СНП
Општина Беране је посредством Секретаријата за пољопривреду, туризам, водопривреду и заштиту животне средине спровела акцију бесплатне додјеле садницe шљиве пољопривредним произвођачима – воћарима. У оквиру поменуте акције извршена је набавка 10.000 садница шљиве сорте „чачанска родна“, а испоруку је извшио изабрани понуђач са тендера ДОО „Екоплант“ из Подгорице.
-Уз једногласну подршку одборника владајуће већине, коју чине коалиција Здраво Беране и Демократска Црна Гора, локални парламет је на скупштинском засиједању одржаном у четвртак, 15. новембра, усвојио одлука о давању сагласности на одлуку предсједника Општине Драгослава Шћекића о именовању Марка Лалевића за потпредсједника Општине Беране. Против овакве одлуке гласали су одборници ДПС-а.
– По коалиционом договору унутар Демократског фронта Покрету за промјене припадало је једно фунционерско мјесто и добили смо мјесто потпредсједника општине. Доказао сам се као активни спортиста и секретар Секретаријата за планирање и уређење простора што ме препоручује да представљам грађане и будем потпредсједник Општине. Трудићу се да повјерене послове обављам на најбољи начин. Такође, трудићу се да ДПС никада више не дође на власт у нашем граду – поручио је Лалевић.
“Rekli su nam – legnite dolje pi.de jedne, što smo mi i uradili. Nakon toga su počeli da nas šutiraju nogama. Jedan od policajac mi je stavio nogu na glavu, prislonio mi pendrek na lice i pitao me oću li da pušim… Došlo je još nekoliko policajaca, koji su nastavili sa psovkama i šutirali me nogama u tijelo”, ispričao je Vukčević.
Dok su nas krvnički tukli bez ikakvog povoda, govorili su nam: “Pi..e jedne, je…emo vam majku, šta radite ovdje”.
Tako su juče Branimir Vukčević i Momčilo Baranin u podgoričkom Osnovnom sudu objašnjavali kakvu su torturu preživjeli od pripadnika Specijalne antiterorističke jedinice 24. oktobra 2015. nakon razbijanja protesta Demokratskog fronta.
Advokat Dalibor Kavarić u njihovo ime podnio je tužbu, tražeći da im država plati to što su ih sajovci brutalno ponižavali, tukli i maltretirali te noći bez razloga i povrijeđene ostavili na ulici.
Vukčević i Baranin su ispričali da su policajce pitali mogu li da prođu takozvanom zlatarskom ulicom, da su dobili odobrenje policajca, ali da su ih iz čista mira počeli tući.
“Rekli su nam – legnite dolje pi.de jedne, što smo mi i uradili. Nakon toga su počeli da nas šutiraju nogama. Jedan od policajac mi je stavio nogu na glavu, prislonio mi pendrek na lice i pitao me oću li da pušim… Došlo je još nekoliko policajaca, koji su nastavili sa psovkama i šutirali me nogama u tijelo”, ispričao je Vukčević.
Naglasio je i da policajci koji su ih tukli do danas nijesu identifikovani i rekao da misli da do toga neće ni doći.
“Veće poniženje u životu nijesam doživio, posebno u situaciji u kojoj ste nemoćni da uradite bilo šta”.
Baranin je dodao i da je osjećao strah za život dok su ga tukli i da mu je najteže palo da svojoj djeci objasni šta se desilo.
Obojica su pojašnjavali da su te noći prisustvovali skupu DF-a, ali da nijesu pravili nerede, niti učestvovali u njima.
“Nijesmo im dali nikakav povod, samo smo pitali da prođemo i dobili odobrenje za to, da bi nas na kraju pretukli. Nosili su fantomke, gas maske i kacige”, pojašnjavao je Vukčević sudiji Simu Rašoviću.
Dodali su da su dodatnu neprijatnost doživjeli i prilikom svjedočenja u postupku u kome se sudilo tadašnjem šefu te jedinice Radosavu Lješkoviću, kada im je vjerovatno podrška policajaca iz publike dobacivala i vrijeđala ih.
