Категорија: Спорт

Трофеjни црногорски стручњак Игор Колаковић нови jе селектор одбоjкашке репрезентациjе Србиjе, саопштено jе из Одбоjкашког савеза те државе

Биће то његов повратак на клупу Србиjе након осам година.

На тоj функциjи наслиjедио jе Слободана Ковача, са коjим jе Одбоjкашки савез Србиjе прекинуо сарадњу краjем прошле године jер ниjе изборио наступ на Олимпиjским играма у Токиjу.

Некадашњи капитен и шеф стручног штаба у златним годинама Будућности са Србиjом jе био првак Европе 2011, а има и тдвиjе европске и jедну свjетску бронзу.

– Репрезентациjа jе велики мотив за све, из генерациjе у генерациjу задржан jе искрени однос и љубав према националном тиму. Због свега тога репрезентациjа jе за мене изазов и одговорност. Радуjем се раду и са искусним, а посебно са младим играчима коjи долазе из све jаче српске лиге – рекао jе Колаковић.

Он се захвалио Одбоjкашком савезу Србиjе на указаном повjерењу.

Према његовим риjечима, српски савез високо jе позициониран у свиjету одбоjке захваљуjући изванредноj организациjи и великим резултатима националних тимова.

Србиjу од 26. августа до 11. септембра очекуjе Свjетско првенство у Русиjи.

Dvostruka olimpijska šampionka Milica Mandić proglašena je za najbolju tekvondistkinju svijeta u 2021. godini u izboru Svjetske tekvondo organizacije.

Istovremeno, Dragan Jović je proglašen za najboljeg trenera na planeti.

Mandićeva je u Tokiju osvojila drugo zlato na OI, posle Londona 2012, dok je Tijana Bogdanović osvojila bronzanu medalju, a trener srpskim reprezentativkima bio je prvi čovjek TK Galeb i selektor Jović.

Младе узданице ове манифестације су Тивћани,12- годишњи Матија Бузић, фудбалер тиватског „Арсенала“, трећепласирани у мушкој конкуренцији Трке задовољства, те 16-годишњи Александар Филип, најмлађи полумаратонац

Учесници првог Бокешког полумаратона Тиват – Котор, како тркачи и тркачице, њих 922 из 25 земаља, тако и организатори и волонтери, њих преко 110, уложили су максимум напора и пуно ентузијазма да ова трка по хладној бури 12. децембра од 12 сати, у организацији Триатлон клуба Котор, успјешно споји два сусједна града. Надахнуће учесницима била је феноменална визура ка обалама Луштице, Херцег Новог, Верига, Рисанског залива, Пераста, Оравца, Доброте, али и низ старинских грађевина и ђардина уз обалу под брдом Врмац.

Сву хладноћу, премор, бол и грчеве у ногама, учесници Трке задовољства Suplement Storе у Тивту, и полумаратона до Котора заборавили су уз загрљаје пријатеља уласком у циљ на Тргу од оружја. Неки су трчали сами, други са партнером-партнерком, један тата протрчао је са бебом у колицима, док су се трећи држали тима. Многи су превазишли своје границе – снагом воље и истинске жеље Нина Јевтовић из Котора је 21 километар истрчала са руком у гипсу и освојила своју личну побједу.

– Ово је једини фјорд у Медитерану гдје се планина сријеће са морем, а моје идеје, које су кренуле прије годину дана, биле би само скуп добрих жеља да иза себе нисам имао прави тим. Срце ми је пуно јер сам радио са Крстом Лалићем, Драганом Јовановићем, Маријом Марковић, Александром Тот, Драганом Михаљевићем и Младеном Илићем, који су све ово омогућили уз велики број волонтера. Овај догађај у Боки ће постати феноменална спортска традиција, поручио је Кристијан Синдик, родом Тивћанин, директор Сплитског маратона, који је у Црну Гору довео и триатлон.Афрички тркачи поставили високе стандарде

Спортисти из Кеније, Simon Kiber Loitaanyang (1:06:54), Jean Marie Vianney Myiomukiza (1:08:01) и Lekuraa (1:08:02), првопласирани су у мушкој категорији, те прва у женској – Francine Niyomukunzi (1:08:21), за којом су Матеа Парлов Коштро из Хрватске (1:12:25) и Теа Фабер (1:18:44). Најбољи мушкарци из Црне Горе су Жељко Дабовић, (1:17:09), Марко Каваја (1:17:16), Перица Вучковић (1:17:49) и жене: Слађана Перуновић (1:24:55), Милуша Бошковић (1:33:10) и Рада Миладиновић (1:36:38). Укупно је било 632 учесника, од чега је 627 завршило трку, 237 жена и 390 мушкараца.

