Месец: септембар 2019.

Категорије
Друштво

Opština Berane započela je akciju uređenja zelenih i parkovskih površina u gradu

Opština Berane započela je akciju upređenja zelenih i parkovskih površina u gradu. U sklopu pomenutih poslova već se krenulo sa uklanjanjem starih betonskih i asfaltnih staza u Cvijetnom parku. Radove izvode ekipe Agencije za izgradnju i razvoj Berana, u saradnji sa opštinskim javnim preduzećima. Iz lokalne uprave ističu da će se nakon uklanjanja postojećih staza, u ovom parku raditi na ravnjanju i nivelisanju terena, kao i na postavljanju podzemne elektro i vodovodne instalacije. Naglasili su da će se u Cvijetnom parku, u skladu sa skupštinskom odlukom, postaviti i biste Georgiju Žukovu i Aleksandru Leku Saičiću.
Do kraja godine ćemo završiti pripremu za ozelenjavanje površina u Cvijetnom parku i uraditi staze od behaton kocki sa ivičnjacima. U planu su i pripremni radovi za izgradnju fontane i postavljanje 12 lampiona koji će osvetljavati čitav park. Nakon rekonstrukcije u Cvijetnom parku će postojati dva platoa. Na jednom će se nalaziti biste Georgiju Žukovu i Leksu Saičiću, a na drugom fontana prečnika tri metra. Između ova dva platoa, kao i na površini čitavog parka, biće izgrađene staze sa klupama i pratećim parkovskim mobilijarom – ističe menadžer opštine Berane Vladimir Đaković.
On je naveo da se pomenuti radovi izvode sredstvima lokalne uprave.
Rekonstrukcija gradskih parkova, pa i Cvijetnog parka, predviđena je budžetom Opštine Berane i finansira se isključivo iz opštinskih sredstava, što odražava domaćinski odnos Opštine prema gradu. U predračunu, vrijednost projekta iznosila je oko 90 hiljada eura – naglasio je Đaković.

Категорије
Друштво

U Beranama održana radionica na temu „Aktivizam mladih”

U okviru obuke za omladinske aktiviste, savjetnica za mlade u Opštini Berane, Marijeta Mojašević održala je radionicu na temu „Aktivizam mladih”. Ona je najavila da će beranski srednjoškolci i osnovci i u narednom periodu imati priliku da se na ovakav način edukuju o značaju omladinskog aktivizma. Podsjetila je da je projekat nastao nakon obuke za mlade aktiviste, u organizaciji Foruma MNE iz Podgorice i pod pokroviteljstvom Ministarstva sporta i mladih.
Cilj projekta „Obuka za omladinske aktiviste” je da obuče nas koji radimo sa mladima da što bolje njima prenosimo informacije o bitnim i ključnim temama koje se njih tiču. U okviru te obuke ja sam došla na ideju da odradimo radionice na temu „Aktivizam mladih” na lokalnom nivou – naglasila Mojaševićeva, dodajući da je na radionici učestvovalo 19 mladih osoba, te da će biti održano deset radionica.

Izvor: dan.co.me

Категорије
СНП

Protest za spas ekološke Crne Gore

Predstavnici SNP CG danas su svojim prisustvom podržali svegrađanski protest za spas ekološke Crne Gore. Na taj način poslata je poruka da SNP neće odustati od koncepta održivog razvoja i očuvanja životne sredine

Категорије
СНП

Vrijeme je da vlast konačno shvati šta znači ekološka država

Marija Radinović, analitičarka u Medijskom centru SNP CG

U Crnoj Gori se danas obilježava izuzetno značajan datum. Naime, 20. septembra 1991. godine Crna Gora je proglašena prvom ekološkom državom i time postala jedinstvena u svijetu. Međutim, 28 godina kasnije stanje u praksi pokazuje da smo miljama daleko od zemlje koja svoje postojanje i budućnost temelji na održivom razvoju i očuvanju životne sredine. Time je ekološka država ostala samo plemenita ideja koja nikada nije ostvarena.

Jedan od uslova za prijem u evropsku porodicu naroda, poglavlje 27, koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promjene, zvanično je otvoreno 10. decembra 2018. godine. Vjerovali smo se da će se ovim činom stanje u oblasti životne sredine pomaći s mrtve tačke, ali sa žaljenjem možemo konstatovati da se u proteklih deset mjeseci nastavilo sa lošim politikama kada je u pitanju odnos prema prirodi.

