Категорија: СНП

Према подацима Центра за демократску транзицију до 12 сати у Подгорици гласало је 28,7 одсто или око 41.140 бирача. Грађани Црне Горе, њих 350 хиљада са бирачким правом, бирају локалну власт у 14 општина. Осим у Подгорици, избори се одржавају у Бару, Бијелом Пољу, Пљевљима, Рожајама, Будви, Даниловграду, Зети, Тивту, Плаву, Колашину, Жабљаку, Плужинама и Шавнику.

12:15 – До 12 сати гласало 41.140 бирача

Према подацима Центра за демократску транзицију до 12 сати у Подгорици гласало је 28,7 одсто или око 41.140 бирача.

На локалним изборима у Подгорици 2018. године гласало је 27,9 одсто бирача. 

12:13 – До 12 сати у Колашину гласало 32,59 одсто грађана

До 12 сати у Колашину је гласало 32,59 одсто грађана.

12:03 – Излазност у Бијелом Пољу до 12 сати 25,22 одсто

Излазност у Бијелом Пољу до 12 сати је 25,22 одсто или 9.956 бирача, јавља репортерка ТВЦГ из ОИК-а. Како јој је саопштено нијесу забиљежене неправилности.

Демократе: До 11 сати у Даниловграду гласало 21,3 одсто бирача

Према подацима Демократа, на локалним изборима у Даниловграду до 11 сати гласало је 21,3 одсто бирача. Како су рекли из те партије, на локалним изборима 2018. године излазност до 11 сати била је 24,4 одсто. Локални избори одржавају се у 14 општина, а биралишта су отворена од седам до 20 сати. Право гласа има око 350 хиљада грађана. 

Демократе: На Жабљаку до 11 сати гласало 26,9 одсто грађана

На локалним изборима на Жабљаку до 11 сати гласало је 26,9 одсто грађана, саопштиле су Демократе. Како су казали из те партије, на локалним изборима 2018. године излазност до 11 сати била је 27,4 одсто. Локални избори одржавају се у 14 општина, а биралишта су отворена од седам до 20 сати. Право гласа има око 350 хиљада грађана.

11:52 – До 11 сати у Рожајама гласало 15,98 одсто бирача

У Рожајама је до 11 сати гласало 15,98 одсто бирача, сазнаје репортерка ТВЦГ у општинској изборној комисији.

11:16 – ЦДТ: Одзив бирача у Подгорици до 11 сати 20,1 одсто 

До 11 сати у Подгорици је гласало 20,1 одсто бирача или око 28.800 грађана, казао је Горан Делић из ЦДТ-а.

На локалним изборима у Подгорици је 2018. године до 11 сати гласало око 20,8 одсто бирача.

11:10 – Зета: До 11 сати гласало 24,6 одсто бирача

Према подацима Општинске изборне комисије у Зети је до 11 сати гласало 2.318 бирача, односно 24,6 одсто, казала је Радију Црне Горе предсједница комисије Нела Анђушић.

11:04 – Излазност у Колашину дo 11 sati: ОИК: Гласало 22,79% , Демократе: 17,95 одсто бирача

До 11 сати у Колашину гласало је 1.390 бирача, односно 22,79 одсто, сазнаје репортерка ТВЦГ Ана Поповић.

Према подацима Демократа, излазност у Општини Колашин на локалним изборима до 11:00х је 17,95%. На локалним изборима 2018. године излазност је у истој општини до 11 сати била 28,5%

10:34 – Демократе: До 10 сати гласало 12,21% Подгоричана

Излазност у Подгорици на локалним изборима до 10 сати је 12,21%, саопштиле су Демократе.

10:19 – Budva: Do 9:30 glasalo  8,2 odsto birača

Предсједник ОИК Будва Ђорђије Вујовић казао је za ТВЦГ да је до 9:30 у том граду гласало 8,2 одсто бирача.

