СНП

„Neki misle da je čitav taj budžet samo za podršku, ali mi iz ovog budžeta isplaćujemo i plate radnicima, staračke naknade koje će same iznositi sedam miliona za narednu godinu. Imamo određene kredite iz prošlosti“, rekao je Joković

Predlogom budžeta za narednu godinu za poljoprivredu je izdvojeno skoro 52 i po miliona eura.što je najveće izdvajanje do sada za poljoprivredu, rekao je u Bojama jutra ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vladimir Joković.

Međutim, kako je kazao, u poređenju sa budžetima država u regionu, u odnosu na broj stanovnika ovo nije dovoljno.

„Međutim rastom BDP-a i povećanjem budžeta će se moći iz godine u godinu povećavati budžet za poljoprivredu. Postoje fiksni troškovi koje država mora da namiri, a kad je u pitanju poljoprivreda mi smo imali ozbiljno povećanje budžeta“, rekao je Joković.

Ministar vjeruje da ove godine mogu biti veće subvencije i veća podrška poljoprivrednim proizvođačima.

„Neki misle da je čitav taj budžet samo za podršku, ali mi iz ovog budžeta isplaćujemo i plate radnicima, staračke naknade koje će same iznositi sedam miliona za narednu godinu. Imamo određene kredite iz prošlosti“.

Rekao je da su iz EU upućene ozbiljne primjedbe u pristupnim pregovorima zbog načina na koji daju subvencije.

Joković je rekao i da će, kada bude određeno koliko će novca ići za subvencije i podršku, organizovati sastanke sa poljoprivrednicima i vidjeti kakve su njihove potrebe.

Odgovarajući na pitanje o sredstvima iz IPARD II programa koja moraju biti iskorištena do kraja 2023. godine i bojazni da ona „propadnu“, Joković je rekao da Ministarstvo radi na tome da produži rok za godinu dana.

„Činimo sve što je moguće da se pomogne našim poljoprivrednim proizvođačima, ali kriteriume i procedure određuju oni koji daju novac, a novac nije iz budžeta Ministarstva“, rekao je Joković.

Objašnjava da evropski fondovi opredijele sredstva i kreiraju kriterijume po kojima se novac dobija, a zatim rade reviziju dokumentacije, gledaju gdje je novac…

„Imamo niz primjedbi na koje ne možemo da utičemo. Apelujem na sve proizvođače da se posvete potpuno proceduri. Ne možemo mi ništa učiniti dok se ne ispoštuje čitava procedura. Nije to volja bilo koga, ministra, direktora agencije za plaćanje… To su procedure koje su iste u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Albaniji, bilo gdje u regionu“, poručio je Joković.

Dodaje da nećemo morati da vratimo svih 39 miliona iz IPARD-a II, ali da taj novac nećemo ni iskoristiti do kraja, a da nas čeka IPARD III program težak 63 miliona eura koji je već potpisan.

