: Nisi izuzeta od obaveza koje plasiraš svijetu da prihvati.

Никшићким љекарима – нашим колегама, пријатељима, кумовима и рођацима – дајемо подршку да издрже све притиске, менталне и физичке, којима су изложени

Подршка никшићким љекарима који су се побунили против срамног закона о слободи вјероиповјести и стали о одбрану светиња слиже са свих страна, а овог пута од њихових колега из Црне Горе који раде у Србији.

Никшићким љекарима – нашим колегама, пријатељима, кумовима и рођацима – дајемо подршку да издрже све притиске, менталне и физичке, којима су изложени.

На то нас обавезују не само хуманост и Хипократова заклетва, не само наша стручна знања, него и то што смо из црногорских крајева из којих потичемо и ми и ви оплемењени духовним поукама наших предака, као што су светост живота и неповредивост људског достојанства. Дугујемо вам захвалност што такве вриједности и у тешким приликама часно свједочите.

01.Др Радован Ђани Матковић, радиолог, КБЦ Бежанијска коса, Београд

02.Др Радуле Вукићевић, педијатар – кардиолог, УДК Тиршова, Београд

03.Др Слободан Мрачевић, радиолог, Бел Медиц, Београд

04.Др Марјана Вукићевић, неуролог, директор Специјалне болнице „Свети Сава”, Београд

05.Др Радосава Цвјетан, кардиолог, КБЦ Земун, Београд

06.Др Миљан Булатовић, неурохирург, КБЦ Земун, Београд

07.Др Игор Поповић, неурохирург, КБЦ Земун, Београд

08.Др Татјана Милошевић, интерниста, Еуромедиц, Београд

09.Проф. Др Јован Стриковић, неуролог, Специјална болница „Свети Сава“, Београд

10.Др Сузана Никчевић, радиолог, КБЦ Бежанијска коса, Београд

11.Доц. Др Оташ Дурутовић, уролог, КЦС, Београд

12.Др Маргита Мијушковић, дерматовенеролог, КЦС, Београд

13.Др Александар Радовић, радиолог, КЦС, Београд

14.Др Мирјана Лацмановић, радиолог, КЦС, Београд

15.Проф. Др Милан Ђукић, педијатар – кардиолог, УДК Тиршова, Београд

16.Доц. Др Зоран Лековић. гастроентеролог, УДК Тиршова, Београд

17.Доц. Др Веселин Вушуровић, неонатолог, УДК Тиршова, Београд

18.Др Немања Милићевић, кардиохирург, Институт за кардиоваск. болести Дедиње, Београд

19.Др Александра Зечевић, неуролог, Специјална болница „Свети Сава“, Београд

20.Др Јелена Латковић, љекар опште праксе, Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње, Београд

21.Др Владимир Тмушић, специјализант педијатрије, УДК Тиршова, Београд

22.Др Драгана Лакићевић, интерниста, Ст. Рапхаел Клиник, Германy

23.Пуковник Др Љубо Минић, неурохирург, ВМА, Београд

24.Доц. Др Александар Ивановић, радиолог, КЦС, Београд

25.Др Јадранка Митровић, специјалиста клиничке биохемије, УДК Тиршова, Београд

26.Др Ивана Дашић, радиолог, УДК Тиршова, Београд

27.Доц. Др Јелена Никитовић Мартић, неонатолог, ИМД „Др Вукан Чупић“, Београд

28.Др Рајко Никитовић, гинеколог, КБЦ „Др Драгиша Мишовић“, Београд

29.Проф. Др Башо Церовић, педијатар-кардиолог, КБЦ Земун, Београд

30.Др Ивана Инић, онколог, Институт за онкологију и радиологију Србије, Београд

31.Др Миливоје Церовић, кардиолог, КБЦ Земун, Београд

32.Др Илић Горан, хирург, КБЦ Земун, Београд

33.Др Маријана Вучевић Милиновић, оториноларинголог, ДЗ Палилула, Београд

34.Проф. Др Игор Симанић, спец. физ. Мед., директор Спец. болнице за рех. и орт. прот. – Рудо, Београд