10:15- Плужине: до 10 сати гласало 11,46 одсто бирача
Предсједник ОИК- а Плужине Милодарко Јокановић казао је да је до 10 сати у тој општини гласало 11,46 одсто грађана. Јокановић је подсјетиода у Плужинама гласа 2387 бирача. За ТВЦГ је додао да нијесу забиљежене неправилности у тој општини.

10:12- Демократе: У Даниловграду до 9 сати гласало 6,52 бирача

Излазност у Општини Даниловград на локалним изборима до 9 сати  је 6,52%, саопштиле су Демократе. На локалним изборима 2018. године излазност је у истој општини до 9 сати била 9,5%.

09:50 – Рожаје: До 9 сати гласало 2,3 одсто бирача

Према подацима ОИК-а, у Пожајама је до девет сати гласало 2,3 одсто бирача.

09:47 – Демократе: Излазност у Зети до 9 сати 4,96%

Излазност у Општини Зета на локалним изборима до devet sati је 4,96%, саопштиле су Демократе. 

09:17- У Подгорици гласало око 9.800 бирача до девет сати

У Главном граду до 9 сати гласало је 6,8 одсто бирача или око 9.800 грађана, казао је Горан Делић из ЦДТ-а.

У Подгорици је 2018. године до девет сати гласало око 7 одсто бирача.

09:13 – Излазност у Плаву до 9 сати 5 одсто

Према подацима Општинске изборне комисије, излазност у Плаву до девет сати је пет одсто, јавља репортерка Вања Ракоњац.Предсједница ОИК – Плав Ресма Шеховић казала је да је излазност за сад одлична. Подсјетила је да су на територији општине Плав отворена 22 бирачка, а да право гласа има 9364 бирача.

09:13 – У Бијелом Пољу гласало 2,46 одсто бирача

У Бијелом Пољу до 9 сати гласало 2,46% бирача или око 2.370 грађана, сазнаје у ОИК-у репортерка Милица Стијеповић. У том граду за сада нијесу забиљежене неправилности.

08:19 – До осам сати у Подгорици гласало око четири хиљаде бирача

Према подацима Центра за демократску транзицију до осам сати у Подгорици гласало је 2,8 одсто или око четири хиљаде бирача. На локалним изборима у Подгорици 2018. године гласало је 3,2 одсто бирача. 

07:37 – Биралишта отворена у Плужинама, чека се потврда из села

У Плужинама отворена су бирачка мјеста у граду док се за нека даља по селима још чека потврда због лоших комуникационих веза и сигнала, укупно 24 су бирачка мјеста у Плужинама, казао је Дарку Булатовићу предсједник ОИК-а Милодарко Јокановић.

Локални избори у Подгорици и још 13 општина одржавају се данас, а бирачко право има око 350 хиљада грађана. Осим у Подгорици, избори се одржавају у Бару, Бијелом Пољу, Пљевљима, Рожајама, Будви, Даниловграду, Зети, Тивту, Плаву, Колашину, Жабљаку, Плужинама и Шавнику.Građani biraju lokalnu vlast, 350 hiljada birača sa pravom glasaLokalni izbori u Podgorici i još 13 opština održavaju se danas, a biračko pravo ima oko 350 hiljada građana. Osim u Podgorici, izbori se održavaju u Baru, Bijelom Polju, Pljevljima, Rožajama, Budvi, Danilovgradu, Zeti, Tivtu, Plavu, Kolašinu, Žabljaku, Plužinama i Šavniku.RTCG

Према подацима МУП-а, највише гласача је у Главном граду, 143.523, у Бару 39.854, Бијелом Пољу 39.469, Пљевљима 24.592, а у Рожајама 22.806. 

У Будви бирачко право има 18.783 гласача, Даниловграду 13.179, Зети 12.524, Тивту 11.993, Плаву 9.364 а Колашину 6.097.

На Жабљаку бирачко право има 3.031 грађанин, Плужинама 2.382 а Шавнику 1.968. 

Бирачка мјеста отворена су од седам до 20 сати.

