Црногорски кадети турнир у Телкију окончали са побједом и два пораза
Кадетска репрезентациjа Црне Горе поражена jе од Израела (0:3) у посљедњем мечу међународног турнира у мађарском Телкиjу.
Фудбалери Радована Каваjе нису успjели да искористи периоде добре игре, промашили су и jеданаестерац, што је противник знао да казни.
– У утакмици против физички и технички боље екипе, са мањом ротациjом играча када погодите двиjе стативе и промашите пенал, онда се не можете надати бољем резултату. Имали смо и jош двиjе добре шансе, док смо при паду концентрациjе поклонили гол противнику. Момци су хтjели више, али морамо бити спремниjи за екипе из првог и другог шешира у квалификациjама, коjе не праштаjу ове грешке – казао је Каваја.
„Соколови” су имали три веома добре шансе у првом полувремену.
Два пута jе Петар Барац био у могућности да савладала противничког голмана, док jе Лука Лечић у 34. минуту погодио стативу.
Наjбољу шансу за погодак Црна Гора jе имала у 69. минуту, када jе Ненад Кривокапић промашио jеданаестерац.
Израел jе био конкретниjи, Авив Jефет jе довео своj тим у вођство у 17. минуту, а убрзо jе предност удвостручио Шимон Шабо.
Коначан резултат поставио jе Шимон Елгаби у 76. минуту.
Црна Гора jе турнир завршила са побjедом и два пораза.
Савладала jе Мађарску на старту, затим jе изгубила од Хрватске и Израела.
Свако има право на своју Црну Гору, онакву како је осјећа и види, како је понио кад је први пут тај свијет угледао, говорио је славни Живко
За филмске јунаке тражио је обичне – мале људе. Говорио је: “Вјерујем да су те тамне слике малих људи ближе истини о човјеку. Мали човјек нуди непосреднију судбину. Ако уопште има великих људи. Велики људи су као фикција. Они су измишљени и појављују се као потреба малих”.
Наш прослављени редитељ Живко Николић био је истински достојанствен и веома храбар човјек, а истовремено јако везан за Црну Гору, њене људе, обичаје и традицију.
Често је био мета политичког естаблишмента и људи који су жељели да сачувају лажну представу о нама, коју је вјешто рушио у својим филмовима.
Овај велики умјетник који је оставио велики траг значајан не само за црногорску и југословенску, већ и за европску кинематографију, а који је на нашу велику жалост неправедно заборављен и запостављен преминуо је прије 20 година.
Стога ће се 24. августа у 20 сати у Kући Стојановића, у Подгорици одржати програм посвећен обиљежавању 20 година од смрти и 80 од његовог рођења. Програм организује Народна библиотека “Радосав Љумовић”, а одржава се у оквиру манифестације “Подгоричко културно љето”.
Како је најављено, учесници ће говорити о Живковићевом дјелу из садашњег угла, психологији лика, колективном несвјесном, мотивима кривице, спутаности и сукоба појединца.
Како је Живко за живота постао класик
Николић је рођен 1941. године у Озринићима код Никшића. Рођени брат му је био прослављени сценариста и глумац Драган Николић.
Похађао је умјетничку школу у Херцег Новом и Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Уписао је глуму али се цијелог живота бавио режијом.
Прве документарне филмове Николић је снимио 1968. године. Били су то “Блажени миротворци” и “Себи за живота”.
Потом слиједе филмови по којима је постао познат и ван граница Југославије као што су “Ждријело”, снимљен 1972. године за који добија Сребрну медаљу Београдског фестивала документарног и кратког филма.Затим слиједе филмови: “Полазник”, “Баук”, “Марко Перов” за којег добија Сребрног змаја у Kракову 1975. године
Потом филм “Прозор” за који добија Златну медаљу Фестивала у Београду. Слиједе филмови “Ине”, “Ане”, “Градитељ” филм “Биљег” рађен 1981. године а говори о Хидроелекртрани у кршу као симболу нечије глупости и обијести. За тај филм добија велику Златну медаљу у Београду, награду ФИПРЕСИ и Златног змаја у Kракову.