У име волонтера Крсто Лалић истиче да су дочекали учеснике пуне еуфорије, а испратили их пуне прича, задовољства, среће, личних рекорда, а има и оних којима је ово први полумаратон. Огромна је подршка тркачке заједнице у региону, помажу једни другима, лакше је када се обавезе подијеле, што је огроман мотив да наставе да раде на још бољој организацији.

– Било је по десетак волонтера из Дубровника, из Интернационалне школе Knightbridge school из Тивта, из Мостара и Скопља и сви су били на окрепним станицама. Остали волонтери су били из Сплита, Подгорице, Цетиња, Котора, Херцег Новог, а највише њих из Тивта. Најбројнија група је била НВО „Наша акција“, затим Омладински тим Тиват и планинарски клуб „Вјеверица“, казао је Лалић за „Дан“. Да је организација била одлична потврђују и Фросина и Љубица, чланице првопласиране штафете из Тркачког клуба „091 Run CrW“ Скопље, које истичу да су „тркачка и навијачка група“ – они који нису трчали, навијали су на 20. километру.

Планинарке Мирјана Петровић, Бранка Мастиловић, Силвија Врховац, Весна Павловић, волонтирале су по киши и вјетру у жељи да подрже пријатеље и другове који организују трку, али се и такмиче. Допринос су дале и цијеле породице, као што су Борис Филип, његова супруга Маја, синови Александар и Давид, који су и волонтирали и трчали. Александар је истрчао полумаратон за 2:10 сата, био је седми у категорији до 23 године и са својих 16 година био је најмлађи полумаратонац. Он је шампион Црне Горе у категорији до 17 година, прије четири године трчао је у Сплиту свој први полумаратон, а ово му је био други. Давид је Трку задовољства истрчао за 24:19 и освојио 2. мјесто у категорији кадета, а њихов отац Борис је полумаратон истрчао за 2:28 сата.

Брачни тандем ​Лазар и Дубравка Раић, из Херцег Новог, заједно трче већ неколико година, а Дубравка је овом приликом освојила медаљу као једина и набоља у категорији жена до 70 година.

– Кад могу они, могу и ја, супружници Дубравка и Лазар су ми надахнуће за неки будући полумаратон, пресрећна сам јер сам успјела „да побиједим себе“, каже 32- годишња Амра Дурутлић из Тивта, чланица ПД „Вјеверица“, која истрачала Трку задовољства први пут у животу.

Да Бокешки полумаратон има своје младе узданице потврђује успјех 12- годишњег Матије Бузића, фудбалера тиватског „Арсенала“, који је у Трци задовољства заузео треће мјесто у мушкој конкуренцији, а подржао га је тркач-ветеран, 40 година старији кум Ристо Лучић из Тивта, чија су два сина такође учествовала у полумаратону.

– Прилика је да се млади људи окрену трчању, пливању, гимнастици. Стаза је спојила Тиват и Котор, изазовна, равна, лијепа, организација беспрекорна. Затварам сезону на најбољи могући начин, поручује Драгољуб Копривица, члан АК „Морнар“ из Бара, побједник Подгоричког маратона, који је на Бокешком полумаратону побиједио у апсолутној категорији за ветеране.

– Ова трка ми значи због дружења, познанстава, људи који су у организацији и људи који су око мене у трци, јер у трчању и у триатлону којим се бавимо и који је основа тога, сви подржавамо једни друге, а ако је неко бржи од тебе, срећан си јер је био бржи. Ово је такмичење и са собом и а другима, али се увијек радујемо ономе ко је испред и ономе коме смо дали подршку, каже Драган Гардашевић, члан Триатлон клуба „Ловћен“ са Цетиња.Тренер Београдског тркачког клуба Борис Ристановић дошао је са око 80 тркача/ца да подржи ову трку, са жељом да заједничким снагама у региону изграде што већи број квалитетних трка.