35.Др Јован Рудић, гинеколог, ГАК „Народни фронт“, Београд

36.Др Наташа Урошевић, оториноларинголог, КБЦ Земун, Београд

37.Доц. Др Душан Шкиљевић, дерматовенеролог, КЦС, Београд

38.Асс. Др Александра Милошевић, кардиолог, КЦС, Београд

39.Др Милутин Вуковић, гинеколог, ДЗ Панчево

40.Др Милош Распоповић, хирург, КЦС, Београд

41.Др Павле Поповић, специјализант хирургије, КЦС, Београд

42.Др Зорица Вукићевић Радојевић, пнеумофтизиолог, ЗЦ Ужице

43.Др Александар Б. Зоњић, анестезиолог, ЗЦ Сомбор

44.Др Радош Ивановић, стоматолог, Београд

45.Др Милица Бакић Јованчевић, гастроентеролог, Београд

46.Др Љубан Шћекић, ортопед, ЗЦ Панчево

47.Др Миљан Ојданић, оториноларинголог, Лозница

48.Др Иван Чукић, гинеколог, Београд

49.Др Мирјана Николић, специјалиста опште праксе, ДЗ Нови Београд

50.Др Снежана Станић, специјалисрта опште праксе, ДЗ Нови Београд

51.Проф. Др Ана Мршуља, инфектиолог, Макиш БГД, Београд

52.Др Огњен Чукић, оториноларинголог, КБЦ Земун, Београд

53.Асс. Др Марко Кенић, хирург, КБЦ Звездара, Београд

54.Др Огњен Коларевић, љекар опште праксе, Специјална затворска болница Београд

55.Асс. Др Дејан Ћетковић, орални хирург, Стоматолошки факултет Београд

56.Др Лука Вујовић, љекар опште праксе, Специјална затворска болница Београд

57.Доц. Др Александар Влаховић, спец. дјеч. и пл. и рекон. хир., ИМД „Др В. Чупић“ Београд

58.Пуковник Доц. Др Радослав Барајактаровић, ортопед, ВМА, Београд

59.Проф. Др Бранко Михаиловић, орални хирург, Стоматолошки факултет, Косовска Митровица

60.Др Тања Васиљевић, гинеколог, ГАК „Народни фронт“, Београд

61.Проф. Др Хаџи Бојан Луле Мандић, максилофацијални хирург, Стоматолошки факултет, Београд

62.Прим. Др Драгана Мандић, пнеумофтизиолог, Београд

63.Др Нада Мишовић, анестезиолог, Спец. болница „Свети Сава“, Београд

64.Проф. Др Божина Радевић, васкуларни хирург, Београд

65.Прим. Др Слободан Ћулафић, интервентни радиолог, Специјална болница „Свети Сава“, Београд

66.Др Маја Стјепановић, стоматолог, Студентска поликлиника, Београд

67.Др Далиборка Баћовић Илић, Студентска поликлиника, Београд

68.Др Сузана Лабан Несторовић, педијатар, УДК Тиршова, Београд

69.Др Марко Чворовић, специјалиста ортопед, општа болница Бел Медиц, Београд

Izvor: https://www.in4s.net

Odbornik Demokratske partije socijalista u Bera nama Radoš Rajčević napustio je tu partiju. On je vratio svoj odbornički mandat jer ne želi da bude prozivan kao Stevan Džaković, od koga se, kako kaže stidi cijela Crna Gora.

Raičević je napustio DPS zbog napada te partije na Srpsku pravoslavnu crkvu.

“Vratio sam i mandat DPS. Bio sam na njihovoj listi i moja moralna načela mi ne dozovoljavaju da ga zadržim. Nisam ja Stevan Džaković od koga se stidi pošten svet ne samo u Budvi već u celoj Crnoj Gori, kaže Raičević za Novosti, i otkriva pravi razlog odlaska iz ove partije, uprkso pritiscima da to ne učini.

-Razlog je moja SPC i odnos DPS prema jedini kanonski priznatoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori. Naravno, i odnos prema vjernicima i litijama, kojima se mirno zahtijevalo da se nađe pravedno i zakonsko rješenje i urede odnosi između države i naše Crkve, kaže Raičević, koji je ostavku podnio danas.

