Odbornički klub Socijalističke narodne partije u Bijelom Polju osuđuje krajnje nedrobronamjerno i neprofesionalno saopštenje koje je osvanulo na zvaničnom sajtu Opštine, u kojem se, između ostalog tvrdi, da su svi odbornički klubovi uputuli ”oštar protest” na predlog Zakona o budžetu, koji je dat na usvajanje u državnom parlamentu. Jedina istina je da je održan kolegijum na datu temu, te da je ostavljen prostor da odbornički klubovi, u dogovoru sa svojim partijama, pokušaju iznaći mogućnosti da se povećaju finansijska sredstva za nastavak realizacije projekata u našoj Opštini. Takođe, koristim ovu priliku da podsjetim da nikakvog zajedničkog saopštenja ili reagovanja sa jučerašnjeg kolegijuma nije bilo, te da konstatacije tipa “oštrih i sličnih protesta” ne idu u prilog raspravi sa pomenutog kolegijuma.Izražavamo bojazan da ovakvim pokušajima dobijanja sitnih političkih poena od strane DPS-a mogu izgubiti jedino građani Bijelog Polja, i jedina osuda, koja može biti izrečena jeste osuda sitnošićardžijskog ponašanja DPS montažera ovakvih i sličnih izmišljotina.Sve što želimo da kažemo, reći ćemo na vanrednom zasijedanju lokalnog parlamenta, koje je zakazano za utorak.
Socijalistička narodna partija Crne Gore podržaće predlog Zakona o zaštiti ćirilice, koji su Skupštini na usvajanje predložile kolege iz Demokratskog fronta.Pod zaštitom ćirilice se smatra ravnopravna upotreba oba pisma u radu državnih organa, organa državne i lokalne uprave, javnih preduzeća i ustanova kao i drugih organizacija i subjekata koji obavljaju javna ovlašćenja.Smatramo da je u proteklih nekoliko decenija ćirilica nepravedno zapostavljena u Crnoj Gori, a razloge za to možemo naći u ponašanju prethodne vlasti koja je željela da potre sve što je istorija i tradicija našeg naroda pa samim tim i upotrebu ćirilice. Nije ih u tome mogao spriječiti ni najviši pravni akt države Ustav u kojem je nedvosmisleno utvrđeno da su ćirilično i latinično pismo ravnopravni.Socijalisitička narodna partija Crne Gore vjeruje da će ovaj predlog Zakona naići na sveopštu podršku u našem parlamentu, s obzirom da je dosadašnji odnos prema ćirilici kao Ustavom propisanom pismu bio diskriminatorski. Od 2007. godine i tadašnjih ustavnih promjena, svi javni natpisi, nazivi ustanova, institucija, škola, putokazi i nazivi ulica ispisani su latinicom. Podsjetićemo samo da je jedno od naših najznačajnijih kulturnih blaga, Oktoih, napisan ćirilicom. Ako ništa, zbog toga bi trebalo da poštujemo ćirilicu i na taj način sačuvamo našu tradiciju.Takođe, za sve one koji su zaboravili – u Crnoj Gori veliki dio građana ćirilicu doživljava kao jedan od najznačajnijih činilaca svog nacionalnog identiteta.
PREDSJEDNIK OPŠTINE ŽELJKO ĆULAFIĆ OCJENJUJE DA TREBA VALORIZOVATI AVANTURISTIČKI CENTAR „MOJAN” U PODNOŽJU KOMOVA
ANDRIJEVICA – Avanturistički centar
„Mojan”, smješten u podnožju Komova predstavlja važni kariku u priči
koja se tiče pune valorizacije turističkih potencijala regiona Komova i
Bjelasice, kaže u razgovoru za „Dan” predsjednik opštine Andrijevica Željko Ćulafić,
ističući da se radi o idealnom mjestu za poklonike aktivnog odmora i
zaljubljenike prirode. Ćulafić podsjeća da je Avanturistički centar plod
projekta „Revitalizacija lokalnih zajednica kroz razvoj turizma i rad
sa mladima”, koji je prije nekoliko godina realizovan zahvaljujući
ulaganjima lokalne uprave i sredstvima dobijenim iz evropskih fondova,
te da je dat na upravljanje opštinskom preduzeću „Park prirode Komovi” i
da predstavlja razvojnu šansu opštine Andrijevica.