U tužbi se dodaje i da su se obraćali tadašnjim ministrima Rašku Konjeviću i Goranu Daniloviću radi vansudskog poravnanja, ali da nijesu dobili nikakav odgovor.
Oni tužbom traže po 25.000 eura odštete.
U odgovoru na tužbu kratko piše da nema osnova za odštetu, da nema dokaza za odgovornost države. Niko iz države nije se ni pojavio na jučerašnjem ročištu.
Realna opasnost da će opet tući
Pozivajući se na praksu suda u Strazburu, u tužbi se dodaje se i da je u pitanju posebno težak oblik zlostavljanja, zbog nemogućnosti otpora i da se niko u Upravi policije nije ogradio od takvih postupaka službenika.
“Posljedice koje je ovakvo postupanje izazvalo i dalje traju, naročito imajući u vidu da počinioci nijesu pronađeni i procesuirani, što stvara i realnu opasnost od ponavljanja takvog djela bilo prema tužiocima ili nekom drugom ko se nađe u pogrešno vrijeme na mjestu gdje su ovakvi pripadnici policije prisutni”, ističe se u tužbi.
Tužilaštvo ne zna ko je tukao građane
Ustavni sud je ranije, kao i u slučaju prebijanja Milorada Mija Martinovića, zaključio da je tužilaštvo i u ovom slučaju sprovelo nedjelotvornu istragu i zahtijevao od tužilaštva da postupak sprovede do kraja.
Podgoričko tužilaštvo, međutim, ni do danas nema nikakvih podataka ko je tukao građane te večeri.
Izvor: Vijesti.me
Iako predstavljaju najobrazovaniji dio populacije, u ovom trenutku u Crnoj Gori su zvanično nezaposlene 4.794 žene, sa fakultetskom diplomom.
Žene u Crnoj Gori često ne ostvaruju osnovna prava koja im pripadaju, a jedno od njih je pravo na rad. Prema poslednjim podacima o Anketi o radnoj snazi Monstata u drugom kvartalu 2018. imali smo 136,3 hiljada zaposlenih, od kojih su 103,9 hiljada bile žene ili 43,3 odsto. Muškarci čine 56,7 odsto zaposlenih.
Kako je, izgleda, bitka žena za jednaku zastupljenost u strukturi zaposlenih i dalje u toku, izgleda da su „pobijedile” kada se radi o primatu među nezaposlenima. Najnoviji podaci Zavoda za zapošljavanje pokazuju da su se na evidenciji nezaposlenih 12. novembara nalazile čak 25.183 žene, odnosno 59,68 odsto ukupnog broja lica bez posla kojih je 42.194.
Iako žene u poslednjih 18 godina čine većinu među licima koja završavaju fakultete, fakultetska diploma im nije garant za zaposlenje. Samo tokom 2017. godine, na visokoškolskim ustanovama u Crnoj Gori na osnovnim studijama diplomiralo je 3.048 studenata, od čega 57,6 odsto čine žene, odnosno 1.756 njih.
Magistarske studije završila su 163 studenta, od kojih su studentkinje činile 56,4 odsto. Zvanje doktor nauka steklo je lani 18 lica, među kojima je 10 žena.
Ipak, visoka stručna sprema i primat među obrazovanom populacijom ženama nije otvorio u potpunosti vraga tržišta rada, jer ih je mnogo na evidenciji nezaposlenih. Tako podaci Zavoda za zapošljavanje pokazuju da je bez posla 4.621 žena koja ima završen fakultet, odnosno diplomu bečelor i specijalističkih studija.
Magistarsko zvanje ima 168 nezaposlenih žena, dok ih pet ima zvanje doktora nauka. Poređenjaradi, na biroimarada je 2.579 muškaraca sa bečelor i diplomom specijalističkih studija, 98 magistara i osam doktora nauka.