Izvor: dan.co.me

Ова сезоне је доста специфична и тешка због короне. Игра се из ноћ у ноћ, а играчи морају да се тестирају. Неколико утакмица је отказано, јер се у тим Чикага „увукла“ корона, казао је Вучевоћ

За Николу Вучевића се може рећи да је 2021. година била више него успјешна. Други пут у каријери (први 2019) је био учесник „ол стар“ меча, а постао је и члан Чикага, клуба који је шест пута освајао шампионску титулу. Посебан утисак за 31-годишњег кошаркаша је наступ свих звијезда НБА лиге.

– Био је диван осјећај поново бити дио ток спектакла. Посебан је то доживљај за све играче да буду дио тога, а други наступом сам потврдио да прво учешће није било случајно. Сада је „ол стар“ био мало специфичан, све је стало у један дан због корона вируса, а не као претходних година у три. Међутим, ни то није покварило утисак, а посебно ми је драго што сам имао прилику да се видим са Николом Јокићем и Луком Дончићем, да се дружим са њима, што је дало додатну драж „ол стару“, бар за мене – каже Вучевић за „Дан“.

У марту је трејдован из Орланда у Чикаго. Када се зна да су за „бикове“ играла таква имена као што су Мајкл Џордан, Скоти Пипен, Денис Родман, Тони Кукоч, Стив Кер, Роберт Периш, Лук Лонгли…, онда је јасно у какву средину је стигао. Клуб великог имена и прилика за ново доказивање.

Дабл-дабл учинак

Да му игра Чикага одговара, показују и бројке Вучевића. У досадашњем дијелу сезоне просјечно даје 15,5 поена уз 10,3 скока и 3,5 успјешних додавања. Имао је дабл-дабл учинак у четири меча – против Шарлота (30 поена, 14 скокова), Денвера (20, 10), Кливленда (18, 12) и Лос Анђелес Лејкерса (19, 13).

-Требало ми је времена да се привикнем на нови клуб, нови град, нову средину. Било је сецифично и због селидбе, јер је ту и породица самном. То је био нови изазов за мене, нова страница у животу. Још увијек се привикавамо на град, породици се свиђа, што је за мене најважније. Хладније је него у Орланду, али се добро облачимо и за сада је све у најбољем реду. Ја сам се навикао на клуб, нове саиграче. Драго ми је да сам постао члан великог клуба, са богатом историјом као што је Чикаго и имам прилику да додатно напредујем. Задовољан сам својим играма до сада, а надам се да ћу у наредном периоду бити још бољи и да ћу помоћи тиму да оствари добре резултате. Плеј-оф обавеза Чикаго за сада игра добро. Када се прича о амбицијама, оне су за сада наступ у доигравању за првака. – Нама је прошло најгоре. Играчи који су имали вирус, опоравили су се. Имали смо два, три дана добрих тренинга. Отказана су нам два меча због короне, а онда и против Торонта, јер они нису имали довољно играча за меч. Атмосфера у тиму је добра, добра је хемија, играмо добро, гладни смо побједа и за сада иде по плану. Требало је времена да се уиграмо, јер је било доста нових играча. Други смо на Истоку, а када је ријеч о амбицијама, плеј-оф је, слободно се може рећи, обавеза и мислим да са те стране неће бити проблема. Вјерујем да можемо бити међу прва четири тима да би имали предност домаћег терена. О томе је још рано причати, идемо корак по корак, па докле стигнемо.

Тешко је било напустити Оралндо и Флориду након девет година, јер је постао један од легенди клуба, срушио је многе рекорде и постао први играч „магичних“ од 2012. и Двајта Хауарда, који је играо на „ол стар“ утакмици.

-Било је тешко, много теже него што сам очекивао, да напустим Орландо након девет година, али живот професионалца је такав. Данас си у једном, сутра у неком другом граду. Мораш да се навикнеш на те ствари. Кад су ми рекли да сам трејдован у Чикаго, морао сам исти дан да се преселим тамо, што је било тешко, јер је породица ишла самном. У Орланду је породици и мени био заиста лијеп живот, уживали смо, тамо су ми се родила оба сина, тако да је Орландо за мене и супругу посебан град, то је наш дом када је Америка у питању. У том граду смо купили кућу, када сам ја ван Чикага, супруга тамо проводи доста времена, тако да је тај град посебан за нас. Прошле сезоне када сам играо тамо, лијепо сам примљен, ове сезоне су направили један видео о мени. Видио сам да људи цијене оно што сам урадио за клуб, видио сам да цијене труд који сам уложио да клуб направи најбоље могуће резултате, а и ја сам захвалан Орланду јер сам као млад играч имао прилику да се развијам и постанем играч какав сам сада. Орландо ми је помогао да два пута будем дио „ол стар“ спектакла, два пута смо играли плеј-оф послије доста година. Све у свему, Орландо има и имаће увијек посебно мјесто у мом срцу.