-Lokalna uprava u svojim strateškim dokumentima posebnu pažnju pridaje
razvoju turizma. Dosta dobro očuvane prirodne vrijednosti naših planina
sa živopisnim rečnim dolinama pružaju mogućnosti razvoja raznih vrsta
turizma, kao što je sportsko-rekreativni, zdravstveni, katunski,
vjerski, planinarenje, lov, ribolov itd. U cilju valorizacije tih
potencijala izgrađen je i Avanuristički centar „Mojan” koji se nalazi na
samom početku novoproglašenog parka prirode koji nudi mogućnosti za
bavljenje različitim aktivnostima kada je u pitanju aktivni odmor.
Preduzeli smo sve neophodne aktivnosti da ga, čim se ublaže mjere
ograničenja, stavimo u funkciju, što će, nadamo se, donositi značajne
benefite našoj opštini – naglasio je Ćulafić.
Avanturistički centar „Mojan” smješten je u zgradi koja je nekada
služila kao granična karaula u bivšoj Jugoslaviji. Ona je u okviru
pomenutog projekta renovirana i pretvorena u hostel sa oko tridesetak
ležaja, kihinjom, zajedničkim prostorijama i drugim pratećim sadržajima.
U krugu se nalazi park prijateljstva gdje su nekada vojnici iz čitave
Jugoslavije donosili i sadili različito drveće. U tom parku zasađeno je i
50 stabala japaske trešnje koje je u znak prijateljstva narod Japana
poklonio potkomovskim Japancima. U krugu objekta se, pored
novosagrađenih terena, i dalje nalaze neka obilježja koja podsjećaju da
je tu nekada boravila vojska.
Ćulafić uvjerava da sve to zajedno daje realne pretpostavke za privlačenje što većeg broja turista.
-Razgovarali smo sa našim prijateljima iz primorskih opština kako da spojimo vrijednosti sjevera i juga. Došli smo do zajedničkog mišljenja da te vrijednosti mogu da se uvežu i da sve to bude od obostrane koristi. Dovoljno je da se turisti koji u velikom broju posjećuju naše primorje usmjeravaju i ka Andrijevici, a mi sigurno imamo šta da im ponudimo. Tu svakao, prije svega, mislim i na Avanturistički centar „Mojan” koji sigurno nikoga neće ostaviti ravnodušnim – zaključio je Ćulafić.
Vođena diskriminatorska politika prema resursima Andrijevice Željko
Ćulafić tvrdi da je u minulom periodu vođena diskriminatorska politika
prema Andrijevici i njenim resursima, zbog čega se našla na samom
začelju u Crnoj Gori kada je stepen razvijenosti u pitanju.
– Svjedoci smo da je Andrijevica poslednjih godina bilježila negativne bilanse kada jeu pitanju razvoj turizma, o čemu govori i podatak da se po tom osnovu u opštinsku kasu slijevala zanemarljiva sredstva. Zašto je to tako treba da se zapitaju oni koji su donosili različite strategije o razvoju sjevernog regiona. Hoću da vjerujem da dolazi vrijeme kada će se ta praksa mijenjati i kada će državca imati više sluha za sve ono što Andrijevica posjeduje. Ako se to desi sigurno da za našu opštinu dolaze mnogo bolji dani – naglasio je Ćulafić.
Predsjednik Odbora za ekonomiju, finansije i budžet Vladimir Joković i član Odbora Dejan Đurović učestvovali su na onlajn sastanku na kojem se razgovaralo o aktivnostima na boljem razumijevanju izvještaja i praćenja preporuka Državne revizorske institucije (DRI).Predsjednik Odbora Vladimir Joković i član Odbora Dejan Đurović upoznali su učesnike i eksperte Savjeta Evrope – Miroslavu Milenović i Jusija Brajta (Jussi Bright) sa aktivnostima koje je Odbor sprovodio u prethodnom vremenu, kao i aktivnostima koje se planiraju, u pogledu jačanja kontrolne i nadzorne uloge Skupštine i njenih radnih tijela, između ostalog, i u dijelu razmatranja revizorskih izvještaja.Ukazano je da, kako Skupština veliki dio saradnje sa DRI ostvaruje preko Odbora za ekonomiju, finansije i budžet i da su ova dva subjekta u proteklom periodu, upravo kao rezultat dobre saradnje, radila na unapređenju teksta Zakona o DRI, još 2014. godine, kao i da je Skupština sa DRI, 2018. godine, potpisala Protokol o saradnji, kao rezultat uspješne saradnje, te potrebe za daljim kontinuiranim unapređenjem, radi jačanja nadzorne uloge nad trošenjem javnih sredstava u kontekstu zakonskih obaveza. Takođe, istaknuto je i da je jedna od