Dodatan problem prilikom zapošljavanja žena je i činjenica da im se na razgovorima za posao nerijetko postavljaju pitanja da li planiraju darađaju, jer im se time značajno umanjuje šansa za zaposlenje zbog mogućnosti odlaska na trudničko.
Da trudnoće predstavljaju „biznis barijeru” svjedoči i podatak Zaštitnika ljudskih prava i sloboda, kojem su se u poslednje dvije godine obratile tri žene kojima poslodavac nije produžio ugovor jer su ostale u drugom stanju. Ipak, i kada dobiju posao žene su suočene sa neravnopravnim položajem jer, kako pokazuje nalaz Monstata, prosječna plata žena u Crnoj Gori, sa porezima i doprinosima iznosi oko 430 eura, odnosno oko 23 odsto manje nego muškaraca koji rade isti posao.
Izvor: Dan.co.me
БЕРАНЕ – У склопу плана и програма и наставних активности, ученици петог разреда Основне школе „Вук Караџић” посјетили су Општину Беране. Основце je у свом кабинету угостиo предсједник општине Драгослав Шћекић, одговарајући уједно на њихова бројна питања. Ђаке је занимало да ли је тешко радити као предсједник, како је организован рад локалне управе и који су важни пројекти које Општина спроводи. Одговарајући на постављена питања, Шћекић је истакао да је образовање кључ успјеха, као и да локална управа посебну пажњу посвећује образовању, култури и младима. Казао је да у прилог томе говори чињеница да Општина сваке године обезбјеђује бесплатне уџбенике за све основце.
Циљ посјете је био да се у оквиру предмета Познавање друштва ученици упознају са надлежностима Општине, као и установа и предузећа чији је оснивач Општина.Д.Ј.
Izvor: Dan.co.me
Građanska inicijativa, koju je podnijelo preko 2,7 hiljada građana protiv izgradnje vrtića u dvorištu Gimnazije „Niko Rolović“, nije dobila potrebnu većinu u lokalnom parlamentu.
Za inicijativu je glasalo 14 odbornika, sedam je bilo protiv, a 13 uzdržano, javlja agencija Mina.
Da bi inicijativa bila usvojena potrebno je bilo 18 glasova. Nju su podržali poslanički klubovi Demokratski front-Socijalistička narodna partija, Demokrate-URA, Prava Crna Gora, Socijaldemokratska partija i Biram Bar.
Protiv su bili odbornici Socijaldemokrata, dok su odbornici Demokratske partije socijalista, Bošnjačke stranke i Liberalne partije bili uzdržani.
Potpisnici inicijative naveli su ranije da ne mogu da prihvate rješenje koje podrzumijeva uništavanje postojećeg parka i dvorišta tri škole.
“ Kakav god da bude ishod glasanja, mladi ljudi iz tzv.gradjanske inicijative, vi ste pobjednici.Pokazali ste gradjanima Bara,ali i cijele Crne Gore ,kako se na lijep,moderan nacin ,sa pozitivnim buntom,mogu uraditi značajne stvari“ ,kazao je odbornik SNP Vasilije Lalosevic,danas na sjednici SO Bar .
„Vi ste svima pokazali da ovaj grad ima sjajnu mladu generaciju,koja će,vrlo brzo razbiti „kolotečinu“koja se uspostavila,i razbiti birokratski način razmišljanja.
Uzdržavanjem od glasanja za inicijativu,ova vlast praktično nipodaštava i svoje donijete odluke o prostornim planovima. Naravno, postoje i pravni lekovi koje će ovi mladi ljudi znati koristiti, pa ne bi bilo dobro da vlast, ne daj bože, krene „silom“ na svoju mladost“ ,kazao je Lalošević.