Ова сезоне је доста специфична и тешка због короне. Игра се из ноћ у ноћ, а играчи морају да се тестирају. Неколико утакмица је отказано, јер се у тим Чикага „увукла“ корона.

-Тежа је била прошла сезоне, када нисмо могли нигдје да се крећемо сем до хотела и хале, када смо били на гостовањима. Могли смо и у шетњу, али нам је било забрањено да идемо у ресторане, шопинг молове… Морали смо да се тестирамо два пута дневно, да идемо два пута дневно до хале. Када смо били кући, дозвољено нам је било само да идемо до продавнице или да одведемо дјецу у вртић или школу. Сада је другачије, када неки играч осјети симптоме, иде у карантин, а постоје и вакцине. Већина играча која се вакцинисала, међу којима сам и ја, а имала је позитиван тест на корону није имала никакве симптоме као што нисам имао ни ја прије мјесец дана. Корона не прави проблеме само нама у НБА, већ и читавом свијету. Надам се да ће ово брзо проћи, да ћемо се сви вратити нормалном животу, јер ово предуго траје и да ћемо о корони причати као о обичном вирусу, као о прехлади, а не о нечему због чега стријепи читав свијет – закључио је Вучевић. Прати шта раде Морнар и Будућност

Вучевић је током „лок аута“ у НБА лиги 2011. године био члан Будућност Волија. Отац Борислав је рођен у Бару, па и он током љета дође у тај град. Због тога и прати резултате Подгоричана и Морнара.

– Као и сваке године, пратим шта раде Морнар и Будућност. Због временске разлике, која је сада седам сати у односу на шест, колико је било у Орланду, не могу да пратим утакмице уживо, а и тешко је наћи сигнал Арене. Пратим на порталим и видим резултате, нађем времена и у току сам са оним што раде у АБА лиги.

Момак рођен у Швајцарској је студирао на Универзитету Јужна Калифорнија. На драфту 2011. године изабран је од стране Филаделфије као 16. пик прве рунде драфта. За Сиксерсе је играо једну сезону, да би 10. августа 2012. био трејдован у Орландо, а у трејду су учествовала четири тима, па је Хауард завршио у Л. А. Лејкерсима. Члан „магичних“ је био скоро девет сезона, до марта 2021. У Булсима је кренула нова страница живота, за сада све идемо онако како треба и остаје нада да ће тако бити и даље.

Izvor; https://www.dan.co.me

Izbor tradicionalno organizuje Poljska nacionalna agencija (PAP), učestvovalo je ukupno 26 agencija, a Srbiju je, kao i prethodnih godina, predstavljao Tanjug.

Ðoković, osvajač tri Grend slema ove godine, pobedio je sa 172 poena i četvrti put u karijeri osvojio ovo priznanje, nakon 2011, 2015. i 2018. godine.

Drugo mesto osvojio je prošlogodišnji pobednik fudbaler Bajerna Poljak Robert Levandovski (133 poena), a treće novi svetski šampion u Formuli 1 Holanđanin Maks Ferstapen (125 poena).

U Top 10 još su norveški atletičar Karsten Varholm (112), holandska atletičarka Sifan Hasan (94), slovenački biciklista Tadej Pogačar (79), grčki košarkaš Janis Adetokumbo (55), italijanski sprinter Marsel Lamont Džejkobs (51), švedski atletičar Armand Duplantis (29) i nordijska skijašica Norvežanka Tereza Johaug (28).

Novak trenutno odmara posle naporne sezone, sada se čeka odluka o nastupu na Australijan openu.

Poznato je da neće igrati ATP kup, neizvesno je da li će odmah napasti 21. Grend slem karijere.

