Капитен Црне Горе постао тек други играч у историји који је тресао мреже у свакој од европских лига петице
Капитен Црне Горе, Стеван Јоветић, био је стријелац у поразу Херте у Келну 2:3 (1:1) на старту Бундеслиге.
Јовета је мрежу „јарчева“ погодио у шестом минуту, након што је остао на два метра од гола, послије слободног ударца Матеуса Куње.
Изједначио је Ентони Модест у 41. минуту, а двоструки стријела Флоријан Кајнц у 52. и 53. минуту донио преокрет домаћима.
Иначе, Jоветић је поготком у Келну постао тек други фудбалер у историји, али jедини активни, коjи је постизао голове у свакоj од Топ 5 наjjачих европских лига.
До сада је то успјело само некадашњем румунском нападачу Флорину Радучоjуу.
Тридсетједногодишњи Црногорац се може похвалити да jе тресао мреже у Италиjи (Интер, Фиорентина), Енглескоj (Манчестер Сити), Шпаниjи (Севиља), Францускоj (Монако) и Њемачкоj (Херта).
У другом мечу недјељног програма Бундеслиге, Мајнц је поготком Мусе Дијакатеа у 13. минуту изненадио РБ Салцбург.
Легендарни нападач је био свјетски и европски првак са „Елфом” и троструки освајач трофеја Купа европских шампиона са Баварцима
Легендарни њемачки фудбалер Герд Милер, преминуо jе у 75. години.
Вијест jе потврдио минхенски Баjерн, клуб у коме се прославио и постигао 566 голова на 607 утакмица, међу коjима jе и рекорд у Бундеслиги (365).
– Данас jе тужан дан, црни дан за Баjерн и све навиjаче. Герд Милер jе био наjбољи нападач коjи jе икада играо, особа, личност у свјетском фудбалу. Без њега Баjерн не би био овакав клуб. Остаће његово име и сјећање на њега заувијек – рекао jе предсједник Баjерна Хуберт Хаjнер.
Ништа мање успјеха један од најбољих нападача у историји фудбала ниjе имао ни у репрезентациjи Њемачке, за коjу jе дао 68 погодака на 62 меча.
Са „Елфом” jе био шампион свијета (1974) и Европе (1972), а три пута је са Баjерном освајао пехар Купу шампиона, садашњој Лиги шампиона.
Остаће упамћен и његов побједоносни гол у финалу Мундиjала против Холандиjе у Минхену (2:1).
Послије играчке кариjере радио jе као тренер млађих селекциjа у баварском великану.
Милер је од 2015. године боловао од Алцхајмерове болести.
– Да ниjе било њега и његових голова, Баjерн би био клуб из дрвене кућице. За све своjе успјехе захваљуjем њему – рекао је легендарни Милеров саиграч, Франц Бекенбауер.
Какав је Бајернов бомбардер имао осјећај за гол, најбоље је својевремено рекао његов тренер, Удо Латек.
– Герд jе постизао голове из шанси коjе уопште и нису биле шансе, потиљком, петом, грудима, задњицом, некад чак и руком – казао је, сада већ покојни, Латек.
Кошаркаши Црне Горе савладали су Данску са 79:68 у другом колу претквалификација за Свјетско првенство
Изабраници Бошка Радовића забиљежилису такодруги тријумф у претквалификацијама, а у понедјељк их очекује нови дуел са Исландом.
Вечерас је Црна Гора, слично као против Исланда у првом колу, имала доста осцилација.
У једном моменту било је и плус 17 за Црну Гору у другој четвртини, али је Данска успјела да истопи разлику и да чак пређе у вођствоу трећој дионици (53:49).
Ипак, добро су одреаговали Радовићеви изабраници у одлучујућем кварталу, исконтролисали утакмицу и стигли до побједе.
Црну Гору је до тријумфа водио Никола Ивановић са 18 поена, Џастин Кобс је постигао 16, а Дино радончић 13.
Код Данске се истакао Себастијан Арис са 15 поена.
Четврта четвртина
Крај меча,славила је Црна Гора.
Црна Гора сада подиже разлику на самом крају, 79:65.