Odbornik DPS Radoš Raičević napušta tu partiju i vraća mandat koji ima u lokalnom parlamentu!

Izvor; https://borba.me

Организатори литије су позвали вјернике да се придржавају мјера НКТ-а, држе адекватну међусобну дистанцу и користе маске које могу узети пред црквом

У храму Светог Саве у Тивту у току је молебан који служи архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Након молебна, митрополит ће градским улицама предводити свенародну литију за одбрану светиња.

Вјерујући народ поновио је из Тивта да ће се борити против дискриминаторског Закона о слободи вјероисповијести којим се желе отети светиње од Митрополије црногорско-приморске.

Окупљени узвикују: „Не дамо светиње!“ и „Ево нас, дошли смо светиње да бранимо!“

Организатори литије су позвали вјернике да се придржавају мјера НКТ-а, држе адекватну међусобну дистанцу и користе маске које могу узети пред црквом.

Тиват не да светиње, Тиват чува православље!

Izvor: https://www.in4s.net

„Crnogorske institucije su sposobne da na adekvatan i legalan način odgovore na sve izazove, u skladu sa principima demokratije i vladavine prava. Kao lider u procesu EU integracije, Crna Gora poštuje evropske vrijednosti i standarde i bez obzira na ovakve i slične izazove, nastaviće sa svojom proevropskom i reformskom politikom, kao odgovaran partner EU“, kazao je Marković, kaže se u saopštenju

Predsjednik Vlade Duško Marković razgovarao je danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori Aivom Oravom o aktuelnoj situaciji povodom nereda u Budvi i više crnogorskih opština, saopšteno je iz Vlade Crne Gore.

Oni su saopštili da je Marković  osudio „napade na pripadnike Uprave policije kao direktan pokušaj urušavanja demokratskih vrijednosti i ugrožavanja mira i bezbjednosti naših građana. Podsjetivši da je reakcija nadležnih organa na takvo ponašanje ustavna dužnost i obaveza policije, podvukao je da će, kao i uvijek do sada, svi eventualni slučajevi prekoračenja policijskih ovlašćenja biti hitno ispitani i adekvatno sankcionisani“.

Marković je, kako saopštavau,  još jednom istakao otvorenost Vlade za politički dijalog i dogovor u susret predstojećim parlamentarnim i lokalnim izborima „koji treba da se odvija u institucijama sistema, a ne na ulici“, kaže se u saopštenju.

„Crnogorske institucije su sposobne da na adekvatan i legalan način odgovore na sve izazove, u skladu sa principima demokratije i vladavine prava. Kao lider u procesu EU integracije, Crna Gora poštuje evropske vrijednosti i standarde i bez obzira na ovakve i slične izazove, nastaviće sa svojom proevropskom i reformskom politikom, kao odgovaran partner EU“, kazao je Marković, kaže se u saopštenju.

Kako su saopštili on je z aključio da je u najboljem je interesu Crne Gore i svih njenih građana da se i ovi izbori sprovedu na fer, miran i demokratski način i „Vlada će učiniti sve u okviru svojih nadležnosti da doprinese takvom ambijentu“, kaže se u saopštenju.

Orav je, kako su saopštili,  izrazio zabrinutost u vezi sa rastućim tenzijama u Budvi i njihovim posljedicama u ostalim opštinama.

„Pozvao je sve političke aktere na smirivanje tenzija i na efikasnu istragu potencijalne nesrazmjerne upotrebe sile od strane policije“, kaže se u saopštenju.

Šef Delegacije EU je, kako kažu, podsjetio i na poziv Brisela da svi politički akteri pokažu uzdržanost i poštovanje vladavine prava, kao i da se uzdrže od jednostranih radnji i odluka.

„Orav je posebno istakao važnost stvaranja atmosfere koja omogućava iskren politički dijalog, kao i mirno i uredno sprovođenje predstojećih parlamentarnih i lokalnih izbora“, zaključeno je u saopštenju.

Izvor: Vijesti.me