МУП је раније саопштио да увид у бирачки списак гласач може остварити лично, на шалтерима подручних јединица сваким радним даном од осам до 14 сати, уз важећу личну карту или путну исправу.Podgorica: Ukradena biračka kutija i paravani za glasanjeOtvorena su birališta u 14 crnogorskih opština u kojima građani biraju lokalnu vlast. Prve nepravilnost zabilježena je u Šavniku gdje je odmah nakon otvaranja zatvoreno biračko mjesto broj 1.

„Čestitam našim sjajnim bokserkama Bojani Gojković i Tamari Radunović na osvojenim medaljama na seniorskom prvenstvu Evrope u Budvi. Srebro i bronza kojima ste se ovjenčale rezultat su vašeg nespornog talenta i ozbiljnog i predanog dugogodišnjeg rada. Nastavite tako jer ste vi inspiracija za sve mlade žene Crne Gore. Ponosni na vaša dosadašnja dostignuća, radujemo se budućim uspjesima koji će nesumnjivo doći“, napisala je predsjednica Skupštine na Tviteru.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se predsednicom Skupštine Crne Gore Danijelom Đurović, sa kojom je razgovarao o bilateralnim odnosima, evropskim integracijama, geopolitičkim pitanjima, stanju u regionu i drugim ključnim temama od značaja za građane dveju zemalja. Predsednica crnogorskog parlamenta razgovarala je i sa premijerkom Anom Brnabić, kao i sa predsednikom Skupštine Srbije Vladimirom Orlićem.

Aleksandar Vučić na Instagram profilu buducnostsrbijeav naveo je da je sa Danijelom Đurović razgovarao o najvažnijim regionalnim pitanjima, te da su se saglasili da će nastaviti da jačaju prijateljske veze.

Izrazio je i zadovoljstvo većim stepenom saradnje srpskog i crnogorskog parlamenata, istakavši da je neophodno raditi i na dodatnom jačanju ekonomske saradnje i infrastrukturnom povezivanju, saopštila je pres služba predsednika Republike.

Naglasio je da će Srbija nastaviti da promoviše stabilnost u regionu, vodeći politiku mira i saradnje na Zapadnom Balkanu, kao i da ostaje posvećena daljem razvoju dobrosusedskih odnosa sa Crnom Gorom.

Vučić je izrazio i očekivanje da će dve zemlje sva otvorena pitanja nastaviti da rešavaju dijalogom na uzajamno prihvatljiv način, jer su dobri odnosi Srbije i Crne Gore, osim za građane dve države, važni i za sveukupnu stabilnost u regionu.

Brnabićeva sa Đurovićevom: Srbija posvećena daljem razvoju bilateralnih odnosa sa Crnom Gorom

I premijerka Srbije Ana Brnabić razgovarala je sa predsednicom Skupštine Crne Gore Danijelom Đurović o bilateralnim odnosima dveju država, evropskim integracijama i saradnji u regionu.Brnabićeva sa Đurovićevom: Srbija posvećena daljem razvoju bilateralnih odnosa sa Crnom Gorom

Brnabićeva je ocenila da je Srbija posvećena daljem razvoju bilateralnih odnosa sa Crnom Gorom, zasnovanih, pre svega, na tradicionalnom prijateljstvu i bliskim odnosima, što je od suštinske važnosti za dalji napredak i ekonomski razvoj regiona, saopštila je Vlada Srbije.

Predsednica Vlade je istakla da je izuzetno zadovoljna intenziviranjem političkog dijaloga dveju država, podsetivši i na nedavnu posetu premijera Dritana Abazovića Srbiji.

Izrazila je uverenje da će se Crna Gora priključiti i regionalnoj inicijativi „Otvoreni Balkan“, koja za cilj ima, pre svega, bolji život građana regiona.

Premijerka je navela i da će u fokusu buduće Vlade biti infrastrukturno, a posebno železničko povezivanje u regionu.

Đurovićeva je ocenila da su intenziviranje saradnje i podrška u okviru regiona naročito važni u današnjem trenutku, kada se suočavamo sa velikim globalnim izazovima.

