Категорија: СНП

 Пропали економски стручњак Милојко Спајић, наставља са својом популистичком причом, заборављајући да једино што је оставио својој држави јесте празан државни буџет и гомиле економских и политичких небулоза и неистина.

Успут, да приупитамо овог „економског мага“ зашто у периоду док је био на власти није макар помогао да се прича око проблема будванских просвјетара покрене са мртве тачке, него је, као и многи прије њега, ћутке прелазио преко оваквих и сличних проблема који оптерећују грађане Црне Горе.

Још једном подсјећамо да Министарство просвјете од старта дијели судбину просвјетара из Будве, те да смо у том правцу иницирали расправу и на самој сједници Владе. У складу са закључцима, наравно да ће бити испуњене финансијске обавезе, али уз успостављање потпуне контроле над трошењем средстава, која се по основу рјешавања стамбених потреба издвајају из буџета Црне Горе.

Министарство просвјете још једном позива самозваног експерта, да престане са неаргументиваним нападима, те да се мане политичке приче када је ријеч о рјешавању озбиљних, нагомиланих проблема, који су, дијелом, и његова директна заслуга. Умјесто да макар ћути, он наставља да дијели лекције без икаквог стида и срама, не објашњавајући како је за 16 мјесеци мандата трошио немилице паре грађана Црне Горе.

И зато, Милојко Спајићу, престани са покушајима профитерства над туђим животним проблемима! 

ДИЈАСПОРА ДОПРИНИЈЕЛА УНАПРЕЂЕЊУ ЗДРАВСТВЕНИХ УСЛУГА У ДЗ РОЖАЈЕ

„Црногорска дијаспора бројним донацијамa Дому здравља Рожаје, дала је значајан допринос унапређењу здравствене заштите и подизању нивоа квалитета здравствених услуга становницима ове сјеверне општине, на чему им у име Владе Црне Горе, премијера и своје име упућујем велику захвалност“, казао је министар здравља #ДрагославШћекић који је данас са сарадницима боравио у радној посјети овој здравственој установи.Након обиласка рожајског дома здравља и састанка са менаџментом, представнцима општине и дијаспоре, министар Шћекић је изразио задовољство због, до сада спроведених пројеката, који су реализовани великим дијелом управо захваљујући донацијама наших исељеника.„Ово је велика ствар за цјелокупни здравствени систем посебно јер ми у наредном периоду желимо крупним корацима да кренемо у модренизацију свих здравствених установа и рјешавању нагомиланих проблема, а у том смислу су ове донације веома важне, јер нам помажу да унаприједимо систем и достигнемо ниво развијених савремених здравствених центара, управо одакле и долази наша дијаспора. Ми то можемо, само треба заједно, организовано и одговорно да приступимо реализацији зацртаних циљева“, поручио је министар здравља. Он је истакао да су Влада Црне Горе, а посебно премијер Дритан Абазовић и министар финансија Александар Дамјановић, опредијељени да се здравственом систему посвети посебна пажња, што није био случај у претходном периоду.„Циљ нам је да имамо савремене, функционалне здравствене установе, како због наших грађана, тако и због запослених, како би им обезбиједили услове да професионално раде и пружају квалитетнију и ефикасну здравствену заштиту. Свакако, има ургентних проблема, које смо препознали и који што прије морају да се рјешавају, а очекујем да ћемо неке од њих почети да рјешавамо већ од понедељка“, најавио је Шћекић. Министар је казао да је планирано да Беране буду регионални здравствени центар за сјевер државе, чиме ће становницима Рожаја бити доступнија и ефикаснија здравствена заштита на свим нивоима.Он је подсјетио на недавно обећање предсједника Владе да ће свакој здравственој установи у Црној Гори бити опредијељена одређена финансијска средства и на тај начин им омогућити боље функционисање и подизање нивоа квалитета услуга.„Солидарно и одговорно према свакој здравственој установи, па и према Дому здравља у Рожајама“, поручио је министар и још једном упутио искрену захвалност дијаспори на хуманости, али и менаџменту и запосленима у Дому здравља на професионализму и досадашњем раду.Директорица Дома здравља др Невзета Пепић упознала је министра и представнике дијаспоре са до сада реализованим пројектима и онима које планирају да спроведу у наредном периоду.„Од изузетне важности су сви пројекти, од набавке дигиталног рендген апарата, који има знатно мањи степен зрачења и квалитетнију слику, која се добија у знатно краћем времену у односу на класичне RTG апрате, затим реконструкције гараже, уградње лифта, која се приводи крају. Приоритети за наредни период, у сарадњи са Министарством здравља, су адаптација прилазног дијела згради, затим реконструкција интерног и дјечјег одјељења, лабораторије, као и набавка реагенаса за лабораторијске анализе за секундарни ниво услуга“, казала је др Пепић.Представник црногорске дијаспоре Садрија Сако Дацић казао је да су наши исељеници спремни да улажу и тако допринесу бољим условима у Дому здравља у Рожајама. У Дому здравља, како је казао, има још простора за улагање и након што се утвдре приоритети, дијаспора ће помоћи и да се реализују.