Џастин Кобс и Драгана Живковић наjбољи су кошаркаш и кошаркашица у Црноj Гори, у традиционалном годишњем избору Кошаркашког савеза

Кобс jе у дресу Будућност Волиjа дао огроман допринос сjаjним наступима у АБА лиги и Еурокупу, али и репрезентативним акциjама.

Живковић иако са тек 20 година jедна jе од искусниjих у екипи Будућност Бемакса, а вучице су jедини тим коjи jе са максималним учинком завршио прву фазу ВАБА лиге.

Живковић jе играла и за црногорску селекциjу у свим акциjама у овоj години.

Наjбоља кошаркашица у иностранству jе Милица Jовановић, капитенка Мишколца, док jе исто признанjе у мушкоj конкуренциjи припало члану Валенсиjе Боjану Дубљевићу.

Наjбоља млада кошаркашица у Црноj Гори jе Мариjа Лековић, чланица Будућности Бемаx и сениорске репрезентациjе Црне Горе.

Лековић jе ове године изабрана међу пет наjвећих талената европске кошарке.

Наjбољи млади кошаркаш у Црноj Гори jе Федор Жугић.

Члан Улма у прошлоj сезони добио jе велики простор у дресу Будућности Воли, након чега jе завриjедио и позив у репрезентациjу.

Ове сезоне игра стандардно за нjемачки клуб на два фронта у домаћем шампионату и Еурокупу.

Признанjе за наjбољег тренера, коjе носи име чувеног Полиjа Боjанића, добио jе Бошко Радовић, селектор мушке сениорске репрезентациjе.

Предсjедник Кошаркашког савеза Никола Пековић казао jе да jе кошарка jедан од наjпопуларниjих спортова у Црноj Гори и да му сjаjни резултати из прошлости намећу додатну одговорност.

– Вjеруjем да одговарамо на прави начин, квалилтетним радом и потезима коjи би требало да осигураjу успjехе и у будућности. У 2022. години нас чека много изазова, након двогодишње паузе на терен се враћаjу наше млађе селекциjе. То jе од изузетне важности да се измjере са наjбољим репрезентациjама Европе, како би знали гдjе смо и на чему морамо да радимо како би остали ту гдjе нам jе и мjесто у врху ФИБА ранг листа – рекао jе Пековић.

Он jе истакао да га радуjу и резултати црногорских клубова и квалитет Прве лиге, наводећи да jе она ове године на високом нивоу.

– Уз наду да ћемо се за годину поново састати да причамо о сjаjним резултатима, желим нам свима успjешну 2022. годину – рекао jе Пековић.

Први рекет свијета Новак Ђоковић започео је 352. недјељу на првом мјесту АТП листе

Ђоковић jе 8. марта ове године претекао Шваjцарца Роџера Федерера по броjу недјеља проведених на врху АТП листе (310) и од тада увећава рекорд, а испред њега jе jедино Немица Штефи Граф коjа jе на првом мјесту провела 377 седмица.

Српски тенисер на првом мјесту и даље има 11.540 бодова, односно 2.900 бодова више од другопласираног Руса Данила Медведева.

Иза водећег двоjца слиједе Њемац Александер Зверев, Грк Стефанос Циципас и Рус Андреj Рубљов, а међу наjбљих десет на свијету су и Рафаел Надал, Матео Бетерини, Каспер Руд, Хуберт Хуркач и Jаник Синер.

1. Новак Ђоковић (Србиjа) 11.540 бодова

2. Данил Медведев (Русиjа) 8.640

3. Александар Зверев (Њемачка) 7.840

4. Стефанос Циципас (Грчка) 6.540

5. Андреj Рубљов (Русиjа) 5.150

6. Рафаел Надал (Шпаниjа) 4.875

7. Матео Беретини (Италиjа) 4.568

8. Каспер Руд (Норвешка) 4.160

9. Хуберт Хуркач (Пољска) 3.706

10. Jаник Синер (Италиjа) 3.350

Dugogodišnji kapiten vaterpolo reprezentacije Srbije Filip Filipović proglašen je za najboljeg igrača sveta u 2021. godini, a selektor Dejan Savić izabran je za najboljeg trenera.

Svečana dodela priznanja održana je u Abu Dabiju. Filipović i Savić osvojili su sa Srbijom zlato na Olimpijskim igrama u Tokiju i odbranili titulu iz Rija.

Na ceremoniji proglašenja Filipović se zahvalio saigračima i selektoru Saviću.

