Predsjednik Socijalističke narodne partije Vladimir Joković u izjavi za portal “BORBA” rekao je da još uvijek nisu počeli pregovori parlamentarne većine u vezi rješenja trenutne političke krize i da se nada da će u narednim danima početi novi krug pregovora koji će dovesti do pozitivnog rješenja.Joković je na pitanje našeg portala da li će biti priče o rekonstrukciji postojeće ili izboru nove Vlade rekao da se pitanje rekonstrukcije ne može više uzeti u obzir, već samo formiranje nove.“Rekonstrukcija ne dolazi u obzir, samo izbor nove Vlade je izlaz iz trenutne političke krize”, zaključio je Joković.
Već godinama slušamo zabrinjavajuće podatke o padu nataliteta u Crnoj Gori, da bi poslednja istraživanja MONSTAT-a pokazala da se čak u 21 od 24 crnogorske opštine bilježi negativan prirodni priraštaj.Nažalost, čini se da se još uvijek ne shvata značaj ovog pitanja onako kako bi trebalo, te da nisu preduzeti adekvatni koraci kako bi se zaustavila crna statistika.Demografski oporavak Crne Gore je pitanje od nacionalnog značaja, a briga za porodicu se mora shvatiti kao investicija u budućnost. Jasno je da opstanak jedne države zavisi od opstanka naroda, te da je neophodno što prije izraditi nacionalnu strategiju obnavljanja stanovništva, koja treba da uključi sve neophodne kulturne i materijalne mjere u prilog povećane stope demografskog rasta. U tom smislu, prioriteti nove vlasti moraju biti briga za povećanje nataliteta, razvoj populacione politike i državnih mjera koja će stimulisati borbu protiv ,,bijele kuge“, zaštitu roditeljstva, podsticaje za rađanje, mjere za unapređenje brige o porodiljama, majkama, porodici i mladima, te pomoć porodicama sa više djece.Takođe, osim programa „Evropa sad“ čiji je jedan od glavnih ciljeva zadržavanje mladih ljudi u Crnoj Gori, potrebno je preduzeti još aktivnih mjera podsticaja i podrške mladima kako bi ostali u zemlji i u njoj planirali svoju budućnost. Saglasno tom cilju, mora se kreirati i ambijent za povratak što većeg broja ljudi iz dijaspore.Crna Gora je protraćila decenije u političkim borbama i nadgornjavanjima, zahvaljujući kojim smo izgubili iz vida da nas je svakog dana sve manje i da nam prijeti nestanak ukoliko nešto ozbiljno ne preduzmemo. Sada je došao trenutak da pokažemo da smo odgovorni prema svojoj državi i prema građanima i da učinimo sve što je potrebno kako bi se ovaj negativni trend gubitka stanovništva konačno zaustavio.
Трофеjни црногорски стручњак Игор Колаковић нови jе селектор одбоjкашке репрезентациjе Србиjе, саопштено jе из Одбоjкашког савеза те државе
Биће то његов повратак на клупу Србиjе након осам година.
На тоj функциjи наслиjедио jе Слободана Ковача, са коjим jе Одбоjкашки савез Србиjе прекинуо сарадњу краjем прошле године jер ниjе изборио наступ на Олимпиjским играма у Токиjу.
Некадашњи капитен и шеф стручног штаба у златним годинама Будућности са Србиjом jе био првак Европе 2011, а има и тдвиjе европске и jедну свjетску бронзу.
– Репрезентациjа jе велики мотив за све, из генерациjе у генерациjу
задржан jе искрени однос и љубав према националном тиму. Због свега тога
репрезентациjа jе за мене изазов и одговорност. Радуjем се раду и са
искусним, а посебно са младим играчима коjи долазе из све jаче српске
лиге – рекао jе Колаковић.
Он се захвалио Одбоjкашком савезу Србиjе на указаном повjерењу.
Према његовим риjечима, српски савез високо jе позициониран у свиjету
одбоjке захваљуjући изванредноj организациjи и великим резултатима
националних тимова.
Србиjу од 26. августа до 11. септембра очекуjе Свjетско првенство у Русиjи.
