Socijalistička narodna partija još nije donijela konačnu odluku da li će imati svog kandidata za predsjedničke izbore zakazane za 19.mar, da li će nastupiti sa Građanskim pokretom URA, ili će podržati nekog drugog kandidata.
“Mi polazimo od početne pretpostavke da je zajednički kandidat svih partija od 30.avgusta najbolja opcija. Dok god postoji mogućnost za takvu opciju, mi insistiramo na njoj”, kazao je Stevan Gajević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede odgovarajući na pitanja novinara na konferenciji za medije.
Na takvu odluku će, kaže, čekati do 25.februara.
“Da vidimo da li će takva opcija moći da bude operativna, što ne znači da je naša dobra volja, dobra volja svih.. Ali u svakom slučaju 26.februara organi partije će da razmotre ponuđene kandidate i izjasniće se tad”, poručio je Gajević.
Предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић примила је данас на разговор делегацију Заједнице општина Црне Горе, коју су чинили чланови Управног одбора Заједнице општина Црне Горе и функционери локалних самоуправа Анела Чекић, Жељко Ћулафић, Нихад Цановић и Дамјан Ћулафић, генерална секретарка Заједнице општина Црне Горе Мишела Манојловић, те Дарка Огњановић, консултанткиња за медије и невладине организације у Заједници општина Црне Горе.Присутни су упознали предсједницу Ђуровић са проблемима у функционисању са којима се суочавају локалне самоуправе, нарочито оне на сјеверу, од којих је најозбиљније питање остваривања буџетских прихода, финансирања њиховог редовног рада и исплата зарада запосленима. У вези са тим, указали су на посебно негативне посљедице по њихове општине које су отпочеле са спровођењем програма „Европа сад”.Указано је да ће почетком примјене новог Гранског колективног уговора у мање развијеним општинама доћи до додатних тешкоћа у вези са исплатама зарада запосленима.Истичући досадашњу добру и узајамно корисну сарадњу између Заједнице општина и Скупштине Црне Горе, присутни су потенцирали потребу њеног даљег продубљивања и унапређења како би се побољшао квалитет рјешења законских аката који се односе на локалне самоуправе.Предсједница Ђуровић је исказала спремност да изађе у сусрет локалним самоуправама у домену сарадње о питањима из надлежности Скупштине Црне Горе, те истакла да представници Заједнице општина имају могућност да учествују у раду скупштинских одбора и да изнесу мишљења о темама које их се директно тичу, сагласно Споразуму о сарадњи између Скупштине Црне Горе и Заједнице општина Црне Горе из 2016. године.Договорено је да се направи анализа ефеката поменутог Споразума и размотри у сарадњи са шефовима клубова посланика и предсједницима скупштинских одбора, те да се сагледају могућности за његово побољшање.
Предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић састала се данас са члановима Парламентарне групе за сарадњу Бундестага са земљама Југоисточне Европе Јосипом Јуратовићем, Томасом Хакером и Борисом Мијатовићем.Предсједница Ђуровић је поздравила свеукупне међудржавне односе Црне Горе и Савезне републике Њемачке које карактерише интензивна сарадња на свим пољима.Указујући на важност парламентарне сарадње с обзиром на значај њемачког Бундестага и његову улогу у процесу одлучивања о даљим фазама интеграционих процеса и приступања земаља кандидата за чланство у ЕУ, она је изразила спремност за продубљивање контаката, на највишем нивоу, али и са посланицима који су активни у одборима надлежним за ЕУ послове и међународне односе.Нагласивши да радује заинтересованост њемачких званичника за Црну Гору, предсједница Скупштине је подсјетила на сусрет са предсједницом Бундестага Барбел Бас у Загребу, у октобру 2022. године, на маргинама Првог парламентарног самита Међународне кримске платформе и исказала очекивање да ће Бас ускоро посјетити Црну Гору.Предсједница Ђуровић је изразила задовољство што Савезна влада Њемачке препознаје значај Западног Балкана и пружа пуну подршку његовом европском путу, те захвалила на подршци процесу приступања Црне Горе ЕУ. Она је изразила очекивање да помоћ Њемачке, како политичка, тако и експертска, неће изостати ни у наредном периоду, те исказала захвалност на досадашњој подршци у области правосуђа, као и у областима слободе медија и животне средине.Потенцирајући значај Берлинског процеса који има незамјенљиву улогу у јачању регионалне сарадње и повезивању земаља региона са ЕУ на путу интеграције, Ђуровић је истакла да овај процес обухвата све државе Западног Балкана и представља најбољи оквир за динамизацију сарадње у циљу испуњавања критеријума за пуну интеграцију у ЕУ са широком платформом за сарадњу, укључујући и економску. С тим у вези, информисала је саговорнике да је затражила од Владе Црне Горе да упути Скупштини на ратификацију недавно потписане споразуме о међусобном признавању личних карата, универзитетских диплома и професионалних квалификација.Она је истакла важност актуелног тренутка за Црну Гору и изразила задовољство због постигнутог политичког договора око кандидата за судије Уставног суда, те очекивање да ће 27. фебруара доћи до избора судија, чиме ће бити испуњен кључни предуслов за излазак из тренутног стања нефункционалности.