Извор: Министарствo здравља

 KROZ FORMIRANJE GARANTNOG FONDA IZBJEĆI SCENARIO U KOJEM BI DRŽAVA MORALA VRAĆATI MILIONSKE IZNOSE BESPOVRATNOG NOVCA EU

Vlada će pokušati da kroz formiranje garantnog fonda izbjegne scenario u kojem bi država morala vraćati milionske iznose bespovratnog novca Evropskoj uniji (EU), koji je ona donirala kako bi podstakla razvoj poljoprivrede u Crnoj Gori, kroz IPARD II program.

Država rizikuje da samo na kraju ove godine vrati u budžet EU 9,19 miliona eura, jer je od mogućih 15 miliona, koliko joj je bilo na raspolaganju, u prvoj polovini potrošeno svega 2,54 miliona, dok je do kraja godine planirano da se potroši dodatnih 3,27 miliona.

Vlada je je Informaciju o potrebi obezbjeđenja finansijske podrške kroz kreiranje posebnog fonda usvojila na posljednoj sjednici održanoj u srijedu.

IPARD program sadrži bespovratni novac za podršku razvoju i modernizaciju poljoprivrede i za njegovo sprovođenje je zaduženo Ministarstvo poljoprivrede. Preduslov je da korisnik realizuje investiciju iz sopstvenih sredstava kako bi ostvario pravo na dobijanje bespovratne podrške u visini između 50 i 70 odsto.

Novac se mora potrošiti u predviđenim vremenskim rokovima, a ako se ne potroši vraća se EU.

Tako država mora da do kraja ove godine iskoristi novac iz budžetske IPARD 2018. i 2019. godine.

Ministarstvo finansija daje novac

Nedostatak početkog kapitala za poljoprivrednike, kako je navedeno, je bila i najveća prepreka korisnicima kako bi realizovali investicije.

Da bi riješili taj problem, kako je “Vijestima” saopšteno iz Ministarstva poljoprivrede, taj resor je kod Ministarstva finansija pokrenulo pitanje obezbjeđivanje dodatnog novca, na šta su dobili potvrdan odgovor, pa “će se sredstva preko Investiociono razvojnog fonda realizovati u skladu sa procedurama koje će kreirati”.

Koje su to procedure i kada će biti kreirane iz Ministarstva nisu precizirali.

”Ubijeđeni smo da će se na ovaj način brže i lakše obezbijediti sredstva početnog kapitala koja će omogućiti povlačenje sredstava iz EU”, naveli su iz resora kojim rukovodi Vladimir Joković.

Programom IPARD II je previđena podrška razvoju poljoprivrede i ruralnih područja Crne Gore za period 2014-2020, a novac je bio dostupan od 2015. godine. Novac izdvojen na godišnjem nivou mora biti utrošen u roku od tri godine nakon potpisivanja finansijskog sporazuma za svaku pojedinačnu raspodjelu po godinama, a u suprotnom se vraća u budžet EU.

Nacionalne vlasti u komunikaciji s nadležnim direktoratom Evropske komisije (EK), uspjele su da obezbijede jednu godinu više za trošenje dostupnog novca u odnosu na pojedinačnu finansijsku lokaciju za godine 2016, 2017. i 2018. godinu, tako da je za ove godine izuzetak od pravila, koji predviđa prihvatljiv period potrošnje od četiri godine.

”Realizacija programa nije išla željenom dinamikom pa je stoga Ministarstvo u pregovorima sa EK produžilo rokove za završetak programa do kraja 2023. godine”, naveli su iz Ministarstva.