Сам финиш утакмице, имамо плус девет, 71:62.
И даље је плус шест за Цену Гору, полако се улази у финиш меча.
Одржава предност наша репрезентација, сада је 66:60.
Много агресивнија игра Црне Горе у Овим моментима, сада је 64:57.
Поени наше селекције, 60:55.
Почео је последњи, одлучујући период.
Трећа четвртина
Крај трећег периода, води Црна Гора 58:55.
Данска води – 49:51.
Стигла је Данска до невјероватног изједначења, 49:49.
У проиблемима је сада наша селекција, Данци су на минус два, 49:47.
Данци прилазе на 49:43.
Коначно поени за нашу селекцију, 49:38.
Тројка Берга, Данска прилази на 46:38.
Два минута игре у трећем периоду, још нема поена.
Почело је друго полувријеме у „Бемакс арени“.
Друга четвртина
Крај првог полувремена, Црна Гора води 46:35.
Данци врло добро играју у финишу, сада је 42:35 за Црну Гору.
Серија Данске која је смањила на 38:28.
Евидентна је разлика у квалитету, води Црна Гора 38:24.
Арис је погодио тројку, сада је 34:21 за Црну Гору.
Одличан шут наше селекције на старту другог периода, сада је 34:18.
И Петар Поповић погађа тројку, али узвраћају гости за 31:18.
Тројка Николе Ивановића, сада је 28:13.
Стартовала је и друга четвртина.
Прва четвртина
Крај првог периода, наша селекција води 25:13, одличан финиш.
У финишу четвртине Црна Гора води 13:10.
Добар Џастин Кобс на старту меча, сада је 11:5.
Након поена Кобса наша селекција одржава предност, сада је 9:5,
Након непуна три минута игре Црна Гора има предност 6:5.
Погађа Радончић тројку, 3.0 за Црну Гору.
Почео је меч у Бемакс арени
Изабраници Бошка Радовића у првом колу претквалификација савладали су у Бемакс арени Исланд са 83:69.
Побједом над Данском Црна Гора би осигурала прву позицију.
Данска је у првом колу изгубила меч од Исланда.
Све осим побједе наше селекције било би велико изненађење.
Podgorica, (MINA) – Knjiga Paraatletika u Crnoj Gori fokusirana je na sport i rezultate, ali je obrađen i istorijat crnogorske paraatletike, kazao je autor Zoran Poleksić.
On je na prvoj promociji knjige, na platou Dvorca kralja Nikole u Baru, istakao da je sa paratletikom počeo i paraolimpizam u Crnoj Gori, prije 55 godina i da je taj jubilej i jedan od povoda za nastanak publikacije.
Govoreći o motivima nastanka knjige, njegove 27. po redu, a treće iz oblasti sporta osoba sa invaliditetom, Poleksić je kazao da je paraolimpizam velika priča, koja u Crnoj Gori doživljava veliki progres i ekspanziju.
Foto: MINA
On je naglasio da nije slučajno što je Bar domaćin prve promocije njegove knjige, podsjećajući da se u tom gradu atletičari pripremaju ta Paraolimpijske igre u Tokiju i održavaju takmičenja na atletskom stadionu.
“Bar je grad međureligijskog sklada, intertkulturalnog dijaloga, evropski Jertusalem. To je grad koji je vječita inspiracija pjesnika, pisaca, slikara i umjetnika, koji je iznjedrio plejadu vrsnih umjetnika. Bar je iznjedrio i neka velika imena crnogorskog paraolimpizma – Božidara Nikolića i Miloša Ranitovića”, rekao je Poleksić.
Direktor Uprave za sport i mlade Vasilije Lalošević kazao je da je Poleksić uložio ogroman trud, kako bi ostao trag o svim važnim događajima iz crnogorske paraatletike.
“Kada neko napiše 27 knjiga, onda je to za svaku poštovanje”, rekao je Polekisić.
Foto: MINA
On je citirajući autora “Vrijeme će prekriti sve, a ostaće samo uspomene za nove dane i za naša sjećanja”, kazao da knjiga predstavlja iskreni dnevnik sjećanja.