Свој први филм “Бештије” снимио је 1977. године, “Јовану Лукину” двије године касније, а “Смрт господина Голуже” 1980. године.
За филм “Чудо невиђено” добио је “Сребрног медвједа” на фестивалу у Москви 1984. године и потукао многе рекорде гледаности у ондашњем СССР-у.
Николићев филм “Љепота порока” у Израелу постаје најгледанији и сматра се за најеротичнији филм бивше Југославије, а ту су и “У име народа” и “Искушавање ђавола”.
Ништа мање значајан опус имао је и на телевизији. Више од двије деценије трајала је плодна сарадња са Телевизијом Црне Горе. За њега није било малих пројеката: прихватао се реализације и нискобуџетних емисија.
Посебно поглавље у Живковом стваралаштву чине телевизијске драме и серије: “Ђекна још није умрла а кад ће не знамо”, “То кад увати не пушта”, 1988. године и серија “Ђекна”, потом “Народни непријатељ”, да би 1996. по сценарију Драгана Kопривице снимио “Ориђинале”.
Живко је говорио да су на њега велики утицај извршили познати црногорски сликар Петар Лубарда, као и Рембрант.
Како је говорио, Лубарда је утицао по једној амбијентацији и претварању те амбијентације у знак, у нешто што је ријеч, можда чак и симбол. А Рембрант једним осјећајем драматике унутар слике.
То му се, иако се бавио филмом а не сликарством, чинило веома бликсим.
Добитник је преко тридесетак награда на нашим и међународним фестивалима.
Са велики увјерењем можемо рећи да је Живко Николић је још за живота постао класик. Његово ђело је познато и ван граница нашег језика. Његов допринос црногорској кинематографији и култури је изузетан. Све што је икада снимио, снимио је на црногорском тлу, дубоко у себи носећи печат родних Озринића.
– Растужи ме што понекад видим да се поједини љуте што другачије сликам Црну Гору. Свако има право на своју Црну Гору, онакву како је осјећа и види, како је понио кад је први пут тај свијет угледао – говорио је славни Живко.
Млади људи су највећа снага и потенцијал коју Црна Гора има!
Млади морају бити ресурс своје државе а не изван!
Млади морају бити грађани првог реда своје домовине, а не грађани другог реда преко границе!
Млади морају бити грађани првог реда своје домовине, а не грађани другог реда преко границе!Одупримо се сви заједно тридесетогодишњем прогону у свијет!Не смијемо стајати нијеми јер толико дугујемо себи, толико дугујемо својој будућности а највише од свега дугујемо својој дјеци!Ми остајемо на своја огњишта борити се за бољу будућност савјесно и ЧАСНО!!!Придружите се и ви нашој заједничкој борби!Асоцијација младих СНП ОО Бијело Поље
ПЕРФИДНЕ ИГРЕ ДРАШКА ЂУРАНОВИЋА И ПОБЈЕДЕ НЕЋЕ ПРОЋИ… ФОТОГРАФИЈА НАСТАЛА ПРИЈЕ ГОДИНУ ДАНА
Ја као одборник СНП и учесник величанствених литија, желим да се оградим од текста и неистина које је изнио господин Ђурановић у дневној новини Побједа, и оптужио нас момке са фотографије из текста да смо неки екстреми и да планирамо некакве нападе. Ово је повреда мога достојанства, прво да се оградим од текста и ја први са фотографије могу да кажем да не познајем момка чије се име помиње у тексту.Срамно је шта ради бивша власт, жели да изазове тензије међу народом, међу браћом. Са овом фотографијом се директно црта мета људима који се на њој налазе, фотогафије која је настала прије годину дана после једне од величанствених литија. Нико од ових људи нема мрље у каријери, једино што им се на терет ставља одбрана наших светиња и због тога су прогоњени годину и по дана, јер су стали у одбрану своје цркве. С обзиром на чињеницу да се на фотографији која прати текст, не налази нико од поменутих лица у самом тексту, сматрам да би било у најмању руку пристојно да се Драшко Ђурановић и Побједа извину мени, јер, прије свега, у основним постулатима новинарства, текст би требало да прати фотографија и обратно.На овај, подмукао и злобан начин, каљају се образи поштених људи, а уједно и новинарска професија. Поставио бих питање, због чега се фотографија, на којој се јасно видим, повезује са поменутим лицима из текста? Да ли би било примјерено да неко напише текст о Путину, а уз текст постави фотографију Драшка Ђурановића? Наравно, не би било примјерено, и наравно да овакав јавни иступ и наступ једног медија вријеђа моју личност.Сматрам да фотографија није постављена из незнања, већ из једне перфидне намјере да се подигну тензије и у негативном контексту означе поштени људи.И на крају, уредниче Побједе, ко би рекао да Ви не знате да у Црној Гори не постоје Цркве Србије, већ Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве са својим епархијама.