Kako je istekao program koji se odnosi na 2017. godinu, ranije je iz Ministarstva rečeno da će država morati da vrati 760 hiljada eura, jer je od predviđenih šest miliona za tu godinu potrošeno 5,24.

U ukupnoj sumi iz IPARD II programa Evropska unija (EU) učestvuje sa 39 miliona (75 odsto), dok je 12,74 miliona (25 odsto) iz državnog budžeta.

Korisnici odustaju od investicija

Prema usvojenom Vladinom dokumentu kroz dvije mjere IPARD II programa do kraja jula ugovoreno je ukupno 491 projekat, čija je zbirna vrijednost investicija 75,25 miliona eura, odnosno potencijalni iznos podrške je 35,41 miliona, od čega je EU dio 26,6 miliona eura.

Posmatrajući brojke i upoređujući ih u odnosu na novac koja Crna Gora ima na raspolaganju kroz IPARD, država ima dovoljno ugovorenih projekata da spriječi rizik da se novac vrati u budžet EU, ali je problem realizacija samih investicija.

Tako je od broja trenutno ugovorenih korisnika isplaćeno svega 254 korisnika, te je ukupan iznos investicije 28 miliona, odnosno podrška u iznosu od 13,56 miliona, od čega je dio EU 10,17 miliona.

”Zbog situacije izazvane pandemijom virusa COVID-19, nemogućnosti obezbeđivanja sredstava u fazi predfinansiranja, kao i stalnog povećanja cijena na tržištu, korisnici IPARD-a odustaju ili odlažu njihovu primjenu. Trenutno, od navedenog broja ugovorenih korisnika, 84 korisnika odustalo je od realizacije investicije, ukupan iznos moguće podrške od 5,6 miliona eura, odnosno 4,2 miliona eura podrške EU koju bi Crna Gora mogla da iskoristi za sektor poljoprivrede”, navodi se u usvojenom dokumentu.

Dodaje se da su trenutno aktivna 153 potpisana ugovora sa potencijalnim iznosom podrške od oko 18 miliona eura (EU dio je oko 13,57 miliona eura).

”Ukoliko bi se ove investicije realizovale, ili bar njihov veliki dio, rizik vraćanja novca u budžet EU bio bi značajno smanjen, ako ne i eliminisan”, piše u Informaciji.

U postupku ugovaranja su još moguća 84 projekta, sa potencijalnom vrijednošću EU podrške od oko 7,2 miliona eura.

”Osnivanjem garantnog fonda stvorile bi se i dobre pretpostavke za bržu realizaciju investicija za naredni programski period IPARD III programa 2021-2027. U narednom periodu, osim fizičkih lica, treba razmišljati i o ovoj vrsti podrške kompanijama, koja bi zahtijevala obezbjeđivanje više novca kroz ovaj fond, ali bi rezultirala većom i bržom realizacijom investicija i boljim povlačenjem fondova EU. Na ovaj način će se kroz gore navedene i opisane mjere pomoći crnogorskom poljoprivrednom i prerađivačkom sektoru da brže dođe do sredstava podrške i na taj način unaprijedi svoje poslovanje”, zaključuje se u dokumentu.

Joković i ambasadorka EU u Crnoj Gori Oana Kristina Popa nedavno su objavili usvajanje IPARD III programa za period 2021 – 2027. godine.

Tim programom će poljoprivrednicima na raspolaganju od 2023. godine, kada se završi potrošnja novca iz IPARD II programa, pa do 2027. godine biti ukupno 63 miliona EU novca za investicije koje se odnose na nabavku opreme i mašina, izgradnju i rekonstrukciju objekata.

Dio novca blokiran zbog neispunjavanja obaveza prema EK

IPARD II program su definisane dvije mjere koje se odnose na investicije u poljoprivredna gazdinstava i investicije vezane za preradu i marketing poljoprivrednih i ribljih proizvoda.

Pored te dvije mjere, Evropska komisija (EK) je u avgustu 2020. godine uslovno odobrila Crnoj Gori i mjeru “diverzifikacija gazdinstva i razvoj poslovanja”, uz obavezu da država kvartalno izvještava EK o implementaciji akcionog plana kako bi u potpunosti dobila akreditacija pomenute mjere.

”Uslovi akreditacije mjere još nijesu ispunjeni i blokirano je potpisivanje ugovora sa korisnicima. Neispunjavanjem obaveza prema EK imaće za posljedicu gubitak sredstava iz budžetske IPARD 2018. i 2019. godine koje Crna Gora mora da iskroristi do kraja 2022. godine”, navodi se u dokumentu koji je Vlada usvojila.