“Ona nas vraća u neko ljepše i srećnije doba, kada smo svi imali solidarnost, koja nam u ovom ludom tzranzicionim vremenu nedostaje”, rekao je Lalošević.
On je pozdravio svog školskog druga, najuspješnijeg crnogorskog paraolimpijca, Božidara Nikolića Čarlija, navodeći da je on svojom energijom i čeličnom voljom pokazao koliko je jak.
Predsjednica Skupštine opštine Bar Milena Božović istakla je da se autor nije rukovodio samo sportskim postignućima, rezultatima i rekordima već da je pokušao da ukaže na mnogo dublja i kompleksnija nadmetanja.
“Storije iz knjige prožete su i vansportskim aktivnostima, afinintetima, interesovanjima, načinima funkcionisanja, životnim stilovima crnogorskih sportista sa invaliditetom i njihovom višedimenzionalnom doprinosu društvu i zajednici”, rekla je Božović.
Ona je istakla da je njihov sugrađanin, paraolimpijac Božidar Nikolić, primjer hrtabrog čovjeka koji se nije predao i da može biti uzor svima.
Božović je, obraćajući se paraolimpijcima koji će se takmičiti u Tokiju, kazala da je sigurna da će pobijediti prvo sebe i svoja očekivanja, a da rezultati neće izostati.
Predsjednik Paraolimpijskog komiteta Igor Tomić podsjetio da je u paraolimpizam ušao kroz atletiku i doživio najljepše životne trenutke.
“Sve ljudsko, emotivno i profesionalno što može da doživi jedan prosvjetni, sportski i pedagoški radnik, doživio sam kroz atletiku i paraolimpizam”, kazao je Tomić.
On je istakao da je u Baru atletska staza na kojoj su paraolimpijci pravili prve korake i da su Barani uvijek imali toplu riječ za nas.
“O svemu tome, između ostalog, piše Zoran Poleksić, na sebi svojstven način, sa lirskom dušom, jer je on sve to doživio, živjeći sa paraolimpizmom”, rekao je Tomić.
On je istakao da Poleksić, osim sportista koji su iznijeli teret i doprinijeli progresu paratletike u Crnoj Gori, nije zaboravio ni one stručne i ljude iz sjenke, koji su manje vidljivi u crnogorskom sportu, a čiji je doprinos ogroman.
То да ли ће мене неко осуђивати што идем у манастир и вјерујем у Бога, нека буде тим људима на образ, казала је црногорска атлетичарка
Атлетичарка Марија Радовић посјетила је данас гроб митрополита Амфилохија у крипти Храма Христовог Васкрсења.
Марија је гостовала у емисији Радија Светигора, казавши да је срећна што се њеном резултат радује сва Црна Гора.
Истакла је д током свих ових година није одустајала те да је захвална
што је уз своју вјеру и људе који су били око ње, успјела да дође до
финала Олимпијских игара, што је на један начин усрећило наше људе и
пронело име Црне Горе.
Ипак, иако је знала да ће се финале пратити, није очекивала оволику пажњу, љубав и радост у Црној Гори због њеног резултата.
– Лијеп је осјећај иако нисам навикла на толику пажњу с обзиром да
сам доста пута испраћена уз неко неповјерење и отписивање од стране
многих. Али лијепо је што сам показала да могу и што резултат од 2010.
године није случајност. Бог је велики и увијек пошаље оно што треба у
правом тренутку, а очигледно је да је тај прави тренутак сад и ова
година која је била одлична – казала је наша атлетичарка сумирајући
утиске из јапанске престонице.
Како је истакла, Бог је склопио своје коцкице да уз неки мир и спокој у души скочи и направи тако велики резултат.
– Стварно велики дан и велики резултат и велики је успјех наћи се у финалу Олимпијских игара- искрена је Марија.
Наглашава да је све то једна лијепа увертира за све што је очекује, ако Бог да здравља да настави да скаче високо.
– Било би лијепо да сам скочила лични рекорд, од 198 центиметара у
финале Олимпијских игара, али није било суђено очигледно. И 196
центиметара је био довољан резултат. Све у свему једно дивно искуство и
једно велико такмичење- истакла је она.
