Посланик Демократског фронта Милун Зоговић изабран је за предсједника Административног одбора
Посланик Демократског фронта Милун Зоговић изабран је за предсједника Административног одбора.
За избор Зоговића и 12 чланова гласала су 64 посланика, док су два била против. Посланички клуб ПзП-а је за члана предложио Владана Раичевића, СНП Драгана Вукића, Демократе-Демос Мома Копривицу и Владимира Мартиновића, „Црно на бијело“ Милоша Конатара, ДПС-ЛП Луиђа Шкрељу, Далиборку Пејовић и Сузану Прибиловић, СД Дамира Шеховића, БС Кенану СтрујићХрабић, а посланички клуб СДП-Албанска листа „Једногласно“ – Рашка Коњевића.
Odbornica SNP-a u Skupštini opštine Golubovci Slađana Kaluđerović kaže da pravo građana na gradski prevoz nije nikakav luksuz, već normalna potreba. – Zato na prvom mjestu ne treba da bude puki profit, već ispunjenje interesa građana. Nadam se da će prevoznici pokazati adekvatan osjećaj odgovornosti prema građanima i naći prihvatljivu mjeru između onoga što je njihova poslovna politika i potreba građana za gradskim prevozom. Očekujem i da lokalna samouprava pokaže mnogo više volje i angažovanja u rješavanju ove situacije, na način što bi se subvencionirale nerentabilne linije. Građani su već dovoljno kažnjeni time što su prisiljeni da koriste nebezbjedne i neuslovne autobuse i zato je ispunjenje njihovih osnovnih potreba najmanje što očekuju od predstavnika naroda u vlasti – rekla je Kaluđerović.
Stara Varoš u potpunosti predstavlja autentični, starinski duh Glavnog grada. Prema svom položaju, arhitekturi i tradiciji koju vjekovima njeguje zauzima značajni lokalitet za koji se predviđa plan valorizacije.
Uprava Glavnog grada Podgorica opredijelila je bespovratna novčana sredstva preduzetnicima za razvoj biznisa u Staroj Varoši.
Otvaranjem novih suvenirnica, galerija, ugostiteljskih objekata koji nude lokalnu hranu kao i piće sa ovih prostora, ostvaruje se san svih Podgoričana da duh Stare Varoši ne postoji samo u pjesmama, već da dio njega mogu osjetiti i ponijeti sa sobom svi oni koji posjete našu Podgoricu.
Stanje slobode u Evropi, opterećenoj pandemijom virusa korona, tema je festivala Freiraum koji Gete instituti širom kontinenta organizuju od 30. oktobra do 1. novembra u saradnji sa više od 50 partnera u fizičkim i digitalnim formatima u 22 grada – od Brisela i Berlina, preko Beograda, Zagreba, Atine, Torina i Praga. Otvaranje festivala Freiraum 30. oktobra biće emitovano uživo na festivalskom sajtu u cijeloj Evropi, a nakon pozdravne riječi generalnog sekretara Gete instituta Johanesa Eberta, slem pjesnikinja Samira Saleh pročitaće u Briselu Manifest Slobodnog prostora i predati ga zvanično evropskoj komesarki za inovacije, istraživanja, kulturu, obrazovanje i mlade Mariji Gabrijel. Uslijediće uvodno izlaganje „Start worrying. Details to follow⌠– razmišljanja o stanju slobode u Evropi” bugarskog politikologa Ivana Krasteva, a zatim će Ebert sa sociološkinjom Evom Iluz i politikologom Krastevim voditi panel diskusiju.
Na lokalnim izborima održanim 30. avgusta DPS je osvojio 12 mandata, Demokrate devet, koalicija „Za budućnost Kotora“ sedam, URA, Socijalisti Crne Gore, SDP, Socijaldemokrate i Liberalna partija po jedan mandat
Prva sjednica novoizabranog skupštinskog saziva Opštine Kotor biće održana u utorak, 20.oktobra, u palati Bizanti.
Kako prenosi Radio Kotor, na dnevnom redu biće verifikacija mandata odbornika i izbor predsjednika Skupštine Opštine Kotor.
Na lokalnim izborima održanim 30. avgusta DPS je osvojio 12 mandata,
Demokrate devet, koalicija „Za budućnost Kotora“ sedam, URA, Socijalisti
Crne Gore, SDP, Socijaldemokrate i Liberalna partija po jedan mandat.
Ukupno je od 18.400 Kotorana sa pravom glasa, na lokalne izbore u tom gradu izašlo njih 14.018 ili 78,18 odsto.