Institut za bolesti djece od prvog novembra je bez dječijeg alergologa. Specijalističke preglede je nemoguće zakazati. Ovo je našem portalu javila čitateljka (ime i prezime poznati redakciji) koja je, kako kaže, sa sedmogodišnjim djetetom jutros bila na Institutu. Odgovor kada će biti moguće zakazati pregled kod dječijeg alergologa, nije dobila. Kako kaže, zakazivanje pregleda preko izabranog pedijatra je onemogućeno, dok se ni na šalterima Instituta ne može dobiti informacija kada će to biti moguće, jer “ne postoje spiskovi”. Tim povodom redakcija portala kontaktirala je Goricu Soković, PR Kliničkog centra Crne Gore, koja je navela da će dostaviti odgovore “čim budu u mogućnosti”.
Kako MNE magazin saznaje, alergolog doktorka Saida Zejnilović koja je radila u Institutu do 1. novembra, više neće ordinirati u Dječijoj bolnici. Ona nam je u telefonskom razgovoru saopštila da joj je ugovor istekao prvog novembra i da saradnja između nje i te institucije nije nastavljena.
Prema nezvaničnim informacijama MNE magazina, Klinički centar Crne Gore uskoro bi trebalo da potpiše ugovor sa dr Lidijom Poček. S obzirom da ni danas nije postojala opcija zakazivanja pregleda, neizvjesno je kada će to biti.
M.S.
Izvor: MNEMagazin.me
U okviru prve faze projekta „Znanjem prevaziđimo podjele“, koji sprovodi nevladina organizacija „Dar“ iz Berana, proteklog vikenda održano je sedam predavanja o najčešćim bolestima kod djece koja borave u Dnevnom centru za djecu i omladinu sa smetnjama i teškoćama u razvoju, kao i o načinima na koje se mogu razlikovati i prepoznati određene bolesti, koji je najbolji način za ostvarivanje kontakta sa osobama sa invaliditetom i načinima na koji se održava vršnjačka edukacija.
Cilj projekta „Znanjem prevaziđimo podjele“, čija je realizacija počela 10. septembra, je smanjenje barijera između beranskoh srednjoškolaca i djece koja borave u Dnevnom centru. Trideset polaznika radionica biće u prilici da stečeno znanje prenesu na svoje vršnjake putem vršnjačkih edukacija za koje će biti obučeni u sklopu projekta.
Koordinatorka projekta „Znanjem prevaziđimo podjele“ je Jovana Došljak, a projekat je finansiran iz Budžeta Opštine Berane, sredstvima opredijeljenim za finansiranje projekata nevladinih organizacija za 2018. godinu.
Izvor: radioberane.me
Podgorica, (MINA) – Državne institucije i lokalna samouprava još nijesu spremne da na kvalitetan način počnu da rješavaju problem prevelikog broja pasa lutalica i mačaka u Baru, smatraju u nevladinoj organizaciji (NVO) Prijatelji životinja Bar.
Osnivač i predsjednica te NVO, Milena Zoranović, ukazala je da je Bar jedan od rijetkih razvijenijih gradova u Crnoj Gori koji nema sklonište za napuštene pse i mačke.
Ona je navela i da Crna Gora nema Centralni registar pasa i mačaka, ali i da ima mnogo neregistrovanih odgajivačnica koje prodaju razne vrste kućnih ljubimaca.
Zoranović je kazala da je problem napuštenih pasa najvidljiviji, a da u Baru ne postoji nijedna služba kojoj bi se građanin mogao da obrati kako bi prijavio problem iz te oblasti.
„Svi prepoznaju problem lutalica, ali lokalna samouprava niti istitucije države još nijesu spremne da na kvalitetan način počnu da se bave rješavanjem tog problema“, rekla je Zoranović agenciji MINA.
Korak u rješavanju problema lutalica bi, smatra ona, bio da Opština uvede porez na nesterilisanu kerušu i mačku.
„Time bi se vlasnici natjerali da budu odgovorniji i da spriječe nekontrolisano parenje pasa i mačaka, svojih ljubimaca, a legla izbacuju i ostavljaju pored kontejnera da umiru u najvećim mukama“, ocijenila je Zoranović.
Kako je istakla, svakodnevno se primenjivanem nepopularnih mjera, kao što je porez, mora podizati svijest i odgovornost vlasnika.