U okviru te mjere prvi javni poziv Ministarstvo je objavilo u junu prošle godine.

 OVA VLADA SAMO USPJEŠNO SANIRA POSLJEDICE DJELOVANJA BIVŠIH KRIPTOALHEMIČARA I TZV. EKSPERATA!

Jučerašnje takozvano „otkriće“ javnih podataka i to iz javnih zaključaka Vlade, od strane jedne NVO, o tome kako je plaćena, davno dospjela rata za inače, sa zakonskog aspekta, vrlo upitan posao korišćenja kredita iz Abu Dabi fonda, očajnički je pokušaj da se nanese šteta Ministarstvu finansija, Vladi i državi koji odgovornom politikom moraju da saniraju posljedice djelovanja bivših kriptoalhemičara i tzv. eksperata.

Naime, protok vremena od gotovo dva mjeseca, od kada su javno donijeti zaključci Vlade o kojima se raspravljalo na nekoliko sjednica, u maju i junu, pa do danas kada je „otkrivena“ inače potpuno javna, legalna i jedino moguća transakcija, jasno govori o bezuspješnom pokušaju koordinacije jedne NVO i jedne novoformirane političke grupacije da umanje dostignuća u radu 100 dana Vlade Crne Gore i Ministarstva finansija, u kojima smo se nažalost bavili i bavićemo se ispravljanjem grešaka, srećom bivših, političkih i finansijskih stručnjaka.

Naime, očigledno namjernim nečinjenjem i neplaćanjem duže od godinu dana dospjele obaveze prema Abu Dabi fondu, doveli su do toga da Crnu Goru dijele dani od pada garancija i gubitka budžeta od 25 miliona evra.

No, možda je u tom padu garancija bio i neki obećavajući procenat, kojem su se nadali. Ministarstvo finansija se svakako neće baviti tom vrstom istrage, ali nadležni organi sigurno hoće.

Srećom, nova Vlada je transparentno i prioritetno, štiteći javni interes do kraja, izmirila dospjele obaveze i sačuvala budžet od kolapsa, uostalom kao što ga čuva svaki dan od posljedica štetne politike bivših ‘eksperata’, sada političara u pokušaju koji su za nešto više od godinu dana uspjeli da naprave budžetsku „rupu“ od gotovo 300 miliona evra.

Dakle, nakon što je volšebno ugašen inače nezakonito otvoren račun kod Prve banke, još prošle godine, niko nije mrdnuo da se problem riješi.

A uz malo znanja i volje to smo završili, prostom i jedinom mogućom transakcijom koje dozvoljava trezorsko poslovanje, o kom dotični znaju taman koliko i da isplaniraju ozbiljan budžet – što smo imali priliku i da vidimo u ranijem periodu.

Konačno, radi pojašnjenja – naloženo je toj istoj Prvoj banci da namjenski otvori poseban račun, prenese sredstva koja su bila na ugašenom računu kod nje, plati se dospjela rata, i namjenski jednokratni račun se ugasi.

O sačuvanoj reputaciji države, koja je ipak na vrijeme izmirila svoje obaveze, i činjenici da je zajmodavac, po prvi put u direktnom kontaktu sa MF, prihvatio izvinjenje zbog neplaćanja obaveza od strane bivše administracije, kako bi danas mogli da nastavimo sa redovnom izmirivanjem obaveza, ne treba posebno ni govoriti.

No, kreatorima ovog koordinisanog napada u pokušaju, to vjerovatno nije ni bitno, kao što je, na drugoj strani svakom dobromislećem građaninu važno da se istjera na čistac kako saga oko Abu Dabi kredita koja traje više godina, tako i ostala razna davna, i ne tako davna nepočinstva prethodnika koja ova Vlada i Ministarstvo finansija beskompromisno otkrivaju i transparentno saopštavaju.

Dakle, navodi iz saopštenja “Otkriće NVO Akcije za socijalnu pravdu da je manjinska vlada odlučila da u Prvoj banci otvori račun za plaćanje rata kredita prema Abu Dabi fondu samo je još jedan u nizu alarmantnih pokazatelja da se navodna transparentnost Vlade svodi na tragikomične prenose sjednica, kao šarade kojom se ukrivaju kontroverzne odluke” jasno govori da je riječ o dezinformaciji sa ciljem doskreditacije 43. Vlade i Ministarstva finansija.