Посланик Социјалстичке народне партије (СНП) Дрган Вукић у разговору за ИН4С каже да је попис законом уређена обавеза која треба да се спроведе у овој години, те да Закон обавезује све.„То што нису обезбијеђени услови за попис је последица неорганизованости, али је неспорно да се ова законска обавеза мора извршити, а ако то није могуће потребно је мијењати закон и одредити нове рокове како би се извршила припрема за попис. Попис није само статистички податак већ је директно везан, ни мање ни више, него за остваривање уставних права мањинских народа и мањинских националних заједница и њихову сразмјерну заступљеност, из члана 79 став 1 тачка 9 и 10 Устава Црне Горе, у Скупштини Црне Горе, скупштинама локалне самоуправе, али и у јавним службама, органима државне власти и локалне самоуправе“, појашњава Вукић.Према његовим ријечима, ако нема пописа становништва онда није могуће извршити цитиране одредбе Устава, али и Закона о мањинским правима, а самим тим ни обезбједити уставну гаранцију заштите идентитета и посебних мањинских права из Устава Црне Горе.„Дакле, неко очигледно има погрешну – само статистичку перцепцију института пописа становништва који је много комплекснији од “пребројавања” становништва Црне Горе и тиче се мањинских права и слобода гарантованих не само Уставом Црне Горе, већ и другим међународним актима које је ратификовла Црна Гора, а који имају јачу правну снагу од правних аката Црне Горе“, закључује саговорник
Министарство просвјете, науке, културе и спорта ће у сарадњи са
Управом за спорт Црне Горе и Општином Херцег Нови предузети све потребне
кораке како би базен у Институту „Др Симо Милошевић“ био комплетно
реконструисан, чиме ће ово питање бити дугорочно ријешено. Прелазно
рјешење, до завршетка реконструкције базена, биће инсталација балона на
базену на Шкверу, што ће ватерполистима и пливачима омогућити
континуирани тренажни процес.
Кораци и задаци које је потребно
предузети договорени су на састанку који је јуче одржан у Институту, на
којем су учествовали министарка просвјете, науке, културе и спорта Весна
Братић, директор Управе за спорт Василије Лалошевић, предсједник
Општине Херцег Нови Стеван Катић, директорица Института др Марина Делић,
предсједник Ватерполо пливачког савеза Црне Горе Ђуро Марић и селектор
ватерполо репрезентације Црне Горе Владимир Гојковић. Састанку је претходио обилазак базена, који је тренутно ван употребе, због недавног урушавања кровне конструкције.
Подсјетићемо, крајем јула је у току вечерњих часова дошло до пуцања
једне од три носеће греде, која је за собом повука и вентилационе
цијеви. Због хаварије која се десила, базен у Институту ће дуже времена
бити ван употребе. Према ријечима предсједника Општине Херцег Нови
Стевана Катића, на састанку је договорен ред корака који ће бити
предузети у наредном периоду, како од стране локалне самоуправе, тако и
од државних институција. Катић је истакао задовољство чињеницом да
је за рјешавање овог проблема истакнута апсолутна подршка министарке
Братић и Управе за спорт Црне Горе.