Zoranović je kazala da je priča o azilu samo jedan korak koji bi pomogao u kvalitetnom rješavanju problema.
Prema njenim riječima, kada bi grad imao azil ne bi davali ogroman novac privatnim pansionima koji čuvaju pse i mačke.
„Govorim o azilu koji ne bi bio logor za pse već mjesto gdje bi se sklonili, liječili, zbrinjavali najugroženiji psi. Azil kao mjesto odakle bi ste mogli da usvojite zdravog psa a ne da kupujete iz divljih odgajivačnica po relativno jeftinoj ceni i da ga za par meseci izbacite na ulicu jer vam ne treba“, navela je Zoranović.
Ona je ukazalda da više gradova u okruženju Bara ima azile koji zadovoljavaju profesionalne standarde i u kojima se zaposleni ljudski odnose prema zatočenim životinjama.
„Svjedoci smo da povremno u Baru, budu ostavljene grupe pasa koji su donijeti iz nekih drugih gradova“, rekla je Zoranović i zamolila predstavnike lokalne samouprave u Baru da razgovaraju sa predstavnicima drugih gradova kako bi ta praksa prestala.
Zoranović je rekla da u Baru postoji nekoliko NVO koje, iz ljubavi prema životinjama, rade posao službi koje bi trebalo da postoje u gradu.
„Mi sklanjamo, liječimo povređene i bolesne, odazivamo se na pozive naših sugrađana, ali i vapaje nevoljnika koji su gladni, bolesni, povrijeđeni na ulicama našeg grada“, navela je ona.
Prema riječima Zoranović, nijedna NVO nema stalni izvor finansiranja, već da njihov rad zavisi od donacija i da troše lična sredstva kako bi spasili životinje koje su se našle na ulici.
„Baru smo obezbijedili stotine sterilizacija pasa i mačaka, zahvaljujući stranim donatorima. Naš rad je prepoznat van granica Crne Gore i zato uživamo povjerenje ljudi iz cijelog svijeta koji su spremni da za sterilizacije izdvajaju lična sredstva, kroz donacije, i time pomognu i ovom gradu kako bi problem bio na kvalitetan način riješen“, rekla je Zoranović.
Nažalost, dodaje ona, izuzev deklarativne podrške za to što rade nema konkretih aktivnosti.
Zoranović je rekla da direktor Turističke organizacije Bar, sa kojim je razgovarala, svakodnevno dobija negativne komentare turista na odnos i položaj pasa i mačaka na ulicama Bara.
Ona smatra da je za rješavanje tog problema potrebno mnogo karika od državnih institucija do lokalne samoprave i NVO sektora.
„Nažalost sada smo mi iz NVO jedini koji pokušavamo da radeći, Sizifov posao, spasimo i pomognemo malom broju onih koji ne mogu sami da se bore za sebe“, navela je Zoranović.
Izvor: MINA
Spomen – obilježje 1934. godine podigli su potomci stradalih, a na njemu su ispisana imena oko 60 onih koji su život položili za vjeru pravoslavnu i svoju otadžbinu, a obnovljen je zahvaljujući donatorstvu advokata dr Nemanje Aleksića koji živi i radi u Novom Sadu
NIKŠIĆ – U crkvi Sv. Ignjatija Bogonosca u selu Počekovići kod Nikšića juče su svetu liturgiji služili parosi kotorski Nenad Kalem i banjsko -rudinski Radenko Koprivica. Božjom službom i pričešćem vjernog naroda obilježen je praznik Sv. Arsenija Sremca drugog arhiepiskopa srpskog, čije su mošti od 1884. do 1914. godine počivale u obližnjem manastiru Kosijerevo, nakon čega su prenijete u manastir Ždrebaonik kod Danilovgrada. Nakon liturgije obavljen je pomen i osvećenje obnovljenog spomenika poginulim od 1912. do 1918. godine iz Počekovića i više okolnih sela. Spomen -obilježje 1934. godine podigli su potomci stradalih, a na njemu su ispisana imena oko 60 onih koji su život položili za vjeru pravoslavnu i svoju otadžbinu.