JEDINO PODIZANJEM KVALITETA OBRAZOVANJA CRNU GORU MOŽEMO MIJENJATI NA BOLJE

Predsjednica Skupštine Crne Gore Danijela Đurović čestitala je 17. novembar, Međunarodni dan studenata, Studentskom parlamentu Univerziteta Crne Gore, kao i svim studentima, uz želju da već naredni 17. novembar dočekaju mnogo zadovoljniji, u boljim uslovima i bez svakodnevnih briga koje ih udaljavaju od njihovog osnovnog posla – sticanja znanja.“Na ovaj praznik znanja važno je ukazati na ulogu koju je obrazovanje imalo vjekovima i načina na koji je osvjetljavalo razvoj čovječanstva i doprinosilo izgradnji društva jednakosti, pravde, etičnosti i morala.Značaja obrazovanja bio je svjestan i veliki Erazmo Roterdamski koji je rekao da ‘najveća nada svake zemlje leži u primjerenom školovanju mladih.’Dvadeset i prvi vijek zahtijeva pametne, slobodne i inovativne ljude, koji su sposobni da daju adekvatne i pravovremene odgovore na složene društvene situacije. U tom smislu, svaki student treba da ima svoju ulogu u kreiranju i jačanju temelja razvijene, moderne i napredne Crne Gore.Nažalost, Crna Gora i dalje nije dostigla potreban nivo kvaliteta obrazovanja koji bi joj garantovao punu konkurentnost u evropskim i svjetskim okvirima, zbog čega je neophodno pojačati napore u pravcu što bržeg dostizanja potrebnih naučnih standarda. U tom smislu, neophodno je kontinuirano povećanje ulaganja u oblast obrazovanja i to mora biti imperativ svake vlasti.Takođe, država ne smije dozvoliti da studenti nastave da mirno podnose sve ono što ih decenijama tišti. Njihov odnos prema društvenoj situaciji ogleda se u tome što napuštaju Crnu Goru, završavaju studije u inostranstvu, gdje pronalaze zaposlenje i ostaju da žive. Na taj način, dolazi ne samo do depopulacije, već i do toga da država ostaje bez najboljih kadrova na kojima bi trebalo da se temelji njena budućnost.Zaustavljanje ovog negativnog trenda i motivisanje mladih ljudi da ostaju u Crnoj Gori, u kojoj će moći da grade svoj život i karijere, mora biti jedan od prioriteta donosilaca odluka.Uprkos svim problemima, želim vam da budete vrijedni, intelektualno radoznali i spremni na sticanje novih vještina. Jedino podizanjem kvaliteta obrazovanja Crnu Goru možemo mijenjati na bolje, te je ulaganje u mlade i znanje ujedno i najbolja investicija u budućnost.Skupština Crne Gore će, sa svoje strane, podržati svako zakonsko rješenje i inicijativu koji za cilj imaju unapređenje studentskog standarda i otvaranje perspektiva mladim akademskim građanima.”

Sve će biti obuhvaćeno: reforma stomatološke zdravstvene zaštite, saradnja sa privatnim zdravstvenim ustanovama i uvođenje digitalizacije u zdravstvenom sistemu, najavio je Šćekić, koji nije želio da konkretnije govori o dokumentu koji još nije završen

Ministar zdravlja Dragoslav Šćekić kazao je da je Nacrt izmjena Zakona o zdravstvenoj zaštiti u završnoj fazi. Kako je najavio u izjavi za naš list, na drugačiji način će biti definisani i izmijenjeni modeli saradnje sa privatnim ustanovama, unaprijeđena stomatološka zaštita i omogućeni uslovi za digitalizaciju zdravstvenog sistema. On nije htio da detaljnije komentariše šta će biti konkretno promijenjeno novim izmjenama zakona u dijelu sklapanja ugovora sa privatnim zdravstvenim ustanovama.

„Sve ću detaljnije saopštiti kada bude završen nacrt zakona naredne sedmice. Biće značajnih promjena u pravcu jačanja javnog zdravstva, vodićemo više brige o pacijentima, kako bi građani imali brzu i kvalitetnu zdravstveneu njegu. Sve će biti obuhvaćeno, reforma stomatološke zdravstvene zaštite, saradnja sa privatnim zdravstvenim ustanovama i uvođenje digitalizacije u zdravstveni sistem. Radna grupa još radi na nacrtu i nije u redu da saopštavam nešto što još nije zaokruženo. Tekst se još sređuje i traju komunikacije sa raznim činiocima. Tekst nacrta biće dostupan javnosti putem javne rasprave, a organizovaćemo i okrugli sto, o čemu će javnost takođe biti blagovremeno obaviještena i pozvana da uzme učešće u raspravi. Nakon finalizacije, Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti biće procesuiran Vladi na razmatranje i odlučivanje“ kazao je Šćekić.

On je istakao da zdravstveni sistem Crne Gore procesom digitalizacije i praćenjem i primjenom savremenih tehnologija pravi nove, krupne korake koji će obezbijediti kvalitetniju i efikasniju zdravstvenu zaštitu građanima.

Kupiće dva mamografa

Iz Ministarstva zdravlja je saopšteno da je u planu nabavka dva digitalna mamografa za skrining raka dojke kod žena, u vrijednosti od 327.000 eura.