Primjera devastacije životne sredine ima na svakom ćošku. O ozbiljnosti situacije dovoljno govori podatak da u cijeloj državi postoje samo četiri gradska postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, te preko 300 divljih deponija.

Jedna od posebno zahtjevnih ekoloških oblasti je upravljanje vodama čije rješavanje zahtijeva ogromna ulaganja. Situaciju dodatno usložnjava to što su naše rijeke sa svih strana napadnute projektima izgradnje malih hidroelektrana, koje na njima žele da grade biznismeni bliski aktuelnoj vlasti.

Vode, nažalost, nisu jedine ugrožene. O zagađenju vazduha govori se već decenijama. Pljevlja su među najzagađenijim gradovima Evrope, dok se sa ovim problemom muče i Podgorica, Nikšić i Bar.

Devastacija zaštićenih prostora izgradnjom infrastrukture, poput autoputa Bar-Boljare koji direktno ugrožava rijeku Taru, zahtijeva sistemski odgovor nadležnih institucija. Uticaj izgradnje autoputa na ovu rijeku prepoznala je i Evropska komisija u svom izvještaju za Crnu Goru, ali i UNESCO, pod čijom zaštitom se nalazi kompletan sliv rijeke Tare. Vlada Crne Gore već mjesecima dozvoljava očiglednu devastaciju korita Tare i zanemaruje preporuke evropskih institucija kada je u pitanju njena zaštita.

Ulcinjska Solana je pod pritiskom međunarodne zajednice i stranih ambasada jedva istrgnuta iz kandži oni koji su joj mislili „dobro“. Ni suze barskih gimnazijalaca nisu spriječile gradske vlasti da posijeku decenijama stare čemprese koji su bili simbol grada. Bušenje Jadrana zbog eksploatacije nafte i gasa uveliko je u toku, bez obzira na upozorenja stručnjaka i javnosti o štetnosti takvog projekta. Skadarskom jezeru prijeti izgradnja luksuznih vila i turističkog naselja koji ni po jednom kriterijumu ne odgovaraju ambijentu ovog područja. Albanija namjerava da na Cijevni gradi male hidroelektrane o čemu naša Vlada mjesecima unazad ćuti. Planina Sinjajevina je najsvježiji primjer ekocida koji se namjerava izvršiti jer se uprkos protivljenju mještana, sprema gradnja poligona za potrebe Vojske Crne Gore.

Jasno je da aktuelna vlast ustavnicu odrednicu o Crnoj Gori kao ekološkoj državi više doživljava kao teret i ekonomski trošak, nego kao razvojnu šansu. Vlastodršci se ovog pitanja sjete samo kada je potrebno prikupiti političke poene ili kada ih zvaničnici EU podsjete na njegovu važnost.

Vrijeme je da nadležni počnu da se ponašaju u skladu sa činjenicom da je Crna Gora ekološka država i konačno shvate da je to, zapravo, sjajna šansa da se na svjetskom tržištu Crna Gora pozicionira kao prepoznatljiva, jedinstvena i vrijedna destinacija. Od toga korist mogu i moraju imati naši potomci, kojima smo dužni da ostavimo zdravu i očuvanu životnu sredinu.

Категорије
Друштво

Vlada odbila e-peticiju građana koji se protive formiranju vojnog poligona na Sinjajevini

Građanska inicijativa „Sačuvajmo Sinjajevinu“, osim proglašenja te planine zaštićenim područjem, tražila je obustavljanje plana formiranja poligona, da se planina ostavi stočarima, afirmiše kao turistička destinacija, te da se zaštite kulturno nasljeđe, tradicija i arheološka nalazišta na Sinjajevini…

Plan Ministarstva odbrane da na Sinjajevini formira vojni poligon dobio je podršku i drugih Vladinih resora – ministarstava poljoprivrede, kulture i održivog razvoja, pa je Vlada odbila zahtjev građana koji se protive postojanju terena za obuku vojnika na toj planini.

Vlada je danas na sjednici usvojila informaciju o e-peticiji „Sačuvajmo Sinjajevinu-proglasimo Sinjajevinu zaštićenim područjem i parkom prirode“, koja je putem portala „Glas građana – e-peticije“ dobila podršku potrebnih najmanje 3.000 glasova (3.324), te potom 5. avgusta upućena resoru Predraga Boškovića na razmatranje.  