Istakla je da je Srbija pokazala izuzetnu posvećenost dobrosusedskim odnosima i da je pružila podršku tokom krize izazvane pandemijom koronavirusa, donirajući vakcine građanima Crne Gore, kada je to bilo najpotrebnije.

Predsednica crnogorskog parlamenta je iskazala spremnost za unapređenje saradnje u oblasti finansija, platnog prometa, ali i drugim važnim oblastima.

Sagovornice su izrazile uverenje da će zvaničnici naših zemalja posvećeno raditi na unapređenju političkog dijaloga, parlamentarne i bilateralne saradnje.

Đurovićeva sa Orlićem 

Predsednica crnogorskog parlamenta razgovarala je i sa predsednikom Skupštine Srbije Vladimirom Orlićem. Izjave Danijele Đurović i Vladimira Orlića

Đurovićeva je tom prilikom izjavila da veruje da je to dobar osnov za građenje i jačanje bratskih i prijateljskih odnosa Srbije i Crne Gore.

Orlić je istakao da postoji prostor buduću saradnju i zbog zajedničke istorije i tradicije odnosa.

Vladimir Orlić i Danijela Đurović položili su vence na Groblju oslobodilaca Beograda, uoči 20. oktobra – Dana oslobođenja Beograda. Zvaničnici su vence položili uz intoniranje himni dve zemlje, a u prisustvu garde Vojske Srbije.

Na jednom od venaca pisalo je „Slava herojima i oslobodiocima, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije“, dok je na drugom pisalo „Oslobodiocima Beograda, Skupština Crne Gore“.

Izvor: https://www.rts.rs

Plakete su primili i ministar finansija, Aleksandar Damjanović, gradonačelnik Budve, Milo Božović i bokserske legende bivše Jugoslavije: Perunović, Vujković, Puzović, Bajrović, Dobrašinović, Sjekloća i Drašković.Lalošević se tom prilikom zahvalio na plaketama i čestitao našim bokserkama, Bojani Gojković i Tamari Radunović, na osvojenom srebru i bronzi na Evropskom prvenstvu za žene, koje se održalo u Budvi.“Bojana i Tamara, vi ste naše šampionke. Iskrene čestitke u moje lično ime i Ministarstva sporta i mladih na postignutom uspjehu. Ponovo ste dokazale da se hrabrošću i srčanom borbom ostvaruju impozantni rezultati. Vi ste ponos Budve i Crne Gore“, kazao je Lalošević.Lalošević je uputio čestitke i njihovom selektoru Nikoli Ružiću, kao i Bokserskom savezu Crne Gore, na čelu sa predsjednikom Klemenkom.

Bojana Gojković i Tamara Radunović ponos su Budve i Crne Gore, kazao je ministar sporta i mladih Vasilije Lalošević.

On je čestitao crnogorskim bokserkama osvojene medalje na seniorskom prvenstvu Evrope u Budvi.

Gojković je debitantski nastup na šampionatu završila sa srebrnom, dok je Radunović osvojila bronzanu medalju.

„Bojana i Tamara, vi ste naše šampionke. Iskrene čestitke u moje lično ime i Ministarstva sporta i mladih na postignutom uspjehu. Ponovo ste dokazale da se hrabrošću i srčanom borbom ostvaruju impozantni rezultati“, kazao je Lalošević.

Lalošević je uputio čestitke i njihovom selektoru Nikoli Ružiću, kao i Bokserskom savezu Crne Gore, na čelu sa predsjednikom Aleksandrom Klemenkom.

Izvor: https://www.rtcg.me

Нацрт предлога закона о буџету за 2023. годину требало би да се нађе на Влади до 31. октобра, док је рок за подношење закона Скупштини 15. новембар, казали су из Министарства финансија

Министарство финансија (МФ) ради на предлогу буџета за наредну годину и циљ је да до 31. октобра буде на Влади, а до 15. новембра да буде поднесен Скупштини, казали су за „Дан“ из тог ресора на чијем челу је Александар Дамјановић.

