Поводом великог јубилеја – 800 годиина аутокефалности Српске
православне цркве, Митрополија црногорско-приморска и Институт за
упоредно право из Београда, под покровитељством Његовог
високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита
црногорско-приморског г. др Амфилохија, у Будви организују Међународни
научни скуп ”Државно-црквено право кроз вјекове”.
Међународни научни скуп ће се одржати 11. и 12. октобра у манастиру
Подмаине са почетком у 10 часова. Скуп ће отворити Митрополит
црногорско-приморски г. др Амфилохије и проф. др Владимир Чоловић,
директор Института за упоредно право.
Саопштење Организационог одбора овог скупа преносимо интегрално:
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
Налазећи се у години великог јубилеја – 800. годишњице аутокефалности
Православне Цркве Српске – Митрополија Црногорско-Приморска са Цетиња и
Институт за упоредно право из Београда су одлучили да, под
покровитељством Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског
Митрополита Црногорско-Приморског г. др Амфилохија, организују Међународни научни скуп ”Државно-црквено право кроз вјекове”
и на тај начин, поред осталог, дају свој допринос прослави овог
значајног јубилеја. Научни скуп ће се одржати у Манастиру Подмаине у
Будви од 11. до 13. октобра 2019. године уз учешће око 40 научних
посленика из Црне Горе, Србије и других држава.
Свети Сава је, одмах након добијања аутокефалности Архиепископије
Српских и Приморских Земаља са сједиштем у Манастиру Жичи 1219. године,
приступио не само организовању епископија, почев од Зетске епископије,
него и изради Законоправила (Номоканона, Крмчије). У том средњовјековном
зборнику се налазе норме православног канонског и државног права на
основу кога је однос између Цркве и државе уређен на принципу симфоније
(сагласности) свјетовне и духовне власти. Од непроцјењивог значаја је и
то што су за простор данашње Црне Горе неодвојиво везана три сачувана
преписа Законоправила Светога Саве – Иловички, Морачки и Савински. Свети
Сава је у Карејском типику први код нас употребио појам ”устав”
(”уставац”).
Бројност и значај средњовјековних и нововјековних извора
државно-црквеног права, као и њихово историјско трајање, важност и
актуелност, указују да је ријеч о теми од великог научног, црквеног и
друштвеног значаја. Готово да нема гране права у којој се, посебно
данас, не сусријећу Црква и држава. Нормативни сусрет Цркве и државе
данас видимо у историјско-правној, црквено-правној, упоредно-правној,
међународно-правној, уставно-правној, грађанско-правној,
кривично-правној, просвјетно-правној, управно-правној, радно-правној,
финансијско-правној, привредно-правној, споменичко-правној области, као и
у другим нормативним активностима државних органа. Данас се са пуним
правом може говорити о средњовјековном и нововјековном државно-црквеном
праву на нашим просторима.
Државно-црквеном праву код нас, током претходних деценија, није
посвећивана дужна научна пажња. Треба имати у виду да Државно-црквено
право постоји као наставни предмет на многим Правним факултетима у
Европи, а да се Аутономном праву, у коме посебно и најзначајније мјесто
има унутрашње вјерско право цркава и вјерских заједница, све више
посвећује научна пажња.
Организатори и учесници научног скупа, као и приређивачи зборника
радова, који је објављен, вјерују да ће научни радови са овог скупа у
будућности бити од користи научним посленицима. Имајући у виду да се у
Црној Гори припрема нови Закон о слободи вјероисповијести и правном
положају цркава и вјерских заједница, вјерујемо да ће научни радови са
овог скупа бити од користи и Влади и Скупштини Црне Горе како би се, у
складу са међународно-правним актима, правним поретком и друштвеном
реалноћу Црне Горе, припремио и усвојио нови закон којим ће се уважити
улога, значај и мјесто Цркве и вјерских заједница у друштву и држави.
Организациони одбор