Građanska inicijativa „Sačuvajmo Sinjajevinu“, osim proglašenja te planine zaštićenim područjem, tražila je obustavljanje plana formiranja poligona, da se planina ostavi stočarima, afirmiše kao turistička destinacija, te da se zaštite kulturno nasljeđe, tradicija i arheološka nalazišta na Sinjajevini…

Iz MO nedavno su „Vijestima“ kazali da će peticiju uputiti dalje Vladi kad dobiju mišljenje i drugih institucija, u čijoj su nadležnosti pitanja koja se odnose na inicijativu građana.

Iz resora Milutina Simovića, kako se navodi u današnjoj informaciji o e-peticiji, dostavili su mišljenje Uprave za šume, u kojem navode da lokalitet na kojem je planirano formiranje vojnog poligona na Sinjajevini „nije obuhvaćen Programom gazdovanja šumama“.

Dodaju i „da se radi o goleti na kojoj nema rastinja bilo kog karaktera i nivoa i da nema smetnji za realizaciju predmetnog projekta“.

U mišljenju Ministarstva kulture navodi se da na tom prostoru „nema zakonom zaštićenih kulturnih dobara, kao ni dobara sa potencijalnim kulturnim vrijednostima“.  

U Ministarstvu održivog razvoja i turizma (MORT) saglasni su sa planom formiranja vojnog poligona u dijelu navoda iz Prostornog plana, kojim je definisano da se „izbor i određivanje kompleksa i lokacija neophodnih za funkcionisanje sistema odbrane vrši na osnovu zakonskih i strateških dokumenata koji regulišu oblast odbrane Crne Gore“.

Vlada je ranije donijela Strategijski pregled odbrane i Dugoročni plan razvoja odbrane 2019-2028. kojim je, između ostalog, definisano da je jedan od ključnih prioriteta MO da se na lokaciji na Sinjajevina formira vojni poligon „koji mora da obezbijediti uslove za taktičke vježbe jedinica do ranga bataljona i bojna gađanja pješadijskim naoružanjem i artiljerijskim oruđima Vojske“.  

Vlada je na sjednici prije dvije sedmice usvojila informaciju o formiranju poligona za potrebe Vojske na Sinjajevini.  

MO je tada data saglasnost za privremeno korišćenje oko 7.500 hektara zemljišta za potrebe formiranja vježbovno-strelišnog poligona, do donošenja odgovarajućih planskih dokumenata, uz obavezu MO i MORT da sačine procjenu nultog stanja zaštite životne sredine i definišu metodologiju redovnog godišnjeg praćenja stanja životne sredine na tom prostoru.

Ministar odbrane tada je kazao da formiranje poligona na Sinjajevini nije u suprotnosti sa konceptom afirmacije te planine kao regionalnog parka prirode. 

Bošković je kao primjer naveo Njemačku, navodeći da u toj državi postoje 693 vojna poligona, te da su svi uključeni u Natura 2000, koja predstavlja ključni dokument EU o zaštiti biodiverziteta.

Izvor: vijesti.me

Категорије
Друштво

Шћекић присуствовао Дану општине Никшић

Предсједник општине Драгослав Шћекић и савјетник Дарко Стојановић присуствовали су свечаној сједници поводом Дана општине Никшић.

Свечаном сједницом којој су присуствовали бројни гости из политичког, привредног културног и спортског живота града и државе, Никшић је обиљежио Дан општине.

Предсједник Скупштине општине Радивоје Лала Никчевић подсјетио је да је 18. септембра, прије 172 године краљ Никола ушао у Никшић са намјером да га ослободи од Турака, а ове године је 75 година од када је Никшић ослобођен у Другом свјетском рату.

Како је казао, не смијемо заборавити да је у Другом свјетском рату учествовало 11 хиљада Никшићана, погинуло њих 1.516, док су преко 600 суграђана били жртве фашистичког терора.

Izvor: berane.me

Категорије
Друштво

Унапријеђена путна инфраструктура код здравствених установа

Радови на асфалтирању паркинг простора испред Дома здравља и саобраћајнице – на потезу од Универзитетског центра до Опште болнице, завршени су захваљујући донацији Општине Беране поменутим здравственим установама.