„Skrining raka dojke se od 23. decembra 2015. godine sprovodi u četiri opštine u Crnoj Gori (Podgorica, Danilovgrad, Cetinje i Kolašin). Da bi se proširio na nacionalni nivo, potrebno je nabaviti dva digitalna mamografa, i to za OB Kotor, koji bi zadovoljio potrebe južne regije, i za OB Berane, za potrebe sjeverne regije. S obzirom na to da je mamografija primarni skrining test u skrining programu raka dojke, na taj način bismo se približili ciljnoj populaciji, jer nije realno očekivati da se žene iz Pljevalja skriniraju u KCCG. Povećao bi se broj žena kod kojih se bolest otkriva u najranijoj fazi i smanjili troškovi liječenja. Ukupno 339 žena i tri muškarca oboljela su od raka dojke 2013. godine. Svaka peta žena preminula od maligne bolesti preminula je zbog raka dojke (642 žene, 127 žena umrlo od raka dojke, 2013. godine)“ navodi se u obrazloženju.

„Uz podršku UNDP-a, realizujemo projekat informatizacije Kliničkog centra, kao i njegove integracije sa drugim informacionim sistemima u zdravstvu i drugim sektorima, koji je u završnoj fazi. Svjesni smo da je digitalizacija zdravstvenog sistema jedan od prioriteta Ministarstva zdravlja. Država je već obezbijedila i nastaviće u kontinuitetu da obezbjeđuje sredstva za funkcionisanje zdravstvenog sistema, a nabavka ljekova i medicinskih sredstava jedna je od najvažnijih aktivnosti, na koju Vlada stavlja poseban akcenat. Kako je već saopšteno iz Montefarma, Fond za zdravstveno osiguranje im je 28. oktobra ove godine uplatio 13.750.000 miliona eura za nabavku ljekova i medicinskih sredstava, a sledeća uplata realizovana je već 9. novembra, kada je uplaćeno dodatnih 10.000.000 eura. Dakle, u periodu od samo desetak dana za nabavku ljekova i ostalih neophodnih medicinskih sredstava uplaćeno je gotovo 24.000.000 eura. Važno je da razumijemo da nakon uplate novca postoji određena zakonska procedura za realizaciju postupaka javnih nabavki, ali sam iz Montefarma dobio uvjerenje da će u tom periodu zalihe biti stabilne“ saopštio je nedavno Šćekić.

Izvor: Dan

Ministar zdravlja Dragoslav Šćekić predvodi delegaciju Vlade Crne Gore, koja od 17-18. novembra 2022.  boravi u zvaničnoj posjeti Malti i učestvuje na ministarskom sastanku o medicinskim tehnologijama.Od sada Vas omiljeni portal Volim Podgoricu i na android aplikaciji. Instalirajte odmah i uživajte u lakoći informisanja.

Pored ministra Šćekića u crnogorskoj delegaciji su i državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Vladimir Obradović, načelnica Odjeljenja za međunarodnu saradnju Mirjana Đuranović i savjetnica u Direktoratu za javno zdravlje Željka Vulanović.

Sastanak je prilika da zemlje učesnice kroz razmjenu iskustava i znanja o inovacijama i tehnologijama u zdravstvenoj zaštiti, digitalnom zdravlju i metodama  unaprijede pristup zdravlju prevencijom, dijagnostikom, praćenju i liječenju bolesti.

Učešćem na ministarskom sastanku Crna Gora će ponoviti posvećenost svim inicijativama koje podsticajno djeluju na unapređenje zdravlja.

Istovremeno, sastanak na Malti je prilika za intenziviranje bilateralnih odnosa posebno u oblasti zdravlja, gdje je Malta od posebnog značaja, uzimajući u obzir razvijenost zdravstvenog sistema ove države, kao i iskustvo u jačanju zdravstvenih kapaciteta.

Pored bilateralne sardanje, Crna Gora i Malta sarađuju i okviru Inicijative malih zemalja (Small country Initiative-SCI), koja je osnovana pod pokroviteljstvom Svjetske zdravstvene organizacije.