značajnijih stavki navedenog protokola razmatranje izvještaja DRI sa iskazanim negativnim ili uslovnim mišljenjem, ali i revizija uspjeha.Predsjednik Odbora podsjetio je i na saradnju sa međunarodnim organizacijama kao što su: Vestminsterska fondacija za demokratiju, SIGMA, Svjetska banka i drugi. On je ukazao da je u oktobru 2020. godine, zvanično počela sa radom i Parlamentarna budžetska kancelarija, čiji su predstavnici, takođe, prisustvovali sastanku. Učesnici sastanka upoznati su i da je u Skupštini Crne Gore 23. i 24. februara 2021. godine, u saradnji sa Vestminsterskom fondacijom, organizovana konferencija o saradnji Državne revizorske institucije i Skupštine Crne Gore, koja je okupila značajan broj predstavnika ovih institucija i eksperata iz ovih oblasti, te da je jedan od ciljeva ove konferencije, bio dalje produbljivanje saradnje Skupštine i DRI kroz intenziviranje korišćenja mehanizama koji su definisani Protokolom o saradnji.Tokom sastanka bilo je riječi o odnosima Odbora i DRI, mehanizmima definisanim zakonom i Protokolom o saradnji, planiranim aktivnostima, odnosu parlamenta i tužilaštva prema dostavljenim revizorskim izvještajima, potrebi za jačanjem uloge Odbora u razmatranju revizorskih izvještaja, mogućnostima da revizorski izvještaji budu na što razumljiviji način prezentovani i dr.Sastanak je organizovan u okviru druge faze Projekta za borbu protiv ekonomskog kriminala u Crnoj Gori (HFII AEC-MNE), koja je finansirana od strane Evropske unije i Savjeta Evrope, a sprovodi je Odsjek za ekonomski kriminal i saradnju Savjeta Evrope, sa ciljem da ojača institucionalne kapacitete Crne Gore za prevenciju i borbu protiv korupcije, sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Jedna od aktivnosti projekta je usmjerena na jačanje kapaciteta institucija za bolje razumijevanje izvještaja i praćenje preporuka Državne revizorske institucije.
JOKOVIĆ: OD TURISTIČKE SEZONE ĆE ZAVISITI REALIZACIJA BUDŽETA
Predsjednik SNP-a Vladimir Joković, iako kako nam je kazao, još nije detaljno upućen u budžet, kaže da vjeruje da je ministar finansija Milojko Spajić imao u vidu sve moguće parametre koji mogu uticati na budžet.“Vjerujem da su oni na najbolji mogući način predvidjeli ukupan ambijent i da su realno predložili punjenje budžeta i visinu i iznos budžeta”, kaže Joković.Mišljenja je da će od turističke sezone zavisiti realizacija budžeta.“Ako ne bi bilo turističke sezone bar 50 odsto od 2019. Crna Gora će imati ozbiljnih problema po pitanju punjenja budžeta i posebno po pitanju likvidnosti i opstanka mnogih ugostiteljskih i privatnih društava”, dodaje on.Izvor: Antena M
Извјештај Стејт дипартмента добро је, кажу из Социјалистичке народне партије, детектовао значајне проблеме у области људских права који су обиљежили прошлу годину.„То се нарочито односи на тврдње о тортури од стране владе, произвољна хапшења и притварања, озбиљне проблеме са правосуђем, произвољно или незаконито уплитање у приватност, озбиљна ограничења слободе изражавања, значајно мијешање у слободу мирног окупљања и удруживања, озбиљна дјела корупције, кривична дјела насиља или пријетње насиљем против особа са инвалидитетима, припадника националних, расних и етничких мањина и кривична дела која обухватају насиље или пријетње насиљем против припадника ЛГБТИ заједнице“, казали су из СНП за наш портал.Они су подсјетили, да је током прошлогодишњих протеста у Будви полиција употријебила прекомјерну силу приликом привођења демонстраната, те на тај начин показала да је потпуно у служби бившег режима и да не бира средства када је у питању његова одбрана.„Не треба заборавити и да је бивша власт спровела низ селективних хапшења током спровођења мјера Министарства здравља за спречавање ширења Ковида 19, а једно од њих је било и притварање епископа Јоаникија и још осам свештеника Српске православне цркве 12. маја 2020. године. Више од 100 духовника СПЦ широм земље позвано је на саслушање, ухапшено или кажњено због кршења превентивних здравствених мјера, а међу њима је био и покојни митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је у више наврата позиван на саслушање у периоду од априла до јуна“, кажу из СНП.