-Пројектанти ће у наредном
периоду радити на изради идејног рјешења и главног пројекта, након чега
ћемо коначно регулисати статус базена и у дугорочном периоду имати то
питање ријешено. Након завршетка тих радова, на Влади ће сагледати како и
на који начин ће пројекат бити финансиран, како би помогли Институту
као фирми која се налази у већинском власништву државе, казао је Катић.
Што
се тиче прелазног рјешења, договорено је да Управа за спорт и Општина
Херцег Нови помогну у набавци балона за базен на Шкверу. До завршетка
реконструкције базена Института, Шквер ће бити привремено рјешење за све
који се баве ватерполом и пливањем, што је од изнимног значаја посебно
за дјецу која ће тренирати током наредног зимског периода.
Предсједник
Катић је појаснио да, како у буџету града постоје средства која се
односе на трошкове одржавања базена, дио тих средстава ће бити
преусмјерен за набавку балона. Такође, и Управа за спорт ће одвојити дио
финансијских средстава за инсталацију балона, чиме ће финансијска
конструкција по овом питању бити заокружена.
Што се тиче базена у
Институту, прво је потребно уклонити све што је пало, за шта ће бити
покренута тендерска процедура, а након тога и тендер за избор
пројектанта за реконструкцију базена, за шта ће бити потребни и УТ
услови. Како је казао директор Управе за спорт Василије Лалошевић
након састанка, питање базена у Институту “Др Симо Милошевић” је проблем
ургентног карактера који је потребно што прије почети рјешавати.
-Дошли смо до одређених закључака, и то ће ићи ка Влади, односно
ресорном Министарству економије. Потребно је направити процјену
проузроковане штете и мора се радити у етапама – мора се склонити све
оно што се сада налази у базену, затим слиједи израда студије
изводљивости, односно пројекат како би се санирао кров. Ту ће Влада Црне
Горе, ресорно министарсво и Управа за спорт апсолутно помоћи, казао је
Лалошевић и додао да то неће бити кратак процес, те да ће бити потребно
више мјесеци до годину дана.
Једна од тема састанка, како је
Лалошевић појаснио, била је и помоћ за ПВК Јадран и ВПСЦГ, који “јесу
један од најрепрезентативнијих бреднова које Црна Гора има”.
-Покушаћемо
да направимо једно „ад хок“ рјешење у виду балона на базену на Шкверу,
тако да ће играчи и дјеца ПВК Јадран имати гђе да обављају тренажне
процесе, а самим тим и да играју утакмице. Не смијемо заборавити да има
много пионира, кадета и јуниора у Херцег Новом и околини. Ми смо
предложили ту сарадњу са Општином Херцег Нови, како ватерполисти и
пливачи не би морали одлазити у друге градове. Сву учесници састанка
сагласни су да је потребно урадити све што је потребно за добробит града
и пливачких спортова, закључио је Лалошевић.
Lalošević, koji je na podgoričkom aerodromu ispratio paraolimpijce za Tokio, kazao je da su očekivanja od crnogorskih paraolimpijaca uvijek velika
Crna Gora ponosno ispraća paraolimpijce na Paraolimpijeske igre
uvjerena da će je, kao što su i do sada to radili, predstavljati na
najdostojanstveniji mogući način, kazao je direktor Uprave za sport,
Vasilije Lalošević.
Lalošević, koji je na podgoričkom aerodromu ispratio paraolimpijce za
Tokio, kazao je da su očekivanja od crnogorskih paraolimpijaca uvijek
velika.
„Svojom energijom, zalaganjem i nevjerovatnim optimizmom zaslužujete
podršku Crne Gore. Ono što vi radite je za svaku pohvalu i Uprava za
sport i mlade će uvijek stati iza vas. Vi ste već pobjednici, samim tim
što idete u Tokiju. Na vama je da na pravi način reprezentujete svoju
državu, a ne sumnjam da će te kao i da sada to uraditi“, kazao je
Lalošević.
On je istakao da im Uprava za sport i mlade želi da u Tokiju ostvare svoje najveće uspjehe.
Stonoteniser Luka Bakić, koji se u ime delegacije zahvalio Laloševiću, kazao je da će uraditi sve da ispune očekivanja.