Uostalom, isto je lako provjeriti imajući u vidu da je Vlada je na sjednici 17. juna usvojila Predlog za izmjenu zaključaka Vlade Crne Gore broj: 04-3020/2 od 26. maja 2022. godine sa sjednice od 20. maja 2022. godine, čime će se stvoriti administrativno-pravni preduslovi za otplatu dva polugodišnja anuiteta po osnovu Ugovora o zajmu za realizaciju projekta ADMAS, u ukupnom iznosu od 2.853.875,93 USD i izbjeći realni rizik da davalac zajma – Abu Dabi fond zatraži plaćanje ukupnog duga jednokratno, što u ovom trenutku iznosi do 24,0 miliona USD. Ministarstvo finansija je, između ostalog, zaduženo da otvori poseban devizni račun kod Prve Banke Crne Gore, na koji će se prenijeti sredstva sa privremenog računa i nakon toga dospjeli anuiteti preusmjeriti Abu Dabi fondu.

NEČUVENIM RUŠENJEM KINA „KULTURA“ NAPRAVLJENA OGROMNA ŠTETA KULTURNOM ŽIVOTU PODGORICE

Danas se navršava jedanaest godina od rušenja čuvenog Kina „Kultura“. Bioskop je 6. avgusta 2011. godine, po naređenju tadašnjeg gradonačelnika iz redova DPS-a, Miomira Mugoše, sravnjen sa zemljom.Podgorica danas obilježava neslavni jubilej, dan kada je u istoriju poslat jedan od značajnijih objekata i time zadat težak udarac kulturi Glavnog grada, ali i cijele Crne Gore. Podsjećamo da je zgrada bioskopa izgrađena 1939/1940. godine, kao djelo arhitekte Periše Vukovića i inženjera Veliše Popovića. Na njenom mjestu podignuto je Gradsko pozorište, koje još nije otvoreno.Bioskop je bio kultno mjesto grada, na kome su se okupljale sve generacije. Podgoričani i danas žale za ovim mjestom jer neki su tada po prvi put ušli u bioskop, imali prvi sastanak, vidjeli glumca uživo, itd. Sve su to uspomene zlata vrijedne, koje su nemilosrdnom akcijom bagera, prije 11 godina, otišle u nepovrat.Odbor SNP Glavnog grada Podgorica ima obavezu da podsjeti na ovaj nečuveni i neodgovorni postupak Miomira Mugoše i da ukaže da je tom prilikom napravljena greška kojom je nanijeta ogromna šteta kulturnom životu Podgorice.Još je tragičnije što se Mugošini nasljednici na mjestu gradonačelnika, Slavoljub Stijepović i Ivan Vuković, nikad nisu ogradili od ovog čina i priznali da se radi o događaju koji nije smio da se desi. Ali, od gradonačelnika iz redova DPS-a tolika doza odgovornosti i samosvijesti se ne može ni očekivati.

VLADA NEMA MOGUĆNOST DA INTERVENIŠE U PRIVATNIM PREDUZEĆIMA U KOJIMA NISU RIJEŠENI IMOVINSKO-PRAVNI ODNOSI

Potpredsjednik Vlade Crne Gore i ministar poljoprivrede Vladimir Joković kazao je za TV Vijesti da se niko od radnika fabrike „Vektra Jakić“ nije obraćao njegovom resoru, ali i istakao da Vlada nema mogućnost da interveniše u privatnim preduzećima u kojima nisu riješeni imovinsko-pravni odnosi.Radnici Vektre Jakić jutros su blokirali put Pljevlja-Đurđevića Tara u znak protesta zbog neisplaćenih zarada, ali su prekinuli blokadu nakon nešto više od sat pošto je policija preusmjerila saobraćaj preko sela Kalušići, pa njihova blokada nije dala očekivani efekat.Saobraćaj na putu Pljevlja – Đurđevića Tara normalizovan je iza 11 sati, ali su radnici najavili nastavak blokade za narednu sedmicu, i to na ulazu ili izlazu u grad kako bi izbjegli mogućnost da se saobraćaj preusmjeri alternativnim putevima.Radnici protestuju jer vlasnik pljevaljske kompanije Dragan Brković, kako tvrde, nije održao obećanje koje im je dao u vezi s dinamikom isplate zaostalih dugovanja.Brković zaposlenima, kako kažu, duguje između 18 i 30 zarada, a proizvodnja u fabrici je prekinuta krajem 2018. godine i do danas u firmu nije uveden stečaj.