– Spomenik danas sija kao što je zasijao i onda i kao što zasijaše duše onih koji postradaše za vjeru svoju, za crkvu svoju, za svetinju ognjišta, za svetinju svoga naroda. I mi ovom svetom službom činimo spomen na njih, sjećamo ih se. Sjećaju se i oni nas, čuju naše molitve i gledaju u srca i duše naše da li imamo i mi onu vjeru koju su imali oni kada su dali živote svoje za našu slobodu, vjeru, crkvu, za otadžbinu. Neka bi bog dao da njihove duše počivaju u rajskim naseljima kako su zaista to zaslužili svojom velikom žrtvom – besjedio je sveštenik Koprivica.
Spomenik je obnovljen zahvaljujući donatorstvu advokata dr Nemanje Aleksića koji potiče iz Počekovića, sela koje pripada Mjesnoj zajednici Vraćenovići, a živi i radi u Novom Sadu. Donatorstvom dr Aleksića crkva Sv. Ignjatija u Počekovićima je 2016. godine obnovljena. Cjelokupni radovi još nijesu završeni jer se planira freskopisanje tog hrama. Predsjednik Crkvenog odbora Dragan Aleksić istakao je da su njihovi preci, čija su imena ispisana na spomeniku, dali veliku žrtvu u Prvom i Drugom Balkanskom ratu. Stihovi na obilježju „Vile će se grabit u vjekove da vi vjence dostojne sapletu“, kazao je Aleksić, nijesu zalud nastali i upravo govore o slavi onih koji na oltar otadžbine položiše svoje živote.
– Koliko to poštujemo dokazali smo danas barem mi koji smo prisutni ovdje. Međutim, ima i onih koji iskrivljuju istoriju, ima i onih koji su prodali vjeru, otačastvo i hrišćanstvo za bezvjeru. Ovaj spomenik jedinstven je primjer kako je to tada radio srpski narod i nijesu uzalud na zastavi, koja je uklesana, četirili ocila. To, barem dok smo mi živi, ne bi trebalo da se prebriše, trebamo se boriti da to tako ostane da bi bili pravi naslednici ovih naših predaka – kazao je Aleksić.
Istoričar Mirko Perović istakao je da je Crna Gora prva od nekoliko zemalja Balkanskog saveza 1912. godine objavila rat Turskoj, a narod je dobrovoljno pristupao vojnim jedinicama, što je bilo prisutno i u banjsko-vučedolskom i oputno-rudinskom kraju. Prilikom osvajanja Bardanjolta, kazao je on, i u drugim vojnim operacijama dejstvovao je oputno-rudinski bataljon u čijem sastavu su bile četiri čete- Bukvička, Pilatovačka, Vrbičko-vučedolska i Crkvička. Poslije austrougarske objave rata Srbiji, naveo je Perović, Crna Gora stupa u rat na srpskoj strani, a kralj Nikola kao vrhovni komandant crnogorske vojske izdaje naredbu za mobilizaciju. Neposredno uz nametnutu granicu sa Hercegovinom vrši se raspored trupa i zajedno sa hercegovačkim odredima dogovaraju napadi na austrougarska utvrđenja. Istorijski izvori kažu, podsjetio je on, da su dvije čete oputno-rudinskog bataljona, Bukvićka i Pilatovačka, dodate bilećkom bataljonu od kojih je formirana hercegovačka brigada na čijem je čelu bio kapetan Blažo Đukanović.
–Ovi ljudi kojima danas služimo parastos, i mnogi drugi borci, stradaju u tim sukobima, mnogi bivaju uhapšeni i internirani u zloglasne logore Boldogason, Arad, Zenicu, Doboj i druge gdje većina od njih ostavlja svoje živote, rekao je, između ostalog, Perović.
Izvor: Dan.co.me