ROBNU KUĆU BEOGRAD UMJESTO U TRŽNI CENTAR PRETVORITI U MODERNU GALERIJU
Uprava Glavnog grada još jednom je pokazala da preferira da ide linijom manjeg otpora, odnosno da gradske probleme rješava onako kako joj je lakše. Tako je u slučaju nekadašnje Robne kuće Beograd odlučila da istu proda i omogući njeno pretvaranje u tržni centar, umjesto da uloži u kulturu i potrudi se da u ovom objektu dobijemo modernu galeriju koja fali Podgorici.Svjesni smo da bi rekonstrukcija ovog objekta i ulaganje u galeriju iziskivali veliki novac, ali takođe smatramo da bi se u narednom vremenu ta investicija isplatila, a Podgorica bi se našla na listi gradova koji u svojoj ponudi ima mjesta na kojima se mogu pogledati djela takvih velikana kao što su Lubarda, Milunović, Tošković, Stanić, i mnogih drugih. Odbor SNP Glavnog grada Podgorica smatra da tržnih centara u Podgorici ima dovoljno, te da bi jedan objekat namijenjen kulturi bio pravo osvježenje za naš grad. U Podgorici živi preko 200 akademskih slikara, pa bi im trebalo učiniti dostupnim ovaj prostor u kojem bi mogli da predstave svoj rad. Na taj način afirmisalo bi se njihovo stvaralaštvo, a oni ne bi bili prinuđeni da za svaku izložbu izdvajaju ogromna sredstva za galerije u velikim evropskim gradovima. Na jednom takvom mjestu, pored crnogorskih, mogla bi da se nađu i djela internacionalnih umjetnika, što bi dodatno doprinijelo prepoznatljivosti Podgorice u Evropi i svijetu. Veliki evropski i svjetski gradovi ogroman značaj posvećuju kulturi, pa se često u strogom centru grada mogu naći muzeji i galerije. Koda nas se dešava da godinama nema nijedne stalne postavke, pa turisti nemaju šta da vide kada dođu u Podgoricu. Vrijeme je da se takvo stanje promijeni i da se učini sve da naš grad pronađe svoje mjesto na kulturnoj mapi Evrope. Foto: Bankar.me
Predstavnici SNP CG pružili podršku mještanima Sinjajevine
Predsjednik Opštine Berane Dragoslav Dado Šćekić, poslanik SNP-a Dragan Vukić i nekoliko funkcionera te partije došli su na Sinjajevinu da pruže podršku čuvarima te planine.Šćekić je rekao da je došao kao građanin i potpredsjednik SNP-a da im kaže da su tu da ih kao buduća vlast podrže.“Vojska je narodna i treba da služi narodu i mi ćemo to, kao nova većina obezbjediti. Vojska treba da vježba, ali se ne smije konfrotirati sa narodom“, poručio je Šćekić.
Socijalistička narodna partija Crne Gore smatra nedopustivim to što odlazeća Vlada Duška Markovića koristi poslednje dane na vlasti kako bi uhljebila sebi odane članove.
O kolikoj se zloupotrebi pozicije i moći radi svjedoči informacija da je za svega mjesec i po dana od izbora Vlada imenovala više od sedamdeset funkcionera na pozicije u državnim resorima i državnim preduzećima. U istom periodu dodijelila je i šest koncesija, od čega su četiri dobile firme Bemaks i Euromiks beton. Većina imenovanih funkcionera je bliska dugogodišnjoj vladajućoj koaliciji, koja je izgubila većinu na izborima 30. avgusta. Na taj način Marković i ekipa nastoje da zahvale svojim članovima i podržavaocima na lojalnosti koju su pokazivali svih ovih godina, ali očigledno i da zakomplikuju posao koji očekuje buduću Vladu koju će voditi nekadašnja opozicija.SNP CG poziva Duška Markovića da prestane sa ovakvom praksom, da ne zloupotrebljava funkciju koju još uvijek obavlja i da se prema resursima države i budžetu koji pune svi građani ne ponaša kao da su njegova đedovina. Ono što je sigurno jeste da će svaki ovakav postupak biti preispitan po stupanju nove Vlade na dužnost, pa bi bilo dobro da i Makrović i njegovi pomagači malo prikoče u besprizornim i štetnim aktivnostima koje ovih dana sprovode.
Чин освештања крстова обавили су игумани Пивског и манастира Заграђе, јеромонаси Јефтимије (Шкулетић) и Лазар (Стојковић), уз молитвено учешће вјерног народа
На куполама Саборног храма Светог Патријарха српског
Макарија, који се гради у Плужинама, у недјељу 18. октобра 2020.
постављена су крсна знамења.
Чин освештања крстова обавили су игумани Пивског и манастира Заграђе, јеромонаси Јефтимије (Шкулетић) и Лазар (Стојковић), уз молитвено учешће вјерног народа.