„Daćemo svoj makismum u Tokiju, nadam se da će to biti dovoljno za
dobar rezultat. Uradićemo sve da svoju državu predstavimo u najboljem
svjetlu“, kazo je Bakić.
Prvi dio crnogorske ekspedicije, koju čine stonoteniseri Filip
Radović i Luka Bakić, trener Nikolae Lupulesku i šef misije Miloš
Ranitović, otputovao je večeras preko Istanbula za Tokio.
Crnu Goru će, osim stonotenisera, predstavljati atletičari Marijana Goranović i Miloš Spaić i plivač Ilija Tadić.
Socijalistička narodna partija Crne Gore najoštrije osuđuje napad na novinarku Milku Tadić Mijović i poziva nadležne organe da bez odlaganja procesuiraju napadača i njegove nalogodavce.Napad na Tadić Mijović je nastavak dugogodišnje prakse zastrašivanja poslenika javne riječi u Crnoj Gori, a koju je stvorio i ohrabrivao bivši režim predvođen DPS-om. Sada kada su razna bezbjednosno interesantna lica uplašena za svoje interese i poslove, dešavaju se napadi na istraživačke novinare koji imaju hrabrosti da objelodane sve devijacije toliko dugo građenog kriminalnog sistema. Nova vlast mora pružiti odlučan odgovor ovakvim ugrožovanjima slobode novinara i obezbijediti im adekvatnu zaštitu kako bi se konačno zaustavili kontinuirani napadi na njih. Samo tako ćemo staviti do znanja svima da smo istinska demokratija, zasnovana na vladavini prava, koja je spremna da sankcioniše i privede pravdi one koji atakuju na slobodu medija u Crnoj Gori.
Демократски фронт Даниловград и Социјалистичка народна партија Даниловград, који чине коалицију “За будућност Даниловграда”, реаговали су поводом транспарента који је група грађана Даниловграда поставила као подршку Цетињанима који не желе да се устоличење митрополита Јоаникија одржи на Цетињу
Демократски фронт Даниловград и Социјалистичка народна партија
Даниловград, који чине коалицију “За будућност Даниловграда”, реаговали
су поводом транспарента који је група грађана Даниловграда поставила као
подршку Цетињанима који не желе да се устоличење митрополита Јоаникија
одржи на Цетињу.
Њихово саопштење преносимо интегрално:
Ако
је и било оних који су након 30. августа прошле године и побједе
опозиције на парламентарним изборима наивно вјеровали да ће ДПС морати
да мијења своју политику на боље и да ће пораз на њих дјеловати
отрежњујуће, грдно су се преварили. Сва она прича неких из нове
власти о могућности кохабитације са ДПС-ом, т.ј. са тзв. његовим
“здравим дијелом”, који наводно није огрезао у непочинствима, у пракси
се показује као погубан и крајње апсурдан подухват. Еклатантан примјер
ненародне, расипничке, бахате, разбратничке политике представља
30-годишња ДПС-овска власт у Даниловграду. Она је наш град, некадашњу
житницу Црне Горе и њену несуђену престоницу, а до њиховог доласка на
власт и привредног гиганта, претворила у привредног мртваца, бездушно га
пустошећи и тиме га доводећи до колапса.
Након
локалних избора у Даниловграду 2018. године, тадашња и нажалост данашња
предсједница општине Даниловград али на срећу још само кратко, Зорица
Ковачевић је јавно изјављивала да ће се до посљедњег еура сазнати колико
је задужена наша општина и да ће се са расипничком политиком престати. И
не само да то није био случај, него је још бездушније настављена таква
пракса, а функционисање наше општине сведено “на апарате“.
И то је било мало актуелној предсједници, која се понаша као локални
шериф и питалица за све и свашта, него је још и прије парламентарних
избора била предводник екстремиста тзв. комита, боље речено комитетлија,
а она као вишедеценијски ДПС-овски послушник, сљедбеник и апаратчик, у
маниру некадашњих скојевских јуришлија, „сазријевала“ и идентификовала
се са свим што је диктатура, неслобода, похлепа, и стала на чело те
разбратничке дружине.