Sastanak ministara zdravlja malih zemalja  sjajna je platforma za dijalog, diskusiju i umrežavanje oko važnih tema kao što su medicinske tehnologije u kontekstu izazova i jedinstvenih mogućnosti koje dijele politički i zdravstveni lideri malih zemalja.

Medicinske tehnologije omogućavaju umrežavanje između svih relevantnih aktera u ovoj oblasti, podstičući inovacije i napredak kroz obrazovanje i susrete najvećih eksperata. Moderne tehnologije su značajne za zdravstvene radnike i za pacijente. Sastanak je prilika za stvaranje platforme za brzu razmjenu ideja, znanja i mreže za korišćenje naprednih tehnologija.

Sve će biti obuhvaćeno: reforma stomatološke zdravstvene zaštite, saradnja sa privatnim zdravstvenim ustanovama i uvođenje digitalizacije u zdravstvenom sistemu, najavio je Šćekić, koji nije želio da konkretnije govori o dokumentu koji još nije završen

Ministar zdravlja Dragoslav Šćekić kazao je za „Dan“ da je Nacrt izmjena Zakona o zdravstvenoj zaštiti u završnoj fazi. Kako je najavio u izjavi za naš list, na drugačiji način će biti definisani i izmijenjeni modeli saradnje sa privatnim ustanovama, unaprijeđena stomatološka zaštita i omogućeni uslovi za digitalizaciju zdravstvenog sistema. On nije htio da detaljnije komentariše šta će biti konkretno promijenjeno novim izmjenama zakona u dijelu sklapanja ugovora sa privatnim zdravstvenim ustanovama.

– Sve ću detaljnije saopštiti kada bude završen nacrt zakona naredne sedmice. Biće značajnih promjena u pravcu jačanja javnog zdravstva, vodićemo više brige o pacijentima, kako bi građani imali brzu i kvalitetnu zdravstveneu njegu. Sve će biti obuhvaćeno, reforma stomatološke zdravstvene zaštite, saradnja sa privatnim zdravstvenim ustanovama i uvođenje digitalizacije u zdravstveni sistem. Radna grupa još radi na nacrtu i nije u redu da saopštavam nešto što još nije zaokruženo. Tekst se još sređuje i traju komunikacije sa raznim činiocima. Tekst nacrta biće dostupan javnosti putem javne rasprave, a organizovaćemo i okrugli sto, o čemu će javnost takođe biti blagovremeno obaviještena i pozvana da uzme učešće u raspravi. Nakon finalizacije, Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti biće procesuiran Vladi na razmatranje i odlučivanje – kazao je Šćekić.

On je istakao da zdravstveni sistem Crne Gore procesom digitalizacije i praćenjem i primjenom savremenih tehnologija pravi nove, krupne korake koji će obezbijediti kvalitetniju i efikasniju zdravstvenu zaštitu građanima.

Kupiće dva mamografa

Iz Ministarstva zdravlja je saopšteno da je u planu nabavka dva digitalna mamografa za skrining raka dojke kod žena, u vrijednosti od 327.000 eura.

– Skrining raka dojke se od 23. decembra 2015. godine sprovodi u četiri opštine u Crnoj Gori (Podgorica, Danilovgrad, Cetinje i Kolašin). Da bi se proširio na nacionalni nivo, potrebno je nabaviti dva digitalna mamografa, i to za OB Kotor, koji bi zadovoljio potrebe južne regije, i za OB Berane, za potrebe sjeverne regije. S obzirom na to da je mamografija primarni skrining test u skrining programu raka dojke, na taj način bismo se približili ciljnoj populaciji, jer nije realno očekivati da se žene iz Pljevalja skriniraju u KCCG. Povećao bi se broj žena kod kojih se bolest otkriva u najranijoj fazi i smanjili troškovi liječenja. Ukupno 339 žena i tri muškarca oboljela su od raka dojke 2013. godine. Svaka peta žena preminula od maligne bolesti preminula je zbog raka dojke (642 žene, 127 žena umrlo od raka dojke, 2013. godine) – navodi se u obrazloženju.