Socijalistička narodna partija Crne Gore apeluje na nadležne institucije u Crnoj Gori da pronađu način da pomognu proslavljenoj glumici Vesni Pećanac, koja živi u uslovima nedostojnim čovjeka. Javnost je ostala šokirana fotografijama koje su juče objavljene, a na kojima se vidi Pećanac u jednoj narodnoj kuhinji u Beogradu. Više je nego nečovječno što Crna Gora za toliko godina nije imala sluha za subdinu udovice čuvenog reditelja Živka Nikolića i što nije učinila ništa kako bi joj olakšala život. Nije to sramota ove ili one vlasti, to je sramota svih nas i konačno je došlo vrijeme da uradimo nešto da ispravimo ovu nepravdu.Ne smijemo više dozvoliti da Vesna Pećanac provodi život u bijedi i siromaštvu, već joj se, saglasno njenom doprinosu afirmaciji crnogorske kulture, mora obezbijediti adekvatna penzija koja će joj pomoći da zadovolji osnovne potrebe. Toliko Crna Gora duguje i Vesni Pećanac i Živku Nikoliću koji je proslavio Crnu Goru svojim filmovima. Sada je trenutak da pokažemo da imamo osjećaj odgovornosti i obzira prema onima koji su pronosili dobar glas o našoj zemlji širom svijeta.
Nakon što je premijer Zdravko Krivokapić kazao da nijedan ministar, od njih troje kojima je izglasana interpelacija u Skupštini, neće biti razriješen, te da o tome neće odlučivati poslanici, lider Socijalističke narodne partije i poslanik Vladimir Joković u izjavi za Standard kaže da je za očekivati da premijer i Vlada postupe po odluci Parlamenta, ali da je u ovakvom sistemu sve moguće.”Mi nijesmo podnosioci interpelacija, ali smo očekivali da premijer ispoštuje volju parlamenta. Međutim, kad ovako reaguje na ovo, postavlja se pitanje šta bi uradio, da li bi podnio ostavku, da parlament njemu izglasa nepovjerenje”, kazao je Joković Standardu.Joković ističe da je odluka premijera nelogična sa mnogo aspekata i da je svuda u svijetu osnovni princip demokratije da onaj ko je nekoga izabrao, može i da mu uskrati povjerenje, te da se po tome mora i postupiti.”No, doduše ovo je krajnje neuobičajeno i specifično vrijeme, tako da je ovdje i u ovakvom sistemu moguće bilo šta.Mi smo podražali jednu predloženu incijativu, druge partije su podnijele interpelacije, ali kad su već dobile potrebnu većinu, očekuje se da se ispoštuje volja parlamenta. Međutim, po izjavama premijera se očigledno to ne želi i onda se postavlja pitanje zašto oni uopšte postoje i da li bi premijer da parlament njemu i Vladi izglasa nepovjerenje tada postupio po toj odluci”, zaključio je Joković u izjavi za Standard.Podsjetimo, Skupština Crne Gore je, 29. decembra prošle godine, podržala inicijativu o interpelaciji za pretresanje pitanja u vođenju politike Vlade u oblasti poljoprivrede, prosvjete i vanjskih poslova, odnosno ministara Aleksandra Stijovića, Vesne Bratić i Đorđa Radulovića. Zaključcima podržanih interpelcija tražila se smjena ova tri ministra.