Иако је Вуковић са својом родитељима избјегла из Книна када је имала
три године, а њена сестра двије, каже да не осјећа мржњу ни према коме
јер су је њени родитељи учили да воли и не дјели и не осуђује људе:
– Самим тим што смо се овдје подигли и учили, овдје је наше друштво,
ово је наша држава. То да ли ће мене неко осуђивати што идем у манастир и
вјерујем у Бога, нека буде тим људима на образ. Искрено се надам да смо
сви једно и да за све ово што се дешава у Црној Гори нема разлога. Неко
ко иде против Бога, иде против себе прије свега. Овај мој резултат није
за неко дјељење, помињање било каквих партија и свега осталог. Ово је
нешто што сам ја направила и са чим сам представљала Црну Гору као једну
државу- каже поносна атлетичарка.
Све своје успјехе Марија доживљава као Божију награду.
– Доказала сам да са вјером и позитивом човјек може да направи све, не само у спорту већ генерално у животу. Протеклих пар година сам се учврстила у вјери, што је можда још увијек недовољно, али дајем онолико колико могу”, поручила је Марија.
Direktor Uprave za sport i mlade Vasilije Lalošević dočekao je, sa rukovodstvom Atletskog saveza Crne Gore, Mariju Vuković, našu sjajnu atletičarku koja je osvojila 9. mjesto na Olimpijskim igrama
Direktor Uprave za sport i mlade, Vasilije Lalošević, čestitao je našoj atletičarki Mariji Vuković, na odličnom plasmanu na ovogodišnjim Olimpijskim igrama, koje se održavaju u glavnom gradu Japana.
„Marija, bravo! Ti si ponos Crne Gore i naše atletike koja je očigledno krenula uzlaznom putanjom. Borila si se odvažno, hrabro, srčano i pobrala simpatije svih nas u Crnoj Gori i šire. Biti dio Olimpijskih igara je već samo po sebi uspjeh, a osvojiti visoko 9. mjesto je zaista iznavredan podvig. Želimo ti mnogo sreće u daljoj karijeri, ubijeđeni da je ovo samo jedan sjajan početak za tebe“, kazao je direktor Lalošević, te dodao da Mariji uspjeh treba gledati kao dodatni podstrek za razvoj i propagiranje ovog divnog sporta.
On je u finalu na terenima TK Gimnazijalac u dva seta dobio Srđana Golubovića- 6:3, 6:3
Pobjednik 8. Ljetnje lige teniskih rekreativaca je Momo Gazivoda.
On je u finalu na terenima TK Gimnazijalac u dva seta dobio Srđana Golubovića- 6:3, 6:3.
Treće mjesto je zaslužio Cetinjanin Vuk Martinović.
„Sa uspjehom smo odigrali još jedan kvalitetan turnir. Ovoga puta sa rekordnih 40 učesnika koji su 15. marta počeli ligaški dio. Gazivoda je pokazao najkonstantniju formu i kroz plej-of došao do pobjedničkog pehara“, rekao je direktor Gimnazijalca Žarko Dragaš.
On je naglasio da će i ove sezone organizovati Zimsku tenisku ligu.
„Tradicionalno u Podgorici rekreativci imaju priliku da na na našim terenima održavaju formu i nadmeću se. Lige tome daju posebnu draž“, zaključio je Dragaš.
Marija će danas, kao predstavnica Crne Gore, u velikom finalu koje počinje od 12:35h po našem vremenu boriti se za olimpijsko zlato. Mada je za nas već zlatna…
Marija Vuković je prva atletičarka iz Crne Gore koja se plasirala u finale Olimpijskih igara u Tokiju.
Marija je uradila to na nevjerovatan način, sa preskočenom normom od 195 centimetara – iz prvog pokušaja!
Ona će danas u velikom finalu koje počinje od 12:35h po našem vremenu, a od 19.00h po japanskom, boriti se za zlato.
Mada je za nas već zlatna…
Marijin skok u visine
Marija Vuković, rođena je 21. januara 1992. godine u Kninu. Osnovnu školu završila je na Cetinju, dok je srednju školu završila u Baru.