„Ова донација центрима здравствене заштите, Општој болници и Дому здравља, значајна је за грађане, као и даљи развој путне инфраструктуре у нашем граду“, казао је предсједник општине Драгослав Шћекић, приликом обиласка радова са директором Агенције за изградњу и развој, Миром Вешовићем чији су радници изводили исте.

Директорица Дома здравља, Зухра Хадровић се захвалила Општини на донацији, која је од изузетног значаја за ову установу.

Izvor: berane.me

Категорије
Култура

KIC POP HOR u Prijepolju

Dom kulture Prijepolje Subota, 28.09.2019 u 20h

Категорије
СНП

Predstavnici vlasti nemaju odgovore na osnovna pitaja

Marija Radinović na konferenciji Udruženja mladih sa hendikepom

Danas je u Podgorici, u hotelu „Hilton“ održana završna konferencija Pristup pravdi za OSI.

Konferenciju je organizovalo Udruženje mladih sa hendikepom Crne Gore u saradnji s Udruženjem za podršku osobama sa invaliditetom Bijelo Polje (UPOSIBP), a u okviru projekta Korak bliže pravdi za osobe s invaliditetom, koji je finansijski podržan od strane Ministarstva pravde kroz javni konkurs „Pravdom ka jednakosti“ za finansiranje projekata/programa nevladinih organizacija u oblasti unapređenja i jačanja vladavine prava u Crnoj Gori u 2018. godini.

U uvodnom dijelu prisutnima su se obratili: koordinator projekta UMHCG Milenko Vojičić, predsjednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica, generalni direktor Direktorata za građansko zakonodavstvo i nadzor u Ministarstvu pravde Crne Gore Ibrahim Smailović i izvršni direktor UPOSIBP Samir Guberinić.

Ispred SNP CG ovom događaju je prisustvovala analitičarka u Medijskom centru Marija Radinović.

Radinovićeva je, iskazujući žal što su skup odmah nakon uvodnog izlaganja napustili predstavnici Vrhovnog suda Crne Gore, postavila nekoliko pitanja koja se direktno tiču odnosa pravosudnih organa prema osobama sa invaliditetom.

1. Da li je i koliko osoba sa invaliditetom zasnovalo radni odnos u pravosudnim organima?

2. Koliko u prosjeku traju sudski postupci u kojima kao stranke učestvuju osobe sa invaliditetom, a imajući u vidu činjenicu da je zakonom definisano da se oni moraju rješavati po hitnoj proceduri?

3. Da li se u dogledno vrijeme planira formiranje baze podataka o broju lica koja su djelimično ili potpuno lišena poslovne sposobnosti zbog tjelesnih mana ili duševnih oboljenja?

4. U koliko osnovnih sudova su službe za besplatnu pravnu pomoć učinjene dostupnim osobama sa invaliditetom, odnosno adekvatno arhitektonski prilagođene ovim licima?

Generalni direktor Direktorata za građansko zakonodavstvo i nadzor u Ministarstvu pravde Crne Gore Ibrahim Smailović rekao je da nema evidenciju o broju sudova koji su riješili ovo pitanje, ali da je Ministarstvo pravde otvoreno da odgovor dostavi pisanim putem.

Na ostala pitanja Radinovićeva nije dobila odgovore.

Predstavnici Socijalističke narodne partije će se i dalje odazivati na ovakve i slične pozive i nastaviti da prate dešavanja u oblasti zaštite prava osoba sa invaliditetom, time potvrđujući svoju posvećenost izgradnji društva jednakih šansi za sve.

Категорије
Спорт

Filip Radović je vicešampion Evrope

Crnogorski stonoteniser Filip Radović osvojio je srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu za osobe sa invaliditetom u Helsinborgu.

Mladi Cetinjanin je u finalu poražen od zvaničnog prvaka Evrope i svijeta Poljaka Patrika Čojnovskog sa 3:1 u setovima.

Radović je prethodno u polufinalu savladao Igora Mištala, takođe iz Poljske, a ranije je na prvenstvu pobijedio Holanđanina Basa Hergelinka, Španca Andera Cepasa, Francuza Matea Bohasa i Italijana Lorenca Kordua.

Ovo je najveći uspjeh u Radovićevoj karijeri, nakon što je na prethodna dva prvenstva Evrope osvajao bronzanu medalju.

Izvor: https://mnemagazin.me