Сматрам да смо изгласавањем Тужилачког савjета на самом краjу 2021. године ухватили последњи воз коjи води у Европску унију, каже посланик СНП-а за „Дан“Основ за коначан излазак државе из институционалне кризе мора бити дијалог, поручила је Даниjела Ђуровић, посланик Социјалистичке народне партије Црне Горе (СНП). Како је истакла, у току ове године очекуjе разрjешење врло компликованих односа између законодавне и извршне власти.– То би као резултат требало да да политичку стабилност, доношење аката и резолуциjа коjим бисмо употпунили наше законодавне обавезе у процесу придруживања, али и снажење независности институциjа, што jе sine qua non за улазак у европску породицу народа – казала је Ђуровић за „Дан“.Према њеном мишљењу, у Црноj Гори је уочљиво врло снажно декларативно залагање за улазак у ЕУ, али истински ниjе направљен ниjедан корак у том правцу.– Ниjе непознаница да jе у Европскоj униjи изражен скептицизам у погледу проширења. Значаjне промjене и нестабилност и оквиру саме ЕУ, одлазак Ангеле Меркел, као доминантне фигуре у европском политичком свиjету, и будући избори у Францускоj за Црну Гору значи да су шансе да будемо следећа чланица ЕУ све неизвjесниjе – рекла је Ђуровић.Почетком вијека били смо много ближи ЕУ него данасИнтересантно jе да смо почетком овог вијека били много ближи Европскоj униjи него данас, истиче Ђуровић. Некада смо, подсјећа она, имали и Министарство за европске интеграциjе.– Циjели jедан ресор посвећен том циљу, а данас jе све сведено на главну преговарачицу, коjа jе дивна особа, али без институционалне моћи да заиста погура укупан државни апарат ка испуњавању свих обавеза. Црноj Гори jе потребна стабилност, коjа jе jедино могућа уз свеобухватан друштвени диjалог и на том путу jачање њених институциjа, а то све представља и нашу обавезу на путу ка Европској унији – истакла је Ђуровић.Ђуровић сматра да је Црна Гора изгласавањем Тужилачког савjета на самом краjу 2021 године ухватила последњи воз коjи води у Европској унији.– Црноj Гори jе потребна стабилност у сваком смислу, а првенствено у политичком, иако jе реалност управо супротна. Очекуjем врло скоро сjедницу Тужилачког савjета на коjоj ће бити изабран нови в.д. ВДТ-а, али и да сам ТС почне да ради своj посао jер jе већ дуже вриjеме био у блокади. Врло jе слична ситуациjа и са Судским савjетом, као и са Уставним судом, гдjе су jош увиjек у току процедуре избора нових судиjа, а за шта jе потребно и вриjеме и диjалог коjи мора бити основа да држава напокон изађе из институционалне кризе – закључила је Ђуровић.
Gold medalist Serbia's Milica Mandic poses on the podium after the taekwondo women's +67kg bronze medal A bout during the Tokyo 2020 Olympic Games at the Makuhari Messe Hall in Tokyo on July 27, 2021.,Image: 623654655, License: Rights-managed, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: Profimedia
Dvostruka olimpijska šampionka Milica Mandić proglašena je za najbolju tekvondistkinju svijeta u 2021. godini u izboru Svjetske tekvondo organizacije.
Istovremeno, Dragan Jović je proglašen za najboljeg trenera na planeti.
Mandićeva je u Tokiju osvojila drugo zlato na OI, posle Londona 2012, dok je Tijana Bogdanović osvojila bronzanu medalju, a trener srpskim reprezentativkima bio je prvi čovjek TK Galeb i selektor Jović.
Za kolaps beranske privrede kriva prethodna vlast, tvrdi predsjednik opštine Tihomir Bogavac
„Raspoloživi podaci ukazuju da ni u minuloj godini, iako je došlo do promjene vlasti u Crnoj Gori, ništa nije urađeno po pitanju oživljavanja privrede na području beranske opštine„
To se nije desilo, iako su svi politički subjekti u svojim programima najavljivali otvaranje proizvodnih pogona i novih radnih mjesta, kao i valorizaciju raspoloživih prirodnih i drugih resursa knjižili kao osnovne prioritete. Takođe, izostalo je preispitivanje zašto je u tranzicionim procesima, nakon privatizacije fabrike na Rudešu, došlo do potpunog uništavanja brojnih privrednih kolektiva.
Predsjednik opštine Berane Tihomir Bogavac navodi da se radi o naslijeđenim problemima i da je za kolaps beranske privrede kriva prethodna vlast koja je omogućila pojedincima da na lak i jednostavan način postanu vlasnici fabrika i da ih nakon toga pretvaraju u staro gvožđe. Međutim, kako je naveo, ni u prošloj godini, nakon promjene vlasti u Crnoj Gori, nije bilo nekih konkretnijih poteza koji bi sadašnje dramatično stanje promijenili na bolje.
Privatizacije nijesu dale najavljivane rezultate od strane onih koji su u tranzicionim propisima na lak i jednostavan način postajali vlasnici fabrika. Nasuprot očekivanom, u brojnim privrednim kolektivima sprovođene su nezakonite radnje, što je i dovelo do ovako poraznog stanja. Međutim, ni nakon prošlogodišnjih političkih promjena u Crnoj Gori nije bilo nekih konkretnih koraka od strane aktuelne Vlade u cilju oživljavanja privrednih kolektiva u našem gradu, a samim tim i novih radnih mjesta. Međutim, hoću da se nadam da će se u narednom periodu krenuti mnogo ozbiljnije u rješavanje ovih problema – naveo je Bogavac.