Са
грађевинским подацима будућег Саборног храма, првог на нашим просторима
који је посвећен Светом Патријарху Макарију Соколовићу, упознао нас је
дипл. инж. грађ. Војин Благојевић, члан Одбора за изградњу Храма, који
уједно и врши главни надзор над извођењем радова.
У питању је архитектонски прелијепа грађевина, јединствена
не само у Црној Гори, већ и шире. Смјештен је у најужем дијелу Плужина,
на парцели површине 4.200 метара квадратних. Бруто површина крипте
храма, наводи Благојевић, је 445 метара квадратних, док је бруто
површина саме цркве 263, 32 метра квадратна. Највисочија тачка од
плафонске плоче крипте до врха крста је око 17 метара.
Да подсјетимо да су темељи крипте храма освештани 30. октобра 2016. а
камен темељац за цркву, на празник Успења Пресвете Богородице 2017.
положио је Његово преосвештенство Епископ Јоаникије уз саслужење
надлежног пароха и игумана манастира Пива и Заграђе.
„Радови
иду убрзаном динамиком с обзиром на величину објекта и веома захтјевно
конструктивно рјешење, које је изискивало велики напор не само за
извођача, него и за надзор. До сада је урађена комплетна
конструкција; сви бетони на објекту, уграђена је вањска столарија, осим
врата на крипти и на цркви, која ће врло брзо бити стављена у
производњу. Урађена је прва рука малтера као подлога за
пиковану фасаду којом ће бити обложен храм. Ради се камено цокло, метар и
по висине око храма. Црква се, ових дана, покрива и надамо се да ће,
отприлике, за три седмице бити под кровом.
Крстове смо набавили заслугом нашег извођача, Валерија, који је из
Украјине. Он је поклонио један крст, а ми смо купили преостала два. Ради
се о материјалу изузетног квалитета, који се производи у једној фабрици
у Украјини. У питању је оригинални лим, легура титанијума и веома је
постојан. Таквим лимом је покривен храм у Бару. Испитивали су га, држали
закопаног четири године у земљу, и није се уопште промијенио“,
објашњава Благојевић, додајући да су веома задовољни извођачима радова,
који свој посао раде квалитетно и стручно.
Благојевић се нада да ће, са подизањем Саборног храма, доћи до
духовне и свеукупне обнове Пиве, те да ће се народ вратити и населити
пивски крај, као што је некад било.
„Пива је расељена и тежак је материјални положај народа у
Пиви. Угашене су фабрике, пољопривредна газдинства, међутим, пивски
народ је, кроз своје изабране представнике, преко СО Плужине и уз
подршку градоначеника Мијушка Бајагића, који је, иначе,
предсједник Одбора, кроз буџет, сваке године, опредјељивали значајна
средства за градњу Саборне цркве. До сада је Општина, према подацима
којима располажем, уложила око 250 хиљада евра. Народ је прилагао колико
је могао. Треба, наравно, истаћи да је земљиште приложио Чедо Поповић,
власник Царина, који је дао додатно и 10 хиљада евра.
Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, приликом освештања темеља
храма, је приложио 20 хиљада евра; за лим, којим покривамо храм, новац
је дао и довезао га из Украјине у Црну Гору Бато Богдановић, отац нашег
прослављеног кошаркаша Богдана Богдановића. Морам да поменем и наше
извођаче, који, кроз рад и кроз друге видове, прилажу значајна средства и
труд да би помогли изградњу Храма. У питању су фирме Еурозокс и Интермост из Подгорице и Данилограда, чији власницима су Гојко и Жељко Шљиванчанин“, казао нам је Војин Благојевић.
Веома је задовољан, до сада, урађеним послом, с обзиром на, како оцјењује, величину храма и финансијске могућности.|
„Планирамо да у овој и наредној години објекат буде завршен комплет
споља, као и сви радови на уређењу, на крипти с вањске стране, а унутра
планирамо да урадимо фреско малтер на читавој цркви, уградиће се вањска
столарија, врата. Ако наредне године будемо могли да уградимо и
иконостас, а то ће наше Владике са свештенством процијенити, можда би се
могло служити. Велико освећење ћемо причекати, јер је ово веома
захтјеван посао и тек нам предстоје велики радови и велика улагања, која
су потребна за фрескопис, иконостас, струју, инсталације, гријање.
Надамо се да ће храм, ако Бог да, догодине бити омалтерисан, са урађеним
иконостасом и подом у цркви, што је, по нашем мишљењу, чудо, јер смо за
кратко вријеме одрадили велики посао“, каже са задовољством Војин
Благојевић.