Наши добронамјерни апели Зорици Ковачевић да не продубљује диобе и не
поврјеђује старе ране и подјеле, није уродио плодом. Народ Даниловграда
је препознао њену и њене партије екстремистичку политику, и на
прошлогодишњим изборима им јасно саопштио да је са таквом политиком
подјела, братомржње и отимачине завршено, па су били катастрофално
поражени. И умјесто да из тога извуку поуке, они су ријешили да иду до
краја у њиховој деструктивној политици, настојећи да изазову још веће
подјеле и сукобе као своју последњу шансу да хомогенизују чланство, које
им се рапидно осипа, и одрже се на власти.
То потврђују и посљедњи догађаји са транспарентом „Даниловград је
Цетиње“, гдје се алудира да су се Даниловграђани (не дај Боже!)
солидарисали са шачицом екстремиста који су против устоличења
митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру.
Наравно да ове нове вјештачке подјеле и сукобе логистички
подржава још недозрела скојевка Ковачевић, злоупотребљавајући општинске
службе и органе како би се подстицале међубратске зађевице. Узалудна је
међутим њена работа, јер у тим њеним провидним покушајима изазивања
подјела има све мању подршку, јер су се многи који су били под присилом у
ДПС-у, ослободили страха и отказују им послушност и спремни су
да са садашњом опозицијом у нашем граду, а са властима на државном
нивоу, помогну да се Даниловград извуче из безнађа и да се креирају
услови да се град обнови, развије и поново задобије значајну улогу коју
је кроз историју и имао.
Даниловграђани никада више неће дозволити да се понове Кечина јама, Лазине и друге братске ране, већ да наш град буде пространи дом за све, осим за штеточинске политике ДПС које ће ускоро, на првим наредним локалним изборима бити једном за свагда отпремљене у политичку прошлост.
Предсједник Општине Беране Тихомир Богавац и потпредсједник Општине Дарко Стојановић уручили су данас Општој болници дванаестоканални ЕКГ апарат. Средства за куповину овог апарата предходно су била намијењена за одржавање концерта поводом Дана општине, који због епидемиолошке ситуације није одржан.
Оштина Беране као одговорна локална управа, како је казао предсједник
Богавац одлучила је да откаже одржавање концерта поводом Дана општине,
како не би угрозила тренутну епидемиолошку ситуацију и здравље грађана,
а самим тим овом донацијом помогла Covid амбуланту и Општу болницу:
„Надамо се да ћемо и у наредном периоду наставити са значајним помоћима
здравственом систему што ће користити грађанима како општине Беране тако
и сусједним општинама на сјеверу“ – казао је предсједник Богавац.
Изразио
је жаљење што концерт ове године није организован, али се нада да ће се
следеће године ситуација са корона вирусом смирити чиме би се стекли
услови за одржавање свих садржаја и манифестација у оквиру Беранског
културног љета.Директор Опште болнице Беране др Милорад Магделинић
изразио је захвалност на значајној донацији: „Ово је вриједан и врло
користан апарат који ће Општа болница користити у наредном периоду.
Савремени
ЕКГ дванаестоканални апарат,има могућност повезивања на wi-fi, што
значи да ћемо моћи боље пратити стање пацијената на Инфективном одјељењу
за потребе лијечења пацијената обољелих од корона вируса“ – казао је др
Магделинић.
На састанку је било ријечи о тренутном Covid стању у Беранама и Општој болници. Према ријечима доктора Милована Живковић и докторке Снежане Радованић, тренутно стање је под контролом, а број хоспитализованих пацијената знатно је мањи него у августу мјесецу прошле године. Како су истакли потребно је и даље људе подстицати на вакцинацију, као тренутно једино средство у борби против овог опаког вируса.Састанку су присуствовали замјеница директора Опште болнице, Станојка – Беба Џикнић, главни техничар Опште болнице, Мирко Мирчић и савјетница у Служби предсједника Општине, Ивана Милошевић.