– Uz podršku UNDP-a, realizujemo projekat informatizacije Kliničkog centra, kao i njegove integracije sa drugim informacionim sistemima u zdravstvu i drugim sektorima, koji je u završnoj fazi. Svjesni smo da je digitalizacija zdravstvenog sistema jedan od prioriteta Ministarstva zdravlja. Država je već obezbijedila i nastaviće u kontinuitetu da obezbjeđuje sredstva za funkcionisanje zdravstvenog sistema, a nabavka ljekova i medicinskih sredstava jedna je od najvažnijih aktivnosti, na koju Vlada stavlja poseban akcenat. Kako je već saopšteno iz Montefarma, Fond za zdravstveno osiguranje im je 28. oktobra ove godine uplatio 13.750.000 miliona eura za nabavku ljekova i medicinskih sredstava, a sledeća uplata realizovana je već 9. novembra, kada je uplaćeno dodatnih 10.000.000 eura. Dakle, u periodu od samo desetak dana za nabavku ljekova i ostalih neophodnih medicinskih sredstava uplaćeno je gotovo 24.000.000 eura. Važno je da razumijemo da nakon uplate novca postoji određena zakonska procedura za realizaciju postupaka javnih nabavki, ali sam iz Montefarma dobio uvjerenje da će u tom periodu zalihe biti stabilne – saopštio je nedavno Šćekić.

Rebalansom za tekuću godinu smo obezbjedili dodatnih 15 miliona eura za jednokratnu pomoć penzionerima sa niskim primanjima. U dogovoru sa Fondom PIO se trudimo da napravimo model kako da pomognemo najugroženijim kategorijama penzionera. Imajući u vidu da smo projektovali rast zarada, naredne godine će doći i do rasta penzija i ispraviće se nepravda prema penzionerima koja im je nanijeta prije mandata aktuelne Vlade. Cilj nam je da minimalna penzija bude u iznosu od 60 odsto prosječne zarade“, precizirao je ministar finansija #AleksandarDamjanović.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Црне Горе и Стална радна група за регионални рурални развој (SWG) у Југоисточној Европи домац́ини су шеснаестог годишњег радног састанка Министара пољопривреде Југоисточне Европе.Шеснаести годишњи радни састанак Министара пољопривреде Југоисточне Европе одржао се 15. новембра 2022. године у Будви, Црна Гора. Министри пољопривреде Југоисточне Европе и шефови делегација окупили су се у Будви и разговарали о будуц́им плановима развоја пољопривреде и руралног развоја у региону Југоисточне Европе и размотрили процес регионалне сарадње у датим секторима. Састанак је био усмјерен на значај процеса и досадашњих достигнуц́а у интеграцији земаља/територија Западног Балкана у Еуропску Унију (ЕУ) у погледу перспективе за развој пољопривреде и руралног развоја.На свечаном отварању састанка обратио се предсједнк Владе др Дритан Абазовић и том приликом изразио задовољство на указаној части да присуствује самом састанку, те честитао министру Јоковићу на одличној организацији. Захвалио бих се и другим министрима који су присутни, ово је важан састанка за Црну Гору, и одлична прилика да размјенимо мишљења.Ово су веома тешка времена, гдје поред пандемије Ковид 19 имамо и постојећу кризу изазвану агресијом Русије на Украјине, тим прије, овакви састанци су јако корисни и значајани, казао је он.Он је том прилико нагласио да се током пандемије Covid 19, пољиопривреда неочекивано развила, јер се, како је навео, народ у Црној Гори поново вратио сеоској и пољопривредној производњи. Јуче је усвојен буџет, и драго ми је што се буџет за пољопривреду повећава, као и субвенције за људе који желе да се баве пољопривредом. Морам истаћи да ће сектор пољопривреде и енргетике завриједити много већу пажњу у наредном периоду, него што је то био случај раније, поручио је он.Представљајући резултате који је Црна Гора постигла у области пољопривреде, потпредсједник Владе и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Владимир Јоковић, изјавио је да се држава Црна Гора фокусирала на двије привредне гране; пољопривреду и туризам.Црна Гора би јако оснажила пољопривреду кад би произвели све оно што би потрошили наши драги туристи који дођу у Црну Гору, и када би им понудили производе који се производе у Црној Гори. Ми сваке године повећавамо национални буџет како би се пољопривредна производња кретала жељеним путем, нагласио је министар.Он је као кључни проблем када је пољопривредна производња посриједи истакао проблем миграције сеоског становништва у градове.С тим у вези, пољопривредном се на селима баве већински старије становништво и веома мали број младих. Ми, са свим могућим мјерама које постоје а које црпимо из националног буџета, чинимо све што је у овом тренутнку могуће да пољопривредну производњу и рурални развој у Црној Гори подигнемо на већи ниво, како би Црна Гора смањила своју огхромну зависност од увоза хране, казао је Јоковић.Заиста вјерујем да су овакве прилике од великог значаја за земље Западног Балкана, у смислу припреме за њихов пуно чланство у Европској Унији, казао је Њемачки министар пољопривреде Cem Özdemir.Волио бих да се и у другим областима попут области пољопривреде начине значајни искораци као што је то случај у овој прилици. Ми у потпуности захваљујемо свим министрима пољопривреде земаља Западног Балкана на свим корацима које су учинили ка свом напретку, који треба да резултира пуним чланством у Европској унији, што и ми као Република Њемачка подржавамо, казао је он.Министри су елаборирали постигнуте резултате у имплементацији IPARD програма у земљама Западног Балкана и значај IPARD III програма који представља средство за имплементацију Зелене агенде за Западни Балкан, као значај слободне трговине и обавеза и мјера за обезбеђивање слободног кретање пољопривредних добара, инпута и залиха у свијетлу тренутних геополитичких дешавања.На министарском састанку, који је организовало Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Црне Горе и SWG-a (Стална Радна група за рурални развој), потписан је Меморандум о разумевању за успостављање партнерства Западног Балкана о очувању земљишта који ће бити један од важних корака ка успостављању заједничке политике у рјешавању изазова који нам слиједе.Током овог скупа одржано је више билатерланих састанка са циљем рјешавања питања која су у надлежности министарстава пољопривреде земаља учесница.Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Црне Горе преузима предсједавање SWG Скупштином и тежи ће да унаприједи регионалну сарадњу и интеграције у области пољопривреде и руралног развоја читавог региона Западног Балкана.