„Večeras sam ovde pre svega zahvaljujući saigračima i treneru koji je uspeo da složi sve kockice i dovede nas do svih uspeha. Bez njih to ne bi bilo moguće, kao i bez podrške moje porodice kojoj sam bezrezervno zahvalan“, izjavio je Filipović.

Izvor: https://www.tvarenasport.com

Дерби, односно меч два велика ривала, jе оно што фудбалску игру чини тако магичном и привлачном. Много jе дербиjа на планети и они ниjесу само пука фудбалска борба, то jе много више од тога

Зато смо за вас, по избору наше редакциjе, издвоjили 10 наjвећих фудбалских дербиjа на планети. Па, да кренемо:

10. АЛ АХЛИ – ЗАМАЛЕК, окршаj у земљи фараона

Врела Африка и њен наjвећи дерби, судар Ал Ахлиjа и Замалека, два наjвећа египатска клуба. У земљи фараона се просто живи за оваj дерби. Ово су уjедно и два наjвећа афричка клуба. До сада су се састаjали више од 240 пута, а Ал Ахли jе много успjешниjи. Меч ова два клуба познат jе по узаврелоj атмосфери на стадиону. Навиjачи гаjе jужноамерички стил навиjања. Бакље, туче, окршаjи са полициjом су честа слика на њиховим мечевима.

9. ЛИВЕРПУЛ – МАНЧЕСТЕР JУНАJТЕД, Енглези знаjу зашто

Иако нису градски ривали, дуел Ливерпула и Манчестер jунаjтеда jе наjвећи енглески дерби, а уjедно и jедан од наjвећих мечева на свиjету. Ривалство ова два клуба произилази jош из навиjачког супарништва два наjвећа индустриjска града у Енглескоj. Ове двиjе екипе до сада су одиграле велики броj утакмица, имаjу велики броj трофеjа и без обзира на стање на табели, њихов сусрет jе увиjек тема броj jедан у свиjету спорта. Први меч одиграли су jош давне 1894. године.

8. ЛАЦИО – РОМА, „Дерби дела капитале“

„Вjечни град“ Рим jе, осим по Ромулу и Рему, познат и по сусрету Роме и Лациjа, по њиховом ривалству, навиjачима и вjечитоj борби за превласт на стадиону и улицама главног града Италиjе. Мали броj играча се усудио да заигра и за jедан и за други клуб, што довољно говори у каквоj би опасности били у сусрету са противничким навиjачима. Ова два великана састала су се 192 пута. Лацио jе славио на 54 меча, Рома jе побиjедила 72 пута, док jе 66 мечева завршено нериjешеним резултатом.

7. ГАЛАТАСАРАJ – ФЕНЕРБАХЧЕ, судар два континента

Истанбул jе сам по себи специфичан град, па jе и дерби између Галате и Фенера такав. Галатасараj jе основан у европском диjелу Истанбула, а Фенербахче у азиjском, што jе био довољан повод навиjачима да започну ривалство. У Турскоj кружи прича да jе ривалство ова два клуба почело заправо од приjатељске утакмице 1934. године када jе дошло до велике туче на терену и трибинама. Од тада jе оваj меч све, само не приjатељски. Истанбулски клубови су се срели чак 394 пута. Фенер jе славио 147, а Галата 125 пута, док су 122 меча завршена нериjешено.

6. ОЛИМПИJАКОС – ПАНАТИНАИКОС, дерби наjвећих неприjтеља

Врела jужњачка крв наjбоље показуjе своjе право лице у Атини, када се сударе „вjечити неприjатељи“, Олимпиjакос и Панатинаикос, два наjвећа и наjтрофеjниjа грчка клуба. Класна подjела jе нешто што обиљежава оваj меч. Олимпиjакосови навиjачи потичу из радничке класе, а ПАО-ви из аристократских породица. Два атинска гиганта сусрела су се до сада 207 пута. Оли jе доста успjешниjи jер имао 86 побjеда, док ПАО има 51 триjумф. 66 пута су играли нериjешено. Сукоби супротставqених навиjача су чести, прекиди утакмица, бакqаде… Све то чини оваj дерби jедним од наjлуђих.

