Здравствена заштита мора да буде приоритет свакој држави, ако желимо да одговорно и квалитетно функционишемо.
БЕЗ ЗДРАВЕ НАЦИЈЕ НЕМА НИ ДОБРЕ НИ ЈАКЕ ДРЖАВЕ
Потребно је да створимо јака законска рјешења, какоби здравствени систем могао да функционише на најбољи начин.
На врло транспарентан начин смо радили на Закону. Циљ нам је био да потпуно отворимо све оне проблеме који су евидентни у здравственом систему Црне Горе посебно у јавном здравству.
Одређена законска рјешења су раније рађена тако да се створе могућности за одррђене појединце и субјекте за разлику од оног што је општи интерес, а то се показало на слабљењу здравственог система.
Овај закон је рађен искључиво за потребе и интерес наших грађама и пацијената
Као опозиција изборили смо се за укидање таксе еуро по еуро, таксе на гориво, забрану давања отказа женама на породиљском и у периоду трудноће.
Као власт, посебан акценат смо ставили на положај пензионера – повећана минимална пензија, раст пензија ће пратити раст инфлације, исплаћена 13. пензијаПотписани су и грански колективни уговори, повећане су зараде у здравству, јавној управи и правосуђу, просвјети…
Поводом обиљежавања десет година од званичног почетка едукативног програма Демократске радионице „Барбара Прамер”, Едукативни центар Скупштине Црне Горе уприличио је свечаност током које су партнерима на програму, посланицима и широј јавности представљени резултати рада у претходној деценији, а у оквиру програма представницима школа које су учествовале на радионицама су уручени сертификати о учешћу.Уз подсјећање да је програм настао као плод сарадње два европска парламента, аустријског и црногорског, предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић је казала да је његова реализација годинама уназад омогућавала младој популацији да оствари увид у рад Скупштине, као и да се упозна са концептом и вриједностима парламентарне демократије.
„Чињеница да су и други парламенти препознали значај овог програма и отпочели његову имплементацију, отвара простор да на овом пољу буду размјењиване праксе и искуства, што ће јачати сарадњу међу парламентима, а програме додатно обогаћивати и учинити још успјешнијим”, навела је Ђуровић.Предсједница Скупштине је истакла да је у програму до сада учествовало готово 32.000 учесника из преко 80 одсто основних школа из наше државе, те оцијенила да је то од велике важности за наш образовни систем, а тиме и за цијело друштво.„Овакав иновативан начин рада, показао се као веома инспиративан и значајан за дјецу, која ће као будући активни грађани бити нова снага која ће друштво водити ка напретку. Сигурна сам да ће поменути програм трајати још дуго и да ће служити на част Скупштини Црне Горе као иницијатива која је допринијела окупљању младих људи и подизању њиховог знања о раду највишег законодавног дома”, казала је Ђуровић.Истичући да је задивљен посвећеношћу којом Скупштина Црне Горе води Демократске радионице, предсједник Националног савјета Парламента Аустрије Волфганг Соботка нагласио је да Демократске радионице имају за циљ да инспиришу дјецу и младе да развију ентузијазам ка парламентаризму и да подстакну њихово учешц́е у доношењу одлука, чиме се како је додао, граде темељи за динамичну демократију.„Политика је упорно и стрпљиво бушење тврдих дасака. Она захтијева и страст и перспективу”, чувена је изјава Макса Вебера. Управо такву страст ви у Црној Гори показујете већ годинама. Посвец́ено грађанско друштво је основа живе демократије. На овај начин промовишемо схватање демократске свијести и владавине права. И једно и друго представљају основне вриједности које морамо неуморно заступати”, казао је Соботка.Констатујући да су Демократске радионице у Црној Гори успјешна прича, предсједник Соботка је оцијенио да је реализација овог програма у црногорском парламенту ,,модел другим земљама у региону, као што су Косово, Албанија и Сјеверна Македонија”.„Сарадња са земљама Западног Балкана од изузетног је значаја за Аустрију и аустријски парламент. Аустрија има блиске историјске и економске везе са овим регионом. Убијеђен сам да је ваша будуц́ност унутар ЕУ, па вас увјеравам да ћемо вас на овом путу снажно пратити”, казао је Соботка.Свечаности су присуствовали представници парламената земаља – чланица Мреже Демократских радионица (Аустрија, Албанија, Косово, Сјеверна Македонија, Словачка и представница ЕРСТЕ фондације), за које је уприличена и посјета демократским радионицама дан раније и састанак са генералним секретаром, руководитељком Парламентарног института и тимом Едукативног центра Скупштине Црне Горе.