Предсједница Скупштине је указала на важност присуства ЕУ и СР Њемачке у региону, као и посвећеност европских институција и држава чланица политици проширења, имајући у виду геополитички и стратешки однос ЕУ према Западном Балкану. Шеф Парламентарне групе за сарадњу Бундестага са земљама Југоисточне Европе Јосип Јуратовић је захвалио предсједници Ђуровић на пријему, те прилици да се састану са црногорским посланицима и у директном контакту размијене мишљења о актуелним темама. Он је истакао да су сви чланови њемачког Бундестага изузетно заинтересовани за стање у Црној Гори, те да СР Њемачка стоји на располагању као поуздан партнер нашој земљи на путу европских интеграција. Јуратовић је казао да је Црна Гора најдаље отишла у процесу приступања Европској унији, те да тај пут треба да настави са успјехом, посебно имајући у виду чињеницу да скоро осамдесет одсто грађана подржава придруживање великој европској породици народа.Члан Парламентарне групе за сарадњу Бундестага са земљама Југоисточне Европе Томас Хакер је информисао предсједницу Ђуровић о намјери Бундестага да покрене парламентарну димензију Берлинског процеса, која би подразумијевала редовне сусрете и састанке посланика парламената држава Западног Балкана, са циљем да се овом процесу да већи замах. Предсједница Ђуровић је поздравила ову идеју и исказала спремност да, након усаглашавања са осталим парламентима држава Западног Балкана, Скупштина Црне Горе буде домаћин првог таквог самита.Борис Мијатовић, члан Парламентарне групе за сарадњу Бундестага са земљама Југоисточне Европе, се интересовао за питање сарадње у области енергетике између држава Западног Балкана, на шта је предсједница Скупштине одговорила да подржава сваки вид сарадње између земаља региона који ће допринијети одрживом развоју и захвалила СР Њемачкој која је кроз пројекте Њемачког друштва за међународну сарадњу (ГИЗ) и Њемачке развојне банке (КфW) допринијела подстицању енергетске ефикасности, као и побољшању комуналне инфраструктуре у Црној Гори.Састанку су присуствовали и Петер Фелтен, амбасадор СР Њемачке у Црној Гори, Катарина Пејић, сарадница посланика Јосипа Јуратовића, и Катерина Биенерт из администрације Бундестага.
“Црну Гору и Србију везује славна заједничка историја, култура, пријатељски и братски односи грађени вјековима уназад. Србија је постала економски снажна и политички стабилна, а Срби широм свијета је доживљавају као свој најбољи ослонац. “Више на званичном Twitter налогу министра здравља и потпредсједника СНП-а, Драгослава Шћекића
Лично сматрам да ДИК треба да Милојку Спајићу одобри предсједничку кандидатуру, а онда народ нека се изјасни и каже да ли треба дати глас ономе који говори неистине, који вара и чија ријеч не вриједи ништа.Нека се грађани изјасне да ли су спремни да подрже особу чије су референце доведене под великим знаком питања и за коју се, скоро па основано, сумња да је направио озбиљну корупцију на штету државе и грађана и који и даље спроводи тајкунску политику ДПС-а.
ДУЖНИ СМО ДА УДРУЖИМО СНАГЕ КАКО БИСМО ПРУЖИЛИ ПОДРШКУ ДJЕЦИ ОБОЉЕЛОЈ ОД МАЛИГНИХ БОЛЕСТИ
На данашњи дан, који је посвећен дjеци обољелој од малигних болести, важно је указати на потребу улагања заједничких напора цијелог друштва како би се превенција оболијевања од рака у дjетињству поставила као национални здравствени приоритет, посебно у програмима очувања и унапређења здравља дjеце.Статистика показује да се у свијету сваке године код више од 300.000 дjеце старости до деветнаест година дијагностикује нека врста малигне болести. Од тог броја, приближно осморо до десеторо дjеце живи у ниско и средње развијеним земљама са стопом преживљавања од око двадесет одсто, док у високо развијеним земљама стопа излијечења од многих уобичајених малигних болести код дjеце прелази осамдесет одсто. Према расположивим подацима Регистра за малигне неоплазме Црне Горе, током 2013. године од малигних болести обољело је 24 дjеце, односно 1,1% од укупног броја обољелих те године, и то дупло више дjечака (66,7%) него дjевојчица (33,3%). Најчешће дијагнозе малигних болести код дjеце и адолесцената од 0 до 19 година у Црној Гори су биле леукемије, малигни тумори мозга, костију и лимфоми. Посљедњи прелиминарни подаци који се односе на 2019. годину показују да је број регистрованих смртних случајева од малигних болести код дjеце старости до 18 година био шест. Подаци Црногорског друштва за борбу против рака говоре да у Црној Гори од малигних болести годишње оболијева између двадесеторо и тридесеторо дjеце, док се годишње у старосној доби од 0 до 18 година региструје углавном између пет и десет смртних случајева од истих.Сваког дана, али посебно данас морамо пружити подршку малим херојима који воде битке и суочавају се са великим изазовима и тешкоћама које ове болести носе са собом, а чије суровости већина људи у Црној Гори није ни свјесна. Одговорност друштва подразумијева и успостављање квалитетног система подршке бројним породицама и родитељима који имају дjецу обољелу од малигних болести и који су своје животе подредили једном основном циљу – њиховом оздрављењу.Свако дијете обољело од рака заслужује најбољу могућу његу јер је то основно људско право. Умјесто игре и ужавања у дjетињству, дjеца код које је дијагностикован рак налазе се у захтјевној ситуацији која их на дужи период изолује од вршњака и пријатеља. Пут борбе са овом болешћу обиљежен је огромном патњом и стресом и зато ниједно дијете или породица не би требало самостално да пролазе кроз процес његовог лијечења.Из ових разлога, црногорско друштво, а нарочито здравствени сектор морају дати максималан допринос побољшању стања наше дjеце која се боре са поменутим болестима, док свеукупна јавност треба да посвети већу пажњу овој теми како би се код грађана подигла свијест о проблему који сваког дана постаје све озбиљнији.Дjеца су наше највеће богатство и будућност Црне Горе. Зато смо дужни да удружимо снаге како бисмо им пружили сву потребну подршку и помоћ на тешком животном путу којим су, нажалост, принуђени да иду.