Uvjeravanje da za beransku privredu dolaze bolji dani iznio je i ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović kada je nedavno posjetio Regionalni biznis centar na Rudešu gdje je razgovarao sa privrednicima i preduzetnicima iz Berana.
Vidio sam da je Berane najnerazvijeniji grad u Crnoj Gori. Buduće mjere i programi Vlade vratiće fokus na privredu nerazvijenog dijela države – kazao je Milatović prilikom posjete Beranama.
Сматрамо да су средства опредиjељена на наведени износ ипак недовољна за несметано функционисање здравственог система, каже Шћекић
Директор Фонда за здравствено осигурање Црне Горе Драгослав Шћекић казао је за „Дан“ да је, и поред низа захтјева према Министарству финансија, опредијељени буџет за функционисање здравственог система у 2022. години у износу од 332.000.000 еура, за 40.000.000 мањи од потребног.
Истиче да, према подацима Фонда здравства, након усвајања измјена Закона о обавезном здрaвственом осигурању у склопу програма „Европа сад“, коjим су укинути доприноси за здравствено осигурање запослених, Влада мора да надомјести између 150 и 180 милиона еура које су добијали по том основу.
Шћекић објашњава да је досадашња пракса показала да у црногорском здравственом систему ниjе било системског приступа у рjешавању проблема и слабости у организациjи и функционисању здравствене заштите, а што се годинама уназад нагомилавало и постоjало све сложениjе без адекватне реакциjе надлежних.
– Планирана буџетска средства за здравство редовно су била потрошена у цjелини урачунаваjући и намjенске буџетске интервенциjе и свака пословна година завршавала се исказивањем неизмирених обавеза, коjе су се годинама акумилирале и довеле до раста дужничке пирамиде. Имаjући у виду акумулиране неизмирене обавезе из претходног периода, сматрали смо да jе потребно реалиниjе планирати буџетска средства за 2022. годину, што би било засновано на реализованим издацима у претходном периоду и процjени потребних буџетских средстава са посебним акцентом на неопходна средства систему за борбу против пандемиjе узроковане вирусом ковид-19. Реалне потребе jавних здравствених установа за несметано функционисање система у 2022. години су на нивоу од цца 375 милиона еура. Међутим, због лимита коjе опредељуjе Министарство финансиjа неопходно jе било уклопити се у износ од укупно 352.000.000 еура, од чега наведени износ укључуjе неизмирене обавезе Фонда из претходног периода, коjе смо затекли, а износиле су 49 милиона еура. Међутим, Министарство финансиjа jе утврдило лимит буџетских средстава за потребе здравственог система за 2022.г одину у износу од укупно 307 милиона еура. У Фонду смо сматрали да jе дати лимит недовољан, те jе након низа реаговања, опредиjељен износ од 332 милиона еура. У наведени износ укључено jе планирано повећање зарада запослених у jавном здравству. Мишљења смо да су средства опредиjељена на наведни износ ипак недовољна за несметано функционисање здравственог система, с обзиром на потребе jавних здравствених установа, као и наслиjеђени дуг коjи додатно отежава даље финансирање и стабилизациjу финансирања здравственог система у цjелости – истиче Шћекић.Информациони систем у КЦЦГ олакшава лијечење
Шћекић наглашава да је увођењем информационог система унутар Клиничког центра Црне Горе омогућено да доктор специjалиста може интерном упутницом да упути пациjента на потребну диjагностичку услугу у Клиничком центру.
– Тиме је омогућено да пацијент може да буде упућен код другог специjалисте у КЦЦГ ради давања мишљења, како би се заокружило медицинско испитивање пациjента, након чега се пациjент враћа изабраном доктору коjи прописуjе одговараjућу терапиjу и заказуjе нове контролне прегледе или нова лиjечења осигураника. Свакако ће се на оваj начин обезбиjедити ефикасниjе остваривање здравствене заштите, jер се пациjент неће послиjе сваког специjалистичког прегледа на секундарном или терциjарном нивоу враћати изабраном доктору за издавање нових упутница, а што даље повлачи растерећење љекара на примарном нивоу. У години коjа jе пред нама радићемо на разради даље информатизациjе система, у циљу побољшања ефикасности здравствене заштите, те ће се обезбиjедити несметано коришћење и унапређење постоjећих е-сервиса од коjих ће бенефите имати, како осигураници, тако и здравствени радници – каже Шћекић.