Аутор: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

To je dogovoreno danas na sastanku u Ministarstvu finansija, kome su prisustvovali ministri finansija, zdravlja i prosvjete, Aleksandar Damjanović, Dragoslav Šćekić i Miomir Vojinović, kao i predsjednik Opštine Herceg Novi Stevan Katić i izvršni direktor Instituta Savo Marić.

Predsjednica Skupštine Crne Gore Danijela Đurović organizovaće u petak, 18. novembra, sastanak sa predsjednicima parlamentarnih političkih partija u Crnoj Gori

„Trajuća politička kriza u Crnoj Gori, koja opterećuje naše građane, ali i blokira evropski integracioni put države, iziskuje potrebu ponovnog organizovanja sastanka na najvišem nivou, odnosno u kapacitetu predsjednika partija koje participiraju u Skupštini Crne Gore“ navodi se u pozivu predsjednice Skupštine Danijele Đurović.

Dodaje da „imajući u vidu prethodni sastanak, koji je održan 9. novembra 2022. godine, prema pojedinim mišljenjima, zbog nedolaska određenog broja lidera partija, nije dao očekivane rezultate, ovog puta očekujem da će se pozivu odazvati predsjednici svih političkih subjekata.“

Situacija koja se desila na poslednjem sastanku dodatno je stavila do znanja koliko je važno da se okupe ponovo lideri političkih partija i da pokušaju, kako kaže, da nađu izlaz iz trenutne zabrinjavajuće društveno političke situacije…

„Kao ozbiljni političari i najviši državni funkcioneri u obavezi smo da ovom poslu pristupimo sa maksimalnom odgovornošću i da se potrudimo da doprinesemo normalizaciji i stabilizaciji sveukupnih prilika u zemlji“ navodi predsjednica Skupštine.

Sastanak će se održati 18. novembra 2022. godine u 8 časova