Sa 14 godina počela je da trenira atletiku, a njena disciplina je – skok uvis. Vlasnica je svih crnogorskih rekorda, u kategorijama od pionira, do seniora.
Danas je članica AK Podgorice, dok živi i trenira u Atini.
Dragutin Topić, čuveni srpski atletičar, bio je njen učitelj, dok je Ivo Popović iz AK „Lovćen“ otkrio Marijin talenat na časovima fizičkog vaspitanja i bio njen prvi trener.
U istoriji crnogorskog sporta ostaće upamćena da je Marija prva osvajačica svjetske zlatne medalje za Crnu Goru.
Njena porodica sa hiljadama Krajišnika prognana u Oluji
A sve je u životu ove mlade nasmijane djevojke moglo da bude potpuno drugačije.
Marija naime nije rođena u Crnoj Gori, već porijeklo vodi iz Dalmatinskog krša.
Rođena je Kninjanka i kada je imala samo tri godine, njena porodica je zajedno sa hiljadama Krajišnika prognana u vojnoj akciji hrvatskih snaga nazvanoj „Oluja“ iz Republike Srpske Krajine.
Njena porodica je našla utočište u Srbiji, ali se potom Vukovići sele na Cetinje gdje je njen otac dobio posao u „Obodu“. Tu je odrasla, trenirala i postigla najbolje rezultate.
Foto: Privatna arhiva
„Može se reći da je sudbina uticala na to što se danas bavim atletikom i predstavljam Crnu Goru. S obzirom da smo ja i sestra bile veoma male (dvije i tri godine) slabo čega se sjećam. Ali vremenom, što smo bivale starije i zrelije, mama i tata su pokušavale da nam približe svakodnevnicu iz tog vremena. Imale smo divno djetinjstvo, zahvaljujući roditeljima, ništa nam nije nedostajalo i bile smo bezbrižne. Mislim da smo sestra i ja mnogo manje osjetili to ratno stanje nego stariji oko nas„, kazala je Marija.
Tragedija porodice još više zbližila Vukoviće
Marijinu porodicu nije zaobišla najteža sudbina stradalnika u Oluji. Njeni djed Tanasije i baba Milica iz Golubića kod Knina ubijeni su tog avgustovskog dana zajedno sa još 22 Golubićana u vrijeme kada je širom Krajine sijana smrt nad malobrojnim preostalim stanovništvom.
„Mislim da je tata dao sve od sebe da odrastemo srećne i da ne vidimo tugu koja se, sigurna sam, ne može uporediti ni sa jednom životnom. Mama i mi smo bili njegovi najbliži tada. Trudimo se da odvojimo nekoliko dana preko ljeta da posjetimo baku sa mamine strane koja i dalje živi u Kninu, uvijek obiđemo kuću u Golubiću i groblje. Stric i otac su uspjeli da obnove kuću iako su o tome odavno pričali i maštali, ali nije bilo mogućnosti. Drago nam je da ćemo opet imati nešto svoje kad dođemo u Golubiću, ali najviše nam je drago zbog tate i strica jer vjerujem da nismo ni svesne koliko to njima znači“, ispričala je.
Mariji je porodica uvijek najjači i najvažniji oslonac. Biti izbjeglica nikad nije lako, a posebno ako odrastete sa tim kao obilježjem.
„U početku nije bilo nimalo lako, bile smo male, ali smo osjećale odbacivanje i osuđivanje. Rat i političke i nacionalne podjele oblikovane su svakog drugačije. Hvala Bogu, mama tata su nas lijepo vaspitali i mislim da smo uživale u svakoj sekundi života. Uvijek smo imali jedni druge tako da je bilo manje važno gdje živimo. Ne kažu džaba, nije bitno gdje nego s kim“, priča Marija.
Njena sestra Jovana igra košarku, dok je najmlađi brat David đak generacije.
Odlikovao je mitropolit Amfilohije
Foto: Privatna arhiva
Važno je i napomenuti da je Marija odlikovana od strane blaženopočivšeg mitropolita Crnogorsko-primorskog Amfilohija.