– Финалне консултације са потрошачким јединицама су у завршној фази, речено нам је из МФ-а.

Детаљи о буџети, као и о евентуалном задуживању, знаће се најкасније за десетак дана.

– Одлука о задуживању прати нацрт предлога закона о буџету, па ће се и о том документу истовремено дискутовати, казали су из Дамјановићевог ресора.

Ребаланс буџета је усвојен крајем септембра, а Министарство финансија и даље преговара о кредитима и чека финалне понуде за откуп шестомјесечних државних записа. „Банкар“ је јуче пренио да још нису окончани сви преговори око задуживања државе код домаћих финансијских институција.

На основу ребаланса буџета, који је усвојен крајем септембра, држава има могућност да обезбиједи додатних 350 милиона еура. Због различитих ограничења, низа изузетно неповољних околности који су споља и изнутра ослабили црногорску економију, те најаве глобалне рецесије која ће потрајати цијеле наредне године, држава и даље трага за недостајућим средствима.

– У контексту актуелне глобалне економске кризе, о којој се интензивно дискутовало и на самиту ММФ и СБ у Вашингтону, препоруке финансијских стручњака су у највећој мјери биле усмјерене на повећање опреза приликом склапања будућих финансијских аранжмана – имајући у виду да је црногорска економија, као мала и отворена, посебно осјетљива на екстерне шокове и неизвјесности тржишта. Додатна препорука ишла је у смјеру рационализације потрошње и повећања приходне стране буџета кроз сузбијање сиве економије, нелегалне трговине дуванским производима, као и борбе против организованог криминала и корупције, саопштили су за „Банкар“ из Министарства финансија.

Без емитовања државних записа од 2020. године

Од децембра 2020. године, када се држава задужила 750 милиона, више се није користило задужење путем обвезница, као ни путем државних записа. Влада Душка Марковића се често задуживала кроз емисију државних записа, док је влада Здравка Кривокапића на почетку мандата позајмила 750 милиона и више се није задуживала.

За разлику од обвезница, записи представљају задуживање на краћи рок које је јефтиније. У случају доспијећа за пола године, односно 182 дана, као гарант сигурности враћања средстава домаћим банкама може бити и потенцијална подршка СБ кроз Девелопмент Полицу Лоан – ДПЛ (Кредит за развојне политике) на основу којих се брзо стиже до средстава намијењених одређеним развојним потребама.

– Са СБ су актуелни преговори око кредитне подршке за наредну годину у виду ДПЛ аранжмана, односно зајма заснованог на развојним политикама који ће не само олакшати питање финансирања буџетских потреба већ ће дати позитиван сигнал другим инвеститорима и банкама да су црногорске јавне финансије стабилне и одрживе, навели су из МФ-а.

Навели су да је потрага за средствима почела много прије самог ребаланса буџета, још у августу, када су почеле прве консултације МФ-а са домаћим банкарским сектором. Уз кредитне аранжмане које, због међународних ограничења, не могу прећи 150 милиона еура, преосталих (барем) 200 милиона требало би да буде обезбијеђено кроз државне записе.

– Ребалансом буџета дефинисан је и фискални простор за задуживање до краја године, док ћемо са израдом буџета за наредну годину имати јасну слику о недостајућим средствима и потенцијалним аранжманима. Када је ријеч о конкретним аранжманима, МФ тренутно прикупља понуде домаћих банака за пласирање државних записа – оквирно на период од шест мјесеци – док су у току и преговори за склапање класичних зајмова, навели су из ресорног министарства.

Dragi građani Zete,Zajedno smo već mnogo godina.Zajedno smo bili i u dobru i u zlu.Zajedno branimo našu Zetu, naš jezik i našu crkvu – potpisan Temeljni ugovor.Zajedno možemo da izgradimo stabilan temelj Zete kao samostalne opštine…

ZAJEDNO. SLOŽNO. TEMELJNO!

Zaokružite broj 3 – TEMELJNO ZA ZETU!