Izvor: Vijesti online

O PONUDI DF-a ODLUČIVAĆE ORGANI SNP-a, OTVORENI SMO ZA SARADNJU

Potpredsjednik Vlade Crne Gore i lider Socijalističke narodne partije (SNP) #VladimirJoković kazao je Televiziji Vijesti da će o ponudi Demokratskog fronta (DF) odlučivati partijski organi SNP, te da su oni, načelno, otvoreni za saradnju sa svima koji će raditi na ispunjenju njihovih prioriteta.DF je danas pozvao premijera i lidera Građanskog pokreta (GP) URA Dritana Abazovića i Jokovića da se odrede o njihovoj ponudi o „resetovanju odnosa parlamentarne većine od 30. avgusta 2020. godine“. DF je juče saopštio da izlaz iz krize treba tražiti u resetovanju odnosa većine od 30. avgusta i manjinskih stranaka.“SNP je pokazao svoju širinu i mogućnost razgovora sa svim političkim subjektima, i ja kao čovjek sam to pokazao i spreman sam da razgovaram, ali svi moraju znati da je jedan od ključnih prioriteta, osim potpisivanja Temeljnog ugovora, potpisa Otvorenog Balkana, borbe protiv kriminala i korupcije, Zakona o porijeklu imovine, izbora Sudskog savjeta, Ustavnog suda, sve ono što nama treba, da je jedan od ključnih zahtjeva SNP-a put prema EU. Ako svi ti koji pozivaju hoće nedvosmisleno da budu posvećeni tome, SNP je spreman sa svima razgovara“, kazao je Joković.

MINISTARSTVO KULTURE OPREDJELJUJE 17.250 EURA ZA REALIZACIJU KULTURNIH PROJEKATA U BERANAMA

U okviru projekta „Razvoj kuture na sjeveru Crne Gore“, direktor Lokalne turističke organizacije Berane #IvanRadević je, u ime Opštine Berane danas na Cetinju u zgradi Ministarstva kulture i medija, potpisao ugovor kojim Ministarstvo opredjeljuje sredstva u iznosu od 17.250€ za realizaciju sljedećih kulturnih projekata:Thunder fest – 10.000€,Međunarodna likovna kolonija- 3.000€,Časopis Tokovi – 2.250€,Ladica đinđuva po trgu prosuta -1.000€,VII Državna smotra recitatora – 1.000€.

Izvor: Budim info

УТВРЂЕН КОНАЧАН ТЕКСТ НАЦРТА ЗАКОНА О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ОДУЗИМАЊУ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ СТЕЧЕНЕ КРИМИНАЛНОМ ДЈЕЛАТНОШЋУ

#Министарствоправде овим путем жели да обавијести јавност да је данас заокружен процес сагледавања препорука од стране европских партнера и да је утврђен текст Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о одузимању имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу, чија ће радна верзија бити прослијеђена међународним експертима на увид након превођења на енглески језик. Нова верзија овог документа је плод интензивног рада у посљедњих неколико седмица, а све са циљем што квалитетнијег изгледа, надамо се, будућег Закона који ће регулисати ову материју.Ова активност представља само једну у низу које је Министарство правде спровело у протеклих 100 дана у циљу јачања владавине права у нашој држави и у тијесној је вези са измјенама других правних аката који су тренутно у поступку јавне расправе.Стога, још једном позивамо стручну јавност да обрати пажњу на Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о Судском савјету и судијама, Нацрт закона о измјенама и допунама Кривичног законика Црне Горе и Нацрт Законика о кривичном поступку, као и да својим приједлозима и сугестијама дају допринос за припрему што квалитетнијих легислативних аката.Подсјећамо и да смо у претходном периоду припемили измјене и допуне Закона о управном спору, а све са циљем унапређењa ефикасности рада Управног суда Црне Горе и дјелотворности правне заштите странака у поступку пред овим судом, као и због смањење трошкова који се плаћају због повреде права на суђење у разумном року у управном поступку и управном спору.Министарство жели и да истакне и да смо формирали Комисију за израду Грађанског законика Црне Горе, као и Радни тим за процес рационализације правосудне мреже чији се први резултати очекују током јесени.