5. РЕАЛ МАДРИД – БАРСЕЛОНА, „Ел класико“

Последњих година дуел Реал Мадрида и Барселоне jе наjпраћениjа фудбалска представа, како због квалитета игре, тако и због звиjезда коjе наступаjу у овим тимовима. Ова два клуба састала су се 247 пута. Реал jе за ниjансу успjешниjи, има 99 побjеда, док jе Барса уписала три мање, а 52 сусрета завршена су нериjешеним резултатом. Ово ривалство jе додатно продубљено дешавањима у Каталониjи, коjа стреми независности, па су навиjачи Барсе заговорници отцjепљења ове шпанске покраjине. Због тога их Мадриђани гледаjу као наjвеће неприjатеље.

4. МИЛАН – ИНТЕР, „Дерби дела Мадонина“

Утакмица између Милана и Интера jе jедан од наjузбудљивиjих фудбалских сусрета коjи има дугу историjу. Оба клуба имаjу велики броj трофеjа и у домаћим и у интернационалним оквирима, али jе Милан нешто успjешниjи. Милански тимови су се састали до сада чак 229 пута. Милан jе остварио 77 побjеда, док Интер има 84, а 67 сусрета завршено jе без побjедника. Њихова утакмица ниjе само фудбал. То jе и борба на трибинама, за бољу кореографиjу, бакљаду или пjесму. Сан Сиро или Ђузепе Меаца, вjечита дилема.

3.ПАРТИЗАН – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА, вjечити дерби

Дуел београдских клубова Партизана и Црвене звезде децениjама jе jедан од наjвећих фудбалских дербиjа планете. Квалитет игре ова два клуба ниjе на наjвишем нивоу, али су навиjачи доприниjели да се ово ривалство сврста у сами врх свjетског фудбала. Статистика каже да су се ова два клуба до сада састала 165 пута. Звезда jе остварила 65 побjеда, Партизан има 47, а 53 утакмице вjечитих ривала завршене су нериjешеним резултатом. Дуел два српска клуба увиjек jе привлачио велики броj људи. Њихов сусрет на Маракани 1971. године пратило jе чак 105 хиљада гледалаца. Сада су дербиjи нешто мање посjећени, али jе на трибинама права лудница.

2. ГЛАЗГОВ РЕНЏЕРС – СЕЛТИК, „Олд Фирм дерби“

Два клуба настањена у главном граду Шкотске, Глазгову, гаjе велику традициjу међусобних сусрета. Ривалство Глазгов Ренџерса и Селтика се не базира само на спортскоj основи, то jе подjела на политичком, социjалном и религиjском нивоу. Протестанти навиjаjу за Селтик, а Католици за Ренџерс. Ова два фудбалска великана до сада су се састала невjероватних 426 пута. Глазгов Ренџерси имаjу 167 побjеда, Селтик осам мање, а 100 дуела jе завршено без побjедника. Последњих година Селтик jе доста успjешниjи. Ренџерси су се суочили са великим финансиjским проблемима, били су пребачени у четврту лигу, али су опет у елитном рангу шкотског фудбала и Глазгов опет живи за дуеле ова два тима.

1. БОКА JУНИОРС – РИВЕР ПЛЕЈТ, „Суперкласико“

Судар аргентинских великана надишао jе само фудбалско ривалство, о овом мечу прича читав свиjет. Да ли на „Монументалу“ или „Бомбоњери“, савим jе свеjедно, на трибинама jе препознатљив колорит, велики броj навиjача и узаврела аргентинска атмосфера. Тимови су до сада одиграли 256 међусобна сусрета, Бока jе славила 89 пута, Ривер 84, а 83 пута jе било без побjедника. Сваки навиjач на свиjету би бар jедном пожелио да се нађе на овом дербиjу, о њему маштаjу и они коjи не навиjаjу за Боку или Ривер. Врела аргентинска крв учинила jе оваj дерби тако популарним.

Возач Ред Була Макс Ферстапен нови је шампион Формуле 1

Белгиjанац jе титулу освоjио тријумфом на Великој награди Абу Дабија, последњој трци у сезони, а ово jе за wега прва титула у кариjери.

Ферстапен је до побједе дошао након невјероватне драме и претицања Луиса Хамилтона у последњем кругу.

Ферстапен jе сезону завршио са 395,5 бодова, осам више од Хамилтона.

На оваj начин Хамилтон jе остао без рекордног осмог наслова шампиона свиjета. Сада има седам титула, баш као и легендарни Михаел Шумахер.