Важно је напоменути да полиција није предузела ништа на привођењу или хапшењу учесника прославе 21. маја, упркос томе што није поштована одлука тадашњег Националног координационог тијела (НКТ) да се забране јавна окупљања.„Дакле, у раду некадашње власти било је много нелогичности и контрадикторних поступања и СНП очекује да нова власт предузме одговарајуће мјере на процесуирању свих дјела која су остала некажњена. Свако кршење људских права мора бити адекватно истражено и санкционисано јер само тако можемо градити државу владавине права која је заиста посвећена поштовању основних људских права и слобода“, закључили су из СНП-а.Извор: ИН4С
OSTAVKE PREDSTAVLJAJU MORALNU I POLITIČKU OBAVEZU PREDSTAVNIKA VLASTI PREMA GRAĐANIMA ZETE
Nakon rješenja Višeg suda, u kojem stoji da je iz potvrda o preuzimanju novčanih sredstava od 12.10.2016. godine, 13.10.2016. godine i 14.10.2016. godine, utvrđeno da je novac koji je Slavoljub Stijepović predao Spasu Popoviću preuzet od strane lica, koja su mahom bila na odborničkoj listi DPS-a, uključujući i nosioca te liste Dušana Radonjića, a imajući u vidu da su neki od njih i aktuelni odbornici ove partije, otvara se pitanje legitimiteta aktuelnog saziva lokalnog parlamenta.Ustav Crne Gore jasno propisuje da se ne može priznati vlast koja ne proističe iz slobodno izražene volje građana. Budući da sada imamo i pravosudno potvrđen dokaz da je DPS kupovao glasove u Zeti, postavlja se pitanje da li će nosioci izvršne i zakonodavne lokalne vlasti, podnijeti ostavke na svoje funkcije, kako bi se stvorili uslovi za raspisivanje prvih slobodnih i fer izbora u Zeti.U svim iole demokratskim društvima te ostavke bi uslijedile još prije dvije godine, tj. odmah nakon izbijanja skandalozne afere. Danas, nakon što je kupovina glasova potvrđena rješenjem Višeg suda, ostavke predstavljaju jedini logičan slijed događaja, kao i moralnu i političku obavezu predstavnika vlasti prema građanima Zete.
Vlada je u na jučerašnjo sjednici utvrdila Prijedlog zakona o budžetu za 2021. godinu, kojim se planira povećanje akciza na duvan i duvanske proizvode, akcize na alkohol i alkoholna pića, akcize na gazirana pića sa dodatkom šećera kao i uvođenje akcize na proizvode od šećera, kakaoa i sladoleda.
Predviđeno je i smanjenje stope PDV-a na jaja kao osnovne životne namirnice sa 21 odsto na sedam odsto.
Prijedlogom zakona predviđen je ukupan iznos primitaka i izdataka od 2.455,79 miliona eura.
Iz Vlade su kazali da je snažan uticaj pandemije virusa na ekonomiju
Crne Gore u uslovima visoke zavisnosti od turizma, uz istovremeno
zatvaranje državnih granica tokom ljetnje turističke sezone, doveo do
realnog pada BDP-a od 15,2%, ostvarenja budžetskog deficita na nivou od
10,1% i ubrzao rast već visokog javnog duga na nivo od 105,1% u 2020.
godini.
Izvorni prihodi budžeta za 2021. godinu planirani su u iznosu od
1.880,2 miliona eura ili 40,6% procijenjenog BDP-a (4.636,6 miliona
eura) i u odnosu na ostvarene u 2020. godini veći su za 240,9 miliona
ili 14,7%.
Iz Vlade su takođe kazali da planiraju uvođenje markiranja mineralnih
ulja i njihovih derivata, čime se suzbija nelegalan promet naftnih
derivata i ukidanje najviše godišnje osnovice za plaćanje doprinosa.
Odlukom Vlade biće zahtjevano od predstavnika države u preduzećima u
većinskom vlasništvu države i zavisnim preduzećima, da glasaju za
raspodjelu neto dobiti od prethodne godine i uplatu sredstava u budžet
shodno vlasničkom udjelu države.
Ukupni izdaci budžeta planirani su na nivou od 2.019,3 miliona eura
ili 43,6% BDP-a i u odnosu na preliminarno ostvarenje u 2020. godini
manji su za 45,3 miliona eura ili 2,2%.
U strukturi ukupnih rashoda, Tekuća budžetska potrošnja planirana je
na nivou od 1.815,8 miliona eura ili 39,2% BDP-a, dok je Kapitalni
budžet planiran u iznosu od 203,5 miliona eura odnosno 4,4% BDP-a.