У вези са неистинитим и нетачним наводима саопштеним од стране појединих учесника синоћње емисије „Начисто“ која је емитована на телевизији Вијести, а у којима су се чуле конструкције да је предсједница Скупштине Црне Горе Данијела Ђуровић, и поред захтјева међународног фактора, намјерно заказала сједницу Скупштине на којој ће се бирати судије Уставног суда, за 27. фебруар, како би спријечила судије да одлуче о утврђивању листе кандидата за предсједника Црне Горе без господина Милојка Спајића, истичемо сљедеће:Сагласно Уставу Црне Горе и Пословнику Скупштине Црне Горе, Скупштина ради на редовним и ванредним засиједанијма. Редовна засиједања се одржавају два пута годишње, и то од првог радног дана у марту до краја јула, и друго од првог радног дана у октобру до краја децембра. Ванредно засиједање се може заказати на захтјев предсједника Црне Горе, Владе или најмање трећине укупног броја посланика и том приликом подносилац захтјева одређује дневни ред, датум и вријеме одржавања сједнице.Након што је Уставни одбор Скупштине Црне Горе 7. фебруара 2023. године доставио листу са предлогом четири кандидата за судије Уставног суда, а имајући у виду да се процедура одвија у периоду када Скупштина није у редовном засиједању, било је неопходно да посланици Скупштине Црне Горе поднесу захтјев за ванредно засиједање. Послије одржаног колегијума предсједнице Скупштине, група од 77 посланика поднијела је захтјев за ванредно засиједање Скупштине и одредила 27. фебруар као датум за одржавање сједнице.Истина је да је предсједница Скупштине инсистирала да се сједница одржи што раније, и то 21. или 22. фебруара, па чак и у суботу, 25. фебруара, иако је нерадни дан, али представници политичких партија које партиципирају у Скупштини Црне Горе су се изјаснили да је 27. фебруар термин у коме ће највећи дио посланика бити у могућности да присуствује сједници.Како је за изгласавање судија Уставног суда у првом кругу гласања неопходна подршка од најмање 54 посланика, очигледно је да је предсједница Скупштине могла заказати сједницу само уважавајући достављени предлог и водећи се могућностима за присуство што већег броја посланика.Из наведеног јасно произилази да предсједница Ђуровић није имала било какву намјеру опструкције, у смислу одлагања термина одржавања поменуте сједнице, већ напротив – инсистирала је на њеном што ранијем одржавању, свјесна значаја ове теме у контексту цјелокупног политичког амбијента у Црној Гори, али и предсједничких избора који су расписани за 19. март ове године.Подвлачимо да је управо предсједница Скупштине захтијевала да се сједница одржи у што краћем року и на тај начин још једном показала своју посвећеност рјешавању питања избора судија Уставног суда, које већ дуго оптерећује друштвено-политичку ситуацију у нашој земљи.
Socijalistička narodna partija (SNP) još nije donijela konačnu odluku da li će imati svog kandidata za predsjedničke izbore zakazane za 19. mart, kao i da li će nastupiti sa Građanskim pokretom URA, ili će podržati nekog drugog kandidata.
Odgovarajući na pitanja novinara, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Stevan Gajević, kazao je da polaze od početne pretpostavke da je zajednički kandidat svih partija od 30. avgusta najbolja opcija.
„Dok god postoji mogućnost za takvu opciju, mi insistiramo na njoj”, kazao je Gajević.
Na takvu odluku će čekati do 25. februara.
„Da vidimo da li će takva opcija moći da bude operativna, jer ne znači da je naša dobra volja, dobra volja svih. Ali u svakom slučaju 26.februara organi partije će da razmotre ponuđene kandidate i izjasniće se tad“, kazao je Gajević.