Он наводи да су увећани захтjеви за рефундациjу боловања преко 60 дана у прошлој у односу на 2020. годину.
– За 11 мjесеци 2021. године послодавци су подниjели захтjеве за рефундациjу боловања преко 60 дана у износу од цца 5,92 милиона еура, док опредиjељења средства на годишњем нивоу износе 5,6 милиона еура. Наведени подаци указуjу да постоjи несклад између потребних и опредиjељених средстава. Прелиминарни подаци за 11 мjесеци текуће године показуjу да трошкови за лиjечење у приватним установама у Црноj Гори са коjима Фонд има закључене уговоре износе цца 5,9 милиона еура, док су трошкови лиjечења ван Црне Горе цца 6,3 милиона еура, од чега за лиjечење у Србиjи цца 2,8 милиона еура, а за лиjечење у иностранству цца 3,4 милиона еура – наводи Шћекић.
Шћекић каже да су након промjене менаџмента у Фонду поставили jедан од главних циљева, а то jе очување и боље функционисање jавног здравственог система, као и спречавање додатног урушавања jавног здравства.
– Дакле, залагање Фонда за реализациjу наведеног циља jе неупитно, те нови менаџмент своjе активности усмjерава у том правцу. Само jачањем jавног здравственог система у потпуности се могу испоштовати начела на коjима jе заснован систем обавезног здравственог осигурања и расположива буџетска средства ставити у функциjу остваривања права на здравствену заштиту и здравствено осигурање. Наиме, до сада су буџетска средства у знатноj мjери била усмjеравана на приватне установе, док jе наша интенциjа ка промjени и усмjеравању новчаних средстава према систему jавног здравља. Њиховом правилном реалокациjом и рационалном употребом обезбиjедиће се jачање не само кадровских капацитета већ и обезбjеђивање нове медицинске опреме, а све у
циљу повећања квалитета пружених здравствених услуга, стварања квалитетног амбиjента за рад свих здравствених радника, што у краjњем за последицу има смањење издатака за лиjечење ван jавног система и упућивање у иностранство – наводи Шћекић.
Како каже, у наредном периоду очекуjе искорак у квалитету пружања здравствене заштите, приjе свега у благовременом пружању здравствених услуга.
– Од Клиничког центра смо добили податке о врстама здравствених услуга, коjе се, према њиховим евиденциjама, не могу пружати благовремено. Уз сагласност Министарства здравља, за ове услуге смо упутили jавни позив приватним здравственим установама, тако да ћемо за те услуге закључити одговараjуће уговоре – најављује Шћекић.
Predsjednik Socijalističke narodne partije Crne Gore Vladimir Joković čestitao je u svoje lično ime, kao i u ime Socijalističke narodne partije, blage dane, Badnji dan i Božić, sveštenstvu Mitropolije crnogorsko-primorske i svim pravoslavnim vjernicima.„Na Božić, najradosniji hrišćanski praznik, sjećamo se svih onih neprolaznih vrijednosti zajedništva, međusobnog uvažavanja, mira, razumijevanja i poštovanja, koje su nam u ovim teškim danima toliko potrebne.Godina iza nas bila je teška, te kao nikada do sada moramo pokazati solidarnost prema onima kojima je pomoć potrebna, pokloniti pažnju svima koji je zaslužuju i učiniti da sreća i radost ispune svako ljudsko srce.Pred nama su brojni izazovi i moramo učiniti sve kako bismo izgradili bolje i srećnije društvo.Neka ljubav, solidarnost i briga za bližnje, ispune radošću i blagostanjem naše domove. Istrajmo u uvjerenju da su zajedništvo, tolerancija i čovjekoljublje, put koji treba slijediti kako bi gradili ljepšu budućnost za sve građane i zajedničku nam kuću Crnu Goru.