U poređenju sa 2020. godinom, predlaže se smanjenje tekuće budžetske
potrošnje u dijelu izdataka diskrecionog karaktera, do nivoa
obezbjeđivanja funkcionisanja potrošačkih jedinica i implementacije
aktivnosti kojima se obezbjeđuje unaprjeđenje pružanja javnih uluga i
stvaranja nove vrijednosti.
U isto vrijeme, izdvajanja za bruto zarade, penziona i socijalna
davanja nisu umanjivani već će ove kategorije rasti i u 2021. godini kao
rezultat planiranog usklađivanja shodno zakonskom okviru kojim se
regulišu ova prava.
Fiskalno prilagođavanje na rashodnoj strani veće je od pomenutog
imajući u vidu planirano sprovođenje novih politika kojima se
unaprjeđuje standard ranjivih kategorija društva, sa jedne strane, i
stvaraju uslovi za implementaciju projekata koji imaju razvojni
karakter, sa druge strane.
Takođe, utvrđen je i Predlog odluke o zaduživanju Crne Gore za 2021.
godinu. Predloženom odlukom su definisani konkretni kreditni aranžmani
koji će se zaključiti u skladu sa Zakonom o budžetu za 2021. godinu,
kojim je projektovano da će nedostajuća sredstva za finansiranje budžeta
u 2021. godini iznositi 575.600.000,00 eura.
Vlada je utvrdila i Predlog zakona o izmjenama Zakona o budžetu i
fiskalnoj odgovornosti. Izmjene Zakona se predlažu radi prelaska na
programsko budžetiranje i uvođenje aktivnosti indikatora učinaka u
godišnji zakon o budžetu.
Utvrđen je Predlog zakona o završnom računu budžeta Crne Gore za 2019. godinu.
Prema preliminarnim podacima Zavoda za statistiku u 2019. godini se
procjenjuje da je bruto društveni proizvod ostvaren u nominalnom iznosu
od 4.907,9 miliona eura.
Prihodi Budžeta za 2019. godinu planirani su u iznosu od 2.210,45
miliona Eura, a ostvareni su u iznosu od 2.904,51 miliona eura što
predstavlja 31,40% iznad plana, odnosno 0,67% više nego u 2018. godini.
Za finansiranje javne potrošnje budžetom za 2019. godinu je planirano
2.384,02 miliona eura a rebalansom je povećan na 2.390,45 miliona eura,
što je u odnosu na prethodnu godinu (2.512,27 miliona eura) manje za
4,85%. Izvršeno je 2.593,17 miliona eura ili 8,48% iznad plana.
Kapitalni budžet za 2019 godinu planiran je u iznosu od 305,10
miliona eura što čini 12,76 % ukupno planiranih sredstava. Realizovan je
u iznosu od 272,38 miliona eura ili 89,28%.
Ukupan javni dug Crne Gore, na dan 31.12.2019. godine, iznosi 3.789,26 miliona eura, odnosno 77,21% preliminarnog BDP-a 3 .
Uzimajući u obzir depozite Ministartva finansija, (uključujući i 38.477 unci zlata), a koji su, na kraju 2019. godine, iznosili 597,13 miliona eura, neto javni dug Crne Gore, na dan 31.12.2019. godine, iznosi 3.192,14 miliona eura, odnosno 65,04% BDP-a.
Selektor Crne Gore Miodrag Radulović je nakon poraza od Norveške rekao da će ekipa nastaviti da se bori do kraja kvalifikacija.
“Vidjeli ste da je prvo poluvrijeme proteklo onako kako smo željeli, sve je funkcionisalo kako treba, zatvorili smo njihov protok lopte ka napadačima. Ipak, utisak je da smo ih previše respektovali, kao da smo imali neki strah, a nije bilo razloga za tako nešto s obzirom na pobjede u prethodna dva meča. U drugom dijelu, kada su igrači počeli da vjeruju da Norvežani nisu bauk, stvorili smo četiri dobre šanse. Nadigrali smo ih u drugom poluvremenu, tako da ostaje žal. Međutim idemo dalje, grupa je otvorena, ima još puno da se igra. Letonija je igrala 3:3 sa Turskom, govorio sam da mogu biti opasni. Svaka čast mojim igračima na borbenosti, osvjetlali su obraz crnogorskom fubalu. Nastavićemo da se dostajanstveno borimo za svaki gol, za svaku pobjedu. Ovaj tim ima lijepu buducćnost”, zaključio je rođeni Radulović.
